Вести

Црноречки монах Антоније казао је у разговору за Правду, да је Сабор донео одлуку већинским гласањем да владика Артемије буде смењен, а не пензионисан, како су пренели медији којима је то одговарало.

Дневни лист ПРАВДА; 08.05.2010

+++

– Погажено је много канона, али нису могли да иду баш до краја у томе и да га пензионишу, јер за то постоје два јасна услова, први је да владика то сам жели, или да се докаже да је немоћан. Пошто ни о једном ни о другом није реч, они су њега сменили али му нису одредили где ће да живи. То само још више доказује иживљавање над жртвом, као и страх да ће велики део монаштва без дозвола одмах напустити епархију и отићи тамо где ће оклеветани владика живети. Владика Атанасије је поново постављен за неког администратора, а сама реч говори да администратор води неке списе, неку администрацију, нити да је, како они покушавају да нађу неки оправдавајући црквени израз, „мјестообјуститељ“, тј. привремени чувар епископовог трона, а чувар као што знате би требало да само чува, а не да, у овом случају, реформише затечено монаштво, као што упорно чини на делу. Тренутно, покушава, пошто-пото, да смени игумана у Светим Архангелима, оца Бенедикта, који је хтео да потпише своју смену, али му то његово верно братство једногласно није дозволило. Не желе да прихвате никаквог новог игумана, јер овог немају разлога да смене. Владика Атанасије је запретио црквеним судом оцу Бенедикту, потом отишао да прети у манастир Зочиште, успут обећавајући да ће одмах да оде и у Црну реку и у Девине воде да све то разреши на његов каубојски начин. Уместо да буде смирен и светоотачки, он се понаша и осећа као разјарени геније.

Зашто се сада, након смене владике Артемија, све то дешава?

– Ми молитвама подно Патријаршијских прозора протествоваћемо у недоглед једино због екуменизма који је извор свих ових зала и који је, у ствари, рак рана православља српског. Они јесу сменили Артемија, али све време причам и понављам, није њима сметао само он, него им сметамо и ми који знамо у шта верујемо, који знамо шта су Свети оци проповедали и учили и не одступамо од тога. То што они не престају да вршљају и стављају све под „своју шапу“, представља само доказ да је све ово због доласка папе 2013. године, јер они хоће да имају апсолутно мирну Србију, неправославну, екуменистичку, која ће да гледа како ће се они љубити са љубичастим римским јеретиком. У целу ову причу улази дух католицизма, а ушао је изгледа и у Сабор СПЦ, јер се проповеда да је званични врх Цркве уствари Њена суштина и да је послушност том врху и послушност Христу, што никада до сад у православљу није било. То је одлика католика који желе војним методама да завладају над што већим масама људи. Код нас од искони важи да само онај ко исповеда, светим оцима кристално јасно очувано, свето учење Цркве, тај је у Цркви, и сви који су заједничари те вере и тог учења је Црква. А епископи, свештеници и православци су сви заједно чувари те свете вере светоотачке и прадедовске, а не институције било црквених звања а лажних учења. Страшна је ствар што је сада брат устао на брата. Они врло добро знају да владику Артемија паре никада нису интересовале, да је његов једини грех његова наивност и ништа више. Народским језиком желим да их питам и Амфилохија и Иринеја бачког и Игњатија и Јована шумадијског и Атанасија, где ће им душа после оваквих недела. Тачно знају шта раде а ово што ја причам доказаће се после неколико година, верујем кроз глас побожног народа Божијег који ће схватити ова лукавства синодско/режимска, или боље јудино-пилатовска.

ОЧЕ АНТОНИЈЕ ЈОШ ЈЕДНО ПИТАЊЕ САМО ДА СЕ НАДОВЕЖЕТЕ НА ПРЕТХОДНО, ШТА ЋЕ БИТИ СА ПАХОМИЈЕМ НЕШТО СЕ ГОВОРИ И О ЊЕГОВОМ УКЛАЊАЊУ?

Ја лично, не знам ништа о том случају, само се чудим, како ли то нису у време оптужнице против Пахомија и на њему исто применили овако ригорозне мере као сада са Артемијем. Рећићу вам сада истину која ће више да их боли како време буде даље протицало. Наиме, пошто је уклоњен наивни правоверни патриота Артемије, сада ће наводно Патријарх посмењивати и још неке епископе који су стварно достојни смене, све како би о истом трошку уклонили и још понеког православног праведника (читај антипаписту) међу њима, тј. како би се у групи са разбојницима уклонили и сви они њима неподобни. Као што је свесвети Господ Христос био распет заједно са разбојницима. Тиме се жели постићи да се што више уздигне ауторитет садашњег патријарха, који је иначе већ много пута позвао, као епископ нишки, многе бискупе, а преко њих и папу на прославу 2013. г. Покушава се институција патријарха уздићи на познати ниво непогрешивости и светости у очима нашег народа, да би се када он позове папу сви сложили са „амин, то мора да је воља Божија чим то вели патријарх.“ Стога знајте, убудуће појешће пензија и беда многе праведнике заједно са стварним безаконицима, које ће скупа наредних месеци почистити Патријарх Иринеј, који сада насупрот закону оставља опет непромењен синод, патријарх који се нуди да буде администратор Нишки све до 2013. како би био најбољи и сигурни папоугоститељ.

Да ли мислите да ће се народ, након свега овога, запитати да ли уопште има истине у цркви?

– Ђаво је устао на истину православну и покушава на све могуће начине да је поколеба. Како је време пролазило, од комуниста па на овамо, много је покушаја да се вера разводни и умлачи, али увек има светоотачких појединаца који смирено вазда знају у шта верују. Дух опуштености, лакомислености и безверја је деловао на то да су неки епископи пристали да буду млаки у вери, уместо огњени вођи народни у Христу и ка Христу. Изгледа да се сада лагано прелази на католички начин функционисања цркве. Бог смиренима даје благодат, а гордима се противи, што значи да може неко бити и Васељенски патријарх, ал ако је горд, губи везу са расуђивањем шта је по вољи Господу Љубави, али такав ће страшно одговарати, јер предводи многе душе за собом. И у овом Сабору имате нешто, али на жалост мало људи који су спремни да страдају за Христа. Као парламент постаде свети Сабор, нешто се гласа за и против. Сам појам да се у Светом Православном Сабору нешто гласа значи да се ради о једној групи која обавезно лаже и другој која је сигурно у истини, јер иначе не би било Цркве. У Сабору мора бити једногласје са јасним учењем светих отаца. Црква није ни патријарх, ни институција, то су од ње направили католици својом јеретичком папском непогрешивошћу. Кроз патријарха се добија благослов за епархију и док год је он у учењу православне вере тада и има благодат Божију, те, добро је, чим он одступи од светоотачког, постаје саблазан на месту светом. Епископ значи надзорник у преводу са грчког, онај који надзире учење Светих отаца цркве, јер је то њено учење од којег се не сме одступити ако ћемо душе спасавати у благодати православља.

Уколико би, како кажете оне владике које су склоне екуменизму, напустиле такве идеје, да ли бисте се онда слагали са доласком папе у Србију?

– Црква је скуп оних који смерно чувају верујући у истинито учење светоотачко којом се и добија благодат спасења, онај православни хришћанин, макар остао сам на свету, који чува учење Светих отаца тамо је Црква. Много је у у историји цркве било неправедних Сабора. Он може бити свет, али и разбојнички како овај наш изгледа полако сада постаје, ипак се надам да неће сасвим наставити тим путем. Сабор сада више личи на политичку странку него на браћу која чувају учење Светих отаца. Патријарху покушавају да направе профил личности, тако што је прво уклонио праведника који им смета под видом опаког безаконика. Наравно, уследиће уклањање оних које заиста треба уклонити, али ће се у том чишћењу опет заграбити и неко ко је праведан. Папин долазак у Србију ни у ком случају не може бити добар. Ми ћемо у то име наставити да протествујемо испред Патријаршије сваког радног дана од пет до седам. Ту ћемо остати све до момента док екуменски епископи не изађу из јеретичког Светског савета цркава. Тиме би све било решено, јер одатле долазе сви ови проблеми и искушења, почев од мењања литургије и календара, све до смене Артемија. Срамно је православљу српском да буде учесник у томе. Папа одавно има жељу да покатоличи ове крајеве, али сетимо се колико нас данас муче покатоличени Срби, јер не могу да нас гледају, јер их подсећамо да су некад били свети. Папа кад је долазио у Грчку, ради глуме, клекао је одмах да љуби земљу, али је народ тамо свеснији, религијски образованији, те му је један епископ одмах пришао дигао га са земље и рекао да не може ту ништа да љуби. Када би нама дошао у посету, гле, па наши не би могли да се раздвоје од њега, заменио би потом Рим са Београдом и ту би Србија ушла у јеретичку унију изгубивши своју православну веру.

Шта ће по вашем мишљењу бити са вером у народу?

– Владика Иринеј бачки је исто ово што ја сад причам говорио 1972. године, када је критиковао владику Лаврентија шта све ради са јеретицима. Сада на нас тај исти Иринеј гледа као на нешто што је он давно искусио и дошавши до неких магловитих висина из те магле посматра нас као неке болеснике који су тек на том ступњу са ког се он давно уздигао. Он се сада развио више Светих отаца, сада зна све и више не слуша никога. То се у православљу зове прелест, самозаблуда. Када мисиш да ниси у прелести, већ да све знаш, кажу свети оци то је први знак да си у њој. Кога год да питате, Атанасија, Амфилохија или Иринеја, они све знају, од фудбала па до тога како се пале свеће и хода улицом, верује… Дубоко знају да су се погордили и постали немирни изнутра. Уз државну помоћ као што сад раде отеће нам све манастире и православље ће српско бити у шумама и становима. Видите да у току увођења новотарије у литургију у Венчацу код Аранђеловца иде прво полиција која треба прво да смири народ. Потписе народа за очување православља опет спречава полиција пред патријаршијом, патријаршијска полиција. Стога, за веру у народу огромна је одговорност епископа који тај народ духовно води.

Против вас је покренута канонска оптужба, шта се са тиме дешава?

– На десет страна сам добио оптужницу на чијем крају владика Иринеј бачки који ју је и скројио, што препознајем по техници писања и по детаљности праћења ситуације, пише тамо „размонашити“, иако то у православљу не постоји, јер је то завет Богу, а не Сабору, Иринеју Буловићу нити било ком другом епископу. У оптужници још се додаје „и искључити из црквене заједнице“, односно забранити причешће, а у загради каже се „макар на дужи рок“! Више је жалосно него смешно. Пошто администратор није легална личност, шаљу ме на велики црквени суд у Бг, а овај ме прослеђује у Беране да то не добије на јавности. Рекло би се да је ово ново жонглирање канонима, како би се изразио Григирије херцеговачки. Срео сам свог судију еп. Јоаникија и он ми је казао да је боље да сам скинем мантију него да ми они то ураде, нашта сам му предложио да буде само праведни судија, мада и не мора. У његовим очима видим да се боји, јер под обећањем Иринеју бачком да ме пошто-пото „размонаши“. Мантију нећу скинути, једино ако опет буду свакодневно наново позивали патријаршијску полицију, јер само због папе мени се овде суди.

Извор: дневни лист ПРАВДА; 08.05.2010