logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Европа    Аутор: новинарство    2.205 пута прочитано    Датум: 15.07.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Cirkus od skupštine dijaspore kod Patrijarha srpskog!Sigurno je da takva politika, koja se oslanja na delegate kao što je delegat iz Slovenije, (ne)izabran samovoljom manjine, nema perspektive.

Radovan B. Milić – Generalni sekretar Saveza Srpske dijaspore Slovenije; 14.7.2010.

+++

- Generalu Aksentijeviću, delegatu Saveza srpske dijaspore Slovenije, skupštinsko obezbedjenje zabranilo ulazak.

Lepo je bilo videti državni vrh Srbije na okupu, a povodom konstituisanja Skupštine dijaspore i Srba u regionu. Predsednik države, podpredsednici vlade, ministri policije, kulture, nauke i tehnologije itd itd. Uključila se i televizija sa satelitima, u cilju informisanja o demokratski, a delom i nedemokratski, izabranih kandidata u skupštinu i verifikovanju njihovih (ne)mandata. Naravno da nisam merodavan da govorim o izborima svih zemalja u kojima su birani kandidati, ali za jednu sam i merodavan i siguran u sve što o tome napišem.

Sloveniju, zemlju u kojoj živim, ne zastupa demokratsko izabrani čovek. Više puta, dosta pre verifikovanja mandata delegata na prvom zasedanju Skupštine, pisao sam, sa najboljim namerama, o načinu izbora koje je sproveo Savez srpskih društava Slovenije. Ali šta vredi ukazivanje na prevare, kada takve prevare Srećkoviću obezbeđuju poslušne, a ne razumne. Ovom ministru trebaju i ljudi bez kičme, koji će se uvek i u svakom momentu saviti onako i onoliko nisko koliko to bude zahtevao ministar Srećković. Verifikovanjem mandata takvih, u Narodnom domu, pred državnim vrhom Srbije, ubačeni su i oni kojima nikako tu ne bi smelo da bude mesto. Tim pre ako bi poverovali u reči ministra koji svečano reče da se time: »…postavlja temelj za odgovornu i dugoročnu politiku od koje će koristi imati i Srbija i svaki naš čovek ma gde živeo«.


Signal za alarm

Zar politika koja je zasnovana na sili, bezobrazluku, podobnosti i bliskosti ministru Srećkoviću, može zaista delovati dugoročno, a naročito da od nje imaju koristi svi naši ljudi ma gde živeli? Sigurno je da takva politika, koja se oslanja na delegate kao što je delegat iz Slovenije, (ne)izabran samovoljom manjine, nema perspektive. Takvoj politici treba videti leđa. Što pre, to bolje po srpski narod tamo i ovamo. A da nisam izuzetak u ovom verovanju, pokazuje i najnovija anketa sprovedena u časopisu PRESS iz koje se vidi da ministar svojim delovanjem ne zavređuje pažnju ni 0,8% anketiranih. Zar to nije dovoljan pokazatelj i signal za alarm, kako njemu samom, tako i nama? Zar nije vreme za otrežnjenje i prestanak ignorisanja činjenica koje pokazuju da ogromna većina srpskog naroda u rasejanju, a isto tako i u Srbiji, ne veruje Srećkoviću?

Uostalom, šta reći za Ministra koji za govornicom Doma narodne skupštine, pred predsednikom države, predsednicom Skupštine, potpredsednicima vlade, ministrima i visokim predstavnicima drugih država, u »njegovoj« satelitskoj televiziji (RTS – javni servis?) pred rasejanim Srbima širom sveta kaže: »Konstituisaćemo Skupštinu dijaspore i Srba u regionu koju čini 45 delegata ». A odmah nakon tog govora i virtuelnog manifestiranja nečega što sa istinom nema dodira, što je u suprotnosti odredbama Zakona o dijspori koji izričito nalaže da skupštinu čini 45 delegata, ta demokratska skupština verifikuje 49 mandata (ne 45?) za 49 (ne 45!) delegata iz rasejanja. Ko u tom slučaju ne poštuje Zakon o dijaspori u državi Srbiji?

Verifikujući 49 mandata učinilo se ono što je trebalo ministru Srećkoviću. Ignorišući slovo zakona, kojim se mesecima šepurio ovaj junoša iz gubitničke SPO, pljunuo je svima nama u lice, kao što je Zorica Brunclik na Farmi pljunula Miloša Bojanića. E, pa tako nam i treba, kad još nismo shvatili da gospodin Janić, predsednik Srpskog saveza iz Švedske, govori o (ne)radu ministarstva i nepoštovanju dijaspore od Srećkovića, ne što lično ili privatno mrzi tog ministra, već što i kao čovek i kao predsednik cenjene organizacije našeg rasejanja traži istinu i iznosi činjenice.

Teško je poverovati da je u roku od samo pola sata ministar prevario samog sebe, da ne računam nas. Ali jeste. Prevario nas je svesno, sračunato i bezobrazno. Da lakrdija sa Skupštinom i delegatima nije pod njegovom dirigenstkom palicom ne bi Srećković dva dana posle verifikovanja 49 mandata za 49 delegata na »njegovom« satelitskom RTS-u govorio o samo 45 delegata u Skupštini. A to je činio. I opet je dokazao da su za njega četiri čoveka, delegata, nešto što je u zavisnosti od njegove potrebe da se obriše, i papir sa kojim je to učinio, ostavi da nam…


Zatajilo skupštinsko obezbedjenje

Tog trećeg jula 2010. bilo je prošvercovanih ljudi u Dom Narodne Skupštine. Obezbeđenje Doma Narodne skupštine je potpuno zatajilo, da ne govorim o obezbeđenju predsednikaTadića. Jer da nije tako, kako je moglo da u Dom Narodne skupštine, nepozvano, uđe četiri »delegata« više? Zna li obezbeđenje ko su ti ljudi? Ko ih je predložio, ako već nije baza? Ko ih je pozvao i od koga i kada su bili obavešteni da moraju doći? Ima li pisanih tragova o tome? Jer po nečijoj direktivi, u taj dom Narodne Skupštine u koji su švercovani Srećkovićevi komandosi, nisu dozvolili ulazak gospodinu Milanu Aksentijeviću, generalu u penziji i delegatu iz Slovenije koji je izabran od strane 17. srpskih društava, a potvrđen od velikog broja srpskih intelektualaca. Gospodin Aksentijević je bio delegat ispred Saveza srpske dijaspore Slovenije i o tome postoji uredna dokumentacija, dostupna svakome ko želi da se sa time bliže upozna.

Gospoda iz Ministarstva za dijasporu Srbije nisu našli za shodno ni da blagovremeno pošalju dopis našem Savezu u Sloveniji, (u aprilu mesecu kada smo im dostavili odluku o izboru) da je taj jedini legitimni kandidat iz Slovenije g. Aksentijević, za njih nepodoban. Ali oni ne žele da ostave pismeni trag o njihovom direktnom i nezakonitom mešanju u izbor delegata za Skupštinu dijaspore (posebna farsa je Nemačka) i zato je ovaj naš delegat otišao u Beograd, da bi zbog srpskog naroda doživeo još jedno razočarenje i sramotu. A to da su ga zaustavili na vratima Narodne Skupštine i nisu mu dozvolili čak ni da prati zasedanje kao posmatrač sa galerije, njihova je sramota. Tim pre što su Dragana Vojvodića, o kome sam pisao ranije, dočekali raširenih ruku (ili raširili ruke toliko koliko je potrebno da se provuče) uz navodnu dokumentaciju da je on novinar iz Slovenije!?

Jasna poruka i logična pitanja

Tokom prenosa farse iz Doma Narodne skupštine samozvani predsednik Saveza srpskih društava Slovenije, Drago Vojvodić, ne novinar Vojvodić, telefonom me je sa lica mesta obavestio o realnoj situaciji rečima. “Vidiš, nas su pustili da uđemo, a vas nikada neće!” Dakle, još jedna kristalno jasna poruka da Ministarstvo dijaspore Srbije i ministar Sreećković deli svoj narod na podobne i ne podobne, da zavađa i medju Srbe u rasejanju unosi pometnju i neslogu. Da jedno priča, a drugo radi.

Gospodin general Aksentijević je zaustavljen na vratima Skupštine jer je delgiran od 17 srpskih udruženja (i zavidnog broja intelektualaca), a Drago Vojvodić, koji nije ni predloženi delegat je bio prisutan u »svojstvu« novinara. Pitanja koja se nameću sama po sebi su:

-Ko je omogućio akreditaciju čoveku koji nema veze sa novinarstvom?
-Da li je lažno predstavljanje i omogućavanje toga da se lažno predstavlja kažnjivo delo?
-Da li postoji mogućnost da bilo ko, po ugledu na Dragu Vojvodića, uđe na ovako značajan skup?

Nadam se da će se neko ozbiljno pozabaviti slučajem Drage Vojvodića iz Slovenije i istražiti ko mu je i na koji način obezbedio da dođe u neposrednu blizinu državnog vrha uz pomoć lažne akreditacije.

Mišljenja sam da zbog svih propusta, zbog protežiranja, zbog direktnog delovanja protiv Zakona o dijaspori i Srbima u regionu, (49 verifikovanih delegata) Ustavni sud Republike Srbije mora pod hitno da preispita ustavnu osnovu ovog zakona, kao i ulogu ministra Srećkovića i Ministarstva za dijasporu Republike Srbije u unošenju haosa, pometnje i panike među Srbima iz dijaspore zbog nezakonitog postupanja.

Državno tužilaštvo treba da preispita zloupotrebu službenog položaja zaposlenih u Ministarstvu za dijasporu i Ministarstvu za kulturu, u načinu raspodele sredstava iz budžeta Republike Srbije, upućenih Savezu srpskih društava u toku 2007/ o8/09/ i 2010. godine, kao i Srpskom kultrnom centru Slovenije u toku 2010 godine.

Šta boli Srbe u Sloveniji

Pre kratkog vremena, a odmah nakon farse od konstituisanja Skupštine dijaspore i Srba iz regiona, poslao sam Redakciji Korena pismo o viđenju Srba iz Slovenije i svega doživljenog od strane Ministarstva za dijasporu. Na toliku nekorektnost i nedoslednost ministra Srećkovića, koji je u svoju rabotu uvukao ceo državni vrh, ne bih se ovog puta osvrtao.

Šta nas u Sloveniji boli? Muči nas lažno akreditovani novinar i predsednik Saveza srpskih društava Slovenije. Čovek koji nikada nije bio član Društva novinara Slovenije, niti je ikada dobio akreditaciju da može prisustvovati skupu visokog rizika kakav je bio u Beogradu, usudio se da mi u telefonskom razgovoru kaže i sledeće:

“Zašto ste poslali Milana Aksentijevića u Beograd, da trči kao kuče oko skupštinskih vrata i da juri oko onog Janića iz Švedske ne bi li ga nekako uveo unutra”.

Takvo nevaspitano, drsko i bezobrazno ophođenje ovog samoproglašenog novinara i nipodaštavajuća i omalovažavajuća izjava upućena prema gospodinu Milanu Aksentijeviću, generalu u penziji, jasno govori o drskosti ministra Srećkovića, a naročito sekretara Jakšića.

Kako možemo verovati MInistarstvu i Zakonu, koji i danas (09.07.2010) u satelitskoj emisiji govori o 45 delegata, a verifikovali su 49. Ne treba zaboraviti ni rečenicu tog istog lažnog novinara upućenu potpisniku ovih redova: “Nas su primili, a vas nikada neće”. Najverovatnije da bi povodom svega ovoga u mojoj Šumadiji rekli: Ko laže taj i krade.

Zašto ovo tvrdim.

Zato jer mi je Društvo novinara Slovenije dalo zvanično obaveštenje da Drago Vojvodić nikada nije bio niti je danas član Društva novinara Slovenije. Uputili su me i na Ministarstvo kulture Slovenije gde su mi skrenuli pažnju na sledeće: svi akreditovani novinari u Republici Sloveniji se nalaze na spisku Ministarstva kulture Slovenije. Pa sada poštovano uredništvo možete i Vi da se uverite da li je Drago Vojvodić novinar ili ne. Kao što vidite nije. A da li je lažno predstavljanje krivično delo, o tome će se stručni savet Saveza srpske dijaspore Slovenije najozbiljnije pozabaviti.

Činjenica da je genarala u penziji g. Milana Aksentijevića izabralo 17 srpskih društava iz Slovenije, da ga je potrvrdilo više intelektualaca Slovenije, nije bio dovoljno jak argument za Ministarstvo kulture Srbije, da g. Aksentijevića prihvate kao demokratski izabranog kandidata i državljanina R. Srbije, već kandidata koje je „ponudio“ lažni novinar Vojvodić.

Ko ignoriše 17 srpskih društava iz Slovenije?

Radovan B. Milić – Generalni sekretar Saveza Srpske dijaspore Slovenije
14.7.2010.

Ilustracija -novinar.de




1 коментар у вези “Politika bez perspektive”
  1. Braco Srbi i sestre Srbkinje, skinimo sebi veo sa ociju, i pogledajmo istini u oci. Mi Srbi: Pravoslavci i Svetosavci uopste nemamo drzave svoje, jer dansnja Srbija nije drzava SRBSKOG NARODA, vec njzih gradjana, a to znaci da je svacija i nicija. Njezini ministri, kao nekad kurve na raskrscu puteva (cast pojedincima koji to nisu)dzabe se nude – za njih vise musterija nema, jer su u bezcenje prodali zemlju Srbiju. Mogu oni zato sebe zvati kako god hoce: predsjenicima, ministrima, akademicima i tako dalje, ali Narod Srbski veoma dobro zna, da oni sebe samo tako zovu po onoj poznatoj srbskoj izreci: “Ja tebe vojvodom, a ti mene sedlarom, a kakva smo govna to samo mi znamo.” Zna sada, i Narod Srbski!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo