logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Економија    Аутор: новинарство    1.225 пута прочитано    Датум: 6.07.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Karikatura - Paket MMF (Petričić)Opasne namere MMF-a prema našoj državi evidentne su na primeru uslovljavanja da se hitno donese famozni Zakon o fiskalnoj odgovornosti dok,

za novinar.de Piše: Ivan Ninić; 25.06.2010

+++

sa druge strane, ova institucija režimu Borisa Tadića aminuje nove kreditne aranžmane i veći deficit budžeta, a što za posledicu ima permanentni i nekontrolisani rast javnog, odnosno spoljnog duga Srbije.

Narodna banka Srbije (NBS) je krajem maja meseca objavila najnovije, zabrinjavajuće podatke o zaduženosti Srbije, odnosno podatke o visini, strukturi i kretanju spoljnog duga države u prvom kvartalu tekuće godine. Visina spoljnog duga je na kraju 2008. godine iznosila 21,8 milijardi evra, da bi na kraju 2009. godine dug „narastao“ na 22,7 milijardi evra. Samo dva meseca kasnije, na kraju februara 2010. godine, dug je „skočio“ na 22,9 milijardi evra. Zatim je na kraju meseca marta zabeležen iznos spoljnog dug od 23,2 milijarde evra, da bi na kraju aprila „skočio“ na 23,4 milijarde evra. Iako se u analizi NBS tvrdi da su indikatori spoljne zaduženosti, koji pokazuju eksternu solventnost zemlje, još „ispod nivoa visoke zaduženosti“, vrtoglavi rast spoljnog duga bi veoma brzo mogao da demantuje ove navode. Činjenica je da je trenutno učešće ukupnog spoljnog duga Srbije u BDP-u, dostiglo 76,2 odsto, a da se zemlje sa dugom od 80 odsto u BDP-u (po metodologiji Svetske banke i MMF-a), tretiraju kao „visoko zadužene“. Dakle, nedostaje rast spoljnog duga od svega 3,8 procentnih poena u BDP-u da bi se Srbija i zvanično svrstala u rang visoko- zaduženih država.



MMF „gura“ Srbiju u bankrot

S obzirom na to da je spoljni dug na kraju marta 2010. godine uvećan za 1,2 procentnih poena, u odnosu na decembar 2009. godine, to znači da bi Srbija, ukoliko se nastavi sa dosadašnjim trendom zaduživanja, kraj 2010. godine, dočekala sa upaljenom „crvenom lampicom“. Da će se to obistiniti, govore i procene MMF-a, čiji su analitičari predvideli da će odnos spoljnog duga Srbije, prema BDP-u, iznositi 85,6 odsto u 2010. godini, a čak 90,4 odsto u 2011. godini. Dve činjenice posebno ukazuju na to da ovim procenama stručnjaka iz MMF-a treba verovati. Prvo, MMF je predvideo da će odnos spoljnog duga naše države, prema BDP-u u 2009. godini biti 76,3 odsto, što potvrđuje da su „omanuli“ za svega 0,1 procentnih poena. Drugo, „gazde“ iz MMF-a mogu pouzdano da predvide kojim tempom će rasti spoljni dug Srbije, s obzirom na to da se, nakon potpisivanja tzv. „stend-baj“ aranžmana, o fiskalnoj politici naše države odlučuje u Vašingtonu. Inače, „stand-baj“ aranžman, koji je odobrio MMF, a koji će na snazi biti sve do aprila 2011. godine, podrazumeva kreditnu podršku Srbiji od 2,9 milijardi evra.

Do sada je MMF uz permanentno uslovljavanje dao Vladi Srbije „zeleno svetlo“ za povlačenje 1,3 milijarde evra kreditnih sredstava, dok je u maju ove godine ugovoreno povlačenje i četvrte tranše od 380 miliona evra, za koje se čeka samo formalno odobrenje Vašingtona. Kada je reč o konkretnom trošenju novca iz kreditnih linija, podaci NBS govore da je u prva tri meseca ove godine u javnom sektoru Srbije iskorišćeno 230,1 milion evra inostranih kredita. Sa druge strane, pradoks je to što je država u istom periodu inostranim kreditorima morala da plati 66,6 miliona evra po osnovu glavnice i 60,5 miliona evra po osnovu kamate.

Umesto „stezanja kaiša“ MMF je režimu u Srbiji odobrio i povećanje ovogodišnjeg budžetskog deficita sa 102,2 milijarde, na oko 140 milijardi dinara. Zbog toga se nameće pitanje šta to namerava MMF: da „disciplinuje“ fiskalnu politiku i podstakne smanjenje javne potrošnje u Srbiji ili da, uz perfidnu i „tihu“ implementaciju tzv. „grčkog scenarija“, Srbiju dovede do bankrotstva!?

Šta koči fiskalnu „odgovornost“?

Kao „preventivu“ od nastupanja tzv. „grčkog scenarija“ režim Borisa Tadića, ali i njegove „gazde“ iz MMF-a, vide u donošenju Zakona o fiskalnoj odgovornosti, koji u normativnom okviru naše države do sada nije postojao. Donošenje ovog propisa mnogi iz Vlade Srbije, predstavljaju kao najvažniji i najsvrsishodniji zadatak države u narednom periodu koji će bitno uticati na ograničavanje javne potrošnje i kontrolu javnog duga: “Zakon o fiskalnoj odgovornosti treba da predupredi eventualno nastajanje bilo koje vrste krize, a pogotovo kriznog stanja sa javnim finansijama i zaduženošću zemlje”, objasnio je Slobodan Ilić (DS), državni sekretar u Ministarstvu finansija („Tanjug“, 16. 5. 2010). A prema tzv. „pismu o namerama“, koje je u Vašingtonu upućeno još 3. decembra 2009. godine, Vlada Srbije je MMF-u obećala da će da usvoji Nacrt zakona o fiskalnoj odgovornosti i da ga dostavi Skupštini „do kraja aprila 2010. godine“. Međutim, prošli su april, maj i jun, a sporni predlog zakona iz nekoliko veoma interesantnih razloga još uvek nije ušao u skupštinsku proceduru.

Prvo, režim još uvek ne zna da li da predloži potpuno novi Zakon o finskalnoj odgovornosti, ili će se ići na opciju izmena i „dogradnje“ aktuelnog Zakona o budžetskom sistemu koji bi se zvao: Zakon o budžetskom sistemu i fiskalnoj odgovornosti. Drugo, režim ne zna da li da uvede tzv. „fiskalno veće“ ili ne: „Prema nacrtu koji sam dostavila MMF-u postoji fiskalno veće čija je uloga da daje ocenu da li Vlada vodi politiku u skladu sa fiskalnim pravilima. Međutim, postoji još jedna opcija, a to je da se ojača Državna revizorska institucija novim funkcijama. To još nismo prelomili“, otkrila je ministarka Diana Dragutninović („V.novosti“, 9. 5. 2010). Treće, redovni parlamentarni izbori u Srbiji trebalo bi da se održe 2012. godine, ali nisu isključeni ni prevremeni izbori koji bi bili održani tokom 2011. godine. U tom smislu režimske stranke će, radi finansiranja papreno skupe izborne kampanje, posegnuti za nekontrolisanim zaduživanjem države kod domaćih i međunarodnih kreditora. Iz tog razloga bi sporni zakon mogao da predstavlja „smetnju“, pa se traga za „idealnim“ rešenjem i što fleksibilnijim pravnim normama. I četvrto, režim čeka da MMF „dopiše“, odnosno koriguje sve što smatra manjkavim u predloženom nacrtu zakona.

MMF vrši „recenziju“ naših zakona!

Da se aktuelni režim u izvesnoj meri odrekao ekonomskog suvereniteta Srbije, u korist i za račun MMF-a, bilo je jasno odmah po potpisivanju „stend-baj“ aranžmana sa tom institucijom. Tome u prilog ide i činjenica da javnost u Srbiji nije upoznata sa prvom verzijom nacrta Zakona o fiskalnoj odgovornosti, jer je taj dokument pre obelodanjivanja, još u aprilu mesecu poslat u Vašington: „Prva verzija je poslata MMF-u na ekspertizu“, otkrila je ministarka Dragutinović („B92“, 27. 4. 2010). Nedugo zatim, ona je izjavila da je tekst zakona usaglašen: „Zakon o fiskalnoj odgovornosti je gotov i spremni smo za diskusiju sa poslanicima, parlamentarnim strankama i javnošću“, rekla je ministarka („RTS“, 11. 6. 2010. godine).

Autor ovog teksta je od Ministarstva finansija zatražio kopiju prve verzije nacrta zakona koja je poslata MMF-u „na ekspertizu“, kao i odgovor sa mišljenjem i primedbama te institucije, koji je dostavljen Ministarstvu finansija. Međutim, iz ministarstva je stigao odgovor da je reč o „internom radnom materijalu“, koji ne može da bude dostupan javnosti pre nego što prođe proceduru u Vladi Srbije i bude prosleđen parlamentu na razmatranje u formi zvaničnog predloga zakona. Dakle, režim je dozvolio jednoj međunarodnoj finansijskoj instituciji da piše, briše, menja i „ugrađuje“ pravne norme po svojoj meri i želji u predlog zakona koji će se naći pred poslanicima Skupštine Srbije.

Zakon nerealnih želja

Sudeći po onome što u javnost iznosi ministarka finansija, nacrt Zakona o fiskalnoj odgovornosti predviđa smanjenje učešća javnih prihoda u BDP-u: „Srbija bi u narednih pet godina trebalo da učešće javnih rashoda u BDP godišnje smanjuje za 0,75 odsto. što bi trebalo da omogući brži i lakši izlazak iz krize”, izjavila je Diana Dragutinović („Tanjug“, 27. 4. 2010). Samo mesec dana kasnije, namerno ili slučajno, ministarka je za 0,10 procentnih poena „korigovala“ ranije datu izjavu. Naime, u jednom od svojih intervjua, Diana Dragutinović je izjavila da se pri izradi nacrta Zakona o finskalnoj odgovornosti „zalagala za neka ograničenja“, a na pitanje novinara: „koja orgarničenja?“, ministarka je rekla: „Da se zakuca javna potrošnja u nominalnom iznosu i da se smanjuje svake godine za 0,85 odsto BDP, da ne možemo da se zadužimo više od 2,5 odsto godišnje“ („Politika“, 28. 5. 2010). U tom kontekstu, ministarka Dragutinović je najavila da će se Zakonom o fiskalnoj odgovornosti definisati da javni dug države „ne može da bude veći od 40 odsto BDP-a“, a da se trenutno kreće između 31 i 32 odsto BDP-a. Međutim, određene činjenice govore da su ovakve izjave ministarke veoma problematične i to sa dva aspekta.

Javna potrošnja i javni dug

Prvo, aktuelni režim nije u stanju da u delo sprovede najavljeno smanjenje javne potrošnje od 0,75 ili 0,85 odsto BDP-a godišnje, koje će se „ugraditi“ u Zakon o fiskalnoj odgovornosti. Javna potrošnja trenutno iznosi oko 43 odsto BDP-a, a „racionalizacija“ državne administracije je trebalo da doprinese njenom smanjenju, ali je zbog nesposobnosti režima na tom planu država doživela potpuni „fijasko“. S druge strane, kada u 2011. godini bude vršeno usklađivanje (rast) plata i penzija, novi budžetski izdaci će dodatno uvećati javnu potrošnju. Zbog toga obećanje koje je Vlada dala MMF-u da će se „do 2015. godine udeo tekuće potrošnje u BDP-u smanjiti na 32,5 odsto“, nije zasnovano na realnim osnovama.

Drugo, aktuelni režim Zakonom o fiskalnoj odgovornosti namerava da ograniči visinu javnog duga na 40 odsto BDP-a, obmanjujući javnost i naciju da ovaj dug trenutno iznosi svega 31-32 odsto BDP-a. Međutim, prema objašnjenju i tumačenju dr Pavla Petrovića, profesora Ekonomskog fakulteta i jednog od autora Zakona o fiskalnoj odgovornosti, naš javni dug (dug javnog sektora-države), dostigao je čak 36 odsto BDP-a! On ovo objašnjava činjenicom da se „u krizama po pravilu pojavljuju prethodno “sakriveni” dugovi, kao što su garancije države i lokalni dugovi, tako da revizija javnog duga Srbije pokazuje da on sada nije 32 odsto već 36 odsto BDP-a, uz opasnost da se dodatno uveća“ („Politika“, 20. 6. 2010).

Svakako treba imati u vidu procenu stručnjaka MMF-a koji su izračunali da će se javni dug Srbije uvećati za 16 odsto BDP-a prilikom sprovođenja planiranog postupka restitucije. Međutim, prilikom izrade nacrta Zakona o fiskalnoj odgovornosti ovo se uopšte nije uzelo u obzir: „Okvirni limit za zaduživanje od 40 odsto BDP-a ne uključuje obaveze po osnovu restitucije“, objasnila je ministarka Dragutinović („V.novosti“, 9. 5. 2010). Na koju sumu dodati ovo neminovno opterećenje? Na „zvaničan“ javni dug od 32 odsto BDP-a ili na prikriveni javni dug od 36 odsto BDP-a? Kako god da se izvrši „sabiranje“, dolazi se u situaciju da javni dug Srbije doseže 48-52 odsto BDP-a?! Dakle, iako Zakon o fiskalnoj odgovornosti još uvek nije ni usvojen, unapred je poznato da će se „probiti“ limit javnog duga, koji je unet u nacrt zakona?! Sve ovo nameće samo jedno pitanje: kuda to „plovi“ Srbija?!

Ivan Ninić (Autorizovani tekst)





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo