Вести

„U Srbiji trenutno živi 86.000 izbeglica i 210.000 interno raseljenih lica, a u narednom periodu od 100.000 do 150.000 osoba biće vraćeno po Sporazumu o readmisiji iz 29 evropskih zemalja,

za novinar.de Dragan Vidaković, 28.06.2010

+++

izjavio je komesar za izbeglice Srbije Vladimir Cucić. Cucić je još kazao da je povratak tih osoba težak i bolan proces ali da Srbija uspeva sa tim da izađe na kraj. Povratak izbeglica i interno raseljenih lica na svoja ognjišta daleko je ispod očekivanja, naglasio je Cucić“ (Novosti od 27.06.)

Ova vest je doneta na dnu druge strane, kao da je nevažna ili sa namerom da se sakrije. Naravno da vest nije nevažna i jasno je da zaslužuje prvu stranu svih novina, jer govori o mnogo važnih tema za sve građane ostatka Srbije.

Pre svega je jasno da od povratka izbeglih Srba u Hrvatsku nema ništa uprkos fenomenalnim odnosima sa Hrvatskom i činjenicom da „hrvatski Srbi“ drže vlast sa Tuđmanovom HDZ, te da interno raseljeni građani sa Kosmeta nemaju nikakvu nadu u povratak u državu koji su stvorile najveće svetske demokratije, etaloni brige za ljude, demokratiju i ljudska prava, što sve znači da se pogubno ekonomsko iscrpljivanje građana naše države produžava na neodređeno vreme.

No vidimo da se sprema i nova omča za ekonomsko davljenje u vidu ovih 150.000 ljudi koji su nekada kao žrtve „srpskih snaga“ i surovog Miloševića bili ključni dokaz potrebe Evrope da se Srbija kazni i uništi ako treba A vidimo da treba.

Više im „Miloševićeve žrtve“ ne trebaju, ali to naravno ne znači da svi građani Srbije ne treba da se vrate u svoju zemlju, ma koliku da su nam štetu naneli pristavši na prljavu propagandu, ali samo u mesto iz koga su otišli i široke ruke dočekani u mnogim evropskim državama. Međutim kao interno raseljene možemo da tretiramo samo one koji se deportuju iz zemalja koje nisu priznale Kosovo, a potpuno je neshvatljivo da smo pristali da primimo građane sa Kosmeta (i ne samo sa Kosmeta) iz zemalja koje su priznale njegovu nezavisnost.

A kako smo pristali na tu zapanjujuću glupost objašnjava Z. Panjković iz Službe za zaštitu manjinskih prava Vlade Srbije koji podseća na preporuku Saveta Evrope po kojoj ”ne sme na prostor Kosova i Metohije da se deportuje stanovništvo nealbanske nacionalnosti” i kaže “Svi Romi sa Kosova, bez obzira na to da li su rođeni u Srbiji ili izvan nje srpski su državljani pa su samim tim u nadležnosti naše zemlje”. (“Romski akcioni plan” NIN br. 2954).

Srbi dakle nisu srpski državljani ako su rođeni van Srbije, ali Romi jesu. Ostatak Srbije je matična država i Srba i Roma. Ako dodamo izbeglice, interno raseljene i deportovane postavlja se pitanje da li je ovaj provizorijum država ili koncentracioni logor nastao po preporuci Saveta EU i na osnovu rezultata prilježnog rada evropskih zemalja i Amerike tokom 90-ih?

Cucić međutim teši i kaže da će Srbija sa tim izaći na kraj (što on sa svojom dobrom platom i može), a neće moći i da hoće jer su cifre o kojima govori zastrašujuće. Ako za izdržavanje jednog takvog lica treba samo 1000 evra, odakle ovoj zemlji minimum 150.000.000 evra godišnje sa tendecijom enormnog umnožavanja troškova. Ovaj ojađeni i osiromašeni narod nema više ni moći ni snage da izdržava ni sebe a kamoli građane države koju priznaju te zemlje koje im ne preporučuju da se vraćaju u njihovu tvorevinu, zbog nesigurnosti ili želje da se stvori etnički čista država svejedno.

A da će se troškovi uvećavati do besmisla potvrđuju opet Novosti u članku “Ponovo sele Rome” (1): ”Romi koji su živeli ispod mosta Gazela ipak bi mogli da u naredne dve do tri godine dobiju stanove, uprkos suprotnim tvrdnjama gradskih zvaničnika. Ministarka finansija Diana Dragutinović potpisala je u ime Vlade 8. juna aneks ugovora između „Puteva Srbije“ i Evropske investicione banke, koji se odnosi na kredit za rekonstrukciju Gazele. Ovim aneksom gradu Beogradu dat je rok do kraja godine da sastavi plan obezbeđivanja socijalnih stanova za raseljene Rome koji su živeli ispod mosta”

Ministarka jeste potpisala aneks u ime Vlade ali to treba da plate građani i to nema niko prava da uradi. Koliko će stanova trebati za deportovane? Nema nikakvog razloga da opet ne uzmemo kredit da i njima napravimo stanove. I to u Beogradu.

Zašto radimo onako kao što niko ne radi, ni na Balkanu, ni u Evropi ni u svetu? Šta je to sa nama koji se tako bahato ponašamo prema svojim građanima bilo koje nacije ili veroisvocesti koji mnogo rade i teško žive, a koje Evropa i svet i ne pominju osim po zlu i zbog kojih Đilas ne mora da piše po novinama Amnesti internešenelu, koji vidi samo Gazelu, a ne vidi medijski neeksponirane Rome, niti favele po Rio de Žaneiru, niti hiljade dece beskućnika koja žive na ulicama velikih demokratskih gradova niti ljude pacove koji čitav život provode u kanalizacinim tunelima Njujorka?!.

Dragan Vidaković

(1) http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:289610-Ponovo-sele-Rome