Вести

У недељу, 13. јуна, је у манастиру Сланце Литургију служио митрополит Амфилохије Радовић, самозвани архиепископ цетињски и администртор узурпиране

Недељко 13.06.2010

+++

Епархије Рашко –Призренске, чију чиновничку функцију „успешно“ обавља после протеривања преосвећеног владике Артемија из његове Богом спасаване Епархије, тачније после преузимања те чиновничке функције од великог администратора – Атанасија Јевтића.

Тог „високог“ госта, игуман манастира Сланце је дочекао како приличи дочек православног епископа – уз звона, али и како приличи дочек ново прослављеног хероја у борби против преосвећеног владике Артемија, Православља и Србије.

Наиме, на веома великом паноу, у манастирској порти, довољно великог да би „високи гост“ могао боље да види свој „успех“, стајао је огроман текст са насловом: „С Богом остај Косово“, и са сликама како се преосвећени владика Артемије поздравља са монасима и верним народом и како седа у џип КФОРА, да оде „тамо где мора“. Испод паноа су стајале саксије са цвећем, тако да је све то подсећало на споменик и асоцирало на онај Косовски мраморни стуб, који је Свети деспот Стефан Лазаревић поставио на Косову Пољу, после чувене Косовске битке.

Овај „споменик“, односно пано, као и онај Косовски мраморни стуб позивао је све присутне да приђу и приближе се њему ближе и да размотре речи које су на њему написане, да би разумели због ког узрока и како и зашто он стоји овде, јер истину говори о суштини свега што се збило, односно шта се десило са преосвећеним Владиком Артемијем.

Као што се застаје испред оног Косовског мраморног стуба на коме је Свети деспот Стефан Лазаревић о свом оцу, Светом кнезу Лазару, написао:

„Овде негда бејаше самодржац,
чудо земаљско и рига српски,
звани Лазар, кнез велики,
побожности непоколебими стуб,
доброразумна пучина и мудрости дубина,
огњени ум и заштитник странаца,
хранитељ гладних и миловање ништих
скробних миловање и утешитељ,
који воли све што хоће Христос,
коме иде сам по својој вољи
и са свима својим безбројним мноштвом,
колико је под руком његовом.“

Тако и испред овог „споменика“, односно паноа, верници су могли да читају о великом духовном оцу, Ави и преосвећеном владици Артемију, који воли све што хоће Христос, који је по Светим Врлинама потпуно исти као и честити кнез Лазар, и који је због опредељења за Небеско Царство пострадао од оних којима је земаљско царство битније.

Испред „споменика“, односно паноа је било завезано јаре, (види се на слици), које је симболизирало „жртвено јаре“, односно Владику Артемија кога су жртвовали српски епископи зарад својих себичних интереса.

„Високи гост“, носилац ватиканског прстена који му је уручио сам папа римски кад се верио са њим, и обећао да ће му бити веран у многоме, за успешно обављени посао протеривања владике Артемија, монаштва и верног народа са Косова и Метохије, може очекивати и друга највиша одликовања и награде, како од самог папе тако и од других белосветских моћника.

Али, „високи гост“ је могао данас да види шта за његово „херојство“ учињено у борби против преосвећеног владике Артемија, Православља и Свете Земље Србинове, мисли црквени народ, који је после прогона преосвећеног владике Артемија, и пропагирања екуменистичке свејереси, папизма и других новотарија постао de facto чувар Православне вере и предања. Тако се десило и данас да верујући народ Божји, како је то знао чинити и много пута у својој крстоносној историји са другим епископима, не призна овог „високог госта“, за носиоца и чувара апостолске-светоотачке вере и да му приреди овакав дочек.

„Не можете служити Богу и мамону“, уз веома детаљно обљашњење је поручио том „високом госту“, и свима другима који тако мисле и раде, Свети Владика Николај, у својој Омилији – тумачењу Светог Јеванђеља на данашњи дан, које је прочитано на Литургији.

После тако јасне поуке, „високи гост“, заједно са осталим чиновницима из црквене Владе, треба да се запитају како ће изаћи пред лице Небеске Србије, односно пред лице Светога Саве, Светога Немање, Светога цара Лазара и осталих српских Светитеља, пред лице безбројних српских Мученика што вековима гинуше за Крст часни и веру Православну, и пред лице њиховог духовника Светог Јустина Ћелијског?

„Свелек за сами свегрех је покајање“, каже Свети Јустин Ћелијски. Кад оно настане, црквени чиновници ће се преобразити у српске Епископе, црквену Владу ће заменити СА Синод, црквену Скупштину ће заменити СА Сабор и тако испуњени Духом Светим српски Епископи ће наћи неко човекољубивије решење, тј. неко свецелисходно и свебогоугодно решење, а једино могуће решење је да преосвећеног Владику Артемија врате на трон епископа Рашко-призренских и тиме врате мир и јединство у СПЦ.

Игуман манастира Сланце, протосинђел Андреј, је дуго времена боравио на Косову и Метохији заједно са блажено почившим Патријархом Павлом. Његовим доласком у манастир Сланце, почео је велики духовни препород не само манастира већ и Београда, јер је он велики духовник и испуњен је многобројним Светим Врлинама. После Литургије у том манастиру, отац Андреј увек организује ручак за 300-500 верника, који је увек спремљен као да је манастирска Слава. На зимског и летњег Св Архиђакона Стефана (манастирску Славу), дође по неколико хиљада људи и он их све угости. Честа су и предавања у овом манастиру.

Недељко 13.06.2010