logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Америка, Србија, Друштво, Европа    Аутор: Владислав Б.Сотировић    1.314 пута прочитано    Датум: 21.06.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

draza00.jpgУ недељу 20. јуна текуће 2010. г. на сајту Нове српске политичке мисли се појавио чланак извесног Милорада Зарубице (на ијекавици)

Владислав Б. Сотировић, 21.06.2010
+++

у облику рецензије на новопечену књигу проф. Стевана К. Павловића (Хитлеров нови антипоредак – Други светски рат у Југославији) под насловом „Где су четничке битке против окупатора?”[i] Након коначног читања ове подуже рецензије г. Зарубице (из трећег покушаја обзиром да сам при првом покушају баталио даље читање већ након прве трећине текста а у другом сам успео да стигнем чак до половине) особни општи утисак би се могао свести на једну једину констатацију: рецензија је написана још пре објављивања саме књиге а извучена је из фиоке/ладице радног стола неког Титовог функционера који ју је прочитао још пре неких четрдесетак ако не и дуже година поводом Дана борца (4. јули), прославе Дана републике (29. новембра) или највероватније поводом Дана ЈНА (22. децембар). Тај функционер би највероватније могао бити и сам рецензент или неко из његовог најближег братственичког окружења.

С обзиром да нам је свима познат «партизански менталитет» Титових знанственика-повесничара приликом започињања било које научне расправе о «партизанштини», тј. о улози КПЈ и Титових бојовних формација на просторима Југославије у Другом светском рату, а нарочито о карактеру тзв. НОБ-е, овом приликом ћу документовано и конкретно презентовати само нека од многобројних савезничких признања која је добио лично Драгољуб Дража Михаиловић као командант ЈВуО у току самог рата као и непосредно након њега за антифашистичку борбу његових «четника» и сарадњу са Савезницима:

•·         Слово британског министра иностраних послова, Антони Идна од 24. септембра 1942. г. (Службене новине бр. 10, 24. новембар 1942. г., Лондон):

«Мислим да ће ми сваки мој сународник казати данас, да је Југославија већ осветлила образ у овом рату…

Добро уређене југословенске војске воде борбу против непријатеља на сопственом тлу, под необично храбрим вођством ђенерала Михаиловића. То је једна важна војничка чињеница.

У овом часу непријатељске дивизије које су преко потребне на руском војишту, или потребне на египатском војишту, задржане су борбом у Југославији…»

•·         Телеграм генералу Михаиловићу кад је француски генерал Анри Жиро примио команду над француским трупама у Северној Африци, 11. новембар 1942. г. од генерала Анри Жироа, Команданта француских снага у Северној Африци:

«Поново сам ступио у борбу против наших заједничких непријатеља.

Вама лично и херојској војсци желим у овом тренутку да изразим и подвучем традиционално братство по оружју које влада између француске војске и ваше војске.

Израђавам вам своје најдубље дивљење.

Ваш херојски отпор, и ваши успеси, пробудили су и покренули националну свест свих оних који се боре против нападача.

Ваш отпор и ваш пример воде ка победи, која почиње да се рађа.»

•·         Телеграм генералу Михаиловићу од Алана Брука, Начелника британског генералштаба од 1. децембра 1942. г:

«У име царског генералштаба не могу да пропустим 24. годишњицу од уједињења Срба, Хрвата и Словенаца, а да не изразим честитање за дивне потхвате југословенске војске на Средњем Истоку у овом победоносном часу, него и на ваше непобедиве четнике, под вашом командом, који се боре дан и ноћ под најтежим ратним околностима.

Уверен сам Господине Министре, да ће ускоро доћи дан када ће и све ваше снаге моћи да буду уједињене у једној слободној и победничкој Југославији; дан када ће непријатељ, против кога се заједнички боримо раме уз раме, бити сатрвен заувек».

•·          Телеграм генералу Михаиловићу од Самнера Велса, Државног подсекретара САД-а од 4. јануара 1943. г:

«Влада САД има потпуно поверење у патриотизам генерала Михаиловића и велико дивљење за вештину, истрајност и храброст са којом он, и југословенски патриоти око њега, настављају борбу за ослобођење своје земље.

Ми сматрамо да војна акција, на коју се позивате, представља чињеницу у оријентисању вођства рата од стране Уједињених народа против Осовине».

•·         Телеграм генералу Михаиловићу од генерала Двајта Д. Ајзенхауера, Команданта англо-америчке војске у Северној Африци од 13. јануара 1943. г:

«Америчке оружане снаге у Европи и Африци, поздрављају своју браћу по оружју, одличне и храбре војне јединице под вашом одлучном командом.

Ти јуначки људи, који су приступили вашим редовима, у свом завичају, да би непријатеље изгнали из Отаџбине, боре се с пуном оданошћу и самопрегором за заједничку ствар Уједињених народа.

Нека би им та борба донела потпун успех».

•·         Похвална наредба за све француске сувоземне, поморске и ваздухопловне јединице, на дан 2. фебруара 1943. г. од стране генерала Шарла Дегола, Председника слободне Француске:

«Легендарни јунак, симбол најчистијега родољубља и највиших југословенских војничких врлина, тај генерал [Дража Михаиловић] није престао водити борбу на окупираном националном тлу. Уз помоћ родољуба, он без сустајања не да мира окупаторској војсци, тако припремајући онај коначни јуриш који ће довести до ослобођења његове Отаџбине и целог света, раме уз раме с онима који никад нису сматрали да се једна велика земља може да покори суровом завојевачу».

•·         Телеграм за генерала Михаиловића од 5. фебруара 1943. г. од Лорда Селборна, Британског министра блокаде (Министарство спољних послова, строго поверљиво бр. 37 од 9. фебруара 1943. г.):

«Бриљантно је оно што је генерал Михаиловић учинио и још увек чини. Имате разлога да будете горди на њега. Черчил је сад у Каиру начинио анкету код својих власти о акцији генерала Михаиловића, и извештаји које нам је о томе послао заиста су ласкави за генерала.

Ми ћемо да му дотуримо помоћ у оружју.»

•·         Похвална наредба уз Орден Legion of Merit 29. марта 1948. г. од Председника САД-а Хари Трумана:

«Генерал Драгољуб Михаиловић изванредно се истакао као Главни заповедник југословенских оружаних снага и доцније као Министар војни организујући и водећи крупне снаге против непријатеља, који је окупирао Југославију, од децембра 1941. до децембра 1944. године.

Захваљујући неустрашивим напорима његових трупа, многи амерички авијатичари били су спашени и безбедно враћени на савезничку страну.

Генерал Михаиловић и његове снаге, упркос недовољном снабдевању и борећи се под изузетним тешкоћама, материјално су допринели савезничкој ствари и били судеоници у извојевању коначне савезничке победе.»

008.jpgПрилажемо и два конкретна сведочења страних официра који су били на југословенском ратишту:

•·         Писмо наредника Мајка Кула (Жан Кристоф Буисон, Херој кога су издали савезници, Јагодина, 2006):

«Мој авион је оборен над Југославијом 4. јула 1944. г. Четници су нас спасили из немачких канџи. У знак одмазде Немци су из једног села стрељали десеторицу прочетнички опредељених сељака, који нису хтели да одају где смо се крили.

Да ли је могуће да су ти људи сарадници Немаца?

Са четницима сам у току 38 дана прешао 800 км. Успут су нам жене љубиле руке и плакале на грудима за синовима које су им Немци побили, или одвели у концентрационе логоре, а куће попалили.

Да ли је могуће да су ти људи сарадници Немаца?

Једног дана смо прошли кроз Горњи Милановац у коме је некада било 3.000 становника. Сем цркве, све је било у пламену јер су четници били напали Немце.

Да ли је могуће да су ти људи сарадници Немаца?

Захваљујући четницима евакуисан сам 10. августа 1944. г. заједно са 200 америчких авијатичара и осталих Енглеза, Француза, Руса и Италијана.

Да ли је могуће да су ти људи сарадници Немаца?»

•·         Извештај који је капетан Морис Џон Виту упутио Винстону Черчилу (Жан Кристоф Буисон, Херој кога су издали савезници, Јагодина, 2006):

«Колико је мени познато ја сам први савезнички официр који је за време Другог светског рата ступио у контакт са генералом Михаиловићем.

Ушао сам у Југославију 22. јула 1941. г., као одбегли ратни заробљеник. Са Михаиловићевим борцима провео сам скоро девет месеци, и то у Главном штабу генерала Михаиловића. Касније сам 10 месеци био затворен у Гестапоу са многим четницима. Веома добро су ми познате бројне операције које су четници изводили против Немаца од средине 1941. г. до почетка 1942. г. Био сам у Чачку када су партизани напали снаге генерала Михаиловића и на тај начин омогућили Немцима да поврате град у своје руке.

Спреман сам да се закунем официрском чашћу да је у време када сам га ја познавао Михаиловић имао потпуно пробритански став и да су сви његови напори били усмерени на истеривање непријатеља из земље. Исто тако сам спреман да се закунем официрском чашћу да су га у томе ометали партизани својим нападима.

Ђенерал Михаиловић је био омиљен код народа исто онолико колико су партизани били омражени. Знам да су снаге Генерала размењивале италијанске заробљенике за оружје које су користили за борбу против Немаца.

Знам да је постојала још једна антикомунистичка организација на челу са Костом Пећанцем, која није имала никакве везе са Михаиловићем, али се звала четничка. Они су сарађивали са Немцима у борби против партизана. Чланови те организације су ме ухапсили и предали Немцима.»

Ево и мишљења једног савезничког повесничара:

•·         Британски повесничар Тревор Ропер о Михаиловићу:

«Поштујем успомену на генерала Михаиловића као првог вођу народног отпора нацистима у окупираној Европи. Својом храброшћу он је дао пример који је допринео крајњем поразу Немачке, а дао га је у најмрачнијим и најмучнијим временима. Његово погубљење после рата било је крупна и срамотна неправда.»

На крају да наведемо и признање из врхушке комунистичког табора какву су политику Титоисти водили према Дражи Михаиловићу и његовој ЈВуО:

•·         Пуковник Михаило Ђорђевић, председник Војног већа Врховног суда ФНРЈ (навод према књизи Мирослава Тодоровића Судија смрти):

«У часовима обрачуна самог са собом, знојна чела сам се присећао својих пропуста везаних за суђење предводнику четника Драже Михаиловића, кобних за нашу свеукупну судијску професију. Ни сада, у овом самртном часу, не опраштам себи потпис који сам ставио на налог за извршење те судбинске пресуде, и то само неколико сати после њеног објављивања…

Умирем грешан, био сам обичан судија смрти…»

Да ли се сећате да је Јосип Броз Тито добио икада сличну похвалницу из Лондона или Вашингтона за борбу против фашизма?

picture-056.jpgДа ли сте видели на Титовој сахрани иједан једини орден који је овај самопроглашени маршал добио од било ког савезничког председника или команданта као што је то био случај са Дражом Михаиловићем?

Да ли сте пронашли иједан једини број било којих савезничких великотиражних или некох других журнала посвећених Јосипу Брозу Титу са његовим ликом на насловници за време самога рата као што је то био нпр. случај са њујоршким Тајмсом који је читав један број из 1942. г. посветио Дражи Михаиловићу са његовим ликом на насловној страни?

Да ли сте чули да су Савезници снимили и један једини документарни или играни филм о Титу или његовим партизанима за време самога рата као што су Американци снимили и документарац и играни филм о Дражи Михаиловићу и његовим четницима који су се приказивали у биоскопима за време рата?


[i] http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/gde-su-cetnicke-bitke-protiv-okupatora-q.html

_________________________________________

Владислав Б. Сотировић

Sotirovicev-baner




3 коментара у вези “Gde su pohvalnice i ordenje za Tita?”
  1. Ђенерал Дража Михајловић је могао да добије још много
    више одликовања и похвала, од институција или појединаца, али власт НИКАДА и НИКАКО!
    Друг Тито је био “Син” “Великог Братства” (светске масо-
    нерије),чије порекло ни до данас (поуздано)!) не знамо,
    а ђрнерал Дража Михајловић је био само једна најобичнија
    Србенда, православац, рођен од оца Србина и мајке Српки-
    ње, обоје православни,…
    Он јесте био официр Војске Краљевине Југославије, про-
    српски опредељен, дакле (ултра) националиста, за раз-
    лику од Дрга Тита, који је, од главе до пете, био ин-
    тернационалиста и, разуме се, за Запад био и остао много
    подеснији од Ђрнрала Драже Михајловића.
    Ђенерал Дража Михајловић је волео своју породицу, свој
    народ, своју православну веру, своју Груду!
    За разлику од њега, Друг Тито је био окорели интернацио-
    налиста: породицу је имао, али се не може похвалити да
    ју је држао на окупу и волео; свој народ није имао -
    па није могао ни да га воли; исто се може рећи и за њего
    ву веру и његову Отаџбину!
    Он је сав био окренут (самоме) себи, што је својим хедо-
    нистичким животом и потврдио.
    На жалост, Ђенерал Дража Михајловић је поверовао Лати-
    нима – “старим варалицама” – и то платио животом!
    На исти начин су пострадали и Слободан Милошевић и Зо-
    ран Ђинђић, уздајући се и верујући Латинима – “старим
    варалицама”!
    На несрећу народа српског, и садашња политичка и цркве-
    на “елита” верују Латинима – “старим варалицама”-, али
    не задуго, уз помоћ Божију!
    Драган Славнић

  2. Е мој г. Сотировићу, па зар не видите да немате коме да објашњавате све те похвале ђенералу, у томе је трагедија. Сви знају а неће да знају. Докле год је овај комунистички окот на власти у Србији, џаба се трудите, и Ви и остали часни и поштени људи.

  3. Што много Људи незнају и не увиђају да је Дража са његовим анти Коммунистичким ставу је умогућио нама раним емигрантима (Србима)од 1945те па до 1980те да се лахко преселимо без великих скрининга. Ја се сећам да многи Хрвати по ДП логорима у Немачкој су морали да иду кроз Entnazifizierungs Komission и многи од њих су били одбивени од емиграције па се морали вратити у пакао кући. Као Срби мој Чале је добивао добре послове за своје компатриоте. Али до Душе ја сам добио добар посао у државној служби од које сам сада пензионисан на богатој службеној пензији. Јесте ја сам доживотно захвалан шта је чика Дража урадио за заслужно српско потомство.
    АЦА.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo