Вести

„Ниједан политичар нема право да води рачуна само о интересима своје земље и народа занемарујући интересе осталих држава у региону.“-(изјава првог великана).

Радомир Рељић, 20.06.2010

+++

Реченица коју је ових дана изговорио краљ Стефан Двовенчани, на београдском сусрету са Сулејманом Сарајевским(председник Странке Акцијаша Демократских у БиХ), која са мало „идеализације“(замени се пар речи) изгледа овако:

Ниједан политичар нема право да води рачуна само о интересима своје републике и народа занемарујући интересе осталих република.-(изјава трећег великана).

Како нам ове реченице, некако, тако познато звуче! Све је исто, само се смењују великани.

Од Свејереси светске одабрани,
жути краљ Стефан Двовенчани.
Југосманлијско Царство прави
чуперак црни на седој глави.

Уби се Двовенчани спасавајући братство и јединство. Обилази све наше републике: Љубљана, Загреб, Скопље и Сарајево. Обилази и оне најмлађе творевине које нам је наша борба дала или обећава да ће дати: Нови Сад, Нови Пазар, Бања Лука и Приштина. Мири браћу на све стране, извињава се и клечи. Ако и не успе, с браћом све у суру да погура, ту је наш Истанбулски султан. Шаље му сваке хефте свог везира, мири нам завађену браћу по „Санџаку“ и Босни, а за узврат му шаље свога јуношу. Малог Курјака , најпионирскијег из босанске фамилије Поздераца, свога ђака, проверени систем..вера са вером, вук са везиром.

Нисам заборавио Подгорицу, друго око наше а верујем није ни он. Разрокост нас ухватила, привремена нека болест или шта већ би!? Неки дан ми рекоше, изгледа да друго око у глави има пуно приватних и не државних тајкуна. Ваљда му то значи, тајкуни на црно, а овај наш признаје само на бело! Нема везе што се путујући за ову једну престоницу, хоћу рећи, главни град најсветије републике, Двовенчани задржавао најчешће у Дечанима. Наравно, радио је то само због промене страних, својих и наших верских потреба.

Ваљда умислио себи да је Свети Сава, водио свој неки „Сабор у Жичи“ и довршавао државничко-црквене послове. А, не дају му сваки пут дозволу кад крене доле, потписао је неке уговоре, а није добро пазио шта је потписивао. Никад не зна ко му ту дозволу издаје, до кад важи и колико дубоко сме да путује. Ста би и радио у Прштини? Све је потписао и средио са његовим пријатељима. Све му они доле послове обављају: државне, војне и цивилне.
Није започео ал’, ће можда да заврши!

Колико су само добра за нас урадила, три највећа сина наших народа, у сарадњи са најјачом војном организацијом на свету. Великан из Кумровца је овде донео њихове паре, неки прицају и о цифри од сто милијарду. Деда ми је причао да су те милијрде у највећем делу испоручивали у виду неких „Труманових јаја“. Па, колико кошта то јаје, питао сам деду!? Није знао да ми одговори, нису то наша сељачка, само ми је одбрусио.
Вероватно им је наш највећи син тада, потписујући војни уговор са Грчком и Турском, обећао да ће једног дана доћи и на стални боравак. Рекао им је: „Сто Устава ћу променити, ако треба, да до вашег доласка дође“!

Онај други, наш несретни и покојни Злоба, потписао им да бесплатно могу да дођу и штите део наше територије. „Могу Руси и Кинези да вас нападну и ми ћемо вас штитити“-рекоше му. Па, колико браће већ овде имамо, помисли Злоба. И овако смо са браћом до гуше, шта ће нам још и ти Руси!? Размисли и притиснут „логиком“, потписа.
Које будале су ти западњаци, колико само онолика војска кошта и колике уштеде нам је Злоба направио!. Зезнули су га, а нас још више, једино начином доласка. Прво су дошли са неба, иако није било договорено, али, зато је логично. Назвали су тај свој лет „Милосрдни анђео“ и колико смо ми у школи учили-Анђели су милосрдни, имају крила и увек први долете. Нисмо знали да неки од њих-Децу убијају!

Мало да се вратим у Дечане и нашег трећег великана. Мезимчета и најмлађег од те наше тројке, најлепшег и највишег, најглагољивијег и налпаметнијег, па сам му ја зато ону горе строфу за будућу народну песму испевао. Нисам се испод ње потписао, и то сам у школи учио, народне песме немају аутора.

Зезнуо је најмоћнију државну унију на свету, да нам врше све административне, судске, полицијске и ине послове, које нам они обављају у нашој светој републици. Све бесплатно, ни помоћ им није потребнеа. Чврсто су обећали, све ће то трајно( неповратно) обављати у наше Српско Име. Чак ће мозда и то име да нам избришу-ето толико они воле нас.

Само им је једно морао обећати! Сметао им је неки мало-велики духовњак, „човечуљак“ коме су сви наши доле веровали, коме тешко могу да се супроставе и да, са њим доле, тешко народ могу да обезглаве. А, онда рекоше они, не могу то више бесплато да раде-пуно посла! Зато је Двовенчани толико пута ишао до Дечана, водио дуге ноћне разговоре са „чаробљаковим“ духовним чедом(Одосије Дечански-ваљда се зове) и тражио помоћ. Брата на брата, веру на веру, народ на народ… Зар све ово најсветије, зарад светских хохштаплера и битанги? Има ли некима ишта на овом свету-свето?

Колико сличности само има у оне две(једну) изјаве на почетку

Времена су се променила, све је остало слично, мало смо сиромашнији али смо са две екипе отишли на светско првенство у фудбалу. А, мало је фалило да се пласирамо и у ногомету! Имамо ми и своје народне хероје, променили смо им само име и сада их зовемо тајкуни. Функције су им остале исте: одлучују ко води државу, ко ће да брине о народном и државном благу, с ким ћемо у савез и против кога, ма скоро о свему. Остали су и даље хероји, само што више нису народни, јербо, променио се систем привређивања. Либерални капитализам је заменио онај народни, дошла је слобода а не право у расподели и правила се знају. Е, њима смо ми дали слободу и право у расподели, а сва друга права и слободе имамо и сви ми остали. Како да им дамо име-народни хероји либералног капитализма и демократије-дугачко брате, зато их ми једноставно зовемо тајкуни. Још нешто, да се и ми не збунимо због оног народни, да и оно њихово најсветије(богатство) нама не припадне.

Да ли тим новим херојима неко или нешто прети? Може ли се и њима десити да их неко замени неким новим херојима? Тешко! Морају само добро да глуме, глумац(Клуни) је постао редитељ, ево и у краља га опевасмо, има искуство и добро зна како улоге да расподели. Што се народа тиче-не верујем да ће смети! Как би некој рекал:“Будем још један нудистички оток оголил, как би дечки за примјер боље слушал“!

Или можда:

„Онај мој државни секретар, Слоба Помен-за правду душа, понекад им запрети да више не лају, али, осилили су се…зато ћу ја да припремим ново Острво За Голгузе, па таман и на нашој најчувенијој Ади, која носи име наше најбројније престоничке мањине“.

Умало да заборавим, -Нико не сме да вас бије-(средњи великан). Тако су ми сада сва тројица (по изјавама)- равноправни.

Радомир Рељић