Вести

ПОМЕН ВОЖДУ ТРЕЋЕГ СРБСКОГ УСТАНКА ГОРСКОМ ЦАРУ ЂЕНЕРАЛУ ДРАЖИ МИХАИЛОВИЋУ – ЧИЧИ
„Благо гробу и у тами што сјаји, Гдје кандило припаљују нараштаји“

Родољуб -Србин за сва времена, 18.07.2010

+++

Средином јула сваке године у цијеломе свијету где Срби живе, широм овог земљиног шара, од наше миле и драге поробљене и насилно подељене, разорене и опљачкане земље – Свете Србије, па преко Европе и Америке, све тамо до далеке Аустралије, одржавају се помени Вожду Трећег србског устанка, Ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу – Чичи, и његовим четницима и свим мученицима који се храбро борише и животе своје положише за слободу и јединство Србског Народа током Другог светског рата. Јер многи су Срби јуначки пали, и животе своје несебично дали на бранику Србства: вере и оточества, за Крст часни и Слободу злаатну, а они који су успјели да преживе пакао рата и да избјегну из комунистичког „раја“ на земљи, нису никада заборавили мртве саборце своје. Они за нас никад нису мртви били. Дух њихове славе, чојства и јунаштва живио је с нама у срцима нашим. Он нас је храбрио и снагу нам давао, да останемо вјерни Богу, Србству и Мајци Србији. Живјели смо тако у мислима својим, заједно са њима саборцима својим, и чекали заједно слободу да дође, и правда да васкрсне из гробова наших.

Млада Србска нова поколења требају зато да науче и знају, зашто је Дражино и четничко име велико и свето у очима правих Срба, и зашто они славе успомену на њих? И најзад, због чега је потребно стално оживљавати успомену и сећање на Вожда Трећег србског устанка Ђенерала Дражу Михаиловића – Чичу, и његове славне ратнике који пострадаше током Другог светског рата или непосредно после њега у многобројним борбама за ослобођење и уједињење Васколиког Србства и свих србских земаља, или који помрше и кости своје оставише у пустој туђини далеко од своје Свете србске земље и народа Србског свога, за којег су толико много крви своје дали, и патње поднели, бранећи га често пута голоруки, јуначким грудима својим, без довољно муниције и наоружања у борби против крвавих хртватских усташа, комуниста и свих осталих непријатеља Србства?

Зато, што им је историја доделила часну улогу: да својом безпримјерном храброшћу, ратничком смрћу, патњама и страдањима, жудњом за правдом и слободом, оружјем бране народ свој од физичког истребљења и духовног уништења, да јунаштвом својим бране част и понос Србске отаџбине, и да тако преживелим потомцима својим: синовима и уницима, кћерима и свим Србима и Србкињама који верују у Бога и Србство оставе непресушни извор љубави према родној груди, и да им буду вечни примјер како се за праву веру Христову и Народ Србски свој: живи, бори, страда и умире. Осим тога, време гради и разграђује, а они народи и појединци „који не памте и коју заборављају прошлост своју, осуђени су да је понављају“ са правом је рекао филозоф Сантјане!

Због тога се око истине у прошлости вреди и треба потрудити, јер Србски Народ је од када памти за себе, а поготово од времена Св. Саве, био увијек спреман живот свој да положи за све оно што је свето, часно и правично, и миломе Богу приступачно. Србски Народ је као ријетко који други народ на свијету, кроз своју славну и мукотрпну прошлост вјерно служио Богу, кроз љубав соју према ближњем своме и према отаџбини својој – Светој Србији!

Осим тога, наши изгинули четнички јунаци, на челу са својим Вождом, Ђенералом Дражом Михаиловићем – Чичом, увршћени су у ред највећих и најзаслужнијих Срба у току Другог светског рата, исто као и Ђенерал Милан Недић и његови див јунаци, и они су заједно унишли у најсјајнији дио наше новије Србске историје. Сви су они бранили свој вољени Народ Србски како су најбоље могли, знали и умјели, и у тој страшној борби сви су они мученички страдали и сагорели, не одрићући се ни по цијену смрти своје вере у Бога и вере у наше мило и Богу драго Србство!

Зато у трновитој и славној историји Србског Народа, Дражи Михаиловићу – Чичи и његовим Србским четницима, Милану Недићу и свим Србским борцима из тога времена припада посебно мјесто у нашој Србској историји и нашим Србским срцима. У данима свеопштег Србског страдања, патњи и прогона, када су римо католички свештеници са благословом Црног Папе из Ватикана јавно учили „да се убијањем Срба служба Богу чини“ – Ђенерал Дража Михаиловић је одмах после пропасти антисрбске Југославије, не признајући капитулацију (прекид борбе и предају побједнику) славног и поноситог србског војничког духа и оружја, први развио у нацифашизмом поробљеној Европи србски барјак слободе и отпора против страних освајача и свих осталих србских непријатеља. Тим својим витешким дјелом, он је пред Богом и цијелим свијетом прославио име Србиново, као први герилац у поробљеној Европи, због чега је био од „савезника“ слављен, и посмртно одликован 29. марта 1948. године, од стране америчке владе највећим одликовањем која се може дати странцу, Повељом и Медаљом Легије Заслуга. То одликовање Драже Михаиловића од стране америчке владе, она је прије неколико година преко својих представника у Београду, са дужним поштовањем и великим закашњењем, званично предала и уручила Дражиној кђерци Гордани…..

Својом јуначком борбом против сила осовине и комунистичке тираније, Дража Михаиловић је са својим саборцима први у свијету указао на последице које чекају све народе света ако богоборачки комунизам дође на власт. Каснији догађаји у свијету, а посебно у Југославији и другим земљама у којима су комунисти преваром и насиљем освојили власт посведочили су и помраченој људској савести у којој су мјери Ђенерал Дража Михаиловић, Милан Недић и остали србски родољуби и антикомунистички борци били у праву. Зато је Равногорска четничка борба и била света и узвишена, јер прави циљ те јуначке борбе био је отпор окупатору и заштита основних србских интереса, спасавање биолошког опстанка незаштићеног Србског Народа током Другог светског рата над којим су хрватске усташе са благословом римског Папе из Ватикана извршиле геноцид, и његово ослобађање од многих заблуда и грешака почињених у Србској новијој историји, а чије штетне последице и ми данас још осећамо!

Спољни догађаји, који су били током Другиг светског рата изван моћи надзора Србског Народа, одиграли су одлучујућу и пресудну улогу. Тако су Србски родољуби који су прије свих осталих у свијету указали на комунистичку опасност која је претила човечанству, и који су први у поробљеној Европи са својим храбрим Србским борцима повели оружану борбу против комунизма и наци фашизма, против непријатеља слободе и демократије, пали као жртве међународне завере. Све што се у свијету ради и дешава, није то случајност као што многи то мисле. Случајност не постоји у закону природе и закону живота. Постоји само по закону Божијим, воља Божија која се одражава на целокупни видљиви и невидљиви свет који има свој почетак и свој крај. Постоји Сатана, пали анђео, који из зависти према Богу плански ради преко слуга својих у овом свијету против спасења сваког човјека.

Ђенерала Дражу Михаиловића и његов Србски четнички покрет продао је замјеник британске обавештајне службе у Каиру – Џемс Клугмен, совјетски агент и блиски сарадник комунистичког шпијунског мајстора Филибија. Ону су путем и преко комунистичких веза и везица успјели да спрече и онемогуће да права истина о ђенералу Дражи Михаиловићу и Србским четницима продре у свијет, и да савезничко оружје у већим количинама дође до србских народних војних снага, и редовно су га слали највећем Србождеру и усташи Јосипу Брозу Титу, који је на зверски начин убио како Ђенерала Милана Недића, чије име ће прави Срби спомињати до краја света, јер он је својим радом спасао од сигурне смрти преко 100 000 (сто) хиљада србских избјеглица и ратне сирочади из Босне и осталих србских земаља и тако задужио Васколико Србство, тако исто и Ђенерала Драгољуба Дражу Михаиловића, као и безбројне друге Србске родољубе под измишљеном и лажном оптужбом „због сурадње са непријатељем“!

Иако нажалост поједине владе које не престају да причају о слободи, правди, и демократији, пуно не воде бригу о томе шта је то историјска истина? И да ли треба одати почаст људима који то заслужују, познати конгресмен г. Филип Крејн из 12 државног округа америчке савезне државе Илиној, својевремено је био упутио америчком Конгресу нацрт закона Х. П. 77, са којим је тражио дозволу да се Дражи Михаиловићу и његовим србским четницима, у Вашингтону подигне споменик као знак захвалности америчког народа за спасавање током Другог светског рата од сигурног робства а можда и смрти 518 припадника америчких ваздухопловних снага који су током рата били оборени над Југославијом, а које су спасли Србски четници често пута после тешких и крвавих борби са Немцима, Бугарима, Балистима, хрватским усташама и осталим непријатељима правде и слободе. Мислим да од тога предлога закона г. Крејна до сада није било ништа, али то је само један од многих доказа да истина о Ђенералу Дражи Михаиловићу и Србским четницима, као витешким родољубима и јунацима Србског Народа, и храбрим антифашистичким борцима током Другог светског рата, са великим закашњењем полако али сигурно излази на видјело дана. Истина о заслугама тих хероја Србства, и њиховој борби за слободу Србског Народа и цијелога свијета, годинама је вешто сакривана и прогањана од многобројних непријатеља Божијих, али као што видимо истина никада у потпуности не може да буде сакривена и уништена, јер она прије или после избије на видјело дана у свој својој љепоти и слави. Тако је и сада са истином о Ђенералу Дражи Михаиловићу и његовим Србским четницима, као и свим другим Србским борцима за слободу и јединство Србског Народа и свих Србских земаља!

Држање Ђенерала Милана Недића и Драгољуба Драже Михаиловића, као и осталих Србских родољуба и бораца за Србство и Србију пред судом народног непријатеља – комунистима, било је витешко и достојанствено. Такво јуначко држање на суду Србских бораца за правду и слободу Србског Народа доводило је комунистичке судије до лудила. Они су многе Србе због тога у немоћи својој да им докажу њихове измишљене и лажне комунистичке кривице и оптужнице „против народа и државе“ на правди Бога ни криве ни дужне, и без пресуде многе побили. Неке су тајно стрељали по забаченим јаругама и гудурама, а друге су попут Ђенерала Милана Недића, јавно без суђења погубили, да би тако у Србски Народ унели и утерали што већи страх. Милана Недића комунисти су убили на тај начин што су га у затвору избацили кроз прозор са трећег спрата, а затим цинички рекли да је он кроз прозор искочи сам.

Зато је веома потребно потсјећати и поучавати млађе Србске нараштаје, а поготово ове данас које о славној прошлости свога Србског народа не знају ништа или веома мало, на последње ријечи које је Дража на комунистичком суду изговорио, јер оне истовремено представљају тешку оптужбу против свих оних који су свјесно или несвјесно онемогућили извршење његовог величанственог дјела: ослобођење и уједињење Васколиког Србства и свих Србских земаља у једну јединствену и недељиву Свету државу Србску. У исто вријеме оне најбоље оцртавају његову личност као човјека: Србина, Православца и Светосавца, и осветљавају његова стремљења и борбу коју је он водио током Другог светског рата са својим јуначким и храбрим Србским четницима. Он је рекао: „Ја нисам тражио ништа за себе, и никад нисам желео повратак на стару Југославију. Али ја сам имао тешко наследство. Биле су ми супростављени цљеви и тежње моје сопствене владе… Имао сам против себе комплетну организацију југославенске комунистичке партије, која је безкомпромисно тежила остварењу својих циљева. Нашао сам се у вртлогу разних догађаја и многих сплетки. Био сам окружен свим могућим обавештајним службама свијета“. Биле су то једне од последњих Дражиних ријечи на суду. Тако је ратни вихор због издаје „савезника“ однео и Дражу и његове храбре Србске четнике и њихово витешко дјело. Али и поред свега тога четништво је кроз трновиту и славну историју Србског Народа било и остало израз Србске вјере, Србске мисли, Србске воље, Србских обичаја и Србске светосавске народне четничке етике која не заостаје за Косовском, на коме је духу узрасла и развила се!

Четништво је у ствари наставак Србске историјске борбе за слободу, коју су некад у прошлости пожртовано водили Србски хајдуци и ускоци попут Хајдука Вељка Петровића, Јанковић Стојана, Старца Вујадина, Карађорђа Петровића, Стевана Синђелића, Илије Бирчанина, Танаска Рајића, Војводе Вука, Гаврила Принципа и многобројних других знаних и незнаних Србских див јунака који славну историју Србску нису писали ни пером ни мастилом, већ крвљу и костима својим.

Четништво је одраз дугог временског периода Србских народних стремљења: тежњи и жеља за ослобођењем и уједињењем Васколиког Србства и свих Србских земаља у једну јединствену и недељиву Свету државу Србску. Четништво као такво зато је било и остало и поред свих његових мана и грешака у организационом и војном смислу које обично народне покрете прате, истински заштитник Србског Народа, и противник свих његових унутрашњих и спољашних Србских непријатеља. Кроз своју дугу, мукотрпну и славну крстоносну историју, Срби су у једној огромној већини, у свим Србским земљама (а које се кроз пјесму набрајају и спомињу у Светосавској химни, која је због тога у тој верзији и била забрањена за време комунистичког робства, да Народ Србски тако не би знао докле се простире Света Србија) као што рекосмо одувјек прижељкивали и изнад свега се залагали и борили за слободу и јединство Свих Срба Свијета, и њихових Светих србских земаља.

У напорима ка остварењу тога Светог и крајњег овоземаљског циља Србског Народа, четници су кроз своју славну прошлост дали Србству велики и сјајни допринос вредан сваке пажње и достојан поштовања од свих каснијих Србских поколења, и зато њима и припада посебно мјесто, слава и част у нашој новијој Србској историји!

Дражином смрћу 17. Јула 1946. године, несумљиво да је нанет стрховити ударац праведној и светој борби Србског Народа, као и слободарској борби свих потлачених народа у свијету. Међутим, скупа је пред Господом смрт Светаца Његових, јер невино проливена крв Праведника одувјек је била и остала сјеме из којег су ницали и пристизали нови слебденици Правде и Истине. Догађаји у нашој доскора комунизмом поробљеној и југославенством разореној отаџбини Србској, сада државно подељеној, опљачканој и уништеној преко домаћих издајника од стране слебденика Антихриста најбоље то потврђују. Из мора проливене Свете Србске и четничке крви никло је и пристигло ново Србско младо поколење сивих тића соколића, задојеним духом Светосавским, духом Равногорским, духом Србским, који су изнад свега жељни сада: Истине, Правде и Слободе!

Притиснути сада тешким стањем у коме се налази и живи Народ Србски, протеран са својих вековних огњишта из Крајине, Босне и са Косова, он може изненада и неочекивано да се покрене у борбу за своја права и слободу, и то може да буде веома опасно и катастрофално. Многи Срби и Србкиње које сада виде и схваћају да су обманути и преварени од свих оних у које су веровали, не прповедају зато више само окупљање и збијање народних Србских редова, већ и потребу отпочињања Србске борбе по сваку цијену, па чак и оружаним путем до коначне побједе, јер Србство и онако више нема шта да изгуби. Све су нам уништили и распродали што је Србско било. Остала је била само Србска Православна Црква као чувар Србског духа и Србског спасења; али силе мрака, таме и обмане и њу сада због њезиног Србства преко папизма, глобализма, екуменизма и новотараца на Крст разапињу.

Зато, да би садашња Србска борба дала добре и успјешне резултате, синови и кћери Св. Саве требају сами од себе да крену у борби за ослобођење и уједињење Васколиког Србства, и свих Србских земаља, у једну јединствену и недељиву свету државу Србску, у којој ће Народ Србски да живи по Закону Божијем. Србски родољуби требају због тога што прије да се окупе и уједине под Србским барјаком народног јединства, слоге и спаса, као Срби, Православци и Светосавци, да се по ријечима Св. Николаја Србског Златоустог: „обоже, сложе и умноже.“

Већина правих Срба сматра, и чврсто и непоколебљиво верује и исповједа, да се само са вјером у Бога и Правду и Истину Његову Србство моћи сигурно да побједи, јер нашу моралну снагу, и снагу Србских четника и свих осталих народних Србских бораца, непријатељ не може никад да уништи. То је онај Србски Светосавски дух, који је Србство сачувало за време његовог петовјековног робства под Турцима, из којег се родила и развила права љубав према Богу и отаџбини коју није могла да уништи ни груба комунистичка сила, па зато верујемо да ту љубав према Србству: која се испољава кроз Светосавље као врхунац хришћанске православне националне идеологије и Србској родној груди неће моћи уништити ни садашњи слебденици Антихриста.

Послије комунистичког робства Србски Народ је упао у садашње много теже и опасније које прети потпуним физичким и духовним уништењу Србства. „Јер као што сте чули да ће доћи Антихрист, и данас многи антихристи постадоше, по томе знамо да је последњи час“. Али није то први пут у историји Србског Народа, да се он нађе на раскршћу, када од његове судбоносне одлуке зависи његов опстанак или нестанак. И увијек до сада Срби су умјели уз Божију помоћ да донесу исправну одлуку, и тако да остану на правом путу Светог Саве и Свих славних предака наших, па зато вјерујемо да ће то бити тако и сада. После густе таме која је прекрила Народ Србски и све Србске земље, рађа се полако сунце народне слободе. Пред том непобитном чињеницом нека застану сви они којима је поверен Србски народни посао. Њима би наш врло кратак наук био, чувајте Свето Православље, наше мило и Богу драго Светосавље, да би тако успјешно могли да сачувате и наш многонапаћени Народ Србски. Поколења дјела суде, шта је чије дају сваком!

Ми који смо свесни свега тога, сакупљајмо се зато у Светим храмовима својим, са оосећањем захвалности према Вожду Трећег србског устанка, Ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу Чичи, и свим палим Србским четничким и другим Србским борцима, јер они су нам били и остали вјечни примјер у нашој новијој Србској историји, како прави Срби требају да живе, да се боре, страдају и умиру за идеале Србства и Србије!

Србска Православна Црква Христова, прогласила је оправдано и са разлогом Цара Лазара за Свеца и Мученика, а наш Србски Народ косовски Видовдан за своју побједоносну Голготу. Вјерујући да ће слобода и правда опет васкрснути, ја сам сигуран да су дошли дани, када ће Србска Православна Црква у славу Бога, а на радост и корист свију нас који смо Србског рода и порода, и ту косовску Голготу Србског Народа – Равну Гору, ускоро да прогласи за побједоносну Голготу, а њезиног Горског Цара Чичу, са његовим славом овенчаним Србским четницима и свим оним који падоше као невине Жртве на олтару Србства и Србије, од безбожничке руке издајничке, за СВЕЦЕ И МУЧЕНИКЕ!

У то име нека Бог да, да и ми у срцима својим пред Господом нашим Исусом Христом, и пред савешћу својом искрено узвикнемо: слава Ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу Чичи, и свим палим Србским четницима који животе своје Србству поклонише у борби за величину и славу миле нам и драге отаџбине Србске – Свете Србије! Слава им! Али нека је вечни спомен међу нама и вечна слава кроз векове и свим другим Србским борцима који животе своје свесно жртоваше или оставише у туђини Србства нашег ради. Слава им!

Помени Господе и „упокоји душе њихове у мјесту светлом, у мјесту цветном, у мјесту одмора, одакле одбеже сваки бол, туга и уздисање. Сваки грех што су учинили речју, дјелом или мишљу, као благи и човекољубиви Бог опрости им, јер нема човјека да живи а да не греши“ а остатак Боже Свемогућих живих твојих Срба и Србкиња, ради молитава славних Богоотаца и Матери наших: спаси, обожи сложи и умножи!

После ове дужне поште, ја још једном желим Србски Народ да потсјетим да слаимо Дражин дан са намјером да се надахнемо духовном снагом Србских мученика који такође попут Цара Лазара у боју на Косову Пољу животе своје положише током Другог свјетског рата, као и у свим другим ратовима које су Срби водили са вјером у Бога и правду Његову од пре Косова и од Косова до данашњих дана, а не да засењени њиховом славом стављамо себи вео на очи пред догађајима и садашњим временом у коме живимо. Напајајући се на непресушним изворима њихове србске дубоке вере, великог самоодрицања, витештва и јунаштва, ми желимо да те изворе воде живе Србског Народа сачувамо својим доприносима, и предамо новом младом Србском поколењу. Напајајући се на тим изворима Србске славе и љепоте, у исто време ми желимо да на њима оперемо своје људске слабости и излечимо тако своје духовне и физичке болести!

Само очишћене од греха југославенства, папизма, глобализма и многих других заблуда са којима се сада бори и носи Народ Србски, даће нама снаге да поново будемо народ Светог Саве. Праве Србе и сада води дух Светог Саве, као што нас је увијек и водио, до коначне побједе над свим непријатељима Србства. Зато запамтите Срби и Србкиње, ако смо вјерни и одани синови и кћери Светог Православља, нашег милог и Богу драгог Светосавља, тада је са вјером у Бога побједа наша. Живјело Србство! Живјело Светосавље! Живио наш мученички и на Крст страдања и срама сада разапети Народ Србски! Живио!

Браћи Срби и сестре Србкиње, ја вас подсећам сада са овом истином из недавне Србске прошлости на Вожда Трећег србског устанка, Ђенерала Драгољуба Дражу Михаиловића – Чичу, и све оне који живот свој положише са вјером у Бога на бранику Србства за Крст часни и Слободу златну, са жељом и намјером да тако Божији благослов и благодат, ради молитава Светог Саве који не престаје пред престолом Бога свевишњега да се моли за свој многострадални Народ Србски, и ради молитава Свих србских светих Новомученика, да буду са Србима широм света, који држе до својих Светих србских корена, и који се сада са вером у Бога, Правду и Истину Његову јуначки боре против свих неепријатеља и Божијих и наших, за ослобођење и уједињење Васколиког Србства и Свих србских земаља, у једну јединствену и недељиву Свету државу србску, у којој ће Народ Србски да живи по Закону Божијем, и непеолазним божанским вредностима и србским драгоценостима, у међусобној љубави и слози. „ Милост и истина срешће се, правда и мир пољубиће се. Истина ће никнути из зеље и правда ће с неба приникнути.“ Амин. Боже дај!

Родољуб -Србин за сва времена