logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија, Друштво, Европа    Аутор: новинарство    693 пута прочитано    Датум: 25.05.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Крст на уласку у КрагујевацInicijativni odbor pravnika iz nekoliko gradova Srbije, među kojima je i prof.dr. Kosta Čavoški, pokrenuo je 24.maja potpisivanje Apela za odbranu pravnog poretka Srpske pravoslavne crkve,

+++

u kojem se episkopi SPC pozivaju da “zbog očuvanja kanonskog poretka Crkve, na vanrednom zasedanju Sabora ponište odluku o trajnom razrešenju episkopa raško-prizrenskog Artemija, kao i prethodnu protivustavnu odluku Sinoda o imenovanju administratora za ovu eparhiju“.
Vladika Artemije

U apelu se između ostalog navodi da su “u tzv. postupku utvrđivanja kanonske odgovornosti episkopa Artemija Sinod i Sabor grubo prekršili procesne crkvenopravne norme“, kao i da je uručivanjem sinodskog izveštaja tri dana uoči Sabora vladici Artemiju “uskraćeno elementarno pravo na odbranu, ozbiljno ugroženo već time što je protivno Ustavu SPC pre toga uklonjen sa uprave nad Eparhijom“, te da je odluka Sabora o njegovom trajnom razrešenju “doneta preglasavanjem, protivno Ustavu SPC“.

Vesti-online prenose ovaj apel u celosti:

+++

+++

+++

APEL ZA ODBRANU PRAVNOG PORETKA SPC
(upućen na potpisivanje srpskim pravnicima u Otadžbini i rasejanju)

“Sav Sabor reče: …saglasnošću svakoga posebno i sviju ukupno mora se čuvati crkveni poredak.” (2. pravilo Kartagenskog sabora)

“Pravda drži zemlju i gradove.” (Srpska narodna izreka)

Odlukom Svetog Arhijerejskog Sabora, da „većinom glasova trajno razreši dužnosti eparhijskog arhijereja episkopa Artemija”, sa kojom je srpska javnost upoznata posredno – preko Saopštenja Svetog Arhijerejskog Sabora objavljenog na sajtu Informativne službe SPC (www.spc.rs), ozbiljno je ugrožen pravni poredak Srpske Pravoslavne Crkve. Poštovanje crkvenopravnog poretka je uslov očuvanja jedinstva Crkve i kao opšta obaveza svih članova Crkve, propisana je 2. pravilom V–VI Vaseljenskog sabora. Podsećamo, da su se u svojeručno napisanoj i javno položenoj zakletvi svi naši episkopi na dan hirotonije obavezali, da će čuvati svete kanone i da neće preduzimati radnje koje su protivne kanonskom poretku Crkve. Istovremeno, reči učitelja Crkve opominju verni srpski narod, da je „nepravedno, nedopustivo, ružno od ljudi blagočestivih da ćute kada se drsko narušavaju zakoni Gospodnji, kada se nastoji da se obrazloži obmana i zla prelest” (Sv. Meletije Ispovednik).

Odlukom Svetog Arhijerejskog Sabora o trajnom razrešenju dužnosti eparhijskog arhijereja Episkopa raško–prizrenskog Artemija (Radosavljevića) povređen je čitav niz crkvenopravnih normi, sadržanih kako u svetim kanonima tako i u Ustavu SPC, kao najvišem organizacionom aktu naše Pomesne Crkve.

Reč je, pre svega, o čl. 111 Ustava SPC, u kome se propisuju slučajevi u kojima „Eparhijskog Arhijereja može Sveti arhijerejski sabor sa uprave ukloniti”. Ustav predviđa četiri takva slučaja: kanonska osuda, dokazana nemoć, prestanak jednog od uslova koji se zahtevaju kod izbora Arhijereja (državljansvo, školska sprema i dr.) i opravdana molba za penziju koju podnosi sam Arhijerej. Ova četiri taksativno predviđena uslova ne predstavljaju ništa drugo nego izuzetak od opšteg kanonskog pravila, po kome je eparhijska služba episkopa doživotna (9. pravilo III Vaseljenskog sabora, 16. pravilo IX Pomesnog sabora, 3. pravilo Kirila Aleksandrijskog). Dakle, ratio legis odredbe čl. 111 Ustava SPC je sankcionisanje doživotnog karaktera eparhijske službe svakog episkopa. Kako se u crkvenom, kao i u državnom pravu, svaki izuzetak od pravila restriktivno tumači, to je uklanjanje episkopa sa uprave nad eparhijom od strane Svetog Arhijerejskog Sabora moguće samo u Ustavom navedenim slučajevima, i ni u jednom drugom.

Da li su se prilikom „razrešenja” Episkopa raško–prizrenskog Artemija stekli neki od Ustavom propisanih uslova?

U Saopštenju objavljenom na sajtu Informativne službe SPC ne navodi se da je Sveti Arhijerejski Sabor raspravljao o fizičkoj sposobnosti Episkopa raško–prizrenskog Artemija da upravlja poverenom Eparhijom, niti da je Sabor utvrdio da je na strani episkopa Artemija naknadno izostao jedan od uslova koji se zahtevaju kod izbora episkopa. Takođe, u Saopštenju se ne pominje ni to da je episkop Artemije podneo Saboru molbu za penzionisanje. I najzad, da li Odluka Svetog Arhijerejskog Sabora, da „većinom glasova trajno razreši dužnosti eparhijskog arhijereja episkopa Artemija”, može da se kvalifikuje kao „kanonska osuda” iz čl. 111 Ustava?

Kanonska osuda podrazumeva postojanje presude o kanonskoj krivici arhijereja, koju donosi Sabor, kao najviši sudska instanca u SPC, kada na osnovu čl. 69 tač. 27 Ustava sudi arhijerejima za kanonske krivice. U slučaju Episkopa raško–prizrenskog Artemija ne može biti govora o kanonskoj osudi, jer protiv njega i nije vođen crkvenosudski postupak.

Kanoni izričito propisuju da crkvenosudski postupak protiv episkopa započinje podnošenjem „Saboru svih episkopa” tužbe, koja mora biti javna i potkrepljena dokazima (6. pravilo II Vaseljenskog sabora, 132. i 133. pravilo Kartagenskog sabora). Tuženom episkopu se ostavlja rok od trideset, odnosno šezdeset dana (ukoliko u prethodnom roku opravdano nije mogao da primi tužbu) za pripremu odgovora na tužbu (19. pravilo Kartagenskog sabora).

U tzv. postupku utvrđivanja kanonske odgovornosti episkopa Artemija, od strane Sinoda i Sabora grubo su prekršene sve navedene procesne crkvenopravne norme. Sinod je 11. februara 2010. g. „pokrenuo postupak za ocenu kanonske odgovornosti” Episkopa raško-prizrenskog Artemija, „u prvoj instanci”, iako nije postojala javna, pisana i dokazima obezbeđena tužba; tzv. „opširni i dokumentovani izveštaj Svetog Sinoda” (navedeno prema Saopštenju Svetog Arhijerejskog Sabora) uručen je episkopu Artemiju tri dana pre zasedanje Sabora, čime mu je uskraćeno elementarno pravo na odbranu, ozbiljno ugroženo već time što je protivno Ustavu SPC (čl. 111) pre toga uklonjen sa uprave nad Eparhijom.

Zbog svih ovih teških protivkanonskih procesnih nedostataka tzv. „opširni i dokumentovani izveštaj Svetog Sinoda” ne može imati karakter kanonski valjane Tužbe. (Sadržinu ovog dokumenta u pogledu mogućih procesnih i činjeničnih nedostataka moguće je osporavati tek kada bude dostupan javnosti.) U ovom slučaju važi staro rimsko pravno pravilo Quod (ab) initio vitiosorum est, non potest tractu temporis convalescere ili rečju Valtazara Bogišića: „Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi”. Sledstveno, tamo gde nije bilo tužbe ne može biti ni „kanonske osude”.

Navedene činjenice ukazuju, da je Odluka Svetog Arhijerejskog Sabora o trajnom razrešenju Episkopa raško–prizrenskog Artemija dužnosti eparhijskog arhijereja protivna čl. 111 Ustava SPC, jer pre donošenja ove Odluke nije bio ispunjen ni jedan od propisanih uslova za prestanak eparhijske službe.

Odluka Svetog Arhijerejskog Sabora o trajnom razrešenju episkopa Artemija doneta je preglasavanjem, protivno Ustavu SPC, zbog čega je u Saopštenju i izostalo navođenje njenog kanonsko–ustavnog osnova. Sveti Arhijerejski Sabor ne može nekakvom „većinom” odlučivati mimo svetih kanona i Ustava SPC, jer u Crkvi Istina nije u aritmetici, već u Duhu (Jn. 16, 12-13). Zato apelujemo na Oce Arhijereje, da zbog očuvanja kanonskog poretka Crkve, na vanrednom zasedanju Sabora ponište Odluku o trajnom razrešenju Episkopa raško–prizrenskog Artemija, kao i prethodnu protivustavnu Odluku Sinoda o imenovanju administratora za Eparhiju raško–prizrensku. Pravna priroda navedene Odluke Svetog Arhijerejskog Sabora nije prepreka njenom poništenju, jer se ne radi o sudskoj presudi koja ima karakter res iudicata (presuđene stvari), već o upravnom aktu podložnom promenama. Samo posle toga moguće je pokrenuti kanonski valjan crkvenosudski postupak, u kome bi Episkopu raško–prizrenskom Artemiju bilo omogućeno pravo na odbranu i pravično suđenje. Time bi se poništile teške posledice koje je u Crkvi proizveo tzv. postupak za ocenu kanonske odgovornosti Episkopa raško–prizrenskog Artemija, koji je po svim svojim obeležjima, a naročito po poziciji optuženog, koji se smatrao difamnim (nečasnim), podsećao na srednjovekovni rimokatolički krivični postupak. U suprotnom, vladika Artemije će biti tek prva žrtva ovakvog becporetka, jer će isto stradanje zadesiti sve one koji budu slušali zapovest svetih kanona, nasuprot volji glasačkih većina.

Apel za odbranu pravnog poretka SPC upućen je svim srpskim pravnicima, u Otadžbini i rasejanju, koji brigu za Srpsku Crkvu i srpski narod pretpostavljaju svim drugim brigama. Okupljajući se oko ovog Apela, mi srpski pravnici se ne okupljamo oko ličnosti vladike Artemija, već oko Crkve Sv. Save, njenih kanona i Ustava, jer rečju znamenitog srpskog pravnika: „Ne sudi se po primjerima, nego po pravilima”. Ovim Apelom pokazujemo da je među nama živa visoka pravna svest Dušanovog zakonika i majke Jevrosime, te da ćemo se uvek boriti „da sudije sude po zakonu…. a da ne sude po strahu od carstva mi” i da ne bude „ni po babu ni po stričevima, već po pravdi Boga istinoga”.

Potpisivanjem Apela za odbranu pravnog poretka SPC otpočinje se sa formiranjem Inicijativnog odbora srpskih pravnika, čiji će prvi zadatak biti briga za očuvanje pravnog poretka i jedinstva Crkve, kao i zaštita prava pred sudovima svih onih članova SPC koji postradaju zbog ispovedanja Vere Otaca.

Na Duhovski ponedeljak, 2010. g.

Potpisnici (po azbučnom redu):

Slobodan Dragutinović, advokat iz Paraćina
Aleksandar Žikić, adv. pripravnik iz Paraćina
Željko Žugić – Kotoranin, dipl. pravnik iz Beograda
Novica Jevtić, advokat iz Paraćina
Rodoljub Lazić, advokat iz Beograda
prof. dr Marko Pavlović, redovni profesor Pravnog fakulteta u Kragujevcu
prof. dr Milan Petrović, redovni profesor Pravnog fakulteta u Nišu
Radmila Simić, advokat iz Kragujevca
mr Sonja Spasojević, asistent Pravnog fakulteta u Kragujevcu
Branislav Tapušković, advokat iz Beograda
prof. dr Kosta Čavoški, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu
mr Zoran Čvorović, asistent Pravnog fakulteta u Kragujevcu

+++

+++

+++

Svi pravnici koji žele da potpišu Apel za zaštitu pravnog poretka SPC mogu to uraditi elektronskim putem na sajtu: www.borbazaveru.info”

24. 05. 2010. 14:26h | Vestionline

преузето са портала ВЕСТИ-ОНЛИНЕ




1 коментар у вези “Apel za odbranu pravnog poretka SPC”
  1. Слава Богу и хвала свима који су покренули и који се укључе у ову акцију. Ми мали и безначајни, обични верници осећамо се помало беспомоћно, јер наша реч нити потписи очито никоме нису важни. Али сада када се ради не само о верницима него и о стручњацима за право сигурно ће одјек бити далеко већи. А нас ће ‘ситне’ охрабрити да допринесемо са наше ‘две лепте’ општој одбрани Православља.
    Са Апела – на тужбу! Имамо и ми право гласа. И ми смо Црква.
    СЛАВА БОГУ ЗА СВЕ!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo