logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Економија    Аутор: новинарство    471 пута прочитано    Датум: 19.07.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

пристојни робови..?Имам познаника који већ годинама, наравно безуспешно, покушава да се обогати. Опаска ”наравно” са моје стране не означава ни примисао злурадости,

Предраг Анђелић, 17.07.2010

+++

колико осликава сазнање о многобројним тешкоћама које по правилу прате такво предузеће. Он, будући непоколебив, наоружао се бројним, хиљадама евра плаћеним курсевима нарученим преко интернета, и надасве ”психологијом богатог човека”, верујући да нико не може постати оно што већ није.

Епилог његовог труда је нажалост тужан. Протраћено време, невероватно високи износи школарине које је током неколико година плаћао гуруима менаџмента, маркетинга, комуникација… те разочарење након покушаја да се примљено ”знање” примени у пракси. Слетање је било колико тврдо толико и отрежњавајуће. Међутим, човекова психа садржи уграђене механизме заштите од суочења са претешком стварношћу насталом (само)обманом, у виду нове, често још погубније обмане. Можда је то разлог изборне воље наших бирача, такве каква јесте? Елем, мој познаник се уз констатацију да је годинама био трован материјализмом преобразио из капиталистичког Савла у новодопског Павла пророкујући крај света каквог познајемо у 2012. години.

Али, шта је у капитализму оно што изнова храни један тако мањкав, ступидан, окрутан, у једној речи нељудски поредак? Сва претходна друштвена уређења капитализму су пропала (мада неки тврде да од постанка света суштински постоји само један – робовласнички систем мењајућег облика), па се чак и социјалистички покушај приклонио пре две деценије мамони; који ће одговор бити ако капитализам преживи и тај по њега наводни New age судњи дан заказан 2012.?

Одговор ће и тада, као и данас бити једноставан, а огледа се у његовом лукавом позиву да му се прикључимо (као што је учинио Источни блок, када га већ није могао победити), да сви ми постанемо капиталисти. Нису за бадава проивођачи јавног мњења и њихове тајне службе уз вицеве смислили и крилатицу коју је барем мој познаник прескупо платио: ако си паметан, како то да ниси богат?

Слушао сам на ту тему пре неколико година председника Владе једне од богатијих земаља западноевропског клуба богатих, где даје своју дијагнозу сиромаштва и рецепт како га се ослободити. ”Узроци сиромаштва на свим меридијанима су једнаки”, закључио је он, ”недостатак образовања и сувише деце”. По њему би државе и појединци који желе да превазиђу сиромаштво требало више да раде на образовању а мање на рађању деце. У исто време у земљи на чијем челу је он био, јавља се криза пензионог фонда, који ће убудуће пунити изгледа радна снага претежно страног (турског и словенског) порекла.

Не, тајна богатства и сиромаштва је у нечем другом, што се не учи на бизнис курсевима па ни факултетима. Тајна је иста она која је одувек била, а толико је огољена да је из тог разлога нико не види, или још вероватније види али не признаје, или се нада да ће јој баш он доскочити: богатство репродукује богатство а сиромашнима брани приступ ка њему. Богати, који су кроз какву транзицију стигли до тог статуса, или су рођени такви, све чине да ту и остану а да онај ситнеж од 95 одсто друштва не схвати да нешто није у реду. Поготово ако је то богатство настало по систему спојених судова (твоја пасива-моја актива или простије, српски – неком рат, неком брат), где су милиони осиромашили да би се пар стотина породица обогатило. Данас ти ”срећници”, од оних глобалних, који једни другима тепају да су Олимпијци и господари универзума, па до локалних газда на читавом брдовитом Балкану, одлучују о судбинама милиона и милијарди невољника што су имали ”мање среће”.

Чини се да срећа, међутим, па и образовање изгледа, а фаталистичке теорије усуда да ни не спомињемо, имају мало тога заједничког са данашњим стањем ствари. Пре ће бити да је до тог обрата, где је мноштво, као у играма на срећу, морало изгубити свој улог да би неколицина остварила добитак, дошло на нивоу људских психолошких слабости и жеља пројектованих управо од оних што имају и моћ и новац за оне који га немају, тако што се друштво упустило у ту кобну игру.

А правила игре су нова и сурова, од којих је најважније оно да је појединац, уколико је богат, важнији од свих осталих, изузев других, поготово већих богаташа од њега. Од капиталисте и његове, у транзицији стечене корпорације, данас све зависи. Он нуди решење за, како смо ових дана од надлежних чули, наш највећи проблем – радна места. Корпорација, то тело без душе, и њен власник, такође тело без душе, је попут најпожељније девојке којој се сви умиљавају и удварају, едаби је задржали у националним оквирима или привукли неку са стране, што већу то боље, и дали јој статус божанства.

Божанства су, као што је из митологије познато, својевољна и плаха, љубоморна и окрутна, те им је често потребно приносити жртву. Она живе на Олимпу или каквим другим недоступним местима са којих се по нахођењу и понекад оглашавају, а претежно су заузета међусобним сплеткарењем. Уопште узев и у неком нормалном поимању, ради се о прилично девијантним личностима.

Зар све ово не одговара опису данашњих богова транзиције? Пошто је све њихово и од њих зависи, једна државна мера помоћи њиховим фирмама и профиту другу сустиже (приношење жртве), виле у резиденцијалним четвртима и јахте су општа места савременог Олимпа, као и безбројне афере које се за смртнике отварају али смртници на њихов исход немају утицаја…

Наша је транзиција из нечега у ништа почела оног тренутка када нас је неко преварио да уђемо у њу. Њихова из ничега у све, тада је отпочела. Данас смо ту где јесмо јер смо увучени у једну перфидну и прљаву игру, која се одпочетка игра по противниковим правилима да би се унапред осигурао њен исход.

Мом познанику, неуспелом капиталисти који ми је затражио помоћ, помогао сам колико сам могао и сматрао пристојним. Пристојност је реч о којој се ових дана говори. То није појединачни акт милосрђа милионера који се спотакне о бескућника на плочнику, и у немогућности да га избегне, да му неколико долара. Није ни када се сетимо сиромашних за неки верски празник, или кад од сувишка донирамо неку болницу или хуманитарни пројект. Непристојно богатих, ма шта то значило, може бити само у непристојном друштву са непристојном владом. Стога, оно једино што је пристојно јесте градити праведно друштво и у том деловању се никада не зауставити.

Предраг Анђелић
www.predrag-andjelic.com




2 коментара у вези “Korporacija iznad svega”
  1. Bila dva brata i oba radilu za priblizno istu platu. Jedan je voleo da provodi veceri u kafani a drugi je gradio vikendicu. Posle 20 godina ovaj sto je voleo da provodi veceri u kafani je primetio da je njegov brat bezobrazno bogat.

  2. Kao i nekada komunisti tako i ova nasa nova oligarhija na samom pocetku svoje vlasti izmislili su razne reci-kovanice u koju se ukljucuje i “Tranzicija”. Mozda bi zaista i postojala neka tranzicija da su ljudi koji su preuzeli vlast od komuniste Milosevica bili drugaciji da ne kazem bolji.Nazalost vreme je pokazalo da oni nisu bolji vec mnogo gori nego sto je bila vlast Slobodana Milosevica.
    Vecina posleratnih komunista koji su uglavnom bila deca bogatih ljudi-kapitalista u rat i revoluciju krenuli su kao mladi idealisti. Nazalost njihove nade su se izjalovile jer se na skoro samom pocetku videli da je komunizam bio i ostao samo jedna utopija kao i mnoge druge ideologije pre njega.Dokaz tome je i “Nova Klasa” Miovana Djilasa.
    Ova nasa nova oligarhija koja je uglavnom produkt njihovih oceva-komunista u jednom momentu mozda su se i nadali kao nekad njihovi ocevi da ce oni stvoriti to idealno drustvo gde ce ulicom teci med i mleko.
    Nazalost za vrlo kratko vreme uvideli su,bar vecina njih, da se nista nece izmeniti, da od idealnog novog drustva nema nista. Njihovi ocevi su vec pustili duboki koren,Miloseviceva mafija jos veci pa su i oni od mozda prvobitne dobre namere postali jos gori od ovi svojih prethodnika. Ustvari danas se i ne zna ko je od njih gori. U drzavi ne samo da vlada javasluk,korupcija i kriminal svih vrsta vec nam je i crkva skroz posrnula.
    Nastao je jedan opsti haos u kojemu Srbija nikada do sada nije bila. Milion ljudi bez posla, a oni koji rade, pola od njih dobijaju umanjene plate ili cekaju na platu po 3-4 meseca…. Penzioneri (a i drugi) se hrane na ulicnim kontenerima dok se vrhuska i tajkuni sve vise bogate i svoje bogatstvo izvlace u inostranstvo na bezbedno mesto jer nikada se ne zna sta donosi novi dan,a sta donosi nova noc?!
    Narod se zamajava da ce nam sve biti bolje kada jednom zvanicno udjemo u Evropsku Uniju, kada jos malo smanjimo Srbiju, mozda na Beogradski Pasaluk da bi zadovoljili one koji danas drze karte nase Zemaljske kugle.Kada predamo u Hag sve Srbe koji su silom prilika bili na polazajima da se Srbija brani od izroda…
    Eto, to je i sve tako nazvana TRANZICIJA. Bar sam je ja tako razumeo.
    I naravno, usto treba dodati da tako potlacenom i pregladnelom narodu treba dati po koju mrvicu po onoj sto vise hleba i igara, da bi mu se skrenula paznja na svoj mukotrpni zivot.Vidimo u stampi kako nas narod putuje na more u Grckoj,Turskoj,Cr. Gori,Spaniji,Tunisu…Niko da se upita koji to stvarno narod putuje, ko je to ko moze da sebi priusti taj rashod? Ja sam u Titovoj Jugoslaviji samo jednom isao na more,u Dobrotu. I za to mi se majka jedva izborila jer more je bilo predodredjeno uglavnom za partisku decu.
    U Sovjetskom Savezu posle 75 g. komunizma i jednoumlja pusteno je u javosti da su za sve njihove nedace krivi masoni,jezuiti i sl. Mnogi su to prihvatili zaboravljajuci da masoni u Sovjetskom Savezu nisu postojali kao organizacija najmanje 75 g.
    Onda kao nekada u Sovjetskom Savezu pustene su i kod nas krilatice da je za sve kriv “Novi Svetski Poredak,Vatikan, Iluminati, Masoni, a u zadnje vreme po novinama pocelo je da se pise “budjenje” vampira iz raznih groblja sirom Srbije pa nam po citavim stranicama donose kako je to sve pocelo vec po-odavno, jos od Austro-Ugarske kada se prvo “digao” iz mrtvih “cuveni” Sava Savanovic…
    Ko zna, mozda je ovim nasim dansnjim vlastodrzcima jedina pomoc Sava Savanovic da Tranzicija uspe?!

    Velja Jovicic


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo