Вести

У данима овим које уз Божије допуштење, под казном (забраном свештенослужења ), проводим, осећам потребу да изнесем следеће:

Протонамесник Илија Јокић; четвртак у 10:29 по подне, 08.07.2010
+++

Хвала, архијерејима СПЦ, који ми, неки јавно а неки преко својих подчињених, дадоше моралну подршку у истрајавању до коначног увида у црквеносудски поступак који је против мене вођен пред Епархијским судом Епархије шумадијске и В.Ц,С. Српске православне цркве.,

Хвала, браћи свештеницима, како из Епархије шумадијске, тако и из других епархија наше Св. Цркве, онима који ми јавно дођоше и обиђоше ме и онима који у тајности ( ноћу ), ми милост указаше, као и онима који ми путем телефона и интернета послаше поруку да истрајем на путу страдања.

Хвала и свој браћи свештеницима који ходају погнути глава, који не смеју ни реч да проговоре, јер у њиховом погледу видим братску тугу, за овим шта се дешава.

Хвала, мојим верницима из свих парохија које сам опслуживао, на духовној и материјалној подршци, као и свим добрим људима, које никада нисам лично упознао, из земље и из инострансва, који ми такође понудише духовну и материјалну подршку.

Хвала мојим добрим родитељима, који стојички по старе дане, поново, само не од истих подносе и речима охрабљења ми зацељују ране.

Хвала и Његовом Преосвештенству Епископу шумадијском Г. Господину Јовану, на казни коју је својом руком потписао, и што ми не одговара на дописе које сам Његовом Преосвештенству упутио, што ме уверава да грех који се мени приписује своје зачеће има у канцеларији Епархије шумадијске.

Хвала заменику Епископа шумадијског и ректору богословије протојереју-ставрофору др Зорану Крстићу, на оглушење на моју молбу којом сам га братски молио да потврди разговор који смо у канцеларији Црквеног суда Епархиј шумадијске, на основу званичног акта, у четири ока водили, јер ме тај гест уверава да су пашквиланти уствари заузели водећа места у СПЦ и да нам је дужност и обавеза, па ма ко они били, да такве приведемо познанију права.

Хвала свештеницима: Архијерејском намеснику лепеничком протојереју-ставрофору Сави Арсенијевићу, протојереју-ставрофору Драгољубу Ракићу и протојереју-ставрофору Миловану Антонијевићу што ми не доставише изјаве које сам од њих преко Православног Епископа шумадијског и ЕУО Епархије шумадијске тражио, а које би поред осталог најбоља моја одбрана биле, јер ме то уверава да њих ради и њиховог потомства, на овом путу треба истрајати.

Посебно хвала протојереју-ставрофору Милутину Петровићу из Баточине, на мудром одустајању од учествовања на суђењу мени, што ме уверава да није баш све црно и да Господ заиста пошаље човека, који својом јединком збуњује многе.

Хвала и протојереју-ставрофору Зарији Божићу, који попуни редове Црквеног суда Епархије шумадијске, чим поможе да ЦС донесе ту дугоочекивану пресуду, што ме уверава да поред толико пензионера, без њега не би имала тежину.

Хвала Његовој Светости Патријарху Иринеју, и члановима САС-да, што ми не одговарају на допис који сам им преко Православног Епископа Епархије шумадијске упутио, што ме уверава да мој доказни материјал који сам предочио, уствари открива праве кривце, које исти, немају намеру да приведу познанију права.

Хвала свим члановима ВЦС, што ми не одговарају на мој допис, који сам преко Црквеног суда Епархије шумадијске, на њих насловио, што ме уверава да у ланацу црквене администрације или нешто не функционише, или не могу да одговоре на предмет који пред тим телом није ни био.

Хвала и Информативно издавачком листу Гласник СПЦ, који од 23 децембра 2009 године до данас није објавио саопштење ВЦС о мојој казни, што ме уверава, да нисам луд, како Архијерејски намесник Лепенички протојерејставрофор Саво Арсенијевић пред црквеним одборницима рече, да је рекао Митрополит Авфилохије, што тражим увид у црквеносудски поступак.

Хвала свима оним који ме саветују да напишем писмено покајање, које се од мене тражи пресудом, јер ме ти уверавају да нису упознали суштину ствари или их то не интересује, и стање у коме се налази Епархија шумадијска, и да ћу после мога покајања признати да сам крив за оно за шта је пре свега крива Епархијска канцеларија, а да ће после тога у Епархији шумадијској остати стање какво и јесте.

Хвала дакле, свима поменутим и не поменутим, на свему што сте учинили за мене, и нека нам свима свемилостиви Господ покаже пут истине своје.

У вериге нејасноћа оковани:
Протонамесник Илија Јокић.

извор: фејсбуk;  08.07.2010

илустрација -новинар.де