Вести

Čedo Rajalić (67), dugogodišnji vernik Srpske pravoslavne crkve iz Melburna, jedno vreme upravnik CŠO u Sent Albansu, poverenik manastira Novi Kalenić u Kanberi,

+++

obratio se pismom na više „velikih“ adresa, među kojima i Sinodu SPC u Beogradu. Ovo je, kako kaže, njegovo drugo pismo, jer na prvo, upućeno u februaru, nije mu valjano odgovoreno.
Epicentar srpske nesloge u Australiji: Manastir Kalenić

U prvom pismu, on se žali Upravnom odboru CŠO „Sveti Sava“ u Grinzborou na neprijatan doček koji je tamo doživeo od lokalnog sveštenika, jereja Vladislava Šipovca. On mu je, kako tvrdi, kad je došao da osvešta slavski kolač, kazao da „nije poželjan dok ne napusti manastir Kalenić“.

Detalje o incidentu Rajalić je uputio na nadležne crkvene instance u Australiji. Dobio je jedino odgovor na engleskom jeziku da će uprava razmotriti pismo. Pošto nije dobio ništa više, a u međuvremenu, kako tvrdi, doživeo još jednu neprijatnost sa istim sveštenikom, Rajalić je krenuo da sa slučajem upozna ovdašnju srpsku zajednicu, kako bi ona sama donela presudu u njegovom sporu sa jerejom.

Povod za uvrede navodno iznete na njegov račun u hramu Svetog Save u Grinzborou, naočigled vernika, ali i njegovih maloletnih unuka, jeste, po Rajalićevim rečima, „samo to što je on jedan od poverenika u manastiru Novi Kalenić u Holu kod Kanbere“. Kao što je poznato, ovaj manastir je poslednjih godina epicentar srpske nesloge u Australiji.

Povereništvo traži novog vladiku

– Dobrijević se na sve načine borio da izbaci Povereništvo iz manastira, on po australijskom zakonu na to nema pravo. Kada je video kod australijskih vlasti šta se desilo, napustio je manastir, povukao je svoje popove, monahe. Mi smo gazde manastira i moramo da mislimo o tome ko će nam držati službu, ko će nam biti u manastiru. Mi nismo protiv Srpske pravoslavne crkve, zbog čega smo i pre mesec dana poslali pismo Sinodu SPC da nam pošalju vladiku, ali da ne bude kao što nam je bio ovaj. Ovaj sa nama ne želi da sarađuje, kao da ne postojimo. E pa ne može tako – kaže Rajalić.

– Njemu (jereju Šipovcu) je problem što sam tamo jedan od trastija (poverenika) – kaže za „Vesti“ Čedo Rajalić.

Prema njegovim rečima, odmah po ulasku u hram, dočekan je sveštenikovom porukom da „tu nije dobrodošao“.

Iskreno sam bio šokiran njegovim ponašanjem. Sve vreme sam ćutao. Unuke su stajale do mene, a sveštenik Šipovac je prišao i po treći put do mene, kada mi je poručio: „Ti i takvi kao ti, ubili ste mog oca“. Onda više nisam znao ni gde se nalazim. To je izgovorio pred svima u crkvi. Uspeo sam da mu odgovorim jedino sa: „To ti misliš“. Iskreno, sa njegovim pokojnim ocem Dragomirom, bio sam kućni prijatelj, nikada nismo imali problem.

Rajalić navodi da se povodom svog problema obratio Upravi CŠO „Sveti Sava“ u Grinzborou.

– Sveštenik Šipovac mi je odgovorio čim je dobio moje pismo, da će mi odgovoriti do 9. januara za kada je planirana godišnja skušptina CŠO. Kako tada tako i danas. Nakon toga, pismom sam se obratio episkopu Irineju od koga sam se nadao da ću dobiti odgovor do 6. maja. Ni od toga ništa. Onda sam rešio da pismu pošaljem svima i putem interneta, kako bih upoznao širu javnost.

Rajalić tvrdi da je kasnije, za vreme održavanja jedne od duhovnih večeri u Sent Albansu, a tokom nedavnog uskršnjeg posta, doživeo još jednu neprijatnost sa istim sveštenikom.

– Pitao sam da li sveštenik može da istera Srbina iz crkve. Po zakonu australijskom, ne može ni Srbina ni bilo kod drugog. Dobio sam odgovor od njega (jereja Šipovca) da me odstranio pošto me je video da stojim do Saračevića (raščinjenog sveštenika SPC) na molebanu u Kanberi. Eto kakav sam dobio odgovor. Bez ikakvog crkvenog suda, sveštenik Šipovac je odlučio da mene isključi iz verskog života – kaže Rajalić.

Grubo osvećenje kolača

Rajalić tvrdi i da je na grub način i neprimereno izvršen obred osvećenja slavskog kolača.

– Sveštenik je bukvalno zgrabio moj slavski kolač i na engleskom mi je rekao: „Stavi tamo donaciju za ovu crkvu, a ovo će biti spremno.“ I dok si rekao dlanom od dlan, on je završio posao. Nosio sam slavski kolač u crkvu svake godine, ali ovakav divljački i grubi način ponašanja jednog sveštenika nikada nisam video u svojoj crkvi i u svom životu, napisao je u otvorenom pismu Rajalić. On zatim navodi da mu je bilo kao grom iz vedra neba kada ga je unuka, na povratku kući, pitala: „Deda, je li istina da si ti ubio njegovog oca?.“

Tada mu je, veli, ponovljena poruka da nije dobrodošao u crkvu u Grinzborou.

– Rekao mi je da ne želi da me više vidi u njegovoj parohiji. Tada sam mu lepo rekao: „Nećeš me, brate, više nikada ni videti, niti mene niti moju familiju, ali pazi svoje dupe dobro, kada dolaziš u Sent Albans“. Tako sam mu rekao, što jesam jesam. Posle pet minuta došao je da mi se izvini, nisam želeo da mu pružim ruku – tvrdi Rajalić.

Zanimljivo je bilo da od autora pisma saznamo kako on vidi ulogu sveštenika Saračevića koji se takođe pominje u neugodnom razgovoru vođenom u Grinzborou.

– Sveštenik Saračević obavlja dužnosti u Grčkoj pravoslavnoj crkvi. Međutim, on obavlja dužnosti i u srpskoj crkvi (koja je otkazala poslušnost SPC p.a). Saračević obavlja dužnosti pod patrijarhom Grčke pravoslavne crkve, na osnovu toga može da obavlja dužnost i u srpskoj crkvi – kaže Rajalić.

Iako je raščinjen u Srpskoj crkvi?

– Da, može.

Vi ste se ovde suočili sa izjavom da niste poželjni. Da li odobravate zabranu kojom je sveštenicima Srpske pravoslavne crkve onemogućeno da ulaze u manastirsku crkvu u Kanberi? – pitamo Rajalića.

– Pošto je Saračević samo raščinjen od gospodina Dobrijevića (episkop Irinej), a episkopovo sedište više nije u Kanberi u manastiru, znači mi (Properti Trust/Povereništvo) Saračeviću odobravamo da tamo može da radi svoj posao. Smatram da je to normalno – kaže Rajalić.

Da li drugi sveštenici SPC mogu da uđu u manastir?

– Kako da ne mogu – decidan je Rajalić.

A da li dozvoljavate dolazak vladiki Irineju?

– I njemu je bilo dozvoljeno, ali ne da hoda od sale do sale, nego da dođe u rezidenciju, iz rezidencije ide u manastir da vrši svoju službu i vrati se nazad.

PISMO JEREJA ŠIPOVCA „VESTIMA“
Rajaliću, vrati se pod okrilje SPC!

Sveštenik Šipovac u svom komentaru za „Vesti“ kaže:

„Potpisnik pisma, g. Čedomir Rajalić živi u zapadnim predelima Melburna, i pripada parohiji „Sv. Georgija“ u Sent Albansu. Na Nikoljdan 2007. došao je u hram Sv. Save u Grinzbari, na dan njegove krsne slave, i tada je izvršen svešteni čin blagosiljanja i osvećivanja krsnog hleba, vina i koljiva. Njegov dolazak tada je bio neobičan, znao sam da je svih ranijih godina išao u crkvu Sv. Georgija, ali nisam postavljao nikakva pitanja. Sledeće godine, na Nikoljdan 2008. g. Rajalić nije bio u našoj crkvi Sv. Save, i radovao sam se pretpostavljajući da je otišao svom parohijskom svešteniku i svojoj crkvi u St. Albansu. Na Nikoljdan 2009, g. Rajalić je ponovo došao u hram Sv. Save i tada je krsno ime njegove porodice proslavljeno.

Na pomenuto duhovno veče u St. Albansu, odgovorio sam na sva pitanja koja je g. Rajalić postavio i prije večere sam mu prišao da se pozdravimo. Sutradan sam čuo šta je sve g. Rajalić izgovorio u mome odsustvu, reči koje ne bih ponavljao, ni objavljivao u vašem cenjenom listu“, navodi sveštenik u svom opisu događaja i upozorava:

„Bogu hvala, većina našeg naroda zna istinu i zna da je jedini spas srpskoga naroda u jednoj jedinstvenoj Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Oni koje žele da odeždu Svetoga Save cepaju ovdje na petom kontinentu imaju to „demokratsko“ pravo, ali neće im biti od koristi ni na ovom, ni na onom svetu.

Pozivam g. Rajalića da se vrati na put koji je sam Gospod Isus Hristos Srbima predao preko Svetoga Save i da se kloni dušegubnih poslova, nego da se vrati u okrilje naše Srpske pravoslavne crkve, i u St. Albansu, i u Grinzboru, i širom sveta gdje se istinita Reč Gospodnja propoveda,“ stoji u odgovoru jereja Šipovca.

Dva lanca, dva katanca

Prozvani sveštenik Šipovac zamerio je saradniku „Vesti“ u Melburnu, i usmeno i pismeno, zašto se novine uopšte bave Rajalićevim (i njegovim) problemom. Slučaj Rajalić stoji kao društveni problem, a evo je iscurio ne samo preko kapije u Grinzborou, već još dalje, u Kanberi i tamošnjem manastiru i, hoćeš-nećeš, oseća se u celoj Australiji.

Primedbe sveštenikove i nisu neki „greh“, ali ih vredi pomenuti kao način razmišljanja. Uklapaju se, time, u optužbu o „senzacionalističkim medijima“ koju je prvi čovek SPC u Australiji izrekao u Vaskršnjoj poslanici ovog aprila. I mada do dana današnjeg ove novine ne uspevaju da sa autorom poslanice razgovaraju na tu temu, ne bi li se barem saznalo na koga se to odnosilo i zašto, ostaje činjenica da je ova tradicionalna poruka radosti i mira iskorištena za napad, kad vreme nije za to.

Drugim rečima, svim novinama preti da ih proglase senzacionalističkim ili, barem, da ih optuže da se bave stvarima koje nisu njihove ako se, u suštini naivno, pokušava sprečiti da se govori o problemu koji je očit i koji traje. Slučaj Rajalić desio se lane, ali je, u stvari, star više od pola veka, skoro koliko i sam Rajalić. Jedna posledica ovog slučaja je prošlogodišnji fizički napad na sveštenika SPC na januarskom omladinskom festivalu u Kanberi.

Među posledicama istog problema jeste i ovogodišnja zabrana pristupa sveštenicima SPC na manastirski prostor, opet uz januarski festival preuzet/oduzet ove godine od organa koji ga nikad pre nije ni vodio. Među posledicama jeste i ograničenje kretanja episkopu ukoliko dođe u Kanberu.

Obe strane ovog slučaja zastupljene su sa dva katanca i dva lanca, na kapiji nedavno ujedinjene crkve u Vodongi. I posle teksta o tome, autor „Vesti“ dobio je od jednog sveštenika kritiku sadržine: „Šta će vam to?“.

Kome šta će? Novinama?

Ono što brine jeste da nijedna strana u raskolu u ovom trenutku ne pokazuje dobru volju za kakvim- takvim razgovorima. A problem ostaje i samim tim se uvećava.

U međuvremenu, ljudi su u najgorem slučaju zavađeni, a u najboljem zbunjeni ili tumače kako ko ume. Slučaj Rajalić dovoljno govori. On sam u septembru lane stoji na službi koju služi raščinjeni sveštenik SPC, a u decembru ide da mu rukopoloženi sveštenik osveti slavski kolač. I to smatra normalnim. Jednako kao što, evo u našem tekstu, smatra sasvim normalnim da episkopu SPC u Kanberi kretanje bude ograničeno.

U Grinzborou je, uz slavu, Rajalić doživeo što nije trebalo ni smelo da mu se desi. Jednako kao što je i sveštenik SPC doživeo u Kanberi što niti je smelo niti trebalo da mu se dogodi.

Može li tu iko biti prav ako se kod obe strane napuštaju sveta pravila odnosa među vernicima: „A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone“.

Zna se ko je to rekao, je li? Može se proveriti u Jevanđelju po Mateju, poglavlju petom.
Isti onaj u koga se svi uredno zaklinjemo.

21. 05. 2010. 02:30h | Ekipa „VESTI“, S. Princip