Вести

…српска народна мудрост “човек суди, а Господ пресуђује“ заснива се на вековној Српској Духовности сажетој у моралном начелу “ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинитог“.

за новинар.де Часлав М. Дамјановић, 18.07.2010

+++

Мудрост те Српске Духовности јесте темељ дуговековног Српског постојања… темељ постојања који данас називамо српским идентитетом.

Тај несаломљиви темељ Српског постојања произашао је током читаве српске историје, а произилази и дан-данас – из моралне Чистоте Српске верности Вери Правог Славља Веровања у Бога.

Писано на Дан Убиства Драже Михаиловића

…баш ових дана, када су осећања преплављена сећањем на мучко убиство Драже Михаиловића, које је заиста било убиство Истине Равне Горе и убиство Истине учешћа Србије у Другом светском рату… које је заиста било убиство којим је онемогућено откривање Истине не само о лажи титоизма, и онемогућено не само откривање истине о лажи на којој је заснован послератни свет и данашњи глобализам – већ заиста и убиство којим је онемогућено и откривање истине о лажи антисрпског холокауста који је данас досегао врхунац геноцидом над српским идентитетом – геноцидом над моралном Чистотом Српске верности Вери Правог Славља Веровања у Бога.
…и баш ових дана наишао сам на два текста који непобитно доказују да се злочин убиства Равне Горе наставља и дан-данас:

Говорећи о стрељањима које је “након ослобођења земље од немачке окупације“ спровела “нова комунистичка власт“ приликом свог –“успостављања“ – и то „током три недеље револуционарне правде“ – члан Државне комисије за утврђивање чињеница о стрељању Михаиловића – каже да је “нова комунистичка власт поред симпатизера четничког покрета, стрељала и припаднике тадашње друштвене елите“:

„Стрељани су професори, учитељи, свештеници
и имућније газде
а не само симпатизери четничког покрета
у те три недеље након ослобођења.“
„Спискови постоје и биће комплетно објављени.“(1)

Мучно је читати данашње формулације прошлости:
“Oслобођење“ је лаж – титоистички режим натопљен усташким командним особљем, усташким и домобранским јединицама, натопљен лажима о сопственом деловању, и изнад свега – натопљен мржњом Србије и мржњом Равне Горе – то “ослобођење“ је лаж.

“Успостављање власти“ и “нова власт“ је такође лаж – успостављено је насиље – и то насиље безвлашћа – а не никакво “ослобођење“ – и то насиље безвлашћа траје и дан-данас.

“Tри недеље револуционарне правде“ је такође лаж – пре свега геноцид није трајао никакве “три недеље“ – физички геноцид – масовно убиство – трајало је годинама – а настављено духовним геноцидом – масовно убиство траје и дан-данас!

Осим тога, лаж је да је у питању била “правда“!

У питању је била мржња – исто као и данас – без обзира да ли се мржња камулфлира као “револуционарна“ или као “клерикална“ – како су се, истоветно данашњој мржњи – некад камуфлирале усташка и комунистичка мржња.
“Друштвена елита“ је такође лаж – јесу убијани свби наведени али је чињеница да је сваки Србин – убијан је заправо Српски Народ Србије зато што је веровао да “човек суди, а Господ пресуђује“ – Народ Србије је убијан зато што је постојао верујући у поштење живота и света “ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинитог.“
Зато је још je мучније поверовати да ће бити објављени “комплетни спискови“ – јер:

Срби и Србија знају итекако добро ко је и због чега убијен!
Срби и Србија знају итекако Истину и Равне Горе и Србије!
Срби и Србија знају итекако лаж комунизма!

А истраживања “спискова“ је већ давно обављено:

Зато је најмучније то што нема одговора зашто ти спискови тек треба да буду објављени:
Зашто “спискови“ нису већ објављени?
Зашто знана Истина зависи од ознашких и удбашких спискова – заправо њихових фалсификата?
Зашто се не објаве спискови убица?
Зашто се титоистички режим јавно не осуди за геноцид над српским народом?

Да… мучно је данас, на Дан убиства Драже Михаиловића, читати преварантске ознашке формулације вештачки накалемљене на масовно убиство Србије – не на убиство послератне Србије – и не на убиство предратне Србије – него на убиство Србије као такве!

“Прогон на верској и политичкој основи“

На ту мучнину као да одговара други текст на који сам наишао истих тих дана… а који се не односи на прошлост него на данашње догађаје:

“На делу је прогон на верској и политичкој основи
Архимадрита Симеона
из истих разлога из којих прогањају
владику Артемија и монаштво, његову духовну децу.
Све је то видео Ареопаг.“(2)

Шта на данашњи Дан значи ова стравична констатација?
Значи да данас те некадашње стравичне “спискове“ убиства и мржње… значи да злочин те некадашње “нетронедељне“, “нереволуционарне неправде“ – данас употпуњава… ко употпуњава злочин?
Злочин употпуњавају скелети зомбија!

Зомбији чега?
Употпуњавају зомбији “нетронедељне“, “нереволуционарне неправде“!
Употпуњавају зомбији скелета усташког квази-“верског прогона“ и титоистичког квази-“политчког прогона“!
Употпуњавају скелети зомбија који су узурпирали Српску Цркву зато да би мантију рабили као камуфлажу за њихову зомбијашку мржњу… исто као што је титоизам рабио мантију “нове власти“ и мантију “револуционарне правде“.

Обратите пажњу: Ко вади угљевље из ватре?

Угљевље из ватре ваде епископи Иринеј Буловић и Атанасије Јевтић… приказујући епископа Атанасија као једног од “најугледнијих теолога у свету“, а Приказање је наравно “неприкосновено“ и “ауторитативно“ јер га “призива“ – ни мање ни више – руководилац теолошког универзитета… а сходно томе, судећи по униформисаним формулацијама наметнутим од устоличења новог Патријарха – такав “призив“ је наводно “призив Светог Духа“ – баш исто као и “неприкосновеност призива“ титоистичкиких централних комитета… Али… док наводни “призвани“ бране своју несувислу “пресуду“ поражену од Правде… упитајмо се зашто администратор Амфилохије не брани од Правде ту исту несувислу “пресуду“? Чудно… али… важно је нешто друго:

Нема веродостојнијег доказа да наша Црква јесте узурпирана, и да владика Артемије јесте неправедно “пресуђен“ – од чињенице да узурпатори не бране своју такозвану “пресуду“ од Правде Грчког Врховног суда – него опањкавају владику Артемија зато што је пред Судом сведочио без дозволе Патријарха… који… узгред буди речено… своје постављење редовито надовезује на Призив Светог Духа – иако је он сам доказао да Призива Светог Духа заиста – није било – тиме што владику Артемија није обавестио да Синод засједа иако су Патријарх и владика диванили баш у вријеме тог Синодовог пресуђивања владики Артемију…

Заиста… напад на сведочење владике Артемија што је у Грчкој сведочио Истину пред Правдом – непобитно доказује не само нецрквеност, неканонство, нелегалност, и лаж “пресуде“ – већ такође доказује непобитно и:
Удбашки карактер и удбашку началност “пресуде“:

Иако у “пресуђу“ ни једном једином ријечју није споменута слобода кретања владике Артемија, нити слобода његових цивилних поступака, па, у крајњој линији нити његових црквених владичанских права – узурпатори сматрају да су својом авнојском партијашком “пресудом“ узапнули тоталну контролу над владикиним животом, расуђивањем, поступцима…

Уопште не чуди овакво авнојистичко партијашко удбашење узурпатора јер је оно потпуно у складу и чак идентично авнојисању и партијашењу оних по чијим директивама обављају свој најам – свој најам обављају исто као што је усташтво обављало злочин не само у складу већ под директним руководством Ватикана, папе и курије – свој најам обављају не само у складу већ са истоветном “неприкосновеношћу“ “призива“ Титових централних комитета…
Али… можда је уместо “авнојашење“ и “удбашење“ – “угледније“ рећи:

“Ознашење“!

Јер… Удба је била установа за безбедност – а Озна је била Одељење за “заштиту народа“ – баш као што су такође “одељења“ за “заштиту народа“ и изнајмљивачи – “неприкосновеност“ Ватикановог назови “хришћанствa“ – и Ватикановог назови “верског“ усташтва – и Ватикановог узурпираног Синода.

Значи због “заштите народа“ – зато је “ознашење“ “угледнији“ израз за најмно служење надри-призиву.

“Ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинитог!“

Ова морална окосница… заправо ова суштина Српства “Ни по бабу ни по стричевима, већ по правди Бога истинитог“ – оличена је Вером:

“За крст часни и слободу златну“

Зато мржња од Срба отима Косово – зато да би од Срба отела Равну Гору.
Зато мржња од Срба отима Историју – зато да би од Срба отела Православље.
Зато је мржња убила Дражу Михаиловића.
Зато што Правда заиста није “ни по бабу ни по стричевима“ већ заиста “по правди Бога истинитога“!
Зато што Правда заиста јесте борба за Православље!
Зато што борба за Православље заиста јесте борба “за крст часни и слободу златну“!
Зато Данас, на Дан убиства Драже Михаиловића, један од безбројних светлих и часних и светих дуговања која дугујемо Божијем и прецима… јесте дуговање стварном призиву Светог Духа:

Равна Гора Победити мора!

…јер оно што није “ослобођено“ – осим клевета, лажи, затупљивања, насиља “угледне елите“, буквара, савести… – то је стварни призив Светог Духа којим је Господ благословио Српску Духовност:

…а Вера јесте оно што је стварни идентитет Срба,
…а Вера је Право Славље Веровања у Бога,
…а Вере нема без поштене савести.

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com

_________________

(1) “Место стрељања Михаиловића стиже из Лондона“, Бета, Мондо, 15/0710, 09:21-12:45
(2) “Прогон Архимандрита Симеона /Виловски/ по верској и политичкој линији“, Жељко Которанин, Новинар.де, 16/07/10

www.ravnogorskivenac.com