Вести

Ноћ после које нема сванућа…
“Нећу вам дозволити да се играте Бога. Ви нисте Бог“.

за новинар.де Часлав М. Дамјановић; 26.04.2010

+++

Изрече ово једна српска православка… изрече храбро, животом посвећености Богу и Божијем… изрече храбро у лице једном од вас, епископа наше српске Цркве, који заседате данас на Светом Архијерејском сабору…
Друга једна православка Богу се захвалљује што још има српског живља и “монаха и монахиња који ће сведочити истину пред народом и Господом“!

Захваљује се зато да би ви схватили “да има верног народа који не жели“ са вама “у папско унијачење“, и каже нисте ви “случајно“ поставили “малоумну особу“ да “малтретира све око себе“, нити сте га “случајно“ поставили “за прљави посао на Космету и за подметање лажи владики Артемију…“ и каже вам све ово зато што верује да “свештено лице одано Господу ово никада не би урадило.“ (1)

И гле… православно свештено лице заиста одано Господу никад ни под чијом “командом“ не би “изигравало Бога“ – нити “изигравало Цркву“ – и зато немојте да данашњи дан укаљате у Срам ноћи после које нема сванућа…

“Будите слободни, и нека буде јако срце ваше, сви који се у Господа уздате.“ (2)

О свргнућу владике Артемија “сам Синод је у више наврата преко званичних саопштења и изјава портпарола нагласио да се ради о дугогодишњем проблему“. То само по себи искључује “сваку хитност“ – управо “исхитреност“, како су се изразили најмљени телали и добошари! Јер, пошто се “случај рекламира као дугогодишњи“ – како то да “уопште нема“ – нема – “припремљених доказа“? А да доказа заиста нема – доказ је Синодово службено приопћење да је насилни “упад у канцеларије владике Артемија“ – “наводно подузет“ баш зато да би се тек “пронашао оптужни материјал“!

Према томе, дугогодишње не-постојање “оптужног материјала“ јесте доказу да је “притварање владике Артемија, отсецање веза, прогон осталих чланова итд“ – било заиста разбојништво… заре не?

Зато вас питам, да ли је синоним ваше побожности “одијум (без кривице), прогон (без оптужнице), пресуда (без суђења), еуфорија (весница зла)“? Да ли је ваша патологија српски столп на којем “историја успиње разапете столпнике“?

Да ли ћете светињу Сабора укаљати у утврду “себе у злијем намјерама?“ Или у договор како ћете “замке сакрити“? Или је једино што вам тангира сујету: “ко ће их видјети“? (3)

Да ли ћете данас на Сабору приупитати себе шта починисте?
“Зашто владики Артемију није дозвољен праведан процес“ – иако то тврде “архијереји наше Цркве, а и чланови Синода“ – који се чак изразише “да је Владика Артемије њихов брат“?
Зашто “сумња би пуштена у етар, а потстрекивање на њу настављено“?

Зашто намеристе распојасаног да са “истом причом кроз манастире“, као телал надвикује истину клеветама, претварајући се да је “трибун“ – као да се обраћа Вери са неког “вишег места“? Којег то “вишег места“? Да ли је то ваше “више место“ то што ваш телал “понекад говораше и са кровова“?

“После незаконите смене владике Артемија у више наврата од неких чланова Синода и самог Администратора Епархије… дошло је до изјава да су одређена лица, и то најближи сарадници Владике Артемија, извршили тешка кривична дела – и то у тренутку када је започет и поступак пред судом! Несхватљиво је толико непознавање основних правних начела да у сваком случају постоји претпоставка невиности све док се не докаже кривица“!
Зашто лаж клевете разгласисте ехом “добошарске ујдурме“?

“Овакво јавно коментарисање тек започетог судског поступка је дато у циљу ставарања јавног мњења да су поједини сарадници владике Артемија извршили тешка кривична дела“ иако је “поступак за утврђивање кривице тих лица – тек започео“! Тиме су еха “добошарске ујдурме“ – “и то најпре чланови Синода а потом и поменути администратор искористили свој службени положај, прекорачили границе својих службених овлашћења, и нанели огромну штету и повредили права Владике Артемија… што је све кривично дело злоупотребе службеног положаја.из чл. 359. ст. 1.“

Зашто омчу за вешање умотасте у “свилен гајтан“?
У “гајтан“ “тајно откан“ учесталим “гласинама душебрижника“?

“Oмаловажити другога није тако речито као омаловажити себе.“ А зато што је мржњa оно што вам у душама царује – зато покушавате да натерате владику Артемија на некакво “самоомаловажавање“! Наравно, нећете у томе успети, али – пошто је “самоомаловажавање“ заиста “јуначко дело“ подлости “савременог доба“ – питам вас – да ли је то – једини ваш канон?

“Ултиматум“ ниje – није ни “доказ“ нити “разлог да буде разматран“.
Ултиматум је – “не он него ја“ – “ултиматум“ је “уцена“ – “Ја сам Бог“ – Ја сам “морално чишћење“ – “ултиматум“ је ликвидација “без алтернативе“ – “уцена“ гора од лажне клевете – “ултиматум“ је “ресетоватна стварност“ – а “ресетована стварност“ јесте – издаја Божије стварности!

Ваш “конфузни диктат мера“ јесте издаја Божије стварности.
Доказана је ваша “уцена“ која “стиже орхестрирано“ са “физичким нападом“ на Грачаницу – “како је било могуће да већ 13. фебруара 2010. године бивши Епископ који је одређен за администратора упадне у просторије и без присуства владике Артемија одузме документацију?

“Да ли је сачињен икакав записник“?
Није!
“Ко је било шта потписао?“
Није!

Схватате ли да ако ви на Сабору то не утврдите – “онда је то ствар надлежних државних органа“?
Да ли ћете на Сабору наставити подло обмањивање огромне љубави владике Артемија за Цркву… љубав због које ћути… а у чије сте мантије заогрнути и ви који сте јој се заклели – не на подлост – него на верност?

“Самим тим, пошто није ни дошло до примопредаје, нити до пописа документације и средстава која се предају – сада је практично потпуно немогуће утврдити стање у Епархији! За то се мора утврдити нечија одговорност“ – јер се ради управо о разбојништву којим је “потпуно онемогућено утврђивање истине!“

А ви… вашим “контрадикторним налозима“ Истину и Правду одбијасте “зидом ћутања“ ваших “кулоарских испредања“. Пропашће ваше “добошарске ујдурме“, и ваше уздање у “ко ће их видјети“ – нада да ће вам недела остати скривена – јер “сва побројана кривична дела се гоне по службеној дужности од стране надлежног јавног тужиоца“!

Зато би “у сваком случају било најбоље да Свети Архијерсјски сабор укине ове неканонске и незаконите одлуке Синода и испита одговороност чланова овог тела“ – боље “него да се тиме баве органи ван наше Цркве.“
Или ће те Издају појаснити “кратко и јасно, експедитивно и убојито, крупним заглављима на новинским насловницама методом медијске клевете, шапатом и са кровова… сваки дан и по неколико пута у једном дану – и текстом и сликом и тоном и титлом и мрежом… кампањом у штампи, на телевизији, на интернету… неуморно, фарсично, дегутантно, карикатурално, лакрдијашки“?

Да ли ћете поајснити себе онако како себе појаснише ваши наредбодавци и послодавци – “унапред, пре оптужнице и пре суђења“ – “непринципијелно, тенденциозно, сугестивно и спекулативно“? Да ли ћете и ви, као ваши наредбодавци – вашу саборску савест прерасти “у нонсенс, у вулгаритет, у професионалну аморалност“?

Упадом “у просторије владике Артемија њему је онемогућено да се користи и својим личним стварима (белешке, књиге, преписка, разна документација) – на овај начин он је спречен да оствари своја загарантована права“:
Спречен је – “да изнесе своју одбрану“!

Тим преступом – почињено је “кривично дело“!

Да… питам вас… да ли ћете опоганити светињу Сабора у “несрећну патологију“ “свиленог гајтана – не баш тако “финим“ – него врло подлим – затезањем омче брату вашем?

“Времена ћемо прилагодити Духу, а не Дух времену“!

Ове речи поручи вам један српски православац, који рече тачно и зашто вам ове речи упућује – зато што ми, српски православни народ “тиме доказујемо да смо за разлику од вас слободни и молимо се Господу да нам да снаге да издржимо јачину ове слободе да не поклекнемо и изгубимо слободу коју нам Господ даде.“ (4)

“Несрећна патологија“ Свејереси!

На питање “да ли је Комисија Синода СПЦ завршила проверу пословања Епархије рашко-призренске и спремила извештај? И шта је пронађено у документацији?“ – ево шта одговори један од вас епископа:
“Комисија ради свакодневно и то је унутрашња ствар Цркве!“ (5)

Очито је овај одговор питање – у којем то добу живи један од вас?
Да ли живите у добу “ресетованом“ од Бога? Под чијим скутима живите? Да ли битишете под скутима Издаје?
Како једна српска православка рече у једном од ретких драгоцених списа о Вери Православној:
“Зар нас проклетство Бранковића не мимоилази?“

“Зар нас страдање Господа не потсећа на постојање Јуда?“
“На издају која се вековима понавља?“

И објашњава да “под барјаком Бранковића Срби још увек налазе уточиште“ – “под његовим барјаком не сврставају само они који се плаше, они којима је милије земаљско царство, они који не вреднују небеске вредности, из незнања или нехата… већ и они који су позвани да буду наше духовне вертикале, огњени стубови и будни чувари народне душе, апологете чистог Православља… они који су се заклели на верност Богу живоме…“ (6)
Да ли ћете данас на Сабору показати да сте баш то?

“Комисија ради свакодневно и то је унутрашња ствар Цркве!“

Како се усуђује један од вас да непосредно после ове скрнављујуће издаје тврди да се “чини да су од финансијских много опасније оне дубље, канонске, еклисиолошке, теолошке манпулације Богом и човеком“? (7)
Да ли живите у склеротичном добу Адамовог проклетства?

Којим се то накарадним образовањем изражавате?
Како се усуђује један од вас да прети некаквим “моралним чишћењем“ јер наводно “онај најмукотрпнији, најтежи и најважнији задатак – а тиче се људи и људских душа – као да тек предстоји!“

Зар ова малоумна реч не каже јасно “Ја сам Бог“ – моје “морално чишћење“ “тек предстоји“ – а пошто тек “предстоји“ – зар то не значи да све до претње овога који себе сматра “Ја сам Бог“ – да Вера уопште није постојала? Да је тек он открио да је “људска душа много компликована, чудесна и несхватљива, а тако жедна и гладна Бога и љубави“ – као да све то и “компликовано“ и “чудесно“ и “несхватљиво“, и сву ту “глад за љубављу Божијом“ – није баш оно што схвата и у шта верује духовност Правог Славља и српска светосавска духовност Правог Славља – а један од вас каже као да све то уопште није постојало – да за то данас “Црква мора да буде извор!“ (8)

Која Црква? Па зна се… “Комисија ради свакодневно и то је унутрашња ствар Цркве“ – та Црква!
Да ли је православна Црква Установа чија “Комисија свакодневно ради“ – уместо на Истини свог и нашег постојања – на “моралном чишћењу“ којим се Ватикановим “речником“ Вера обмањује некаквом “унутрашњом ствари“ Ватикана који је узурпирао себи привилегију некакве искључиве Установе за “морално чишћење“ – а то такозвано “морално чишћење“ уствари је најобичнија инквизиција – у овом случају предузета једино због тога да се лажно оклвета светачка духовност владике Артемија и да се тиме лажно оклевета и једина светиња Вере – Духовност Правог Славља?

Православна Црква и Христова Црква – није та Установа.
Зар се не стидите ватиканске свејереси једног од Вас који лаж клевете крије у обланде да је “Црква заједница и да од ње не може бити важнији нечији субјективни став“, а “неки, нажалост мисле да је њихово “право“ важније од саме љубави“? (9)

Које љубави – кад је “заједница“ заиста Заједница инквизиције?
Обланде “субјективни став“ и “право“ – да поновим – заиста су обмане “неуморног, фарсичног, дегутантног, карикатуралног, лакрдијашког“ покушаја Ватикана да лажно оклвета светачку духовност владике Артемија и да тиме лажно оклевета и једину светињу Вере – Духовност Правог Славља!

А један од вас каже да се “религија пречесто своди на ритуал и форму“ – на шта Ватикан заиста и своди Веру – а ваше епископ наставља “ако није постављена на темељу праве вере, религија постаје сврха самој себи и једна несрећна патологија“ (10) – што би сваком православном свештенику морало да буде јасно да је дефиниција Ватикана!

И баш зато што отступисте од “темеља Вере“, и баш зато што Веру претвористе у свејерес “сврхе самој себи“ – у “несрећну патологију“ Ватикана – баш зато вам српска православка рече у лице:
“Нећу вам дозволити да се играте Бога. Ви нисте Бог“!

И баш зато вам српски православац рече да ћемо ми, Вера Правог Славља и њени верници:
“Времена прилагодити Духу – а не Дух времену“!

Ученик…

Као “Ученик“, што хвала Богу сви јесмо, прочитах спис чудесан који није никаква одбрана од фукаре, нити ма каква одбрана уопште, већ је заиста духован текст саздан од моћи светаштва, који руши сва добошарења… а понајвише руши издају. Зато… ако има у вама још Вере… не очекујем од вас да побацате прње и одате се искушењу праштања… не…

…очекујем да устанете у одбрану Чистоте Вере.

Зато записах оно што видех и чух, не својом заслугом, већ вољом Божијом… о ћутању владике Артемија.
Не пентра се владика Артемије по крововима…

Не добошари владика Артемије…
Верује владика Сртемије… то је оно што чини.
А то је оно што би требало да и сваки од вас чини.

Јер и Ава Јустин је ћутао, и док су у штампи неки причали о Вери, а Њему не дадоше да о Вери говори, био сам тада са њим, каже владика Артемије, и рекох му:

“Ваше ћутање је најгромогласнија беседа.“

Jer aко Јустин мора да ћути о вери, онда је све јасно…

“Tако је јасно и моје ћутање“, рече то владика Артемије и би тако… јер ако Аву Јустина некад приморасте да ћути о Вери… ако владику Артемија приморасте данас да ћути о Вери…

Да ли ћете и светињу Сабора приморати да ћути о Вери?

“Заборављају да Христос за двадесет столећа није изгубио ни једну битку, нити ће је изгубити до краја времена.“ (11)

Од вас, од вашег православног поштења, од ваше хрићанске савести, од вашег веровања у Бога… зависи да ли ћете на данашњи дан себе претворити у срам… да ли ћете себе поринути у “ноћ после које нема сванућа“.
А за нас, православне вернике… и за узвишени православни дух и преподобну побожност владике Артемија… ви, не брините… јер…

“Ко служи Богу, себи служи, својој вечности служи.“

А како рече једна српска православка у већ поменутом једном од ретких драгоцених списа о Вери Православној:
“А бирамо пакао?!?“

“Није ли у питању помрачење ума које прати наше отуђење од Бога?“

И одговара:

“Најстрашнији пакао је човек без Бога“, потсећа о. Јустин

И чини се као да, цитирајући владику Николаја, одговара вама на данашњи дан… …као да вас њеном дубоком побожношћу позива да преобразите ваш мрак:

“Заборављају да Христос за двадесет столећа није изгубио ни једну битку, нити ће је изгубити до краја времена.“ (12)

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com

_____________________
(1) Блажујка, Коментар, “Нова петиција самовласних одметнутих монаха, присталица парасинагоге“, Новинар.де, 22/04/10, 04:44
(2) Пс 31.24.
(3) Пс 64.5.
(4) Коментар, Alex1389, “Први међу једнакима“ 13/10, 08:22, Новинар.де
(5) “Вера темељ постојања“, Интервју са епископом Григоријем, Данијела Кљајић, “Новости“, 17/04/10, 21:00:44
(6) “Суспендована мудрост, угрожено јединство Цркве“, Др. Десанка Крстић, Српске Новине, Торонто, Ускршњи број
(7) “Вера темељ постојања“, Интервју са епископом Григоријем, Данијела Кљајић, “Новости“, 17/04/10, 21:00:44
(8) Исто
(9) Исто
(10) Исто
(11) Владика Николај Велимировић
(12) “Суспендована мудрост, угрожено јединство Цркве“, Др. Десанка Крстић, Српске Новине, Торонто, Ускршњи број