Вести

Najzapadniji fruškogorski manastir Privina Glava mogao bi da bude nova trajna adresa umirovljenom episkopu raško-prizrenskom Artemiju.

+++

Kako „Politika” nezvanično saznaje, episkop sremski Vasilije i zvanično je ponudio vladici Artemiju upravu nad ovim manastirom kojeg su u 15. veku podigli despoti Vuk Grgurević i Đorđe i Jovan Branković.

Kako se očekuje vladika Artemije bi ovih dana trebalo da obiđe ovaj manastir u blizini Šida, posvećen Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, i donese konačnu odluku da li prihvata ponudu da se preseli na obronke Fruške gore.

Sveti arhijerejski sabor SPC je većinom glasova 4. maja utvrdio kanonsku odgovornost episkopa Artemija i trajno ga razrešio dužnosti eparhijskog arhijereja. Iako je prošle nedelje 9. maja služio Svetu arhijerejsku liturgiju u Gračanici, Artemiju saborskom odlukom nije dopušteno da ostane u nekom od kosovskometohijskih manastira.

Krenula su nagađanja da će vladika Artemije tražiti da mu dopuste da ode u rodni Lelić ili da bude u manastiru Ćelije gde se nalazi grob njegovog duhovnog oca, na poslednjem saboru kanonizovanog Svetog Justina Ćelijskog.

U intervjuu za nedeljnik „Pečat”, prvom obraćanju za javnost posle proletnjeg sabora vladika Artemije o tim punudama kaže: „Vidim da neki pominju Ćelije i manastir Fenek i to pre nego što sam i sam stigao da o svemu razmislim. Zato moram da kažem da odgovor na to pitanje nemam. Razmišljam ne samo o mestu gde mogu da se smestim, pristojno sa svojom bratijom koja će biti uz mene, već i da nađem brata koji će me primiti. Ima ponuda od pojedinih vladika, ali ne bih sada to da otkrivam.”

Inače, manastir Privina Glava u žižu javnosti došao je kada je 2005. godine u Haškom tribunalu pušten video snimak o likvidaciji šest muslimana zarobljenih u Srebrenici. Na kaseti se vidi kako pred odlazak u borbu pripadnike „Škorpiona” blagosilja otac Gavrilo (Marić), starešina manastira Privina Glava.

Otac Gavrilo je tim povodom objašnjavao da srpska crkva nikom ne želi zlo i da on blagosiljajući vojnike nije blagoslovio i zločin.

Kako se, nezvanično saznaje, episkop Vasilije će premestiti oca Gavrila u drugi manastir, ukoliko vladika Artemije odluči da dođe sa monasima u Privinu Glavu.

M. S. P. – POLITIKA

[objavljeno: 14/05/2010]

+++

+++

+++

ПРИВИНА ГЛАВА

Манастир се налази на најзападнијем делу Фрушке горе, седам километара од Шида. Црква манастира Привине Главе посвећена је св. арханђелима Михаилу и Гаврилу. Манастир се налази у близини старог деспотског града Беркасова. У једном манастирском записнику забележено је, према предању, да је манастир подигао неки властелин Приба (Прива) још у 12. веку, а да га је крајем 15. века обновио деспот Јован са братом владиком Максимом.

Први пут се спомиње 1607. године, када је у њему писан један типик. Овај типик чува се у манастиру Ковиљу, који је у 17. веку био метох Привине Главе, јер су га, изгледа, основали монаси Привине Главе.

Садашња црква подигнута је на месту старе цркве 1741. године прилозима грађана Шаренграда, Вуковара и Бачинаца. Манастирски конаци изграђени су између 1753-1771.г. Иконе за стари иконостас сликао је Станоје Поповић. Иконостас је 1786. године сликао Кузман Коларић, а 1791.-92. живописао је и цркву. (Иконе за нови иконостас су можда рад Андреја Шалтиста из 1786.) Црква је обновљена је 1791. године, а звоник је подигнут 1792. године.

У ризници се чувала једна капа од зелене кадифе, вероватно архијерејска митра из 16. века, за коју се верује да је била капа деспота Јована. Ту је чувано и жезло александријског патријарха Јоакима из 17. века. Манастирска библиотека имала је неколико лепих србуља.

У Другом св. рату манастир је тешко опљачкан. Данас је манастир у процесу обнове, обнављају се конаци и дозиђују нови, сазидана је капела.

Pripremio S.M.