logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    766 пута прочитано    Датум: 18.07.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Чича ДражаПОМЕН ВОЖДУ ТРЕЋЕГ СРБСКОГ УСТАНКА ГОРСКОМ ЦАРУ ЂЕНЕРАЛУ ДРАЖИ МИХАИЛОВИЋУ – ЧИЧИ
„Благо гробу и у тами што сјаји, Гдје кандило припаљују нараштаји“

Родољуб -Србин за сва времена, 18.07.2010

+++

Средином јула сваке године у цијеломе свијету где Срби живе, широм овог земљиног шара, од наше миле и драге поробљене и насилно подељене, разорене и опљачкане земље – Свете Србије, па преко Европе и Америке, све тамо до далеке Аустралије, одржавају се помени Вожду Трећег србског устанка, Ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу – Чичи, и његовим четницима и свим мученицима који се храбро борише и животе своје положише за слободу и јединство Србског Народа током Другог светског рата. Јер многи су Срби јуначки пали, и животе своје несебично дали на бранику Србства: вере и оточества, за Крст часни и Слободу злаатну, а они који су успјели да преживе пакао рата и да избјегну из комунистичког „раја“ на земљи, нису никада заборавили мртве саборце своје. Они за нас никад нису мртви били. Дух њихове славе, чојства и јунаштва живио је с нама у срцима нашим. Он нас је храбрио и снагу нам давао, да останемо вјерни Богу, Србству и Мајци Србији. Живјели смо тако у мислима својим, заједно са њима саборцима својим, и чекали заједно слободу да дође, и правда да васкрсне из гробова наших.

Млада Србска нова поколења требају зато да науче и знају, зашто је Дражино и четничко име велико и свето у очима правих Срба, и зашто они славе успомену на њих? И најзад, због чега је потребно стално оживљавати успомену и сећање на Вожда Трећег србског устанка Ђенерала Дражу Михаиловића – Чичу, и његове славне ратнике који пострадаше током Другог светског рата или непосредно после њега у многобројним борбама за ослобођење и уједињење Васколиког Србства и свих србских земаља, или који помрше и кости своје оставише у пустој туђини далеко од своје Свете србске земље и народа Србског свога, за којег су толико много крви своје дали, и патње поднели, бранећи га често пута голоруки, јуначким грудима својим, без довољно муниције и наоружања у борби против крвавих хртватских усташа, комуниста и свих осталих непријатеља Србства?

Зато, што им је историја доделила часну улогу: да својом безпримјерном храброшћу, ратничком смрћу, патњама и страдањима, жудњом за правдом и слободом, оружјем бране народ свој од физичког истребљења и духовног уништења, да јунаштвом својим бране част и понос Србске отаџбине, и да тако преживелим потомцима својим: синовима и уницима, кћерима и свим Србима и Србкињама који верују у Бога и Србство оставе непресушни извор љубави према родној груди, и да им буду вечни примјер како се за праву веру Христову и Народ Србски свој: живи, бори, страда и умире. Осим тога, време гради и разграђује, а они народи и појединци „који не памте и коју заборављају прошлост своју, осуђени су да је понављају“ са правом је рекао филозоф Сантјане!

Због тога се око истине у прошлости вреди и треба потрудити, јер Србски Народ је од када памти за себе, а поготово од времена Св. Саве, био увијек спреман живот свој да положи за све оно што је свето, часно и правично, и миломе Богу приступачно. Србски Народ је као ријетко који други народ на свијету, кроз своју славну и мукотрпну прошлост вјерно служио Богу, кроз љубав соју према ближњем своме и према отаџбини својој – Светој Србији!

Осим тога, наши изгинули четнички јунаци, на челу са својим Вождом, Ђенералом Дражом Михаиловићем – Чичом, увршћени су у ред највећих и најзаслужнијих Срба у току Другог светског рата, исто као и Ђенерал Милан Недић и његови див јунаци, и они су заједно унишли у најсјајнији дио наше новије Србске историје. Сви су они бранили свој вољени Народ Србски како су најбоље могли, знали и умјели, и у тој страшној борби сви су они мученички страдали и сагорели, не одрићући се ни по цијену смрти своје вере у Бога и вере у наше мило и Богу драго Србство!

Зато у трновитој и славној историји Србског Народа, Дражи Михаиловићу – Чичи и његовим Србским четницима, Милану Недићу и свим Србским борцима из тога времена припада посебно мјесто у нашој Србској историји и нашим Србским срцима. У данима свеопштег Србског страдања, патњи и прогона, када су римо католички свештеници са благословом Црног Папе из Ватикана јавно учили „да се убијањем Срба служба Богу чини“ – Ђенерал Дража Михаиловић је одмах после пропасти антисрбске Југославије, не признајући капитулацију (прекид борбе и предају побједнику) славног и поноситог србског војничког духа и оружја, први развио у нацифашизмом поробљеној Европи србски барјак слободе и отпора против страних освајача и свих осталих србских непријатеља. Тим својим витешким дјелом, он је пред Богом и цијелим свијетом прославио име Србиново, као први герилац у поробљеној Европи, због чега је био од „савезника“ слављен, и посмртно одликован 29. марта 1948. године, од стране америчке владе највећим одликовањем која се може дати странцу, Повељом и Медаљом Легије Заслуга. То одликовање Драже Михаиловића од стране америчке владе, она је прије неколико година преко својих представника у Београду, са дужним поштовањем и великим закашњењем, званично предала и уручила Дражиној кђерци Гордани…..

Својом јуначком борбом против сила осовине и комунистичке тираније, Дража Михаиловић је са својим саборцима први у свијету указао на последице које чекају све народе света ако богоборачки комунизам дође на власт. Каснији догађаји у свијету, а посебно у Југославији и другим земљама у којима су комунисти преваром и насиљем освојили власт посведочили су и помраченој људској савести у којој су мјери Ђенерал Дража Михаиловић, Милан Недић и остали србски родољуби и антикомунистички борци били у праву. Зато је Равногорска четничка борба и била света и узвишена, јер прави циљ те јуначке борбе био је отпор окупатору и заштита основних србских интереса, спасавање биолошког опстанка незаштићеног Србског Народа током Другог светског рата над којим су хрватске усташе са благословом римског Папе из Ватикана извршиле геноцид, и његово ослобађање од многих заблуда и грешака почињених у Србској новијој историји, а чије штетне последице и ми данас још осећамо!

Спољни догађаји, који су били током Другиг светског рата изван моћи надзора Србског Народа, одиграли су одлучујућу и пресудну улогу. Тако су Србски родољуби који су прије свих осталих у свијету указали на комунистичку опасност која је претила човечанству, и који су први у поробљеној Европи са својим храбрим Србским борцима повели оружану борбу против комунизма и наци фашизма, против непријатеља слободе и демократије, пали као жртве међународне завере. Све што се у свијету ради и дешава, није то случајност као што многи то мисле. Случајност не постоји у закону природе и закону живота. Постоји само по закону Божијим, воља Божија која се одражава на целокупни видљиви и невидљиви свет који има свој почетак и свој крај. Постоји Сатана, пали анђео, који из зависти према Богу плански ради преко слуга својих у овом свијету против спасења сваког човјека.

Ђенерала Дражу Михаиловића и његов Србски четнички покрет продао је замјеник британске обавештајне службе у Каиру – Џемс Клугмен, совјетски агент и блиски сарадник комунистичког шпијунског мајстора Филибија. Ону су путем и преко комунистичких веза и везица успјели да спрече и онемогуће да права истина о ђенералу Дражи Михаиловићу и Србским четницима продре у свијет, и да савезничко оружје у већим количинама дође до србских народних војних снага, и редовно су га слали највећем Србождеру и усташи Јосипу Брозу Титу, који је на зверски начин убио како Ђенерала Милана Недића, чије име ће прави Срби спомињати до краја света, јер он је својим радом спасао од сигурне смрти преко 100 000 (сто) хиљада србских избјеглица и ратне сирочади из Босне и осталих србских земаља и тако задужио Васколико Србство, тако исто и Ђенерала Драгољуба Дражу Михаиловића, као и безбројне друге Србске родољубе под измишљеном и лажном оптужбом „због сурадње са непријатељем“!

Иако нажалост поједине владе које не престају да причају о слободи, правди, и демократији, пуно не воде бригу о томе шта је то историјска истина? И да ли треба одати почаст људима који то заслужују, познати конгресмен г. Филип Крејн из 12 државног округа америчке савезне државе Илиној, својевремено је био упутио америчком Конгресу нацрт закона Х. П. 77, са којим је тражио дозволу да се Дражи Михаиловићу и његовим србским четницима, у Вашингтону подигне споменик као знак захвалности америчког народа за спасавање током Другог светског рата од сигурног робства а можда и смрти 518 припадника америчких ваздухопловних снага који су током рата били оборени над Југославијом, а које су спасли Србски четници често пута после тешких и крвавих борби са Немцима, Бугарима, Балистима, хрватским усташама и осталим непријатељима правде и слободе. Мислим да од тога предлога закона г. Крејна до сада није било ништа, али то је само један од многих доказа да истина о Ђенералу Дражи Михаиловићу и Србским четницима, као витешким родољубима и јунацима Србског Народа, и храбрим антифашистичким борцима током Другог светског рата, са великим закашњењем полако али сигурно излази на видјело дана. Истина о заслугама тих хероја Србства, и њиховој борби за слободу Србског Народа и цијелога свијета, годинама је вешто сакривана и прогањана од многобројних непријатеља Божијих, али као што видимо истина никада у потпуности не може да буде сакривена и уништена, јер она прије или после избије на видјело дана у свој својој љепоти и слави. Тако је и сада са истином о Ђенералу Дражи Михаиловићу и његовим Србским четницима, као и свим другим Србским борцима за слободу и јединство Србског Народа и свих Србских земаља!

Држање Ђенерала Милана Недића и Драгољуба Драже Михаиловића, као и осталих Србских родољуба и бораца за Србство и Србију пред судом народног непријатеља – комунистима, било је витешко и достојанствено. Такво јуначко држање на суду Србских бораца за правду и слободу Србског Народа доводило је комунистичке судије до лудила. Они су многе Србе због тога у немоћи својој да им докажу њихове измишљене и лажне комунистичке кривице и оптужнице „против народа и државе“ на правди Бога ни криве ни дужне, и без пресуде многе побили. Неке су тајно стрељали по забаченим јаругама и гудурама, а друге су попут Ђенерала Милана Недића, јавно без суђења погубили, да би тако у Србски Народ унели и утерали што већи страх. Милана Недића комунисти су убили на тај начин што су га у затвору избацили кроз прозор са трећег спрата, а затим цинички рекли да је он кроз прозор искочи сам.

Зато је веома потребно потсјећати и поучавати млађе Србске нараштаје, а поготово ове данас које о славној прошлости свога Србског народа не знају ништа или веома мало, на последње ријечи које је Дража на комунистичком суду изговорио, јер оне истовремено представљају тешку оптужбу против свих оних који су свјесно или несвјесно онемогућили извршење његовог величанственог дјела: ослобођење и уједињење Васколиког Србства и свих Србских земаља у једну јединствену и недељиву Свету државу Србску. У исто вријеме оне најбоље оцртавају његову личност као човјека: Србина, Православца и Светосавца, и осветљавају његова стремљења и борбу коју је он водио током Другог светског рата са својим јуначким и храбрим Србским четницима. Он је рекао: „Ја нисам тражио ништа за себе, и никад нисам желео повратак на стару Југославију. Али ја сам имао тешко наследство. Биле су ми супростављени цљеви и тежње моје сопствене владе… Имао сам против себе комплетну организацију југославенске комунистичке партије, која је безкомпромисно тежила остварењу својих циљева. Нашао сам се у вртлогу разних догађаја и многих сплетки. Био сам окружен свим могућим обавештајним службама свијета“. Биле су то једне од последњих Дражиних ријечи на суду. Тако је ратни вихор због издаје „савезника“ однео и Дражу и његове храбре Србске четнике и њихово витешко дјело. Али и поред свега тога четништво је кроз трновиту и славну историју Србског Народа било и остало израз Србске вјере, Србске мисли, Србске воље, Србских обичаја и Србске светосавске народне четничке етике која не заостаје за Косовском, на коме је духу узрасла и развила се!

Четништво је у ствари наставак Србске историјске борбе за слободу, коју су некад у прошлости пожртовано водили Србски хајдуци и ускоци попут Хајдука Вељка Петровића, Јанковић Стојана, Старца Вујадина, Карађорђа Петровића, Стевана Синђелића, Илије Бирчанина, Танаска Рајића, Војводе Вука, Гаврила Принципа и многобројних других знаних и незнаних Србских див јунака који славну историју Србску нису писали ни пером ни мастилом, већ крвљу и костима својим.

Четништво је одраз дугог временског периода Србских народних стремљења: тежњи и жеља за ослобођењем и уједињењем Васколиког Србства и свих Србских земаља у једну јединствену и недељиву Свету државу Србску. Четништво као такво зато је било и остало и поред свих његових мана и грешака у организационом и војном смислу које обично народне покрете прате, истински заштитник Србског Народа, и противник свих његових унутрашњих и спољашних Србских непријатеља. Кроз своју дугу, мукотрпну и славну крстоносну историју, Срби су у једној огромној већини, у свим Србским земљама (а које се кроз пјесму набрајају и спомињу у Светосавској химни, која је због тога у тој верзији и била забрањена за време комунистичког робства, да Народ Србски тако не би знао докле се простире Света Србија) као што рекосмо одувјек прижељкивали и изнад свега се залагали и борили за слободу и јединство Свих Срба Свијета, и њихових Светих србских земаља.

У напорима ка остварењу тога Светог и крајњег овоземаљског циља Србског Народа, четници су кроз своју славну прошлост дали Србству велики и сјајни допринос вредан сваке пажње и достојан поштовања од свих каснијих Србских поколења, и зато њима и припада посебно мјесто, слава и част у нашој новијој Србској историји!

Дражином смрћу 17. Јула 1946. године, несумљиво да је нанет стрховити ударац праведној и светој борби Србског Народа, као и слободарској борби свих потлачених народа у свијету. Међутим, скупа је пред Господом смрт Светаца Његових, јер невино проливена крв Праведника одувјек је била и остала сјеме из којег су ницали и пристизали нови слебденици Правде и Истине. Догађаји у нашој доскора комунизмом поробљеној и југославенством разореној отаџбини Србској, сада државно подељеној, опљачканој и уништеној преко домаћих издајника од стране слебденика Антихриста најбоље то потврђују. Из мора проливене Свете Србске и четничке крви никло је и пристигло ново Србско младо поколење сивих тића соколића, задојеним духом Светосавским, духом Равногорским, духом Србским, који су изнад свега жељни сада: Истине, Правде и Слободе!

Притиснути сада тешким стањем у коме се налази и живи Народ Србски, протеран са својих вековних огњишта из Крајине, Босне и са Косова, он може изненада и неочекивано да се покрене у борбу за своја права и слободу, и то може да буде веома опасно и катастрофално. Многи Срби и Србкиње које сада виде и схваћају да су обманути и преварени од свих оних у које су веровали, не прповедају зато више само окупљање и збијање народних Србских редова, већ и потребу отпочињања Србске борбе по сваку цијену, па чак и оружаним путем до коначне побједе, јер Србство и онако више нема шта да изгуби. Све су нам уништили и распродали што је Србско било. Остала је била само Србска Православна Црква као чувар Србског духа и Србског спасења; али силе мрака, таме и обмане и њу сада због њезиног Србства преко папизма, глобализма, екуменизма и новотараца на Крст разапињу.

Зато, да би садашња Србска борба дала добре и успјешне резултате, синови и кћери Св. Саве требају сами од себе да крену у борби за ослобођење и уједињење Васколиког Србства, и свих Србских земаља, у једну јединствену и недељиву свету државу Србску, у којој ће Народ Србски да живи по Закону Божијем. Србски родољуби требају због тога што прије да се окупе и уједине под Србским барјаком народног јединства, слоге и спаса, као Срби, Православци и Светосавци, да се по ријечима Св. Николаја Србског Златоустог: „обоже, сложе и умноже.“

Већина правих Срба сматра, и чврсто и непоколебљиво верује и исповједа, да се само са вјером у Бога и Правду и Истину Његову Србство моћи сигурно да побједи, јер нашу моралну снагу, и снагу Србских четника и свих осталих народних Србских бораца, непријатељ не може никад да уништи. То је онај Србски Светосавски дух, који је Србство сачувало за време његовог петовјековног робства под Турцима, из којег се родила и развила права љубав према Богу и отаџбини коју није могла да уништи ни груба комунистичка сила, па зато верујемо да ту љубав према Србству: која се испољава кроз Светосавље као врхунац хришћанске православне националне идеологије и Србској родној груди неће моћи уништити ни садашњи слебденици Антихриста.

Послије комунистичког робства Србски Народ је упао у садашње много теже и опасније које прети потпуним физичким и духовним уништењу Србства. „Јер као што сте чули да ће доћи Антихрист, и данас многи антихристи постадоше, по томе знамо да је последњи час“. Али није то први пут у историји Србског Народа, да се он нађе на раскршћу, када од његове судбоносне одлуке зависи његов опстанак или нестанак. И увијек до сада Срби су умјели уз Божију помоћ да донесу исправну одлуку, и тако да остану на правом путу Светог Саве и Свих славних предака наших, па зато вјерујемо да ће то бити тако и сада. После густе таме која је прекрила Народ Србски и све Србске земље, рађа се полако сунце народне слободе. Пред том непобитном чињеницом нека застану сви они којима је поверен Србски народни посао. Њима би наш врло кратак наук био, чувајте Свето Православље, наше мило и Богу драго Светосавље, да би тако успјешно могли да сачувате и наш многонапаћени Народ Србски. Поколења дјела суде, шта је чије дају сваком!

Ми који смо свесни свега тога, сакупљајмо се зато у Светим храмовима својим, са оосећањем захвалности према Вожду Трећег србског устанка, Ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу Чичи, и свим палим Србским четничким и другим Србским борцима, јер они су нам били и остали вјечни примјер у нашој новијој Србској историји, како прави Срби требају да живе, да се боре, страдају и умиру за идеале Србства и Србије!

Србска Православна Црква Христова, прогласила је оправдано и са разлогом Цара Лазара за Свеца и Мученика, а наш Србски Народ косовски Видовдан за своју побједоносну Голготу. Вјерујући да ће слобода и правда опет васкрснути, ја сам сигуран да су дошли дани, када ће Србска Православна Црква у славу Бога, а на радост и корист свију нас који смо Србског рода и порода, и ту косовску Голготу Србског Народа – Равну Гору, ускоро да прогласи за побједоносну Голготу, а њезиног Горског Цара Чичу, са његовим славом овенчаним Србским четницима и свим оним који падоше као невине Жртве на олтару Србства и Србије, од безбожничке руке издајничке, за СВЕЦЕ И МУЧЕНИКЕ!

У то име нека Бог да, да и ми у срцима својим пред Господом нашим Исусом Христом, и пред савешћу својом искрено узвикнемо: слава Ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу Чичи, и свим палим Србским четницима који животе своје Србству поклонише у борби за величину и славу миле нам и драге отаџбине Србске – Свете Србије! Слава им! Али нека је вечни спомен међу нама и вечна слава кроз векове и свим другим Србским борцима који животе своје свесно жртоваше или оставише у туђини Србства нашег ради. Слава им!

Помени Господе и „упокоји душе њихове у мјесту светлом, у мјесту цветном, у мјесту одмора, одакле одбеже сваки бол, туга и уздисање. Сваки грех што су учинили речју, дјелом или мишљу, као благи и човекољубиви Бог опрости им, јер нема човјека да живи а да не греши“ а остатак Боже Свемогућих живих твојих Срба и Србкиња, ради молитава славних Богоотаца и Матери наших: спаси, обожи сложи и умножи!

После ове дужне поште, ја још једном желим Србски Народ да потсјетим да слаимо Дражин дан са намјером да се надахнемо духовном снагом Србских мученика који такође попут Цара Лазара у боју на Косову Пољу животе своје положише током Другог свјетског рата, као и у свим другим ратовима које су Срби водили са вјером у Бога и правду Његову од пре Косова и од Косова до данашњих дана, а не да засењени њиховом славом стављамо себи вео на очи пред догађајима и садашњим временом у коме живимо. Напајајући се на непресушним изворима њихове србске дубоке вере, великог самоодрицања, витештва и јунаштва, ми желимо да те изворе воде живе Србског Народа сачувамо својим доприносима, и предамо новом младом Србском поколењу. Напајајући се на тим изворима Србске славе и љепоте, у исто време ми желимо да на њима оперемо своје људске слабости и излечимо тако своје духовне и физичке болести!

Само очишћене од греха југославенства, папизма, глобализма и многих других заблуда са којима се сада бори и носи Народ Србски, даће нама снаге да поново будемо народ Светог Саве. Праве Србе и сада води дух Светог Саве, као што нас је увијек и водио, до коначне побједе над свим непријатељима Србства. Зато запамтите Срби и Србкиње, ако смо вјерни и одани синови и кћери Светог Православља, нашег милог и Богу драгог Светосавља, тада је са вјером у Бога побједа наша. Живјело Србство! Живјело Светосавље! Живио наш мученички и на Крст страдања и срама сада разапети Народ Србски! Живио!

Браћи Срби и сестре Србкиње, ја вас подсећам сада са овом истином из недавне Србске прошлости на Вожда Трећег србског устанка, Ђенерала Драгољуба Дражу Михаиловића – Чичу, и све оне који живот свој положише са вјером у Бога на бранику Србства за Крст часни и Слободу златну, са жељом и намјером да тако Божији благослов и благодат, ради молитава Светог Саве који не престаје пред престолом Бога свевишњега да се моли за свој многострадални Народ Србски, и ради молитава Свих србских светих Новомученика, да буду са Србима широм света, који држе до својих Светих србских корена, и који се сада са вером у Бога, Правду и Истину Његову јуначки боре против свих неепријатеља и Божијих и наших, за ослобођење и уједињење Васколиког Србства и Свих србских земаља, у једну јединствену и недељиву Свету државу србску, у којој ће Народ Србски да живи по Закону Божијем, и непеолазним божанским вредностима и србским драгоценостима, у међусобној љубави и слози. „ Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се. Истина ће никнути из зеље и правда ће с неба приникнути.“ Амин. Боже дај!

Родољуб -Србин за сва времена




14 коментара у вези “Istina o srbskoj prošlosti”
  1. Pisano srcom ali sa mnogo gresaka.
    Ajd’ da napomenem samo jednu od njih da general Milan Nedic nije imao sanse da se pokaze na sudu ni sa hrabroscu niti sa kukaviclukom. Jednostavno, pre nego sto je doslo do suda bacili su ga kroz prozor zgrade.
    Sto se tice same hrabrosti, moze se reci da je najhrabriji na sudjenju bio Dragi Jovanovic,ostali su se na sudu pokunjeno prepustili svojoj sudbini; i ona jedna zena koja je nekako usla u sudnicu i hrabro nazvala genrala Drazu najvecim Srpskim Sinom…

  2. Tacno je da General Milan Nedic nije imao sanse da se pojavi na sudu, jer su komunisti iz straha od ISTINE koju bi General Milan Nedic sigurno hrabro izneo na sudu povodom dogadjaja iz Drugog svetskog rata, videci njegovo odlucno i junacko drzanje u “istrazi” istog resili da likvidiraju po kratkom postupku.

    O drzanju Generala Draze Mihajlovica, do sada je puno pisano i od njegovih slebdenika i neprijaatelja. I vecina njih spominje poznatu cinjenicu, da je nad Generalom Drazom Mihailovicem u istrazi i na sudu vrseo nasilje sa ciljem da se on slomi kao licnost, i da je bio u zatvoru drogiran. Ali i pored toga on nije pokleknuo duhom iako je stalno izgledao umorno i donekle nezainteresovano pratio sudski proces, jer su njegovi odgovori bili stalozeni i veoma razumni s obzirom na polozaj u kome se on nalazio.

    Da li je on zaista streljan 17 jula 1947 godine ostace vjerovatno jos dug niz godina velika tajna, jer na Visu je bio tajni vojni zatvor u kome su sve do 70 godina proslog veka bili zatvoreni osudjenici za koje ni osoblje zatvora i njihovi cuvari nisu mogli znati, ne samo o kome se radi, nego cak sistemom zastite i obezbedjena oni nisu mogli ni da vide kako njihovi zatvorenici izgledaju. Sa postojanjem toga vojnog zatvora na Visu u bivsoj Jugoslaviji,upozanti su samo pojedinci, jer zatvor se nije nigdje spominjao, tako da o njegovom postojanju do sada nisu otkriveni nikakvi pisani tragovi, a o njemu nisu znali ni najvise Vojne i civilne vlasti. Medjutim, verovatno da u zivotu ima jos neko ko o svemuo tome zna mnogo vise. Zato pozivamo sve ljude dobre volje koji nesto o tome znaju, da se u cilju otkrivanja prave istine o nasoj bliznjoj i daljnjoj proslosti, bez obzira koliko ona bila po nas Srbe bolna, da se jave urednistvu sajta Novinar.de.

    Dragi Jovanovic sa svojim zivotnim iskostvom znao je veoma dobro kakva ga presuda od komunistickog suda “pravde” ocekuje, i zato se na sudu drzao neustrasivo i cvrsto, jer komunisti su mogli da mu oduzmu slobodu, ali nisu mogli da mu oduzmu njegovu hrabrost i junastvo, koja su kod njega proisticala iz poznate cinjenice, da covek zivi dokle hoce, a kukavica dokle mora!

  3. LATINI – VARALICE STARE, tzv, “SAVEZNICI”, u odsutnom
    trenutku, izdali su đenerala Dražu Mihajlovića i preda-
    li ga na zaklanje u ruke komunista (izvršilaca zločina!)
    Da bi se maskirali, LATINI – VARALICE STARE, tzv. “SA-
    VEZNICI”, posmrtno ga “odlikuju”, i, da ironija bude ve-
    ća, tek posle 62 godine “uručuju” ga njegovoj ćerci Gor-
    dani!

    Po istom obrascu (matrici) rade i sa pok, premijerom Zo-
    rano Đinđićem: kada im više politički nije bio od koris-
    ti, u odsutnom trenutku, fizički ga uklanjaju i predaju
    ga u ruke domaćih krvnika (izvršilaca atantata!).
    Za razliku od đenerala Draže Mihajlovića, njega posmrt-
    no ne “odlikuju”,već njegovu ženu – ORDENOM LEGIJE /bez/
    ČASTI i time je “zadužuju” (čitaj: primoravaju!) da ĆU-
    TI!
    Zbog svoje dece i sebe, ona to prihvata – sa velikim bo-
    lom i tugom!

    I za pok. đenerala Dražu Mihajlovića i pok, premijera
    Zorana Đinđica zajedničko je to – da su obojica bili
    SRBI PRAVOSLAVNE VERE, i kao takvi neprihvatljivi za
    NOVI SVETSKI POREDAK, za razliku od masona, iluminata,
    vatikanaca i ostale belosvetske skalamerije, oličene
    u sintagmi “EVROPA NEMA ALTERNATIVU!”.

  4. Ne treba mesati babe i zabe, a ovo kako vidimo cini Slavnic. General Draza Mihajlovic i Zoran Djindjic su ko Nebo i Zemlja.Naravno svaki od njih je ziveo u drugo vreme.
    Zoran Djindjic nije nikakav heroj niti ga herojom cini zato sto su ga nasilno ubili. Iskoristio je momenat da ispliva iz komunisticke kaljuge i stavi se na celo drzave koja je vec bila zajedno sa Milosevicem propala.
    Kako moze neko da kaze za Djindjica da je “heroj” kada je za vreme bombardovanja Srbije ziveo u Austriji i Nemackoj gde je javno trazio da se jos vise bombarduje, ne Milosevic vec Srbija i srpski narod?! I kakvo to sada ime veze sa nekim Djindjicevim Pravoslavljem?
    Iako je doduse bio kratko na vlasti nismo videli nista, ama bas nista da je ili da ce unaprediti Srbiju.Manje vise sve je krenulo po starom,ako ne i jos gore. To se dobro vidi u radu njegovih saradnika Borisa Tadica i kompanije.
    Secam se kada je posle smrti Djindjica jedne Beogradske novine objavile javno deo zaostavstine Zorana Djindjica koje je bilo otvoreneo kod njegovog advokata:
    Kompanija kompjuter chipsa u Nemackoj i jos jedna u Austriji. Po jedna kuca u obe te dve zemlje, avion u Svajcarskoj i farma u Argentini. Pored toga oko 160 hiljada nemackih maraka (ili tako nesto). Mislim da nije nista pisano koliki mu je imetak bio u bivsoj Jugoslaviji tj. Srbiji.
    Zoran Djindjic se skolovao u Nemackoj i Austriji. Vec je dokazano,bar je tako pisala Beogradska stampa da je radio za to vreme za Nemacku obavestajnu sluzbu. Vrlo je malo radio posle zavrsetka skole,a kada je postao Premijer Srbije to je bilo kratko vreme,a ni zvanicna plata nije velika da on “preko noci” bude tako bogat covek. Cudno da se niko nije pitao odakle mu stvarno tolika lova, narocito onaj kash? Od dede mu sigurno nije ostalo!
    Njegova zena Ljiljana ima poveci stan u centru Beograda i ko zna sta jos pored ove zaostavstine njenog muza.
    Boris Tadic joj je nudio ministarsko mesto u vladi Srbije sto je ona odbila,ali je uzela neki drugi “poslic” u istom ministarstvu. Dobila je na “poklon” i povecu vilu na Dedinju.
    Dok je narod bez posla i zive po kontejnerima ona dobija od drzave vilu. Malo joj je, kao treba joj.Niko se nije javno pitao cija je ta vila ustvari bila,kome su je komunisti bili oduzeli da bi sada Boris Tadic delio dzabe kao da je to njegova licna prcija.
    Koliko je Zoran Djindjic voljen od strane “svog” naroda dokaz je da su nekoliko puta skidali ili precrtavali tablicu ulice koja nosi njegovo ime.
    Zato ne treba mnogo trabunjati, ne treba pisati bez veze i onda to sve zabiberiti sa nekim svetskim poretkom,a jos manje sa kojekakvim iluminatima (koji i ne postoje,ali postoje u Slavnicevoj glavi, a jos manje sa masonima koji sa svime time nemjau nikakve veze.
    Ustvari velika je sramota poredjivati genarala Dragoljuba Mihajlovica i Zorana Djindjica. Ovaj potonji nije mu dostojan ni da mu glanca cizme.

  5. Ђенерал Дража Михајловић је велики мученик. Комунисти су од светских моћника имали одрешене руке и могли су да са њим ураде шта хоће. Зато је логично да има више претпоставки око убиства ђенерала Драже, јер је оно извршено тајно. Али, ја мислим да је Дража Михајловић убијен баш 17. јула, али не хицима, већ ритуално. Комунистима и масонима, односно сатанистима, који су убиство и извршили, (вероватно ритуално у шта сам све више и више уверен), је веома било важно да то буде баш тог датума. Хтели су да убиство ђенерала Драже Михајловића поклопе са датумом ритуалног убиства последњег руског цара Николаја II и његове Породице у Јекатеринбургу, 1918. године. Кад се добро проуче заслуге Императора Николаја II Романова и ђенерала Драже Михајловића, као и симболику коју су у оба убиства егзекутори хтели да покажу: уништавање православне монархије, јасно је да су комунисти и масони, односно сатанисти имали много разлога да убиство чича Драже изврше баш 17. јула… Само бих нагласио да су и у јекатеринбуршком злоделу, 1918. године сатанисти, односно комунисти и масони пажљиво бирали датум и изабрали да то буде баш 17. јула, јер је тог датума убијен први руски самодржац Св Андреј Богољубов… И још ово: После ритуалног убиства Царске Породице и њихових верних слугу, тела су из ипатијевског дома (у којем је злочин извршен) превезена 27. км и спаљена у шуми на месту које се зове Ганина јама, такође по сатанском ритуалу. Гроб чича Драже се не зна…

    Ђенерал Дража Михајловић се једино може поредити са Императором Николајем II Романовим. Срби никада не смеју да забораве ни једног ни другог. Да није било руског Цара Николаја Романова, који је ушао у Први Светски рат, да би спасао српски народ и Драже Михајловића, који се у Другом светском рату заједно са четницима тако херојски борио против фашиста, не би било српског народа.

    То никада не смемо да заборавимо!

  6. “Ritualno” ubistvo?! Eto jos jednog eksperta koji nam donosi nesto novo,a to je ritualno ubistvo.
    Nasi komunisti su uglavnom bili ne skolovani,a ono malo skolovanih ili nesvrsenih studenata nisu ili vrlo retko ucestvovali u direktnim streljanjima njihovih protivnika.Streljanje je vrsio mahom ne skolovani i zadrti poslusni protivnik koji nije nikada do tada cuo za bilo kakvo “ritualno” izvrsavanje kazne,a jos manje cuo za neke masone. Jednostavno su primali naredjenja i onda bili mozda jos obesniji nego naredbodavci. Za to imamo zaista mnogo primera.
    Ali kao sto vidimo lupetanju nema kraja…

  7. Poštovani gospodin Velja Jovičić, krajnje neumesno, ne-
    vaspitano, nekulturno, baš kao “zadrti i neškolovani”
    komunisti, slepi izvršioci zlodela nad nevinim žrtvama,
    deli kočijaške komplimente potpisnicima komentara -
    gospodinu Nedeljku i gospodinu Draganu Slavniću -, da
    trabunjaju i lupetaju…!
    Baš lepo! To se, uostalom, i očekuje od “školovanog”
    Velje Jovičića, zar ne?
    On, namerno ili “slučajno” ne pravi razliku izmedju ala-
    mana, adrapovaca i najgoreg ološa, kao egzekutora i nji-
    hovih visokoškolovanih naredbodavaca (masona, iliumina-
    ta, Vatikana,…, o čemu su tomovi knjiga napisani), a koji su bili “saveznici” ne samo Draži Mihajloviću i Zo-
    ranu Đinđiću, već i Kralju Aleksandru Karadjordjeviću,
    Slobodanu Miloševiću, Sadamu Huseinu, Pinočeu, Bin La-denu,… i na kraju ih sve “odlikovali” metkom, otrovom
    ili omčom, a poneke, posmrtno, i stvarnim odlikovanjima,
    kada su već počeli da padaju i istorijski zaborav, samo
    da još perfidnije i zlobnije prikriju svoja ZLODELA,uči-
    njena pojedincima i čitavim narodima.
    Ukoliko je gospodin Velja Jovicić u bliskim, bratskim
    odnosima sa masonima i njima sličnima, onda se može
    razumeti njegova “uvređenost”…
    S po[tovanjem,
    Dragan Slavnić

  8. Doticni gospodin je clan slobodnih zidara.

  9. Pa znate g. Dragane (i vama slicnim), jos u skoli verujem da su i vas ucili: Ispeci pa reci!
    Nazalost Vi i vas drugar Nedeljko toga se ne pridrzavate iako znate da je ovaj Sajt “Novinar.de” ozbiljan Sajt. Vi bre pisete zaista neozbiljno i da vas utesim niste bas sami.A kod nas za takvu neozbiljnost najblaze se kaze “lupetanje”. Zato ne treba da se na tu rec ljutite pogotovu kada je pisana i recena od srca bez namere da vas licno vredjam.
    Nebrojano puta nam pricate o nekim Iluminatima koji najmanje 100 godina ne postoje.Ustvari ja i sumnjam da vi mnogo i znate o njima jer da znate ne bi takve gluposti pisali. I onda kao sto ranije rekoh da sve zabiberite kao i ovog puta, spominjete Svetski Poredak, Masone,Vatikan i ostalo idi mi dodjimi bez da nam date iole neki konkretni argument, neki dokaz. Vi kao da mislite da su ovde vecina citaoca sisali oluk od kuce pa mozete da nam pricate pricu o crvenoj lazi?!
    Sada nam spominjete Sadama Huseina,Bin Ladena,Pinocea i ostale karakondzule… Pa vi ste covece kao slomljena gramafonska ploca.
    Kad vas bas ne mrzi da se javljate sa komentarima napisite bar nesto malo ozbiljnije, ne mora bas da bude skroz ozbiljno,al’ bez onih gluposti o temama koje ne poznajete i ne razumete.
    Smirenost je ustvari vrlina pa se bar pridrzavajte toga!
    I Vama s’ postovanjem i bez ljutnje.
    Velja Jovicic

  10. Poštovani gospodine Veljo Jovičiću!
    Očigledno je da Vam nisam “dorastao” po ovoj temi -
    masoni…, ne po razumevanu suštine pojma MASONI…,
    već po ukusu izbora same teme (a o ukusima se ne ras-
    pravlja!). Vi, prosto – naprosto, dobijate “os-
    pice”, ili “popizdite” od same pomisli na MASONE!
    Takodje, više nego očigledno, Vi ste sa njima tikve sa-
    dili, i za to bili i “odlikovani” Ordenom prazne tikve
    sa ukrštenim glupostima I stepena.
    Kad budem dosegao do “visine” razumevanja po Vašem uku-
    su, onda ću, verovatno, moći da budem Vaš sagovornik!
    Samo, plašim se da ćete Vi za to vreme još više “uzna-
    predovati”, i da Vas ja (i meni slični!) nikada nećemo
    sustići, i, hvala Bogu!, nikada biti vaši sagovornici i
    istomišljenici.

    Verujem da ste član Ujedinjene Velike Lože Srbije(UVLS),
    tj. član Ujedinjenih Velikih Lažova Srbije (UVLS)!
    S poštovanjem,
    Dragan Slavnic

  11. G. Slavnicu, vi ne samo da ponova lupetate vec ste i skroz nekulturni. Verovatno sto dolazite iz zemlje Tunguzije.Nesto malo kulturniji ljudi nikada ne kazu svom sagovorniku sa kojim se iz bilo koga razloga ne slazu da laze vec da ne govori istinu. Znaci vidi se iz vase reci ko je ustvari “popizdio”. E bas vas zalim!
    Naravno ovog puta ste preskocili Svetski Poredak, Vatikan, Sadama Huseina, Bin Ladena i ostale Karakondzule al’ ste zato ubacili Masone o kojima isto tako nista ne znate.
    Znaci opet lupetate k’o Maksim po trnju!
    Vi g. Slavnicu ne verujete bas u nista, pa tako ne mozete da verujete vec samo nagadjate da li sam ja clan UVLS ili clan lazova kojima vi pripadate. Za vasu informaciju nisam clan ni jednog ni drugog.
    U nedostaku bilo kakvih argumenata prelazite na licna nabedjivanja i vredjanja tako da vam ona zadnja rec “S Postovanjem” izgleda kao da jedete pitu od **vana!
    Ocigledno da niste razumeli sta znaci rec:
    “Smirenost je vrlina” jer ste vi daleko od toga.
    Da sam vam mozda rekao nesto o vrljiki to bi sigurno razumeli.
    Velja Jovicic

  12. DOKAZ!

    MASONI…

    MATEMATIČKI DOKAZIVO:KOMBINACIJOM SLOVA REČI M a s o n i
    sledi: MASONI = MISAONI = SOMINA!
    Božanskom darovitošću srbskog jezika, matematički se raz
    otkriva dvoličje suštine reči MASONI, evouluiranjem iz -
    MISAONI u – SOMINA!
    Možda su namere, ciljevi i želje masonereije, uopšte uzev, i dobre, ali to se ne može reći za dela njihovih
    članova iz prošlosti i sadašnjosti, pa se smisao gore
    rečenog nameće sam od sebe, gotovo “matematički”!

    Što se tiče ILUMINATA (kojih nema već 100 god., kako
    piše u jednom od predhodnih komentara g. V.J.), i oni
    su “istorijski” evoluirali, pa, umesto ILUMINATI (pros-
    vetljeni), sada su: LUCIFERIJANTI (svetlonosci), s lica, a sa naličja – “volonteri” SATANINI!

    Ne kažem da je to tako po njihovim (javnim)”programski”
    opredelenjima, već po delima njihovih članova!

    Sada su skinuli “BELE RUKAVICE” (ritualni deo njihove
    kostimografije!), i- uglavnom se prikazuju u svojoj
    tamnoj strani…, kao visokorangirani masoni (visokog
    stepena) sa “-” predznakom!

    Rat u bivšoj SFRJ, bombardovanje bivše SCG (naročito
    Srbije!) 1999-te, rat u Iraku, Rat u Avganistanu, a
    pre toga I i II svetski rat, u sve to su umešani prsti
    visokorangiranih masona sa “-” predznakom, zar ne?!

    Da pomenemo samo sadašnje: Bil i Vilari Klinton, Džordž
    i Tata mu Buš, Toni(ka) Bler, Olbrajtova, Holbruk/a/
    Šoroš, i da ne pominjemo ostale… odavde do večnosti!

    Što se tiče pite sa “..ovnima”, kojom me časti g.V.J,
    iskreno rečeno, ne zameram mu!
    Ali, kod Srba tako to biva: dok se medjusobno ne nahra
    ne čim ne treba, i ne pomenu jedni drugima MAMU i TATU
    … ništa ne biva od “plodne” komunikacije.

    Takodje, ne zameram mu, već, naprotiv – zahvaljujem što
    želi da mi nešto kaže o “VRLJIKI”, o zajedničkom (život-
    nom) imenitelju mojih i njegovih predaka, kojima je
    vrljika ŽIVOT značila!

    Takodje, zahvaljujem Mu što me upućuje na “vrlinu smirenja”, a moja malenkost /MALO ja!), kao i većina
    Srba (velikog srca, a kratkog istorijskog pamćenja!),
    pozivam Ga da mi se pridruži u toj vrlini (PRVOJ OD SVIH), da zajedno delimo radost te vrline.

    S poštovanjem,
    Dragan Slavnić

  13. Odavno nisam procitao tolike gluposti na tako malom prostoru.Imate bogatu mastu pa vas to jos vise pravi ludjim.
    Sta vi znate o “belim ritualnim rukavicama”, sta vi znate o nekim Luciferima, o kojekavim ratovima, programskim opredeljenjima. Vi ste isuvise mala gnjida,a pored toga i kreten Prvog Reda,samo ne znam ime te vase loze,a da nagadjam kao vi to ne zelim niti me ustvari ni ne interesuje.
    Bog kada zeli da nekoga kazni on mu prvo oduzme pamet!

  14. 13 – /REDNI/ BROJ POSLEDNJEG KOMENTARA, – /PRE/”SVETI”
    BROJ ZA MASONE, DOK JE ZA GOJE , RULJU /”KRETENE PRVOG
    REDA”, PO REČIMA g.V.J./ SAMO JEDAN VRLO, VRLO, VRLO
    BAKSUZAN BROJ!

    Ali, “de gustibus non est disputandum!”.

    Dragan Slavnić


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo