Вести

Kad bi se nekim čudom u Srbiji obreli vanzemaljci (ako već i nisu), mogli bi da dožive potpuni šok, bez nade da se oporave, kada bi, čitajući naše novine i

Dragan Vidaković;  („A gde su ti građani“ NIN br. 3008)

+++

dubokoumne tirade heroja i heroina ovdašnje instant demokratije, saznali da ovde postoje neka neuračunljiva bića-antievropejci, koja pre svih mrze sebe, koja su protiv sopstvenog boljeg života i snažnog ekonomskog razvoja svoje zemlje.

Ali bi takođe razumeli i da se naslov u NIN-u (“A gde su ti građani”) ne odnosi na tu kužnu i tužnu skupinu (musavu, ruralnu, prigradsku, neopranu, znojavu, masnu, neobrazovanu, prostačku Srbiju) jer se dobro zna gde su oni, i da se u našem političkom životu i ne tretiraju kao građani već kao političko-sociološka kuga, rak i sida sve u istom pakovanju.

To su neki koji su toliko „dokurčili“ i nikako da „otkurče“ (kako se izražava Vesna Pešić-bivši revolucionar i bivši ambasador SRJ u Meksiku i pet okolnih zemalja, dobitnica američke nagrade za demokratiju) već čak ostale, jadne evropejce, svetsko lice one “druge- lepe, pametne, mirišljave, čiste, obrazovane, drugačije- Srbije”, guraju u „rat sa celim svetom“, šire „antizapadni duh” i vazda prave neke druge pizdarije koje ovdašnje klonove liberalnotržišnog sveta toliko nerviraju da im više nisu slatke ni spomeničarske sinekure zadobijene na krilima pobedonosne revolucije-ono bezbrižno uživanje u svim blagodetima ovoga sveta koje su obećavali mnogima a ostvarili samo za sebe i vrhovne članove svojih (politčkih) sekti.

Da im samo napomenem, da je “evropski štimung”, tu pogubnu antisrpsku konstantu pouzdaniju od nepromenljivosti brzine svetlosti, odavno definisao Dizraeli, Englez orjentalog duha, i manje više ta njegova politika (taj antirusko-antihrišćanski, turkofilski otrov bez protivotrova) vođena mržnjom i strahom od Rusa i težnjom da se oni obuzdaju ili slome označila je za sva vremena iracionalne koordinate krvave putanje naše tragedije i nema veze ni sa „kurčenjem“ ni sa „otkurčenjem“, već sa somnabulno-slavoljubivim Dizraelijevom simulakrumom u kome smo mu se mi pričinjavali kao neki mali Rusi, ili veliki svejedno, i da smo kao takvi, shodno tome, morali da platimo ogromnu cenu, bilo zato što stvarno misle da smo veći Rusi od Rusa ili zato što pravim Rusima ne mogu ništa ali mogu da pokušaju da vudu magijom, kojom u srpsko srce zabijaju mistične igle, naciljaju i kazne omrznute Ruse i ubiju ih na daljinu mrcvarenjem srpskog laboratorijskog miša.

I zato nas nikada neće dokusuriti jer ne bi imali preko koga da šalju poruke Kremlju, ali nas neće primiti ni u EU ni u NATO, jer nas smatraju za ruskog-“Trojanskog konja” u evropskom središtu, u koga nikad neće imati poverenja, pa čak i da izvršimo kolektivno samoubistvo i potopimo se u ono more (kako je to 1914. predlagala engleska štampa) ne bi nam (po)verovali, mislili bi da smo ribe, činilo bi im se da se opet nešto „kurčimo“ i da ih izazivamo. A samo je trebalo tako „malo“, da pobedi politika jedanog od retko razumnih engleskih državnika-Gledstona, i istorija Evrope i sveta bi bila tako drugačija.

Ali da se manemo istorije, teorije zavera i naklapanja tipa ko koga voli a koga ne, da zanemarimo taj daleki nepresušni antisrpski izvor srpskih antizapadnih osećanja, i da se samo ovlaš podsetimo antisrpske histerije sa kraja 20. veka pa da ne možemo a da se ne upitamo kako iko razuman može danas sebi ovde da postavi pitanje otkud kod nas taj antievropski štimung koji drugi (naši susedi) nemaju-kako se u čudu pitaju liberalne demokrate?!

Za mene je odgovor lak jer hvala Bogu ne patim od amnezije (ili mi se to ipak samo pričinjava) i još uvek dobro pamtim no volim da podsetim zaboravne, ali i one koji se prave zaboravnim, pa i one koji to vreme nisu ni proveli sa nama već po stranim ambasadama, raznim seminarima i trenažnim centrima obuke tipa kako da uživaju kada dođu na vlast, da je austrijski diplomata, predsedavajući SB UN sakrio dokument koji je potvrdio da se vojska SRJ povukla iz Bosne, i da su nam tada uvedene sankcije, upravo zbog navodnog nepovlačenja snaga iz Bosne, a sankcije su samo lažno i naivno ime za formiranje najvećeg koncentracionog logora ne svetu-koncentracionog logora Srbija.

Preko noći smo iz 20. vraćeni u srednji vek. Nije bilo goriva, hrane, lekova, operacija… Nije istraženo, a zašto nije sasvim je jasno, koliko je ljudi posredno i neposredno umoreno u tom mračnom periodu evropske istorije, koliko je oboleleo, koliko je poludelo i u kakvom smo stanju mi koji mislimo da nam nije ništa.

Zapadni anđeo-otpadnik je 1999. pomahnitalo leteo nad nama ili prostije rečeno bestijalno su na nas bacali bombe i rakete do vrha napunjene “zapadnim duhom” i liberalno demokrtaskim vrednostima, zasipani smo strahom, očajem i uranijumom, potrveni smo kao ljudska bića a životinje nismo mogli da budemo jer su i one iz ovog pakla pobegle pošto su jedino građani Srbije bili u stanju da na nogama dočekaju završetak tog surovog opita. Mada, naučna istraživanja još traju, jer su donirana sredstva da se prouči dejstvo osiromašenog uranijuma na potpuno sirotinjski i nezaštićeni svet.

Razbijanjem Srbije su konačno svima ispričali i objasnili zašto su nas bombardovali, rekli su istinu čak i onima koji i dalje u nju ne veruju.

Zaista je, dakle, prosto neverovatno otkud u Srbiji takav otpor prema Evropi koja nas evo već skoro dve decenije toliko pritiska svojim dobrom da jedva dišemo od radosti?!

Dragan Vidaković