logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Религија, Србија    Аутор: новинарство    411 пута прочитано    Датум: 13.05.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Дуплерица -ТАБЛОИД Чини ми се да врх СПЦ после смрти патријарха Павла креће у правцу који ће јој донети боље односе са државном политиком и са Западом, али не и са верницима.

+++

Српска православна црква је институција од суштинског значаја за наш народ. Ми немамо ниједну другу институцију која баштини такву историју, традицију и памћење. Историја наше цркве чини велики део историје српске државности, духовности и културе.

Црква је, штавише, кроз историју била и важнија за опстанак народа од државе јер је и у временима бездржавља чувала сећање на државност и основе идентитета. Значај ове чињенице оживљава и данас када се настављају процеси дезинтеграције српских простора, којима се у овоме тренутку не назире крај. СПЦ је, подсетимо се, последња пансрпска институција која обједињава све области и просторе на којима живи наш народ.

Може бити да је управо то разлог што је црква годинама изложена сваковрсним притисцима: почев од разарања храмова, пљачки, прогона свештеника, отимања епархија, до сталног медијског бичевања које повремено прелази у линч. Однедавно, међутим, све више у јавност пробијају сукоби унутар саме цркве. Разумљиво је да у овако тешким и конфузним временима и црква као одраз стања народа не може да избегне разилажења у погледу оријентације, питања односа са властима у новоуспостављеним државама, односа према различитим иницијативама са Запада итд.

Припадам, чини ми се, највећем делу пастве који ни на какав начин није укључен у те сукобе, и који се пре свега моли да се сачува јединство и интегритет цркве у садашњем облику. Неки последњи потези производе, међутим, велику забринутост код верника.

Почнимо са случајем владике Артемија. Након свега може се рећи да највећи број нас није убеђен у исправност тврдње да је владика не само смењен већ де факто и протеран са Космета због наводних финансијских малверзација. Добро је познато да су комплетни услови пословања у овој земљи, а посебно на Космету, далеко од заиста уређених и регуларних. Слични проблеми могу се наћи у многим епархијама, а опет нико не тражи одговорност других. Дакле, проблематично уклањање владике Артемија пре делује као политички обрачун у коме се уклања (политички) некооперативни епископ.

У вези са овим је и необично реаговање митрополита Амфилохија и умировљеног епископа Атанасија који су се писмом обратили ректору крагујевачког универзитета тражећи да се универзитет огради од деловања асистената Чворовића и Спасојевићке који су саставили књигу „Истина о случају владике Артемија”. Овај необичан потез којим се научним радницима угрожава слобода рада постаје посебно занимљив када се установи следеће: на пример на Филозофском факултету у Београду делује низ ултралевих професора који о нашој цркви пишу и говоре све најгоре, и колико ми је познато нико се од црквених великодостојника није обратио београдском ректору, док је у овом случају проблематичан постао рад двоје младих научника припадника цркве. Не верујем да је за нашу цркву добро ако њеном врху смета деловање православних интелектуалаца, а одговара писање разних „верских аналитичара” који траже реформу цркве идентичну захтевима ЛДП-а.

У неким овдашњим „медијима” иначе месецима се води срамна кампања против неколико епископа, уз стално позивање на изворе из патријаршије или Синода.

Такође, све су присутнији гласови да се у врховима цркве разматра могућност да се Српској православној цркви промени име. До нас је стигла идеја да се она претвори у православну цркву српских и приморских земаља. Ово би по мом дубоком убеђењу било отварање пута за њено коначно цепање. Тиме би се одустало од тога да су све земље у којима СПЦ делује и српске земље. Претпостављам да би Црна Гора тиме постала приморска, дакле не више и српска земља.

Бојим се да би ово заправо отворило могућност да се полако у новоформираним државама од делова СПЦ формирају нове православне цркве тих земаља које би изгубиле српску одлику. Тако бисмо у БиХ добили православну цркву БиХ, у Хрватској се већ оснива Хрватска православна црква на траговима Павелића, а све су гласнији захтеви да се на Космету наши свети храмови и коначно отуђе из темеља српског идентитета тако што би се формирала православна црква Косова. Треба се подсетити да Светозар Маровић годинама најављује да решење црквеног питања у Црној Гори види у томе да се од четири епархије СПЦ формира православна црква Црне Горе.

Овакве идеје очигледно иду у правцу онога што западни центри моћи виде као оквире реконфигурације овдашњих простора, а што изгледа подржавају и спроводе и наши политичари. Тако ћемо врло брзо да стигнемо и до посебне православне цркве Војводине.

Бојим се да су све ово индиције да врх наше цркве после смрти патријарха Павла креће у одређеном правцу који ће му донети боље односе са државном политиком и са Западом, али и много горе са народом. Мислим да огромна већина верника не пристаје да нам се црква дели, и не сматра да папа треба овде да дође пре него што клекне у Јасеновцу.

Преосвештене владике боље од свих нас знају да у православљу нема цркве без народа.

Миша Ђурковић; ПОЛИТИКА
[објављено: 13.05.2010.]




2 коментара у вези “Mnogo razloga za zabrinutost”
  1. Веома охрабрује правилно разумевање ситуације, што се види у писању многих.

    Види се да је Бог код многих отворио очи и да Он не оставља Свој верни народ.

    Шта рећи о епископима који су на ТАЈНОМ ЗАДАТКУ, него да КАО И СВА ДРУГА КВАРЉИВА РОБА И ОНИ ИМАЈУ СВОЈ КРАЈ.

    Верни народ осећа да нешто смрди код њих, зато се и склања од јеретика и издајника Православне вере и свог народа.

    Верни народ зна да је образ најбитнији, јер носи образ Божији на себи. Зато Православна вера и јесте вера образованих људи, како каже Св Владика Николај, тј. оних људи који носе образ Божији на себи. Такви људи имају страха Божијег и знају да је душа најскупља од свега. Зато и чувају свој образ.

    Дај Боже да сачувамо Светосавски и Косовски завет, да не изгубимо образ и душу, да би нас Господ Исус Христос, Који се распе за нас препознао као Своје!

    Треба увек да знамо да ИСУС ХРИСТОС ПОБЕЂУЈЕ!!!

  2. Biće sve dobro. Zar da se ne radujem kad obični ljudi svih znanja i zvanja rasuđuju kao i Miša Đurković, ma i da je samo jedan, da je samo Miša Đurković koji ovako ispravno rasuđuje – opet je to velika uteha. Ali ne samo da nije jedan nego retko ko ima da tako ne vidi stvar – samo oni koji neće ili su na zadatku suprotnom od ispravnog. Hristos je pobedio svet!


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo