Вести

OBRT se desio u vrhu Srpske pravoslavne crkve kada je u pitanju dolazak pape u našu zemlju. Do pre godinu dana redovno se, periodično, ponavljalo da „još nije sazrelo vreme“ za ovu posetu.

+++

A državni predstavnici su naglašavali da bez pristanka SPC prvi čovek Vatikana ne može na naše tlo.
Prošle subote, međutim, patrijarh Irinej javno je izneo svoj stav – katolički poglavar je dobrodošao u Srbiju, u Niš, 2013. godine, na obeležavanje 17 vekova od donošenja Milanskog edikta. Bila bi to, kaže patrijarh, odlična prilika da se načini prvi korak ka svehrišćanskom približavanju.

Odluku o pozivu papi donosi Sabor SPC i to, kao i sve ostale, natpolovičnom većinom 45 arhijereja. Da bi postala punovažna, mora da je potpiše patrijarh, što, očito, neće biti sporno.

Da li je većina arhijereja za upućivanje poziva?
Kako „Novosti“ saznaju, najuticajniji srpski arhijereji smatraju da je sadašnji papa po kanonskim stavovima bliži pravoslavlju nego što su to bili njegovi prethodnici. Uz to, izuzetno se ceni što Vatikan pod vođstvom Benedikta 16. nije priznao samoproglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Upoređuju to sa postupanjem njegovog prethodnika, pape Vojtile, koji je požurio da prvi prizna otcepljenje Slovenije i Hrvatske.

Bivši patrijarh German Đorić, koji je bio na čelu Srpske pravoslavne crkve od 1958. do 1990. godine, godinama je odolevao pritisku komunističkih vlasti da se saglasi sa pozivom rimskom episkopu da poseti SFRJ. Ostao je dosledan u stavu da put svakog pape u Beograd vodi isključivo preko Jasenovca, kao i javnog pokajanja i izvinjenja Srbima zbog ustaških zločina podržanih od hrvatskog katoličkog sveštenstva.

U našim crkvenim krugovima se smatra da se Vatikan, poslednjim potezima, ogradio od zlodela nad Srbima, i da Jasenovac kao uslov ne treba više postavljati i da se treba okrenuti budućnosti.

Kada je reč o odluci Sabora SPC, treba znati i da je još februara 2002. tadašnji papa poklonio biskupski prsten vladikama crnogorsko-primorskom i bačkom. A nedavni izbor srpskog patrijarha pokazao je koliko njih dvojica imaju pristalica među srpskim episkopima…

Prethodnik Njegove svetosti Irineja, patrijarh Pavle, jednom prilikom je izjavio da bi „on lično voleo da se sastane sa papom“. Govorio je da o pozivu papi može da se razgovara tek ako ga pozove velika pravoslavna zemlja kao što je Rusija.
Patrijarh Pavle nije otišao u Banjaluku juna 2002. kada je tamo boravio papa Vojtila, mada je želja Svete stolice bila da srpski patrijarh bude domaćin papi.

Javnosti je manje poznat podatak da je još 1994. godine Mira Marković dolazila kod patrijarha Pavla kako bi ga ubedila da Srpska crkva blagoslovi Miloševićev poziv Vojtili. Sagovornici „Novosti“ bliski Sinodu kažu da je iz patrijarhovog kabineta brže izašla nego što je ušla.

I u maju 1999, tokom bombardovanja Srbije, Arhijerejski sabor SPC je odbio inicijativu Vatikana da papa Jovan Pavle Drugi, prilikom povratka iz posete Rumuniji, sleti u Beograd. Hteo je, tvrdili su iz Rima, da pruži podršku Srbiji, po kojoj su padale NATO bombe. Vrh SPC je smatrao tu „ponudu“ – licemernom.

Profesor Darko Tanasković, nekadašnji ambasador u Vatikanu, smatra realnom mogućnost da papa Benedikt bude jedan od crkvenih poglavara koji će se okupiti u Nišu 2013. godine.

– Moguće je da će poglavar Katoličke crkve doći u Srbiju, ali je potrebno stvaranje određenih preduslova – kaže Tanasković.

– Od najvećeg je značaja da se ova ekumenska manifestacija, koja seća na vremena nepodeljene crkve, u svakom pogledu osmisli i pripremi na način dostojan njenog značaja. Verujem da su SPC i država Srbija u punoj meri svesne posebne privilegije, ali i obaveze da budu domaćini takvog svetskog skupa.

Poseta pape je, naravno, važno svetovno, ali i političko pitanje. Nije tajna da je papina poseta nekim državama bila dodatni adut za brži ulazak u Evropsku uniju. Srbija teško može da bude izuzetak od tih „nepisanih pravila igre“. Tako razmišlja i sociolog religije Mirko Đorđević, koji ističe da bi ova poseta bila veoma značajna za Srbiju i da bi od nje naša država imala više koristi nego Sveta stolica. On kaže i da se najave papine posete iz SPC mogu tumačiti kao jačanje dela episkopata koji se zalaže za čvršće veze sa katoličkim svetom.

– Poseta poglavara Katoličke crkve skoro je izvesna – kaže Đorđević. – Kako je najavio patrijarh Irinej, 2013. godine, ako ne i ranije, on će razmeniti „bratski celov“ sa rimskim papom.

Znak da poglavar katolika može doći u rodni grad cara Konstantina stigao je još novembra 2009. prilikom posete Borisa Tadića Vatikanu. Predsednik Tadić i papa Benedikt su se saglasili da je 2013. godina odlična prilika za dolazak rimokatoličkog poglavara u Srbiju.

Iz Vatikana je već stigla zvanična potvrda da bi papa mogao da dođe u Niš 2013. godine.

POLA VATIKANA

Na tlo Srbije i Rusije nijedan papa nikad nije stupio, a među pravoslavnim sveštenstvom kruži pošalica da bi svaki papa „dao pola Vatikana da dođe u Moskvu, a drugu polovinu da kroči u Beograd“. Tako bi, kažu, bilo potvrđeno srednjovekovno vatikansko pravilo da je „katoličko tlo svuda gde stupi papina noga“, što za Rimokatoličku crkvu, dugoročno gledano, nije bez značaja.

TITULA

Papa Benedikt je iz svoje zvanične titule nedavno izostavio deo koji kaže da je on „patrijarh zapada“, a stavio da je „univerzalni pontifeks“, odnosno – poglavar.

RUSIJA

Iako je bilo nagoveštaja da bi se papin susret sa ruskim patrijarhom Kirilom mogao dogoditi uskoro, na neutralnom terenu, a Belorusija se nudila da bude domaćin, šef ruske crkvene diplomatije arhiepiskop Ilarion Alfejev nedavno je izjavio da „još nije sazrelo vreme“. Kao kamen spoticanja u odnosima Ruske pravoslavne crkve i Svete stolice ističe se rimokatolički prozelitizam i unijaćenje na kanonskoj teritoriji ruske crkve.

Vladimir MATEVSKI, 05.06.2010 20:50:55

*****

NJEGOVA SVETOST PATRIJARH SRPSKI IRINEJ, ZA „NOVOSTI“ NAJPRE DA SAČEKAMO POZIV

NjEGOVA svetost patrijarh srpski Irinej, za „Novosti“, kaže da će o poseti pape opširnije da priča kada poglavar Rimokatoličke crkve bude pozvan. On je ponovio da je, pre svega, njegova lična želja da papa dođe u Niš. A na proslavu u Nišu biće pozvani predstavnici svih crkava.

– Dajte da sačekamo da budu upućeni pozivi – kazao je patrijarh Irinej.
Zanimljivo je da je patrijarh srpski o „velikom susretu“ u Nišu prvi put javno progovorio pred kraj prošle godine, kada je podržao ideju da rodni grad Konstantina Velikog na brdu Vinik slavnom imperatoru podigne časni krst visok osamdeset metara.

Tada je, kao vladika niški potpisao Deklaraciju o crkveno-narodnom jedinstvu, čime je ozvaničen početak podizanja krsta u čast cara Konstantina.

– Postoji zainteresovanost poglavara Katoličke crkve da se na dan proslave Milanskog edikta sretne u Nišu sa predstavnicima pravoslavne crkve, što bi bio istorijski događaj i veliki iskorak u odnosima dve crkve – naveo je tadašnji vladika niški.

(M. RISTOVIĆ)

извор: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=181106&title_add=Papa%20na%20korak%20do%20Ni%C5%A1a&kword_add=papa%20benedikt%2C%20milanski%20edikt

+++

+++

+++

РЕДАКЦИЈСКИ КОМЕНТАР

Како пролази прва, историјска посета Папе Бенедикта XVI православном Кипру можете погледати на овој WWW.PAPAVISIT.ORG.CY интернет страници, која је посвећене овој посети. Зашто су ангажоване и јединице за сузбијање нереда на Кипру док траје посета Папе није тешко погодити јер велики број православаца на Кипру није био за посету поглавара римокатолика.
Зашто Патријарх српски чека да буде упућен позив Папи да посети Србију па тек онда говори о овој посети није баш јасно али је зато јасно да је патријархова лична жеља да Папа дође у Ниш.

С.М.

+++

+++

+++

Papa pozvao na podršku hrišćanima na Bliskom istoku
Tanjug | 05. 06. 2010. – 15:04h

Papa Benedikt XVI danas je u Nikoziji pozvao na podršku hrišćanskim zajednicama na Bliskom istoku, koje su često meta napada, nazivajući ih vitalnom snagom za mir u regionu.

Papine današnje izjave ističu ključnu temu njegove trodnevne posete Kipru, državi koju Vatikan vidi kao most između Evrope i Bliskog istoka, preneo je AP.

Na sastanku sa kiparskim arhiepiskopom Hrizostomom II, papa je rekao da neprekidni konflikt na Bliskom istoku „sigurno predstavlja izvor zabrinutosti za sve hrišćanske vernike“ i dodao da katolici imaju važnu ulogu u saradnji sa predstavnicima drugih religija na uspostavljanju mira.

Papa Benedikt XVI je juče doputovao u trodnevnu zvaničnu posetu Kipru, koja se smatra istorijskom, jer je prva poseta poglavara Vatikana ovoj državi-ostrvu i prva pravoslavnoj zajednici kiparskih Grka, koji Kipar dele sa Turcima nakon turske okupacije dela ostrva 1974. godine.

Senku na papinu posetu Kipru bacilo je nedavno ubistvo uglednog katoličkog biskupa u Turskoj Luiđija Padovezea (63) koji je izboden nožem u svojoj kući u mediteranskoj luci Iskenderun, a koji je trebalo da se sastane sa papom za vreme njegovog boravka na Kipru.

U avionu na putu prema Kipru papa je ubistvo katoličkog biskupa u Turskoj okarakterisao kao „tragičnu epizodu sa islamom“ i izrazio „duboko žaljenje“ i dodao da se nada da „neće biti naneta šteta dijalogu sa islamom ili ugledu Turske i njenog naroda“, prenela je agencija Rojters.

O papinoj bezbednosti na Kipru brine se više stotina policajaca, uključujući jedinice za suzbijanje nereda.

извор. ТАЊУГ

+++

+++

+++

петак, 04. јун 2010, 21:19 -> 22:05
Папа у посети Кипру

Живот у хармонији са суседима може да помогне да се реше проблеми на острву, изјавио Папа Бенедикт XVI током посете Кипру. Ово је прва посета католичког поглавара том острву. Кипарски архиепископ Хризостом позвао Папу на „активну сарадњу“.

Папа Бенедикт XVI је у тродневној званичној посети Кипру која је већ добила епитет „историјска“. То је прва посета католичког поглавара острвској држави и православној заједници кипарских Грка, који острво деле са кипарским Турцима након турске окупације севера земље пре 36 година.

По доласку у Пафос, у коме је, према Библији, Свети Павле боравио на путовању од Јерусалима до Рима, Папа је рекао да жеља да се живи у хармонији са суседима може да помогне да се реше постојећи проблеми на острву.

Папа је поменуо и „изазове са којима се понекад суочавају католици“ на Блиском истоку и у том смислу оценио да је Кипар „благословен великим хришћанским наслеђем које се одупрло времену“.

Папина посета је под сенком недавног убиства угледног католичког бискупа у Турској Луиђија Падовезеа који је избоден ножем у својој кући у турској медитеранској луци Искендерун, а који је требало да се састане са папом у време његовог боравка на Кипру.

Кипар је, према папиним речима, „право место да црква почне да размишља о вишевековној католичкој заједници на Блиском истоку, да изрази солидарност са свим хришћанима у региону и уверење да они имају незамењиву улогу за постизање мира и помирења међу свим људима који ту живе“.

Папа је поздравио кипарског архиепископа Хризостома као „брата у вери“.

Хризостом је у поздравном говору рекао да се „Кипар и његова црква од 1974. године суочавају са најтежим периодом у историји“ и позвао папу на „активну сарадњу“.

Није планирано да Папа посети северни део Кипра, али није немогуће да дође до састанка с представницима кипарских Турака. Од ове посете, којом неки званичници кипарске православне заједнице нису задовољни, очекује се да ће побољшати односе православаца и католика и покушати да уједини хришћане на Блиском истоку.

извор: РТС.РС

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/719422/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D0%B0+%D1%83+%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8+%D0%9A%D0%B8%D0%BF%D1%80%D1%83.html

+++

+++

+++

05/06/2010 17.33.31

Papa pozvao katolike Cipra na jedinstvo s drugim kršćanima i veće razumijevanje s nekršćanima

Valja tražiti veće jedinstvo u ljubavi s drugim kršćanima i veće razumijevanje s nekršćanima – apel je koji je papa Benedikt XVI. uputio u subotu, 5. lipnja, drugoga dana boravka na Cipru, tijekom susreta s tamošnjom malenom katoličkom zajednicom. Na sportskome igralištu osnovne škole Svetoga Marona Svetoga je Oca dočekalo oko 1500 ljudi, predstavnika svih katolika na tom otoku. Susret je održan u vrlo radosnome ozračju. Sveti je Otac pozdravio nazočnu mladež te uputio poruku ohrabrenja i nade vjernicima maronitskih naselja na sjeveru Cipra. Nakon tog susreta, uslijedio je susret s ciparskim pravoslavnim nadbiskupom Chrysostomosom II., s kojim je papa Benedikt XVI. već jučer predvodio ekumensko slavlje u Paphosu.

U govoru ciparskoj katoličkoj zajednici, nazočnoj u svim njezinim sastavnicama – maronitskoj, armenskoj i latinskoj, s brojnom djecom i mladima koji su Papi u čast održali kratku glazbeno-plesnu predstavu, Sveti je Otac istaknuo glavni cilj ovoga prvog posjeta rimskoga biskupa Cipru, a to je – kako je rekao – potvrditi vas u vašoj vjeri u Isusa Krista i ohrabriti vas da ostanete samo jedno srce i jedna duša u vjernosti apostolskoj tradiciji. Poziv je to, dakle, na jedinstvo među katolicima, a poradi dobra cijeloga čovječanstva. Kao i u prošlosti, i vi, današnji Kristovi sljedbenici, pozvani ste živjeti svoju vjeru u svijetu, sjedinjujući svoje glasove i djela radi promicanja evanđeoskih vrednota. Neka te vrednote nadahnu vaše napore u promicanju mira, pravednosti i poštovanja ljudskoga života i dostojanstva vaših sugrađana. Na taj će način vaša vjernost Evanđelju zajamčiti blagodat cijelome ciparskom društvu – istaknuo je Sveti Otac.

Ohrabrivši potom katolike na traženje, u svakodnevnome životu, većega jedinstva s drugim kršćanima, kao i na dijalog s onima koji nisu kršćani, Papa je naglasio da se samo kroz strpljivi rad na uzajamnome povjerenju može nadvladati teret prošlosti, a političke i kulturne razlike među narodima mogu postati razlog za zalaganje u svrhu većega razumijevanja. Potičem vas da pomognete u stvaranju takvoga međusobnog povjerenja između kršćana i nekršćana, kao temelja za izgradnju trajnoga mira i sklada među narodima različitih religija, političkih područja i kulturnih temelja – rekao je Papa.
Ohrabrivši potom Katoličku Crkvu na Cipru na duboko zajedništvo s Katoličkom Crkvom u svijetu, Sveti je Otac pozvao na molitvu za svećenička i redovnička zvanja. Od roditelja je zatražio da ohrabre svoju djecu kako bi odgovorili na Gospodinov poziv, a nastavnike koji rade u katoličkim školama na tom otoku, potaknuo je da i dalje služe dobru cijele zajednice zalažući se za izvrstan odgoj. Obrativši se potom posebno ciparskoj mladeži, na grčkome jeziku, Papa ih je potaknuo da budu jaki u svojoj vjeri, radosni u služenju Gospodinu i velikodušni sa svojim vremenom i talentima. Pomozite u izgradnji bolje budućnosti za Crkvu i za vašu zemlju, stavljajući dobro drugih ispred vas samih – naglasio je Sveti Otac.

Na svršetku je Papa svoje misli upravio nazočnima koji su došli iz maronitskih naselja na sjeveru Cipra. Poznajem vaše želje i vaše patnje – rekao je Sveti Otac – i molim vas da ponesete moj blagoslov, moju blizinu i naklonost svima onima koji dolaze iz vaših sela. Mi, kršćani, narod smo nade. Molim se, i čvrsto se nadam da će, zalaganjem i dobrom voljom sviju koji su uključeni, za sve stanovnike ovoga otoka ubrzo biti zajamčen bolji život – rekao je Sveti Otac.

Nakon susreta u školi Svetoga Marona, Papa je pošao u rezidenciju ciparskoga pravoslavnog nadbiskupa Chrysostomosa II., te se tom prigodom sa zahvalnošću spomenuo njegova posjeta Rimu, prije tri godine, i izrazio radost zbog ovoga novog susreta. Osim toga, Sveti je Otac izrazio zahvalnost i za gostoprimstvo Crkve na Cipru, koje je pružila Međunarodnome povjerenstvu za teološki dijalog. Neka Duh Sveti vodi i potvrđuje tu veliku crkvenu inicijativu koja teži ponovnome uspostavljanju punoga i vidljivog zajedništva među Crkvama Istoka i Zapada, otvorenoga za različitosti darova Duha – rekao je Papa.

Sveti je Otac spomenuo i velikodušnu pomoć koju je u tom duhu bratstva, u ime Crkve na Cipru, nadbiskup poslao kao potporu pučanstvu talijanskoga grada l’Aquile, pogođenome snažnim potresom, te poželio da svi stanovnici Cipra pronađu snagu kako bi zajedno radili na pravednome rješenju problema koje još valja riješiti, zalažući se u izgradnji društva koje poštuje prava sviju, uključujući i prava na slobodu savjesti i bogoštovlja. Osvrnuvši se potom na ciparsku stvarnost, koja se tradicionalno smatra dijelom Svete zemlje, i na stanje neprestanih sukoba na Srednjem Istoku, Sveti je Otac istaknuo kako nitko ne može ostati ravnodušan na potrebno pružanje potpore kršćanima toga izmučenog područja, na sve moguće načine, kako bi njegove stare Crkve mogle živjeti u miru i blagostanju. Neka kršćanske zajednice na Cipru pronađu plodno područje za ekumensku suradnju, moleći i radeći zajedno za mir, pomirenje i stabilnost na prostoru blagoslovljenome zemaljskom prisutnošću Kneza mira – poželio je Sveti Otac.

Nadbiskup Chrysostomos II. je pak ponovno istaknuo odlučnost svoje Crkve u nastavku hoda prema punijem zajedništvu, jer je to volja Gospodinova. Nešto prije toga, pravoslavni je nadbiskup Svetome Ocu prikazao teško stanje na Cipru, govoreći o problemu turske okupacije sjevernoga dijela otoka, o nasilju koje je podnijelo pučanstvo, te o kršćanskim bogoštovnim mjestima koja su danas uništena ili napuštena.

izvor: RADIO VATIKAN