После бурних догађаја задњих месеци, а нарочито после завршеног Светог архијерејског сабора, очекивали смо медијско затишје и мирнији период у Српској православној цркви.
АРТЕМИЈЕ, умировљени Епископ рашко-призренски 06.06.2010
+++
Нажалост, и на Наше велико изненађење, недавно је Пресвећени Атанасије (Јевтић), умировљени Епископ захумско-херцеговачки, „позвао“ – по казивању Press-a од 30. маја 2010. године – „Синод СПЦ да објави синодски текст о „канонској одговорности“ Епископа Артемија, на основу којег је Сабор судски донео одлуку о његовом разрешењу“.
Ми смо до сада веровали да је тај текст о Нашој „канонској одговорности“ (уствари: оптужница) унутарцрквени правни акт који се не сме објављивати, па Ми то лично нисмо учинили да то не би изнова био „доказ директног изношења у јавност чисто унутарцрквених одлука и питања на своју и штету Цркве, као и саблазан народа“ – доказ који је против Нас, у оптужници коју је подигао, употребио Преосвећени Фотије, Епископ далматински. То је био и разлог да нисмо објавили ни одлуку Светог архијерејског синода од 22. априла 2010 године и Светог архијерејског сабора од 20. маја 2010. године.
Оно што Нас је изненадило, а јавност саблазнило, јесте чињеница да је био довољан позив Преосвећеног Атанасија, па да Свети архијерејски синод одмах стави на располагање жутој штампи оптужницу која је против Нас била подигнута. Како је то потез који се више не може повући (ни грешка исправити) и пошто је тиме скинута забрана објављивања у овом судском поступку који је против Нас требало да буде (а није) вођен, желели би смо најпре да обавестимо јавност какав је то документ који је објављен у Press-у. То је оптужница у чијем је састављању можда учествовао, али је сигурно потписао и против Нас подигао Преосвећени Фотије. Ваљана оптужница иначе морала би да садржи наводе дела оптуженог за које постоји основана сумња да представљају тешке канонске преступе, као и веродостојне доказе који те наводе поткрепљују. Потом је та оптужница морала бити Нама достављена уз давање одговарајућег рока, рецимо два-три месеца, да ту оптужницу проучимо и припремимо одбрану.
Тако, нажалост, није поступљено. Према члану 70 тачки 35 б Устава Српске православне цркве, Свети архијерејски синод је првостепени суд за канонске кривице архијереја. Наобично је да је оптужница против Нас подигнута 22. априла 2010. године и предата Синоду, а да је истога дана заседао Свети архијерејски синод, утврдио Нашу канонску кривицу и Светом архијерејском сабору упутио предлог казне, одн. да будемо разрешени дужности епархијског Архијереја. Остављамо благоразумним људима да просуде како су чланови Светог архијерјског синода успели да, тог истог дана када им је достављена оптужница од 28 страна компјутерског слога (са 43 реда на свакој страни), пажљиво проуче и чак савесно испитају све доказе који је, наводно, потврђују, а који се налазе, како то вели Преосвећени Атанасије, у 15 великих фасцикли?
На самом заседању Светог архијерејског сабора, у седници 04. маја 2010. године, правог суђења са извођењем доказа заправо и није било. О томе најбоље сведочи сама одлука (пресуда) Светог архијерејског сабора која садржи једино диспозитив од четири реда без икаквог образложења, а заједно са протоколарним уводом и изражавањем пословичне захвалности осуђеном „на његовом уложеном деветнаестогодишњем труду и архипастирској бризи за очувањем српског православног народа на Косову и Метохији“, има укупно десет редова. Вероватно су Наша у Христу браћа Архијереји сматрали да више и не заслужујемо.
И поред свега нисмо у овом часу спремни да штампи, а нарочито жутој, стављамо на располагање одлуке Светог архијерејског синода и Светог архијерејског сабора. Нека то учини, ако сматра целисходним, Преосвећени Атанасије. Но, како је у Press-у објављена скраћена и од уредништва преуређена оптужница против Нас којом је покренуто утврђивање Наше канонске одговорности, а која се у Press-у представља као пресуда о Нашој канонској кривици, хришћанска савест Нам налаже да и о њој нешто кажемо. Расуђивање и пресуђивање о томе да ли смо и у којој мери кршили каноне Цркве препуштамо садашњој и потоњој у Христу браћи која ће, када све прође, моћи тачно да утврде због чега смо разрешени дужности и обавезе управљања Епархијом рашко-призренском, баш као што се данас, после толиких година, поуздано зна да Епископ амерички, блажене успомене Дионисије, није уклоњен са положаја Епископа због финансијских преступа, како се у том тренутку тврдило, него зато што је у Њујорку организовао демонстрације против Јосипа Броза Тита.
То Нас управо наводи да нешто кажемо о финасијским „преступима“ који се Нама стављају на терет а који, када би постојали, представљају и тешка кривична дела. Није, наравно, искључено да је неко од наших сарадника, клирика и мирјана, био користољубив, па да је понешто утајио, проневерио и противправно присвојио. Таква склоност греху је исконска и ње сигурно нису лишени наши верници, клирици и мирјани, и у другим Епархијама. Али се данас поуздано зна како се ти преступи веродостојно утврђују. И као што Епископи дају благослов за подизање или обнову цркава и манастира, али не могу одобравати грађевинске пројекте и јамчити за њихову исправност, већ то чине овлашћени инжењери, тако су и Високопреосвећени Амфилохије и Преосвећени Атанасије могли утврдити основану сумњу да су почињени озбиљни финансијски преступи у Нашој Епархији, али су веродостојно постојање тих преступа, а нарочито кривичних дела, могли утврдити само судски вештаци и правници, пре свих – судија. А како је против једног Нашег клирика и једног лаика већ покренут и води се кривични поступак, зар није било правичније и јеванђелскије сачекати окончање ових поступака правоснажном пресудом, па да се тек онда пресуђује о Нашој (и њиховој) кривици која проистиче из надређеног положаја који смо заузимали? А да и не помињемо шта би морало бити уколико судови својим правоснажним пресудама утврде другачије чињенично стање од оног које се за поједине случајеве наводи у оптужници која је против Нас подигнута.
Пресуду Светог архијерејског сабора примили смо у миру и спокоју зарад очувања јединства наше Свете Цркве. Али се не можемо помирити са блаћењем Нашег имена и Епискпског достојанства тако што ће се произвољним избором стављати на располагање жутој штампи само поједини документи из Нашег судског досијеа. Свој крст носићемо и даље уз помоћ Божију, али је сигурно да нећемо никада преболети бол и патњу која се наноси Нашој пастви, а нарочито монаштву, нашој духовној деци, на распетом и опет распињаном Косову и Метохији. За сада толико истине и правде ради, јер је речено: „Упознајте истину и истина ће вас ослободити“.
АРТЕМИЈЕ, умировљени Епископ рашко-призренски
Sunday, 06 June 2010
Преузето са сајта „БОБРА ЗА ВЕРУ“ – http://borbazaveru.info/content/view/2457/1/
+++
Илустрације и формат текста новинар.де
Нажалост из дана у дана се СПЦ све више срозава у блато.
Сада уствари сазнајемо да оптужннице није ни било, јер није ни поднесена, а да је в.Артемију запрећено да ћути јер ће се у противном отворено сукобити са СПЦ.
Он је наравно решио, због мира у кући, да ћути и прихвати одлуку, донесену од стране СПЦ.
Али , не лези враже, З(л)оћа Јевтић, алијас бивши владика Атанаси, не може да ћути, не држи га место.
Тако да ће сада по свему судећи, суђење бити јавно, односно преко жуте штампе. По свим правилилима суђења у жутој штампи.
Боже спаси нас грешне!
Вл. Артемије је дао интервју и ако га је дао само бих ја лично волео да на томе стане.
Зашто ?
Просто из разлога што док год ћути и трпи ( а нарочито ако седне и опише у пар књига протекле године ) задаје страх и ужас свима који га блате а истог су архијерејског чина !
Да ли су они свесни шта све зна Вл. Артемије о деловању свих па и самог садашњег патријарха ?
Да ли се плаше тога ? НЕ, не и не ! Али нека размисле, документи постоје, свеже сећање и сведоци постоје и ИСТИНА може изаћи на видело ( за издавача је најлакше ) пар месеци пре доласка „архијереја свејереси“ у Наисус па се онда питам шта тада и ко ће коме ГАРАНТОВАТИ мир и сигурност када у овој Страдији све се може и против Устава па и до црквених канона.
„Јадни су закони које људи пишу“ , зар не ?
Radomir-Reljic
Sreda, 05. 05. 2010. 13:23h
Preporuka: +15 / -2
Odgovori
+
– .! .Clan 111 Ustava SPC
Eparhijskog Arhijereja moze SA Sabor sa uprave ukloniti samo po kanonskoj osudi,ili ga razresiti po dokazanoj nemoci ili po ustanovljenom prestanku jednoga od uslova iz clana 104. kao i na osnovu opravdane molbe za penziju.———————————————-Napominjem da se clan 104 odnosi samo na uslove koji su potrebni za izbor eparhijskog arhiepiskopa.——–Krenimo redom:1.Artemije kanonski nije osudjen a nije ni pokrenut postupak za kanonsku osudu,2.Nije mu dokazana nemoc a ni pokrenut postupak,3.Nije prestao nijedan od uslova iz cl.104.(diploma,drzavljanstvo…) i 4.Artemije nije podneo molbu za penziju.5.Sada mozete svi da prelistate izvestavanja sa zasedanja Sabora(uvek procurelo) i pokusaju crkvenih velodostojnika da nagovore Artemija da podnese zahtev za penziju6.Odluka Sabora je nekanonska,nekanonski je i sistem preglasavanja7.Artemije je kriv(kanonski) samo sada,jer je prihvatio nekanonsku odluku sabora(ovo je bez zezanja).8.Jedini nacin da regularno uklone Artemija je bila ponuda da on sam podnese zahtev za penzionisanje
———————————————————————– —————————
Ovo je kopija moga komentara koji sam poslao na sam dan objave ove vesti,ali je prosao nezapazeno.(zahvaljujem Vestima).Zelja mi je bila da blagovremeno skrenem paznju javnosti na sve kanonske prekrsaje-decidno po Ustavu SPC
Radomir-Reljic
Utorak, 25. 05. 2010. 18:10h
Preporuka: +10 / -0
Odgovori
+
– .! .@Delboj : Pokusacu da ti pomognem.U svim eparhijama SPC vlada finansijski nered a za to ima vise razloga:1.Nacin ustrojstva crkve,gde svako eparhija ima visoku autonomnost.2.Nedostatak kontrole poslovanja od strane drzave i manjak unutrasnje,prepustene na jednog(episkopa) ili par ljudi u odlucivanju.3.Priliv sredstava od ktitorstva i dobrovoljnih priloga je nemoguce kontrolisati. a korupcija je kod nas opstedrustvena posast,tako da nije mimoisla ni SPC.4.Nacin smene Artemija je potpuno nekanonski i suprotan Ustavu SPC,objasnio sam u ranijem tekstu a pise i u tekstu.5. Drzavnom i crkvenom vrhu se jako zurilo d a Artemija makne sa Kosmeta,zbog zahteva Zapada(Vasington,Brisel,Vatikan,NATO..) zbog sveobuhvatnog plana;prepustanja KiM,slabljenje pozicije Srpske u BiH(Tadic,Gul,Silajdzic),priznanje primata Papi,osnuvanje muslimanskog i albanskog nacionalnog veca,Vojvodina,atlanske integracije-kao paket uslova za clanstvo u EU.6.Finansijsko poslovanje raskoprizenske eparhije se ni po cemu ne razlikuje od drugih eparhija.Ova akcija je posluzena samo kao povod za akciju protiv Artemija.7.2013 je pozvan Papa da dodje u Nis,javna tajna iako nije doneta nikakva odluka i tu je Tadic isposlovao lojalnost beogradskih kardinala(Irineji,Amfilohije,Grigorije,Fotije i Ignjatije).
8.Najveci protivnik tog plana je Artemije ali nije usamljen.Iza njega stoji jos 10-ak episkopa.Obracun jos nije zavrsen,stvar je veoma krupna,drzavni interesi su u igri i rasplet se tek ocekuje.Ovo je samo pocetak.