Вести

Шкољкама одрана жива до костију…
Лето Господње бијаше четири стотине и петнаест лећа од Рођења Сина Божијег… на јужним обалама језера Мариут у Египту,

за новинар.де Часлав М. Дамјановић, 12.05.2010

+++

по личном наређењу папе Кирила, бијаше линчована дивна и мудра и нежна жена именом Хајпатија…
…папини инквизитори прво растргаше са ње одећу њезину.
…онда је голу-голцату одвукоше у цркву.
…у цркви одраше месо тијела њезиног са ње живе.
…месо њезино одраше joj све до костију.
…месо њезино одраше joj оштрим шкољкама.
…онда спалише њезине земне остатке.
…растргачи тела њезиног називаху себе “људима Божијим“.

Како је могуће… да дерачи меса њезиног не схватише да нису нити “Божији“, па чак нити уопђе људска бића? Како је могуће… да следећег јутра не схватише какву гнусобу оштрицама шкољки починише? Како је могуће… да се не покајаше? Kако је могуће… да не клекоше и не искаше од Бога опроштај?

Како је могуће… могуће је јер гнусобу извршише по заповести папиној.
Како је могуће… могуће је јер сходно заповести папиној гнусобу извршише у цркви.

Лета Господњег хиљаду и девет стотина четрдесет и једног лећа од Рођења Сина Божијег… приликом редовне службе Господње у манастиру Горица, близу Ливна, римокатолички бишоп Срећко Перић, упути своју паству да гнусобу почини:

“Убиј све Србе. Прво убиј моју сестру која се удала за Србина! Кад обавите свој посао дођите овде у цркву и исповедите ми се и ја ћу вас ослободити греха.“ (преведено са енглеског)

Како је могуће… могуће је јер сходно заповести папиној гнусобу извршише за добробит цркве:
Лета Господњег хиљаду и девет стотина четрдесет и другог лећа од Рођења Сина Божијег, двадесет петог фебруара, Усташа Др. Мирко Пук, министар правде и религије у НДХ, јавно обзнани:

“Такође ћу се осврнути на такозвану Српску Православну Цркву – недвојбено и са убијеђем тврдим да држава Хрватска не може и не жели да препозна Српску Православну цркву као цркву.“ (преведено са енглеског)

Како је могуће… могуће је јер папа тврди да се гнусобе извршене по заповести његовој – врше за добро Вере – јер је наводно папина “црква“ заштитник Вере… и јер је Српска Православна црква – “такозвана црква“!
Ето тако је могуће.

Истина Историје јесте да Ватиканова солдатеска… да инквизиција папине солдатеске… да папина “црква“ – није нити црква – нити је Христова.

Истина Историје јесте да оно што папа назива Хришћанством – Хришћанство није!
Истина Историје јесте да оно што папа закрива именом Божијег Сина – није у име Божијег Сина!
Истина Историје јесте да инквизиција Ватиканове солдатеске већ два миленијума – није Вера хришћанска – да оно што Ватикан већ два миленијума рекламира као “цркву“ – није црква Божија – да оно што Ватикан већ два миленијума рекламира као Хришћанство – није Хришћанство.
А данас?

Прогон

…данас та иста Ватиканова солдатеска себе “црквом“ назива!
…по истој заповести папиној!
…у име исте “одбране“ – истог “црквеног поретка“!
…у име истог “поретка“ који ни данас – као нити пре толиких столећа – Вера није – који нити данас није – није нити Божији Промисао – који нити данас није у Име Сина Божијег.
Као давно “хваљени“ папа Кирил, и као давно “хваљени“ бишоп Срећко Перић, и као давно “хваљени“ Др. Мирко Пук – и данас – та иста солдатеска “хваљених“ – обзнани гнусобу прогона православног владике Артемија:
“То ће бити први рашкопризренски епископ којем је забрањено да крочи у своју, рашкопризренску епархију!“(1)
То је оно што се заиста данас догађа:
Догађа се Истина гнусобе и обмане Историје.

Обмана

Обмањени смо да је Вера разлог свргавања и прогонства владике Артемија!
Стварни разлог свргавања и прогонства владике Артемија јесте:
Свргавање и прогонство Вере – из Цркве!

Иако јесте свргнут духовник – иако јесте прогнан духовник – иако духовника јесте свргла и прогнала Црква – иако се патња владике Артемија често сагледава као Голгота пре Распећа – што заиста и јесте – и иако је владика Артемије све што је чинио и све што чини – чинио и чини због Вере – злочин над њим није – није почињен због Вере:

Злочин над владиком почињен је – против Вере:
Јер… упркос фразеолошким исприкама – оно што данас себе назива црквом – починило је злочин не зато да би одбранило Веру – него зато да би одбранило и обзнанило свој такозвани “црквени поредак“. Тако је и дошло до највеће бесмислице коју објави покорна “Политика“:

“Зилоти се, како наглашавају, боре за чистоту православне вере“!
Па ако су зилоти зато зилоти што се боре за Чистоту Православља – за шта се онда бори и за шта онда постоји СПЦ?
За шта постоји ако не постоји за Чистоту Православља?

Да ли СПЦ није зилот зато што се не бори за Чистоту Православља?
Какво лупетање… али… можда и није лупетање:

Није лупетање јер “оно“ што данас себе рекламира “црквом“ – то “оно“ одбија да схвати да Вера није – није канонистика – одбија да схвати да таквом “црквом“ – “цркву“ сматра зилотизам свејереси Ватиканове солдатеске – стварни зилотизам који нема ничег заједничког нити са Хришћанством нити са веровањем у Бога.

И баш због тога данас на нашем терену “службено озваничени“ зилотизам покушава да под видом некакве “цркве“ наметне слуђење не само владики Артемију, и не само монаштву Косова, и не само целокупном српском православном свештенству и монаштву оданом Православљу – већ покушава да слуђење наметне и целокупној српској православној пастви…
Како?

Проглашујући активне одане и искрене Православце – зилотима!
Сходно томе, уследиће и кривична оптужба “поретка“…
Сходно томе, уследиће и полицијско гоњење…
Кога?

Полицијско гоњење активних искрених и оданих српских Православаца лажно оклеветаних за некакву измишљену “субверзивну делатност“, за припадност некаквим измишљеним “организацијама“ некаквих наводно “зилотских фанатика“ које су наводно “неонационалистичке“ и “неонацистичке“!

“Поредак“ наставља лаж удбашког “жигосања“ Српског народа за некаквог измишљеног “непријатеља народа“!
Наставља прогон… јер… иако “жигосање“ бијаше заиста удбашко – уствари увек бијаше “жигосање“ једне те исте обмане – уствари увек бијаше лаж и мржња једне те исте Ватиканове солдатеске.

Владика Артемије на лудило неправде реагује својом дубоком верском духовношћу и дубоком оданошћу Божијој Правди и Праведности којима он заиста светачки истрпљује ово наметнуто искушење и прогон!

Међутим… на супрот том верском реаговању владике Артемија – починиоци злочина, иако заогрнути у свештене мантије, и што је најтрагичније – иако заогрнути у православне свештене мантије – и иако закићени светим крстом и светим православним реликвијама – и иако себе рекламирају закићеношћу православним канонима – које већ давно унаказише – и иако себе рекламирају чак и православном Вером – ипак – ови стварни зилоти – они гнусобу својег злочина – не почињавају – не почињавају због верских побуда!

Не!
Као и сваки зилот – они гнусобу својег злочина почињавају због политичких и идеолошких побуда – због оданости мржњи Ватиканове солдатеске:

Злочин над владиком Артемијем се почињава и наређен је од оних чије су политичке и идеолошке побуде – мржња! Због те мржње наставља се покушај ликвидације Српског националног духа, Српске националне прошлости, Српског националног идентитета… и изнад свега – због те мржње наставља се данас покушај ликвидације – Српске националне верске духовности!

Фрапантан је али и фасцинирајући податак да “док су Амфилохије и Григорије саслушавали Артемија у Грачаници, патријарх Иринеј је угостио немачког, британског и француског амбасадора“!(2) Податак је фрапантан и фасцинирајући јер у тренутку док мржња скрнави Веру у Грачаници – српски патријарх – уместо верског удубљивања у исправност скрнављења подузетог по његовоој сагласности или налогу – угошћује стране амбасадоре!

Овај детаљ је безпоговоран доказ да у душама, интелектима и мислима поглавника “поретка“ који се још увек кочопери камуфлажом некакве “цркве“ – царује заиста оданост фанатизму мржње Ватиканове солдатеске.
Оданошћу нискости фанатизма мржње данашњи поглавници “поретка“ у суштини понављају злочин почињен над Дражом Михаиловићем:

…јер их је мржња и истренирала да баш то и чине.
…јер тај злочин мржња није починила само над Дражом Михаиловићем, нити само зарад уништења његовог поштеног српског поштења:

Не – садистички се иживљавајући злочином над Дражом Михаиловићем мржња је заиста покушала да почини злочин над оним што је учинила Равна Гора:

А што је учинила Равна Гора?
Учинила је тo да je несаломљиви Дух живео у сваком Равногорцу!

Тај несаломљиви Српски Православан Дух – то је оно што је мржња са садистичким ужитком покушала да спржи у живом кречу… уколико је кречана на Ади Циганлији заиста место злочина.

Али… паралела некадашњег и садашњег злочина важна је данас и због нечег другог – важна је због Истине:
Огроман је Доказни материјал Истине и огроман је и интелектуални и мисаони напор који је одбранио тај Доказни материјал Истине – да – који је одбранио Дух Равне Горе од лажи наметнутих по завршетку Другог светског рата!
А данас?

Данас је такође огроман Доказни материјал Истине и такође је и данас огроман и интелектуални и мисаони напор који јесте одбранио Истину од данашњих наметнутих лажи које су прикалемљене некадашњим лажима:

У доба митрополита Дионисија и Слободне Српске Цркве у избеглиштву се догодила грандиозна српска борба за Чистоту вере!

У исто то доба у избеглиштву се догодило грандиозно злочиначко роварење Удбе и сарадника окпупатора у сарадњи са западним и ватиканским јавним и тајним службама и агенцијама против слободног српског избеглиштва!
У исто то доба Српска Црква не само да је потпала под антиправославне, антисрпске, и антисветосавске утицаје – већ је унутар Цркве већ тада започето грандиозно систематско и методично преокретања Вере у Издају… у Издају и јерес!

О свему томе се у отаџбини, не само међу српским народом већ и међу свештенством и монаштвом – зна врло мало!
Зашто?

Зато јер су диктатура над државом и диктатура над црквом, по диктату страних мрачних кругова – завели потпуну контролу над системом обавештавања и свеукупном културологијом, образовањем и просветом – укључујући и тоталну контролу над теолошким богословским образовањем.

Не само партијска контрола и обмањивачке махинације и клевете лажима – већ и кривоклетна издајничка контрола Црквиног обавештавања – натурили су отаџбини да зна једино о некаквом “расколу“ за који је лажно оптужено избеглиштво – а да не сазна ни реч о борби за Чистоту Вере – да не сазна ни реч о сурвавању Вере у јерес – да не сазна ни реч о претварању Цркве у тврђаву Ватиканове солдатеске!

Здружена завера – а тек данас се открива да је улога Цркве у тој завери била руководећа – проширила је временом своје зло и међу новије српске генерације у избеглиштву и наравно међу новије емигранте.

Нема катастрофалнијег примера од епископа Добријевића, потеклог од српских родитеља оданих Српству, и чак школованог у Слободној избегличкој Цркви – који је преобраћен не само у политичког инквизитора – и не само у ускипелу мржњу Српског националног избеглиштва и њихове борбе за Чистоту Вере Правог Славља – већ је преобраћен чак и у надчасника… заиста у политкома завере – у Великог Инквизитора Ватиканове солдатеске.

Зато је данашње понављање злочина учињеног над Равном Гором злочином над владиком Артемијем – мада, хвала Богу, само покушајем злочина – безпоговоран доказ настављене мржње и настављеног садистиког иживљавања мржње чија се наказност “сестрински расцветала“ аустроугарским злочинима над “шизматичким“ Православљем Срба, да би прерасла прво у ужас усташког ножа а онда у ужас комунистичког ножа… да би данас достигла врхунац покушајем злочина над владиком Артемијем и Светосавским Правим Слављем.

Током окупације у Другом светсклом рату ухваћении Равногорци били су убијани – а ухваћени комунисти нису били убијани него – “преваспитавани“! Попут ове гнусобе данас исто здружено завереништво сарадника окупатора и вазала свих фела – под истим окриљем Ватиканове солдатеске – користи издану Цркву да злочиначки “реформише затечено монаштво“!

Ту гнусобу није чинио чак ни Нацизам – а здружено завереништво данас “изиграва цркву“ злочиначки “проповедајући“ да је “званични врх Цркве уствари Њена суштина и да је послушност том врху послушност Христу“ – иако црква Правог Славља није никаква римокатоличка институција било каквих “црквених звања а лажних учења“!(3)

Упркос гнусобама скрнављења мржњом – насупрот “изигравању цркве“ – Српска Православна Црква је преживела… зато изроди данас покушавају да поштено свештенство и моншатво “реформишу“. Зато покушај злочина над владиком Артемијем тек данас открива и саму суштину злочина – и истоветност суштине оба злочина – јер је необузданим иживљавањем мржње у покушају данашњег злочина Ватиканова солдатеска тек данас доказала ту њихову истоветност:

Оба злочина су покушај да се ликвидира Српски национални дух:
Убиством Драже Михаиловића садизам мржње покушо је да ликвидира узвинуће Православља које је Српски национални дух учинио на Равној Гори – свргавањем и прогонством владике Артемија исти садизам исте мржње покушава да ликвидира узвинуће Православља које је владика Артемије – уствари Српски национални дух – учинио на данашњем Косову… па чак и у данашњој окупираној Србији.
Зашто?

Зато што је Српски национални дух учинио оба ова винућа снагом Чистоте Правог Славља која је доминирала Српским националним духом у давно време Равне Горе – и снагом исте те Чистоте Правог Славља која је данас активна у живој Духовности српског народа – и снагом исте те Чистоте Правог Славља којом је данас на Косову, али и у српском монаштву и свештенству – изградио владика Артемије.

Зато је и некад и сад суштина истоветна – јер је истоветан садизам мржње инквизиције Ватиканове солдатеске!

Није питање “како објаснити…“

“Kако објаснити да неко може да изучи велике теолошке школе, да обиђе многа света места, да прича са највећим духовницима савременог света и да прочита много православних књига овог света а да заборави на страх господњи. Шта је то што човека може натерати да заборави Бога?“

Како објаснити да такви могу да “запоставе све каноне, устав СПЦ, па зар је то људски? Вероватно би се и Гебелс и Хитлер постидели пред таквом бестијалношћу. Хајде што немају страха Господњег, али да ли размишљају о свом спасењу? Да ли они знају колико је Срба синоћ заплакало“ – на дан Обзнане Сабора о свргавању и прогонству владике Артемија – “колико је Срба данас нерасположено? Зар дотле иде сервилност да су спремни и по лешевима газити, само да би испунили захтеве својих налагодаваца?“

Читам ове болне речи пријатеља којег итекако поштујем и за којег сам сигуран да је одраз баш оног Српског националног духа којим доминира Чистота Правог Славља – она Чистота Правог Славља која је доминирала Духом Равне Горе и која доминира неимарством владике Артемија у његовом продубљивању Правог Славља, и… усуђујем се да одговорим да питање… да питање није – није – “како објаснити“:

Прелест… самозаблуда!

Могу “лојтери“ да “прочитају“ све и свашта – али не могу да забораве:
Не могу да забораве – јер нису упамтили.
Јер “лојтери“ нису рођени нити да прочитају нити да прочитано упамте:

“Лојтери“ су по занимању издајници. Упамте само оно чиме су накљукани! И зато, као и сваки сарадник окупатора… баш зато и јесу “лојтери“, и баш зато и јесу најамници солдатеске налогодаваца:
Зато питање није – “како могу?“

Поштени Срби… поштени Светосавци… с правом постављају то питање јер с правом не могу да схвате… не могу да схвате “како могу“ Срби да буду такве ниске издајице – и зато им и јесте “необјашњиво“ како то да су српски узурпатори Цркве – директни издајници Вере!

Наравно… част изузетцима…
Међутим… то што изгледа “необјашњиво“ – то се “у православљу зове прелест – самозаблуда“.(4)
Поштени Срби не схватају да ти Срби чији им се поступци чине “несхватљивим“ – да су поступци тих Срба не само анационална прљавштина аинтелектуалних “лојтерица“, него… да је то прљавштина вазала, прљавштина покорних, прљавштина ниских духова заведених инквизицијом мржње…

Поштени Срби не схватају да се ове српске прљавштине понашају онако како су се Хрвати понашали током њихове историје… као вазали – да се понашају као сарадници окупатора.

Поштенима је наравно несхватљиво да се Срби тако понашају… али… оно што је још трагичније, то је да су Хрвати – који су током своје вазалске историје починили многе ужасе као најамници Ватиканове Солдатеске – без обзира чак и на комунизам – починили све те ужасе у корист своје нације! А српски “лојтерице“ чине своје наложено им зло – против српског народа – против сопствене нације – против сопствене Вере!

Зато… да би се схватили поступци српских издајника – мора се схватити дубина њихове прелести – њихове самозаблуде.

Не “како они“ – него – “како ми“!

“Господ нас је удостојио славе и победе а ми… изгубили себе… себе, зато што без Парвославља ми више нисмо “ми“. Изгубили смо онај бисер сјајни, једини вредан, који нам је Свети Сава оставио… изгубили смо Православље… a Господ је чекао његов народ да стане, да се освести, покаје и врати… a ми и даље ништа не видимо, непокајани, несвоји, несрби (без националног програма), болесни од фатаморгане… и даље нисмо свесни да смо Бога оставили, и да нам је све због тога…“(5)

Каже то Светосавка и у праву је – не “како они“ – јер они су у самозаблуди – него “како ми“ – јер Божји Промисао очекује од наше усађене духовне одговорности да изађемо из самозаблуде. И зато је у праву и друга Светосавка, “православни писац и песник“, која нам каже:

“И то баш на данашњи дан, да боље упамтимо?!“ (6)

На који то “данашњи дан“ кад је “сасвим очигледно да је и датум распећа истине унапред одређен од стране сила таме“?(7)

Тај њен “данашњи дан“ је “Четврти Мај“.

Изроди су намерно “службено озваничили“ свргавање и прогонство владике Артемија и Православља из наше Цркве – баш на четврти мај!

То је доказ су српски изроди самозаблудне српске “капларице“:

“Није ни чудо да му“ – Титу, на дан четвртог маја – “на наводном гробу још стражаре српски војници, а цвеће полажу српски политичари. Мајсторски је обавио посао.“(8)

Зато су изроди сачекали четврти мај да баш на тај дан покушају да њиховим лажима понизе Православље и да сурвају Православље у каљугу!

Зато су изроди оскрнавили Српску Духовност на тај дан зато што шиптарске посластичаре покушавају да замене српским посластичарима! Зато су изабрали да баш на тај дан прогласе себе не финим колачарима, и не чак ни “бечким мустрама“ – него подвалаџијама који по сеоским вашарима префарбане марципане крчмаре лаковернима… као колаче!

Илузорно је и давно превазиђено питање – ко!
Илузорно је и давно превазиђено – ишчуђавање!

Јер већ дуго, дуго… “ко“ није нити разлог за питање – нити разлог за ишчуђавање:
Да ли шест милиона Срба на челу са њиховом културтрегерском интелигенцијом не препознаје себе као марципанисте?

Да ли не препознаје себе као марципанисте зато што им не пада на памет да Месићеве чувене “тенкове“ који одбранише некакву “чувену“, па још и некакву “антифашистичку“ “Неретву“ – препознају као измишљене тенкове Вељка Булајића и измишљени фијакер у којем се Орсон Велс “прошећкао“ екранима нашег “кљукања“ марципанима лажи?

Да би се ослободили самозаблуде морамо ослободити наше памћење:

Морамо схватити због чега је Владимир Путин истог тог дана одбио да дозволи Џозефу Бајдену да присуствује московској паради Победе у Другом светском рату – зашто је владика Артемије одбио тог истог Џозефа Бајдена да опогани Дечане – и… морамо схватити зашто су поглавари “поретка“ који уопште није црквени – поништили одлуку владике Артемија и оберучке прихватили Џозефа Бајдена да опогани исте те наше српске Дечане…

А уместо да схватимо – “пред патријаршијом тек 50-так људи“, а “осталих 6 милиона ‘једу, пију, жене се и удају’…“(9) – то просто питање поставља свима нама Србима а и нашој помарципањеној интелигенцији једна српска Православка.
За Србе је одговор – само један:

Озарење Божијим Промислом које нам је подарила духовна снага владике Артемија мора да нас опамети да престанемо “лов у мутном“!

Мора да нам буде јасно да оно што је Духовна снага Владике Артемија не само победила – већ и свима нам показала – то што је раскринкала “лов у мутном“! Духовоност владике Артемија нам је показала да Ватиканова солдатеска јесте достојна “лова у мутном“ – да јој зло те издаје јесте једина занимација – али да је “лов у мутном“ недостојан Српског народа.

За Српски народ овај уздвиг Правог Славља који учини владика Артемије – као и увек до сада – значи само једно – позив Божије Промисли да продуби схватање својег Завета, да јача Право Славље Веровања у Бога… да се пробуди из анемије… да се отргне из жабокречине… да пробуди своју одговорност…

…а саблазни? Па “саблазни морају доћи“ и “тешко онима преко којих долазе…“(10) – јер тако одувек бијаше, од Голготе до Распећа и од Распећа па до века… да је тешко јесте тешко… али Чистотом Вере Право Славље увијек зло надвлада.

А изроди? Изроди покушавају да часну борбу за Чистоту Вере – сведу на “лов у мутном“:
Истог дана када обавише такозвано “службено озваничење“ свргавања и проготнства владике Артемија – Вашингтон захтева укидање Резолуције 1244 на Косову!

Није дакле случајност да је “службено озваничење“ “лова у мутном“ обзнањено на дан смрти Јосипа Броза!
Није дакле случајност да се одмах након “службеног озваничења“ “лова у мутном“, када су “мештани једног никшићког насеља прикупили довољан број потписа за изградњу парохијске цркве посвећене Светом Сави, појавио шеф кабинета митрополита Амфилохија, прота Радомир Никчевић, и “објаснио“ им да им Светог Саву “може неко замерити или недај Боже читаву ствар исполитизовати“!

“Кад већ митрополит Амфилохије није сео на трон Светога Саве очигледно је да му не треба више Свети Сава… и зато га је и забранио.“(11)

Зар то није суштина “службене оптужнице“ дугачке “премудрих“ свих “30 страница“ којом је “лов у мутном“ покушао свргавање и прогонство владике Артемија и свргавање и прогонство Правог Славља из “поретка“ установе коју су пресалдумили у Ватиканову солдатеску?

O tempora, o mores: “Љигавци и дволичњаци се организују“!

“У светлу ове очекиване комуњарске чистке промакао je један далеко већи догађај – проглашење Јустина Поповића за светца. Поред проглашења владика Николаја Велимировића ово је свакако највећа смејурија.“
“О чему се заправо ради“?

“Зна се да је владика Велимировић био у отвореним непријатељским односима са СПЦ, наиме, да је он десетинама година био са руском заграничном црквом у Америци, а да је о. Јустина црква затворила и оградила се од њега. У исто време се највећи ученици и поборници о. Јустина, као што доказују в. Артемије, па и в. Дамаскин, такоће анатемишу и одстрањују из партијске организације, прво пензионисањем па редом…“

“Оно што нико није очекивао, нити икада помислио, да ће СПЦ постати центар љигаваца и дволичњака, је нажалост стварност. O tempora, o mores!“

“Антисрпство као врхунски пиједестал народног хероја попа Владе Зечевића постало је идеолошка водиља ново-мантијаша, са кључевима Аудија и Мерцедеса у унутрашњем џепу мантије.“(12)

Црква суспендовала Веру!

Једну данас ретку верску и духовну српску драгоценост, напис “Суспендована мудрост, угрожено јединство Цркве“, Др Десанка Крстић завршава “пророчким речима Светог владике Николаја“:

“Можда је ово последњи Видовдан, који опомиње да се више не колебају, него да се сврстају с браћом својом, који се боре и раде за тријумф вере, слободе, правде. А вас браћо и сестре, који сте одавно изабрали свети пут предака својих, светаца, витезова и мученика наших, нека Господ троструко благослови по молитви свога кнеза Лазара и свих косовских јунака.“(13)

И гле… значење ових заиста пророчанских речи је данас јасно:

За Хришћанство Правог Славља… колебања нема.
За Светосавље и Чистоту Вере… колебања нема.
За Веровање у Бога… колебања нема.
За Слободу и Правду… колебања нема.
Хвала Господу на Промислу…
…и хвала владики Артемију што га не застрашише страдања и што Вером његовом озареном Промислом… савлада искушење Голготе.

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com
____________________

* Израз “Ватиканова солдатеска“, који је први употребио професор Владислав Сотировић, српски историчар, користим добротом његове дозволе да употребим овај термин. Хвала му.

(1) “Прогон“, извор: ПРАВОСЛАВНИ ФОРУМ ИХТУС, Новинар.де, 08/05/10
(2) “И амбасадори против Артемија“, Франкфуртске Вести, 13/02/10
(3) Монах Антоније: “Магловите висине Иринеја бачког“, Новинар.де, Извор: дневни лист Правда, 08/05/10
(4) Исто
(5) Коментар Верица Петровић, “Не тако Ангела“, Новинар.де, 07/05/10, 06:27
(6) Христина Анђелић, Православни писац и песник, hristosina, 04/05/10, 22:47
(7) Коментар, “зрн“, “Одлука СА Сабора неканонска“, Новинар.де, 05/05/10, 16:20
(8) Прилози за Биографију једног монструма, Трифковић Срђа, преузето од Бобе Боројевић
(9) Магдалена Л., 04/05/10, 22:00
(10) Христина Анђелић, Православни писац и песник, hristosina, 04/05/10, 22:47
(11) “Одрекли се Светога Саве“, Јрм. Игнатије, Новинар.де, 08/05/10
(12) Коментар, Јеремија Крстић, “Љигавци и дволичњаци се организују“, Новинар.де, 05/05/10, 01:58
(13) “Суспендована мудрост, угрожено јединство Цркве“, Др. Десанка Крстић, Српске Новине, Торонто, Ускршњи број

www.ravnogorskivenac.com