logo logo logo logo
Рубрика: Друштво    Аутор: Radomir Reljic    1.052 пута прочитано    Датум: 13.06.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Флавиус Валериус Аурелиус ЦонстантинусКонстантин Велики -Флавије Валерије (лат. Флавиус Валериус Аурелиус Цонстантинус), рођен је 28.02.274. године у провинцији Горња Мезија (Моесиа Супериор),

за новинар.де Радомир Рељић 13.06.2010

+++

у граду Наиссусу (данас Ниш у Србији). Био је син Констанција И Клора и Хелене.

Римски цар 306. – 337. умро 22.05.337. г. у Никомедији (Измит у Турској). Наводе се у различитим документима различите године његовог родјења 271., 272., 273. и 274., а датуми 27 и 28. 02.

Несумљиво има галско порекло (Гали-романизирани германи) по оцу и непознато, али свакако римско, по мајци Хелени-коју многи наши римофили воле да представљају као царицу Јелену из Ниша.

Као први хришћански цар, иако се крстио на самрти (тада је сматрано да чин крштења ослобадја од греха), оснивач Новог Рима (касније Константинопољ, од 1453.падом у руке Османлија Истанбул), велики добротвор и ктитор хришћанске цркве. Канонизован је после смрти, а у православним црквама-укљуцујуци и СПЦ, поштује се као светац и “равнопостолни цар”.

На походу на Рим против Максенција 312. г., Константин је доживео мистично искуство, након кога се отворено определио за хришћанску веру. По Лактанцију, чији је спис “О смрти прогонитеља” настао 317./318., Константину је у сну, у ноћи која је предходила бици код Милвијског моста, наложено да на штитове својих војника стави слово Х са вертикалном цртом закривљеном према врху, тако да формира христорам.

Сличну причу исписује и Константинов биограф епископ Евсевије Цезарејски, који је цареву биографију саставио нешто после 337. г. По Евсесијевој писању у Вита Цонстантини, цар му је неколико година после тог догадјања, испричао ту причу под заклетвом-угледао је светлосни крст са натписом “овим победјуј”(тоуто вика).

После ових догадјаја Константин је у Италији обнародовао Галеријев едикт о толеранцији из 311. г. а затим је наредио да се цркви врати одузета имовина. Едикт о толеранцији је Галерије издао на својој самрти 30.04.311. у Сердики (данасњој Софији), којим је наредио обустављање прогона хришћана на његовим територијама (Мала Азија и Балкан). Константин је у оправданост своје верске политике желео да убеди и свог савезника Лицинија. 313. су се састали у Милану, када се Лициније оженио његовом сестром Констанцијом. Овај састанак и женидба послужили су као основа предања о Миланском едикту, којим су они хришћанима дали слободу вероисповести а хришћанство учинили равноправним са осталим религијама. Сам Евсесије Цезарејски минимизира Галеријеву а преувеличава Константинову улогу код добијања равноправности хришћана са осталима.

Од 313. Римским царством владају два августа, Константин и Лициније, први западним а други његовим истоцним делом. Медјутим, након неколико година они долазе у сукоб (историцари Цезаревски, Аурелије Виктор и Еутропије различито тумаче узроке) и велики рат код данашњих Винковаца у октобру 316. године. Лициније трпи пораз и повлаци се у данасњу С. Митровицу а касније у Софију. Следећи сукоб се десио код Једрана а Лициније је потиснут даље према Малој Азији. Долази до примирја, све до 323.г., али се за то време Лициније негативно одредјује према хрисцанима, сматрајуци их Константиновим присталицама. У предсобљу одсудне битке Константин 324. прогласава хрисцанство званицном религијом. У задњем њиховом рату те 324., Константин је однео победу, заробио Лицинија и иако је обећао сестри, 325 је погубио Лицинија и његовог сина (свога сестрића).

Зашто је све ово битно за Србију, СПЦ, Светосавље, српски народ и брата рођенога?

Данас српски римофили у СПЦ желе да Константина Великог прогласе неким великим “Србином” а да Српства ни омирисао није. Праве му 80 метарске крстове и планирају нове, као ни једном Србину до сада (Савин крст би морао бити већи). Не ретко изјављују да је 2013. г. 1700-та годишњица Миланског едикта и проглашења хришћанства као званичном религијом, а да ово друго нема везе са памећу.

“…одлучили смо да дозволимо и хришћанима и свима другима слободу избора и да следују вери којој би они желели и да не треба апсолутно нико одбијати право да следује и изабере побожност и веру…”

цитат је из Миланског едикта, који оповргава такве измишљотине (што се баби снило) и види се да је писан у множини.

Следећи историјски догађаји :

325. организује Први васељански сабор у Никеји, одстрањује теолога Арија и прихвата симбол вере који наглашава једносушност Оца и Сина. Уништио је највећи део храмова на Атосу исказујући на тај начин мржњу и нетолеранцију према свему паганском.326. Константин, по наговору мајке Хелене, уништава храм Бога Акслепија у Аигеаи, Киликији и многе храмове богиње Афродите у Јерусалему, Апхаки, Феникији, Ваалвеку итд.

327. покушава решити раскол рехабилитацијом Аријеваца и долази у жестоки сукоб са моћним епископом Атанасијем Александријским, кога 327. протерује у Трир(данашњу Немачку).

330. инаугурисе Нови Рим(Константинопољ-11.мај)

335. Константин пљачка паганске храмове по Малој Азији и Палестини, разапиње “чаробњаке и гатаре”(страдао и филозоф Сопатрус)….указују на његов троделни верски дух (пагански, заједнички и хришћански), смену насилничког и мирољубивог, доминантан утицај у формирању учења и исповедања хришћанске вере. Са сабора у Никеји не постоје писани црквени акти и та дешавања су извор многих сумњи.

Када се томе додају догађаји на другом васељанском сабору, одржаном 381. у организацији Теодосија И Великог, те сумње се повећавају. На том сабору нису учествовали западни епископи а ни папа, иако су га накнадно признали као екуменски. Ту се потврдило Ницејско вјеровање као истинито и тачно тумачење Светог писма, те, ради јасноће, проширен је његов текст (Светог писма) у делу који говори о Светом Духу.

Сумње се састоје у чињеници да се на 1. и 2. васељанском сабору расправљало о улози Светог Духа и коначно обрачунало са аријевцима и другим теолозима који су сматрали Исуса бићем са људским телом и душом а божанским умом.

Да ли је то Богом дано и одређено или је то одредио свети човек Константин Велики а да су трагови свему томе уништавани? У каквој је вези проглашавање хришћанства за званичну религију Царства, ако му је, како тврде многи историчари, у то време претила опасност од распада- ради вишенационалне и висеконфесионалне супростављености? Да ли је хришћанство направљено, оваквим какво је данас, због царске и потребе велике царевине? Који плашт је огрнут да би се зајахали толики крсташки ратови и побили толики људи? Шта су чували средњевековни витезови и да ли је неко имао и крије тајну Христовог гроба? Да ли су писања Дана Брауна, само теорије завере за згртање пара? Има ли логике у “истини” Да Винчијевог кода и Изгубљеног симбола? Да ли су 1. и 2. васељански сабори утврђивали везу Оца, Сина и Духа, или је то прогурано као накнадна памет? Да ли се и чин Васкрснућа морао донети или потврдити на васељанском сабору (мени је логичније да је чињеница)? Шта је са толиким Јевандјељима, који су накнадно пронађени, а ми још не знамо шта у њима пише?

Како да објасним деци, да пре подне верују у Дарвина а по подне и увек у Бога Свевишњега, када су им теорије супростављене? А они у обе морају да верују!?

Да ли човек сме да размишља својом главом а да се то не протумачи као богохуљење?

Да ли је истина привилегија одређеног броја људи, коју ће они да саопштавају нама, који нисмо “способни” да је појмимо? Мораш ли се “утрпати” међу њих да би ту истину досегао-има ли другог пута!? Зашто су се између себе толико изделили, а успут и нас, ако је истина једна?

Подела и раскол скоро увек штети. Јединство је супротан процес и логично је да би требало да доприноси добру. Али, да ли треба да ме буде страх од тога јединства? Зашто да се плашим ако је уједињење добро и узвишени је циљ коме стремимо?

Па од куда долази наш страх, рођени брате?
Да ли ће због тог јединства Светосавље бити черечено?
Има ли Светом Сави места, тамо где нас “желе” увести после -пута без алтернативе?
Страх ме брате, да се они уједињују ради себе а не због нас! Или једноставније-Против нас! Хајд` им ти, брате родјени, после свега веруј!

А, рођени брате, највећи страх ме хвата од могућег подметања замке-да се ти и ја после свега, не разумемо!

Радомир Рељић 13.06.2010




12 коментара у вези “Srbi i Konstantin I Veliki”
  1. Konstantin i ako je deklarativno bio pravoslavac on je bio tezak neznabozac i lopuza!

  2. “Хајд им, брате рођени, после свега, ВЈЕРУЈ!”, пише аутор текста у предпоследњем пасусу.
    А ѕашто бисмо МИ (народ српски), брате рођени, њима -
    Латинима – веровали?! кад народна вели: “Latini – вара-
    лице старе…”; и: ” Бог благосиља сваког Србина кој’ не има вјере у Латина, све док је светa и док је вjека!”
    Да је са Латинима добро бити и веровати им, то би сва-
    како урадио наш Свети Сава, а и сви остали свети(тељи)
    до данашњих дана.
    Него, хајде, брате рођени, да ми (Ти и Ја) њима – Лати-нима – пошаљемо добронамерну поруку, уз очекиван, добро-
    намеран одговор са њихове стране.
    ПОРУКА:
    Ja – СРПСКИ НАРОД, Ja – ДРЖАВА СРБИЈА, Ја – СРПСКИ НАЦИ-
    ОНАЛНИ КОРПУС не мрѕим, не варам, не застрашујем и не
    сатирем Ја – ЛАТИНЕ!
    ОДГОВОР:
    Ја – ЛАТИНИ не мрзим, не варам, не ѕастрашујем и не са-
    тирем Ја – СРПСКИ НАРОД, Ја – ДРЖАВУ СРБИЈУ, Ја – СРП-
    СКИ НАЦИОНАЛНИ КОРПУС!

    “А, рођени брате, највећи СТРАХ ме хвата од могућег под-
    метања замке – да се ТИ и ЈА, после свега, НЕ РАЗУМЕМО!”
    пише аутор текста у последњем пасусу.
    Ако ѕнаш (а ѕнаш!) да су “Латини варалице старе!”, онда
    им и НЕ ВЕРУЈЕШ, онда ни СТРАХА НЕМА, а ни НЕРАЗУМЕВА-
    ЊА иѕмеђу ТЕБЕ и МЕНЕ, БРАТЕ РОЂЕНИ!
    После послате поруке и примљеног одговора, ако се погазе,следи она Господња: “Освета је Моја! – говори
    Господ”, и: “Походим их страхом Господњим и предајем их
    у руке твоје!”
    С поштовањем,
    Драган Славнић

  3. Bilo bi lepo da se sa strane, dragi Radomire, ne bavite onakvim stihovanim tekstovima kao što ste neki dan ostavili na jednom sajtu – znate o čemu govorim, ne želim da pominjem. Za narod se treba boriti časno na svakoj strani! Ne zamerite, nego čistite svoju kuću od onakvih…

  4. Predrag@-Ja Vam samo zameram za podmetanje!(“Za narod se treba boriti casno na svakoj strani”).
    Komentar je napisan tako da citaoci mogu da steknu utisak-Nije on(Radomir) bas takav kao sto se ovde predstavlja!-
    Naime,radi se o stihovanom saljivom odgovoru Bori Corbi na jednu njegovu pesmu objavljenu u Vestima-rubrika kolumne.
    Pesme ne pisem,bio je to samo petominutni saljivi odgovor,u njemu nema nista lose a pogotovo nema nikakve veze sa borbom za narod.
    Ako ste pomislili na Boru kad ste napisali..”,nego cistite svoju kucu od onakvih…”,ipak ostavite Vi meni da ja to sam odaberem.Da Srbija ima vise Bora Corbi,pevali bi mi zajedno-puno lepse pesme.
    Zato, slobodno vi pominjite(“ne zelim da pominjem”).
    Ali, istinito!

  5. Nisam imao nameru da podmetnem ništa, nisam hteo da govorim o toj “šaljivoj pesmi” jer je vulgarna do bola. Nisam hteo da govorim o tome iz razloga što smatram te reči nedostojnim i jednoga čoveka, i nisam želeo na ovom mestu da učestvujem u lošem(tako lošem) prikazu vas kao ličnosti, ni da takvu jednu nepodopštinu niko sa ovog sajta već ako ne mora i nije do sada, vidi i na ovom sajtu povezanu s vama. Ali kad sami tako hoćete, šta ću. Namera mi je bila da bratski posavetujem, a nisam imao nikakav mejl da vam to saopštim lično i eksplicitnije (tada sigurno ne bi došlo do nerazumevanja). Protiv Bore ne da nemam ništa protiv, jer veoma poštujem njega kao čoveka, bez obzira na vilgarni deo njegovog pesničkog dela, već ga uvažavam kao čoveka pravog srcem! Što je u mojoj hijerarhiji uvažavanja ljudi – na prvom mestu. Stoga sam se i vama obratio.

    S poštovanjem
    Predrag

  6. P.S. Da ne bude sad Radomir shvaćen kao onaj koji podmeće napomenuću da to: “nego čistite svoju kuću od onakvih… ” se odnosi na bljuvotine (nikako na Boru) koje stoje u toj pesmi – koliko god vi to smatrali šalom to nije dostojno ni zeca :)

  7. Predraze, sami iskazujete svoje lose namere!Vidite,idite tamo gde ste to procitali,komentarisite do mile volje!Ako Vam je to bila namera-jednostavno,niko Vam to jos ni sada ne brani.
    Ne znam iz cega proistice Vasa kompetentnost da ocenjujete sta je vulgarno,lose i nedostojno coveka.Ovde mozete da komentarisete ovaj clanak,tamo mozete pesmu.Ne vidim u cemu je problem!
    Vasa namera je otvorena,nema uporiste u zdravoj pameti.
    Vi nemate nikakav osnov za podmetanje!
    Namera je ocita i samo zato Vam odgovaram!

  8. Priznajem grešku, oprostite.

    P.S. Za ocenu vulgarnosti nije potrebna kompetencija, bez obzira na to što za vulgarnost jeste potrebna.

  9. Poslušaću vas.

  10. Molim administratora, ako je to moguće da obriše moje komentare upućene g. Reljiću. Još jednom, izvinite!

  11. Ako je ovo internet novina bez cenzure onda zaista neka i bude tako! Dakle, molim da objavite moje komentare do kraje koje niste objavili! Osim ukoliko sam administrator ima nešto lično protiv, ako se njega tiču, iako bih razumeo ne mogu se složiti sa takvim postupkom. Hvala!

  12. Predrag@-Sve je u redu, ne ljutim se.
    Zaboravite-novi dan je pred nama!
    Svi mi gresimo


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo