logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Европа    Аутор: Срђан Марјановић    794 пута прочитано    Датум: 6.06.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Посета Папе КипруOBRT se desio u vrhu Srpske pravoslavne crkve kada je u pitanju dolazak pape u našu zemlju. Do pre godinu dana redovno se, periodično, ponavljalo da „još nije sazrelo vreme“ za ovu posetu.

+++

A državni predstavnici su naglašavali da bez pristanka SPC prvi čovek Vatikana ne može na naše tlo.
Prošle subote, međutim, patrijarh Irinej javno je izneo svoj stav – katolički poglavar je dobrodošao u Srbiju, u Niš, 2013. godine, na obeležavanje 17 vekova od donošenja Milanskog edikta. Bila bi to, kaže patrijarh, odlična prilika da se načini prvi korak ka svehrišćanskom približavanju.

Odluku o pozivu papi donosi Sabor SPC i to, kao i sve ostale, natpolovičnom većinom 45 arhijereja. Da bi postala punovažna, mora da je potpiše patrijarh, što, očito, neće biti sporno.

Da li je većina arhijereja za upućivanje poziva?
Kako „Novosti“ saznaju, najuticajniji srpski arhijereji smatraju da je sadašnji papa po kanonskim stavovima bliži pravoslavlju nego što su to bili njegovi prethodnici. Uz to, izuzetno se ceni što Vatikan pod vođstvom Benedikta 16. nije priznao samoproglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Upoređuju to sa postupanjem njegovog prethodnika, pape Vojtile, koji je požurio da prvi prizna otcepljenje Slovenije i Hrvatske.

Bivši patrijarh German Đorić, koji je bio na čelu Srpske pravoslavne crkve od 1958. do 1990. godine, godinama je odolevao pritisku komunističkih vlasti da se saglasi sa pozivom rimskom episkopu da poseti SFRJ. Ostao je dosledan u stavu da put svakog pape u Beograd vodi isključivo preko Jasenovca, kao i javnog pokajanja i izvinjenja Srbima zbog ustaških zločina podržanih od hrvatskog katoličkog sveštenstva.

U našim crkvenim krugovima se smatra da se Vatikan, poslednjim potezima, ogradio od zlodela nad Srbima, i da Jasenovac kao uslov ne treba više postavljati i da se treba okrenuti budućnosti.

Kada je reč o odluci Sabora SPC, treba znati i da je još februara 2002. tadašnji papa poklonio biskupski prsten vladikama crnogorsko-primorskom i bačkom. A nedavni izbor srpskog patrijarha pokazao je koliko njih dvojica imaju pristalica među srpskim episkopima…

Prethodnik Njegove svetosti Irineja, patrijarh Pavle, jednom prilikom je izjavio da bi „on lično voleo da se sastane sa papom“. Govorio je da o pozivu papi može da se razgovara tek ako ga pozove velika pravoslavna zemlja kao što je Rusija.
Patrijarh Pavle nije otišao u Banjaluku juna 2002. kada je tamo boravio papa Vojtila, mada je želja Svete stolice bila da srpski patrijarh bude domaćin papi.

Javnosti je manje poznat podatak da je još 1994. godine Mira Marković dolazila kod patrijarha Pavla kako bi ga ubedila da Srpska crkva blagoslovi Miloševićev poziv Vojtili. Sagovornici „Novosti“ bliski Sinodu kažu da je iz patrijarhovog kabineta brže izašla nego što je ušla.

I u maju 1999, tokom bombardovanja Srbije, Arhijerejski sabor SPC je odbio inicijativu Vatikana da papa Jovan Pavle Drugi, prilikom povratka iz posete Rumuniji, sleti u Beograd. Hteo je, tvrdili su iz Rima, da pruži podršku Srbiji, po kojoj su padale NATO bombe. Vrh SPC je smatrao tu „ponudu“ – licemernom.

Profesor Darko Tanasković, nekadašnji ambasador u Vatikanu, smatra realnom mogućnost da papa Benedikt bude jedan od crkvenih poglavara koji će se okupiti u Nišu 2013. godine.

- Moguće je da će poglavar Katoličke crkve doći u Srbiju, ali je potrebno stvaranje određenih preduslova – kaže Tanasković.

- Od najvećeg je značaja da se ova ekumenska manifestacija, koja seća na vremena nepodeljene crkve, u svakom pogledu osmisli i pripremi na način dostojan njenog značaja. Verujem da su SPC i država Srbija u punoj meri svesne posebne privilegije, ali i obaveze da budu domaćini takvog svetskog skupa.

Poseta pape je, naravno, važno svetovno, ali i političko pitanje. Nije tajna da je papina poseta nekim državama bila dodatni adut za brži ulazak u Evropsku uniju. Srbija teško može da bude izuzetak od tih „nepisanih pravila igre“. Tako razmišlja i sociolog religije Mirko Đorđević, koji ističe da bi ova poseta bila veoma značajna za Srbiju i da bi od nje naša država imala više koristi nego Sveta stolica. On kaže i da se najave papine posete iz SPC mogu tumačiti kao jačanje dela episkopata koji se zalaže za čvršće veze sa katoličkim svetom.

- Poseta poglavara Katoličke crkve skoro je izvesna – kaže Đorđević. – Kako je najavio patrijarh Irinej, 2013. godine, ako ne i ranije, on će razmeniti „bratski celov“ sa rimskim papom.

Znak da poglavar katolika može doći u rodni grad cara Konstantina stigao je još novembra 2009. prilikom posete Borisa Tadića Vatikanu. Predsednik Tadić i papa Benedikt su se saglasili da je 2013. godina odlična prilika za dolazak rimokatoličkog poglavara u Srbiju.

Iz Vatikana je već stigla zvanična potvrda da bi papa mogao da dođe u Niš 2013. godine.

POLA VATIKANA

Na tlo Srbije i Rusije nijedan papa nikad nije stupio, a među pravoslavnim sveštenstvom kruži pošalica da bi svaki papa „dao pola Vatikana da dođe u Moskvu, a drugu polovinu da kroči u Beograd“. Tako bi, kažu, bilo potvrđeno srednjovekovno vatikansko pravilo da je „katoličko tlo svuda gde stupi papina noga“, što za Rimokatoličku crkvu, dugoročno gledano, nije bez značaja.

TITULA

Papa Benedikt je iz svoje zvanične titule nedavno izostavio deo koji kaže da je on „patrijarh zapada“, a stavio da je „univerzalni pontifeks“, odnosno – poglavar.

RUSIJA

Iako je bilo nagoveštaja da bi se papin susret sa ruskim patrijarhom Kirilom mogao dogoditi uskoro, na neutralnom terenu, a Belorusija se nudila da bude domaćin, šef ruske crkvene diplomatije arhiepiskop Ilarion Alfejev nedavno je izjavio da „još nije sazrelo vreme“. Kao kamen spoticanja u odnosima Ruske pravoslavne crkve i Svete stolice ističe se rimokatolički prozelitizam i unijaćenje na kanonskoj teritoriji ruske crkve.

Vladimir MATEVSKI, 05.06.2010 20:50:55

*****

NJEGOVA SVETOST PATRIJARH SRPSKI IRINEJ, ZA „NOVOSTI“ NAJPRE DA SAČEKAMO POZIV

NjEGOVA svetost patrijarh srpski Irinej, za „Novosti“, kaže da će o poseti pape opširnije da priča kada poglavar Rimokatoličke crkve bude pozvan. On je ponovio da je, pre svega, njegova lična želja da papa dođe u Niš. A na proslavu u Nišu biće pozvani predstavnici svih crkava.

- Dajte da sačekamo da budu upućeni pozivi – kazao je patrijarh Irinej.
Zanimljivo je da je patrijarh srpski o „velikom susretu“ u Nišu prvi put javno progovorio pred kraj prošle godine, kada je podržao ideju da rodni grad Konstantina Velikog na brdu Vinik slavnom imperatoru podigne časni krst visok osamdeset metara.

Tada je, kao vladika niški potpisao Deklaraciju o crkveno-narodnom jedinstvu, čime je ozvaničen početak podizanja krsta u čast cara Konstantina.

- Postoji zainteresovanost poglavara Katoličke crkve da se na dan proslave Milanskog edikta sretne u Nišu sa predstavnicima pravoslavne crkve, što bi bio istorijski događaj i veliki iskorak u odnosima dve crkve – naveo je tadašnji vladika niški.

(M. RISTOVIĆ)

извор: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=181106&title_add=Papa%20na%20korak%20do%20Ni%C5%A1a&kword_add=papa%20benedikt%2C%20milanski%20edikt

+++

+++

+++

РЕДАКЦИЈСКИ КОМЕНТАР

Како пролази прва, историјска посета Папе Бенедикта XVI православном Кипру можете погледати на овој WWW.PAPAVISIT.ORG.CY интернет страници, која је посвећене овој посети. Зашто су ангажоване и јединице за сузбијање нереда на Кипру док траје посета Папе није тешко погодити јер велики број православаца на Кипру није био за посету поглавара римокатолика.
Зашто Патријарх српски чека да буде упућен позив Папи да посети Србију па тек онда говори о овој посети није баш јасно али је зато јасно да је патријархова лична жеља да Папа дође у Ниш.

С.М.

+++

+++

+++

Papa pozvao na podršku hrišćanima na Bliskom istoku
Tanjug | 05. 06. 2010. – 15:04h

Papa Benedikt XVI danas je u Nikoziji pozvao na podršku hrišćanskim zajednicama na Bliskom istoku, koje su često meta napada, nazivajući ih vitalnom snagom za mir u regionu.

Papine današnje izjave ističu ključnu temu njegove trodnevne posete Kipru, državi koju Vatikan vidi kao most između Evrope i Bliskog istoka, preneo je AP.

Na sastanku sa kiparskim arhiepiskopom Hrizostomom II, papa je rekao da neprekidni konflikt na Bliskom istoku “sigurno predstavlja izvor zabrinutosti za sve hrišćanske vernike” i dodao da katolici imaju važnu ulogu u saradnji sa predstavnicima drugih religija na uspostavljanju mira.

Papa Benedikt XVI je juče doputovao u trodnevnu zvaničnu posetu Kipru, koja se smatra istorijskom, jer je prva poseta poglavara Vatikana ovoj državi-ostrvu i prva pravoslavnoj zajednici kiparskih Grka, koji Kipar dele sa Turcima nakon turske okupacije dela ostrva 1974. godine.

Senku na papinu posetu Kipru bacilo je nedavno ubistvo uglednog katoličkog biskupa u Turskoj Luiđija Padovezea (63) koji je izboden nožem u svojoj kući u mediteranskoj luci Iskenderun, a koji je trebalo da se sastane sa papom za vreme njegovog boravka na Kipru.

U avionu na putu prema Kipru papa je ubistvo katoličkog biskupa u Turskoj okarakterisao kao “tragičnu epizodu sa islamom” i izrazio “duboko žaljenje” i dodao da se nada da “neće biti naneta šteta dijalogu sa islamom ili ugledu Turske i njenog naroda”, prenela je agencija Rojters.

O papinoj bezbednosti na Kipru brine se više stotina policajaca, uključujući jedinice za suzbijanje nereda.

извор. ТАЊУГ

+++

+++

+++

петак, 04. јун 2010, 21:19 -> 22:05
Папа у посети Кипру

 Папа Бенедикт XVI и кипарски архиепископ ХризостомЖивот у хармонији са суседима може да помогне да се реше проблеми на острву, изјавио Папа Бенедикт XVI током посете Кипру. Ово је прва посета католичког поглавара том острву. Кипарски архиепископ Хризостом позвао Папу на “активну сарадњу”.

Папа Бенедикт XVI је у тродневној званичној посети Кипру која је већ добила епитет “историјска”. То је прва посета католичког поглавара острвској држави и православној заједници кипарских Грка, који острво деле са кипарским Турцима након турске окупације севера земље пре 36 година.

По доласку у Пафос, у коме је, према Библији, Свети Павле боравио на путовању од Јерусалима до Рима, Папа је рекао да жеља да се живи у хармонији са суседима може да помогне да се реше постојећи проблеми на острву.

Папа је поменуо и “изазове са којима се понекад суочавају католици” на Блиском истоку и у том смислу оценио да је Кипар “благословен великим хришћанским наслеђем које се одупрло времену”.

Папина посета је под сенком недавног убиства угледног католичког бискупа у Турској Луиђија Падовезеа који је избоден ножем у својој кући у турској медитеранској луци Искендерун, а који је требало да се састане са папом у време његовог боравка на Кипру.

Кипар је, према папиним речима, “право место да црква почне да размишља о вишевековној католичкој заједници на Блиском истоку, да изрази солидарност са свим хришћанима у региону и уверење да они имају незамењиву улогу за постизање мира и помирења међу свим људима који ту живе”.

Папа је поздравио кипарског архиепископа Хризостома као “брата у вери”.

Хризостом је у поздравном говору рекао да се “Кипар и његова црква од 1974. године суочавају са најтежим периодом у историји” и позвао папу на “активну сарадњу”.

Није планирано да Папа посети северни део Кипра, али није немогуће да дође до састанка с представницима кипарских Турака. Од ове посете, којом неки званичници кипарске православне заједнице нису задовољни, очекује се да ће побољшати односе православаца и католика и покушати да уједини хришћане на Блиском истоку.

извор: РТС.РС

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/719422/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D0%B0+%D1%83+%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B8+%D0%9A%D0%B8%D0%BF%D1%80%D1%83.html

+++

+++

+++

05/06/2010 17.33.31

Papa pozvao katolike Cipra na jedinstvo s drugim kršćanima i veće razumijevanje s nekršćanima

Valja tražiti veće jedinstvo u ljubavi s drugim kršćanima i veće razumijevanje s nekršćanima – apel je koji je papa Benedikt XVI. uputio u subotu, 5. lipnja, drugoga dana boravka na Cipru, tijekom susreta s tamošnjom malenom katoličkom zajednicom. Na sportskome igralištu osnovne škole Svetoga Marona Svetoga je Oca dočekalo oko 1500 ljudi, predstavnika svih katolika na tom otoku. Susret je održan u vrlo radosnome ozračju. Sveti je Otac pozdravio nazočnu mladež te uputio poruku ohrabrenja i nade vjernicima maronitskih naselja na sjeveru Cipra. Nakon tog susreta, uslijedio je susret s ciparskim pravoslavnim nadbiskupom Chrysostomosom II., s kojim je papa Benedikt XVI. već jučer predvodio ekumensko slavlje u Paphosu.

U govoru ciparskoj katoličkoj zajednici, nazočnoj u svim njezinim sastavnicama – maronitskoj, armenskoj i latinskoj, s brojnom djecom i mladima koji su Papi u čast održali kratku glazbeno-plesnu predstavu, Sveti je Otac istaknuo glavni cilj ovoga prvog posjeta rimskoga biskupa Cipru, a to je – kako je rekao – potvrditi vas u vašoj vjeri u Isusa Krista i ohrabriti vas da ostanete samo jedno srce i jedna duša u vjernosti apostolskoj tradiciji. Poziv je to, dakle, na jedinstvo među katolicima, a poradi dobra cijeloga čovječanstva. Kao i u prošlosti, i vi, današnji Kristovi sljedbenici, pozvani ste živjeti svoju vjeru u svijetu, sjedinjujući svoje glasove i djela radi promicanja evanđeoskih vrednota. Neka te vrednote nadahnu vaše napore u promicanju mira, pravednosti i poštovanja ljudskoga života i dostojanstva vaših sugrađana. Na taj će način vaša vjernost Evanđelju zajamčiti blagodat cijelome ciparskom društvu – istaknuo je Sveti Otac.

Ohrabrivši potom katolike na traženje, u svakodnevnome životu, većega jedinstva s drugim kršćanima, kao i na dijalog s onima koji nisu kršćani, Papa je naglasio da se samo kroz strpljivi rad na uzajamnome povjerenju može nadvladati teret prošlosti, a političke i kulturne razlike među narodima mogu postati razlog za zalaganje u svrhu većega razumijevanja. Potičem vas da pomognete u stvaranju takvoga međusobnog povjerenja između kršćana i nekršćana, kao temelja za izgradnju trajnoga mira i sklada među narodima različitih religija, političkih područja i kulturnih temelja – rekao je Papa.
Ohrabrivši potom Katoličku Crkvu na Cipru na duboko zajedništvo s Katoličkom Crkvom u svijetu, Sveti je Otac pozvao na molitvu za svećenička i redovnička zvanja. Od roditelja je zatražio da ohrabre svoju djecu kako bi odgovorili na Gospodinov poziv, a nastavnike koji rade u katoličkim školama na tom otoku, potaknuo je da i dalje služe dobru cijele zajednice zalažući se za izvrstan odgoj. Obrativši se potom posebno ciparskoj mladeži, na grčkome jeziku, Papa ih je potaknuo da budu jaki u svojoj vjeri, radosni u služenju Gospodinu i velikodušni sa svojim vremenom i talentima. Pomozite u izgradnji bolje budućnosti za Crkvu i za vašu zemlju, stavljajući dobro drugih ispred vas samih – naglasio je Sveti Otac.

Na svršetku je Papa svoje misli upravio nazočnima koji su došli iz maronitskih naselja na sjeveru Cipra. Poznajem vaše želje i vaše patnje – rekao je Sveti Otac – i molim vas da ponesete moj blagoslov, moju blizinu i naklonost svima onima koji dolaze iz vaših sela. Mi, kršćani, narod smo nade. Molim se, i čvrsto se nadam da će, zalaganjem i dobrom voljom sviju koji su uključeni, za sve stanovnike ovoga otoka ubrzo biti zajamčen bolji život – rekao je Sveti Otac.

Nakon susreta u školi Svetoga Marona, Papa je pošao u rezidenciju ciparskoga pravoslavnog nadbiskupa Chrysostomosa II., te se tom prigodom sa zahvalnošću spomenuo njegova posjeta Rimu, prije tri godine, i izrazio radost zbog ovoga novog susreta. Osim toga, Sveti je Otac izrazio zahvalnost i za gostoprimstvo Crkve na Cipru, koje je pružila Međunarodnome povjerenstvu za teološki dijalog. Neka Duh Sveti vodi i potvrđuje tu veliku crkvenu inicijativu koja teži ponovnome uspostavljanju punoga i vidljivog zajedništva među Crkvama Istoka i Zapada, otvorenoga za različitosti darova Duha – rekao je Papa.

Sveti je Otac spomenuo i velikodušnu pomoć koju je u tom duhu bratstva, u ime Crkve na Cipru, nadbiskup poslao kao potporu pučanstvu talijanskoga grada l’Aquile, pogođenome snažnim potresom, te poželio da svi stanovnici Cipra pronađu snagu kako bi zajedno radili na pravednome rješenju problema koje još valja riješiti, zalažući se u izgradnji društva koje poštuje prava sviju, uključujući i prava na slobodu savjesti i bogoštovlja. Osvrnuvši se potom na ciparsku stvarnost, koja se tradicionalno smatra dijelom Svete zemlje, i na stanje neprestanih sukoba na Srednjem Istoku, Sveti je Otac istaknuo kako nitko ne može ostati ravnodušan na potrebno pružanje potpore kršćanima toga izmučenog područja, na sve moguće načine, kako bi njegove stare Crkve mogle živjeti u miru i blagostanju. Neka kršćanske zajednice na Cipru pronađu plodno područje za ekumensku suradnju, moleći i radeći zajedno za mir, pomirenje i stabilnost na prostoru blagoslovljenome zemaljskom prisutnošću Kneza mira – poželio je Sveti Otac.

Nadbiskup Chrysostomos II. je pak ponovno istaknuo odlučnost svoje Crkve u nastavku hoda prema punijem zajedništvu, jer je to volja Gospodinova. Nešto prije toga, pravoslavni je nadbiskup Svetome Ocu prikazao teško stanje na Cipru, govoreći o problemu turske okupacije sjevernoga dijela otoka, o nasilju koje je podnijelo pučanstvo, te o kršćanskim bogoštovnim mjestima koja su danas uništena ili napuštena.

izvor: RADIO VATIKAN 




7 коментара у вези “Papa na korak do Niša”
  1. [...] Papa na korak do Niša [...]

  2. UUUUUUUUUUUUUuaaaaaaaa satanisti papi!

  3. Papa kao glava Vatikanske drzave koja je inace priznata od Srbije kao i od vecina drzava u svetu, ima pravo i moze da poseti drzavu Srbiju ako ga je ona zvanicno pozvala. Uopste sada nije vazno da li on zeli da poseti Nis zato sto je tamo rodjen jedan od Rimskih Careva ili da se bas u to vreme proslavlja Rimski Edikt i sta ti ga ja znam jos?!
    Jednostavno on dolazi kao pretstavnik jedne drzave bez razlike da li je to sekularna ili religiozna drzava.
    Ako je nasa Pravoslavna Crkva tj. njene vodje protiv dolaska Pape iz bilo kojih razloga onda treba da zvanicno protestvuju protiv njegovog dolaska drzavi Srbiji tj. njenom pretsedniku Borisu Tadicu.
    Ako taj protest ne uspe, nasi crkveno-dojstonici ne moraju da ucestvuju u toj Papininoj proslavi i doceku i da mu se ne dozvoli kao Drzavniku da poseti ijedan Srpski Pravoslavni Hram. Ako se Srpski narod sa tim slaze onda sve jednostavno treba ignorisati. A on neka onda dodje kao “turista” u Nis ili Beograd. Koga sisa!
    Zato smatram da je preterana hala buka oko Papinog dolaska u Srbiju.

  4. Поштовани Вељо, да ли сте прочитали то што коментаришете?! О каквом протесту СПЦ ви говорите? Па њега ће ЦРКВА – СРПСКА ПРАВОСЛАВНА да позове а изљубиће га лично патријарх српски! А ко зна колико милиона евра ће нас Србе да кошта тај ЈУДИН ПОЉУБАЦ!!!

  5. Postovana Magdaleno, ocigledno da niste razumeli moj komentar. Pisac clanka nam na samom pocetku kaze da ako Srpska Pravoslavna Crkva, tj. Patrijarh ne daju pristanak za dolazak Pape u Srbiju (Nis), onda ga ni drzava tj. Boris Tadic nece pozvati.
    Tadic je lepo ubacio mali ugarak u dvoriste nase crkve. Drugim recima kao Pilat oprao je ruke. Ustvari Tadica kao dete teske komunjare boli ona stvar da li ce Papa da dodje ili ne. Ako vec dodje onda racuna na sitne poene koje ce dobiti njegovim dolaskom da bi se svetu prikazao da je Srbiji sto pre mesto u NATO i Evropskoj Uniji.Ocigledno je da Tadic o tome izbegava narodni referendum sto inace i opozicija trazi.
    Ako se desi da nasa crkva da zvanicni pristanak to ne znaci da ce mo svi preci pod skute Pape i da ce se oni ili bilo ko pravoslavan u zemlji Srbiji ljubiti sa njime,a jos manje da mu se ljubi Papski prsten.
    Ne verujem da je da ce dolazak Pape uopste poremetiti nas pravoslavni zivot i “ustaljeni” mir. U protivnom to bi nam pokazalo da nasa vera i crkva i nije vredna opstanka ako nas jedna individua u liku Pape prevede kao zednog preko mosta.
    A sto bi se mozda nas Patrijarh ljubio sa Papom, nadam se samo prilikom susreta, pa nas se Patrijarh (bar u proslosti) sastajao zvanicno i sa drugim pretstavnicima drugih religija. Da li je tu bilo nekog ljubljenja u obraze, jednom, dva ili tri puta,a mozda i u usta kao rusi ili je samo bilo pozdrav sakama uopste ne igra ulogu.Valjda se zna jedan red kako se nas Patrijarh pozdravlja sa prestavnicima drugih religija.Vidim skoro je Patrijarh bio sa nekim Muftijom pa niko nije dreknuo kao sto se sada cini.
    I cudno da niko ne kaze nista kada se neke nase vladike (mozda buduci Patrijarsi) ljube sa zenama?
    U pravu ste, Srpski narod ima da kosta papreno docek i cuvanje Pape. Sa tim Srpska Parvoslavna Crkva nema nista vec pretsednik Tadic, tj. drzava Srpska iliti njeni poreznici. Kakvo je sada stanje u Srbiji sama ta cinjenica trebala bi da stopira Papin dolazak.
    Ako je Boris Tadic naumio da ga dovede tako ce i biti!
    Ako nije naumio vec se samo igra recima trebao bi Papi dati “ultimatum” da pored Nisa i mozda Beograda poseti par Srpskih stratista kojima su kumovali ustase i njegovi nemci.

  6. Драги брате Вељо, ми као да смо читали два различита текста. Ја одмах на почетку прочитах изјаву патријарха да је ПАПА ДОБРОДОШАО у Србију, а касније и да ће ПОЗВАТИ све поглаваре цркава (које то још ‘цркве’ осим Православне Христове постоје у православном учењу и предању?! Ваљда је Једна Света Саборна Апостолска!). Какав он то циркус спрема у Нишу на који ће да позове и све јеретике, и то о нашем трошку.
    А то да ће то бити само мало пријатељско пропутовање папино, е то се варате. Нигде тај не иде случајно. Ма какав да је – он има мисију, а то је уништење Бога у људима. Пошто Бог пребива још једино у Православнима, не треба имати дилеме ко је мета и зашто. Наивно је мислити да све може да се игнорише, јер како ћемо се онда оправдати што нисмо ‘стражили’кад дође време? Они наивни могу одмах да почну да уче аве марија. Прича се и да је богословски факултет у Београду купио оргуље (ово нисам проверила, ако неко зна да ли је ово тачно, молим га да подели са нама, јер ништа није случајно).
    Ово о љубљењу нисам баш разумела, наравно да се не ради о ‘физичком’ љубљењу већ о покоравању, што и јесте циљ. И немојте бити наивни, папа НИКАДА неће отићи у Јасеновац да се поклони. Остаје онда нејасно зашто се духовницима српских кољача припрема таква добродошлица? Да ли је у питању глупост, патолошка мржња према Православном Светосавском народу или патолошка сујета и смртоносна гордост? У сваком случају, нека се Господ смилује и отвори очи и срца за Истину свима који у овоме учествују, свесно или несвесно, чињењем или нечињењем, активно или пасивно. Јер ни једни ни други се неће оправдати, осим ако се из срца не покају.

  7. Za patrijarha je gotova stvar da papa dolazi u Nis.Molim ga lepo da se izvine kompletnoj naciji za ovu izjavu.Za tako nesto potrebna je siroka javna rasprava a o njoj bi odluku trebalo doneti drzavno i crkveno rukovodstvo.Koliko ja znam,niko o tome nije raspravljao i niko nije odlucivao.Postujem funkciju koju obavlja.ali ovo je vec previse.On ovakvim izjavama posredno kaze da je to dogovoreno,pa onda kaze da nemaju kontakte ili je on sam Svemoguci pa sve odlucuje.Izgleda da su jedva docekali da pocivsi dobri Pavle umre pa da oni zaigraju kardinalsko kolo.Zasto Pavle,za koga se uzgred svi izjasnjavaju da je bio izuzetan,nije pristao da papa dodje u Srbiju?Pa ko god razmisli i dobro izanalizira ove patrijarhove izjave ne moze se oteti utisku da patrijarh “izokrece”. Sramotno je dokle se doguralo u vrhu nase crkve!Ocevidno je da patrijarh Irinej nije dorastao funkciji koju obavlja.On nema niceg diplomatskog ni logicnog u svojim izjavama,ne zna ni da saopsti sve sto tajno dogovara narodu iza ledja i za mene je totalno iznenadjenje.Izgleda da je nesposoban da se odupre Tadicu i kardinalu Irineju Bulovicu.Pa svi oni pokojnom Pavlu,onakvom bolesnom,ostarelom-nisu smeli ni da zucnu.Koliko su samo bili mali dok je on bio ziv a sada su se razmileli.”Obrt” se nije desio zbog pape-nego zbog toga sto presvetog Pavla vise nema.Ustavom i zakonima SPC nije dozvoljeno donositi odluke preglasavanjem,vec usaglasavanjem.U tekstu se navodi suprotno i nije jasno ko to tvrdi.

    Duboko sam ubedjen da ovakva politika vrha SPC vodi nasu crkvu u raskol.Pokojni Pavle je dobro znao zasto je bila nemoguca poseta pape Srbiji.Trebali su da se stvore uslovi:da se Vatikan odrekne jeresi,prizna svoju zlocinacku ulogu(Pije XII) u 2. svet. ratu,izvini i klekne pred jasenovackim i inim zrtvama… Tema je veoma bolna,zahtevna i osetljiva za javnu diskusiju. Filozofski je kompleksna,nacionalno i ideoloski nabijena,teo-ateisticki suprostavljena,istorijski nedefinisana i puna kontradiktornosti :zbog svoje medjureligijske,medjunacionalne i istorijske suprostavljenosti. Pisem ovo uz svo postovanje verujucih i neverujucih,svestan vaznost teme za srpski narod i drzavu i ubedjenja da ce ovo za sve nas imati dugorocno negativne posledice.Ko dobro procita moj predhodni komentar,moze zakljuciti da ja nemam dvojbe i da po dolasku pape imam cvrst i nepokolebljiv stav(kao Pavle).Ali,ja ne odlucujem.Sve se lomi, sve je u igri,igra se neki scenario i duboko sam ubedjen da je narodu odredjena uloga nemog i nemocnog promatraca.Ulog je veliki-osecam to!Moje misljenje,da jeTadic sa vrhom crkve u dogovoru napravio neki dil sa papom,veoma je moguca varaijanta. Tipujem: Tiho,postepeno unijacenje za pomoc oko Kosmeta i EU.Patrijarh je svim svojim izjavama pokazao da je samo marioneta u tudjim rukama.Uz svo postovanje funkcije koju on obavlja,moram ukazati na pogubnost “njegovog” upravljanja crkvom.Vise je diskutabilnih izjava dao on za ovo kratko vreme nego svi nasi dosadasnji patrijarsi zajedno.No pasaran!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo