Вести

Јер се другачије и не може после читања срцепарајућег текста „Српска младост“ аутора Миљенка Дерете у београдској Политици (1)

Драган Видаковић, 17.07.2010

+++

„Српска младост“ је можда најчешће рабљен термин 90-их, јер све се радило у име и за рачун младих, наводно, а не у своје име и за свој рачун, нити рачун своје интересне групе, нити за рачун осталих заинтересованих страна.

Подразумевало се да ће, када се и овде коначно уведе демократија, такав термин постати сувишан, да ће се млади вратити из света, да одавде више никада неће одлазити, да ће питања настала у “диктаторском” времену изгубити било какву важност њиховим проласком.

Међутим видимо да уопште није тако: „Осећам тугу због ускраћених могућности младима да у својој земљи развију и покажу све своје потенцијале.“-каже Дерета и при томе говори о садашњем времену, а не о деведесетим. А ко им то брани, ко то не да свим талентима за којима плаче Дерета да се развију и размахну, кад их је и он лично некада уверавао да ће се десити сасвим супротно?!

Ко то не да посао шетачима који су губили године и гушили се у сузавцу у сукобима са полицијом? Студенти су исмејавали ректора, тражили га у зоолошком врту, на полицијски кордон су одговарали кордоном. Спроводили су бесмислене сценарије тренера ступидности и данас је опет неко други крив. Ко? Па „квака 22“: „Младост Србије трпи данас, у овом тренутку, последице политике деведесетих“

„Забринут сам због чињенице да идеологија смрти и мржње има своје присталице и браниоце међу младима у Србији. Покушавам да разумем зашто је некоме које млад ближи идентитет 1389. године, дакле 14. века, него 21. века у коме живи.“ –ламентира Дерета, који изгледа осећа раздирућу тугу због такве ужасне српске младости и Србије приде.

Дерета можда није обавештен да је циљ бомбардовања био „враћање Србије у средњи век“, што је, на жалост, комбиновано са санкцијама, инфлацијом, избеглицама, ратовима и бедом, далеко премашено-враћени смо наиме у преисторију, јер се народ (и „српска младост“) данас углавном издржава берући печурке, малине, купине, боровнице, шумске јагоде, орахе, лешнике, баш као и претци из каменог доба.

„Греше они који кажу да су млади колатерална штета наше непосредне прошлости.“ Јесу нажалост, баш су „колатерална штета“. Нека пита Џејмија Шеја, како је он називао младе који су настрадали од НАТО бомби у нашој непосредној прошлости, да не рачунамо психички поремећене, полуделе, оне који су се одали дроги и алкохолу, остале оболеле и изгубљене.

И не мора Дерета да се жали на „неспособност и неспремност нас, генерације старијих, да предузмемо радикалне политичке и економске потезе којима бисмо Србију довели на пут развоја и релативног благостања“ јер то сигурно не могу да учине, јер је ваљда већ доста радикалних корака његове генерације, и зашто коначно не би мало и младима препустио вођење својих „Грађанских иницијатива“, да осете снагу донаторске моћи и њихов новац (а списак његових донатора не да је импресиван већ се бољи на свету не би могао пронаћи(2) ), да се врате из средњег века директно у 21., да и они мало једу „леба без мотике“. За једну добру невладину издали би многи и оца и мајку а камоли некакву Србију.

Драган Видаковић

(1) http://www.politika.rs/pogledi/Miljenko-Dereta/SRPSKA-MLADOST.sr.html
(2) http://www.gradjanske.org/page/about/sr/donors.html