Вести

Ministarstvo kulture Srbije naložilo Zavodu za zaštitu spomenika kulture skidanje klima-uređaja.

+++

S crkve manastira Ravanica moraju da se uklone klima-uređaji, odnosno da se preduzmu sve zakonske mere za vraćanje objekta u prvobitno stanje. To je Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu naložila Komisija za kulturna dobra od izuzetnog značaja Ministarstva kulture Srbije. Po rečima Dragana Minića, direktora pomenutog zavoda u Kragujevcu, ova ustanova je teritorijalno zadužena za Ravanicu, ali sve uslove, saglasnosti i nadzor nad radovima obavlja Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.

– Klime su postavljena samoinicijativno, mi ne bismo dozvolili da se naruži izgled manastira. Radna grupa za Ravanicu krajem prošle godine obišla je manastir i dostavila izveštaj Komisiji, koja nas je pre 15 dana obavestila da preduzmemo zakonske mere. Mi smo se obratili Republičkom zavodu da donese rešenje o vraćanju crkve u prethodno stanje, odnosno da se uklone klime sa fasade i krova. Odgovor čekamo – ističe Minić.

Da podsetimo, „Politika” je juče objavila fotografiju manastira Ravanica sa klima-uređajem ugrađenim na fasadu ovog crkvenog zdanja. Po rečima dr Marka Popovića, predsednika Komisije za kulturna dobra, to nije jedina neprimerena intervencija koja je urađena u poslednjih nekoliko godina na srednjovekovnom objektu. Odgovornost za to, prema Popovićevim rečima, snose eparhija i prethodno rukovodstvo Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

– Republički zavod je 2006. godine izdao konzervatorske uslove za nadziđivanje konaka, što nije smelo da se dozvoli. Takva nadogradnja nije priličila spomeničkom kompleksu, kao ni podizanje palionica sveća i prodavnice. Ona je podignuta preko južnog bedema ravaničkog utvrđenja, čime je potpuno poremećen izgled i integritet kompleksa. Treća intervencija je bez saglasnosti zavoda urađena u samoj crkvi gde je preko starog poda postavljeno podno grejanje i novi mermerni pod, neodgovarajući za crkvu iz druge polovine 14. veka – kaže Popović.

Time je, ocenjuje naš sagovornik, promenjen nivo poda, a najgore je što pre toga nisu urađena istraživanja grobnice kneza Lazara, koja se nalazi ispod, čime joj naneta velika šteta. Popović naglašava da klima-uređaji nisu ugrađeni samo iznad priprate nego i iza oltarskog prostora, gde je instalacija provučena kroz prozor i okačena na fasadu.

– Nismo sigurni da je nadležni vladika voljan da se u Ravanici uspostavi saradnja između službe zaštite i eparhije. To se pokazalo i kod ideje da se uradi novi kivot za mošti kneza Lazara. Nacrt je stigao u Ministarstvo kulture, ali komisija ga je odbila kao neprimeren. Braničevskom vladici je predloženo da se pozove grupa stručnjaka za srednji vek i da se sa njima definiše izgled novog kivota koji treba da dolikuje srednjovekovnom manastiru i ličnosti kneza Lazara. Eparhijin nacrt daleko je od ovakvih htenja. Vladika nije sazvao sastanak i ne znam dokle se stiglo s tim – naglašava naš sagovornik.

Po rečima Popovića, Komisija od Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kraguejvcu nije tražila da se sve ruši, već da se crkva dovede u prvobitno stanje, da se vrati stari pod – ispod njega može da se postavi podno grejanje, ali pre toga da se obavi detaljno ispitivanje.

On dodaje da je saradnja između službe zaštite, Ministarstva kulture i Srpske pravoslavne crkve sada bolja kako se takvi slučajevi više ne bi ponavljali.

Dr Radivoj Radić, profesor istorije Vizantije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kaže da je protiv takvih inovacija.

– Mislim da je ovo nedopustivo, jer narušava tradiciju. Ravanica spada u moravski stil, to je spomenik prvog reda, veoma važan u istoriji naše srednjovekovne umetnosti – objašnjava dr Radić i dodaje da su u odlučivanju o ovom slučaju, ipak, najkompetentniji stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika.

U Eparhiji braničevskoj nam je rečeno da niko ne može da komentariše da li ugradnjom ovog uređaja narušen izgled kulturnog dobra, jer nadležni u ovoj eparhiji nisu dobili nikakvu informaciju o tome iz manastira. „Ako je klima postavljena, to je sigurno učinjeno zbog okolnosti u samoj crkvi”, kažu u ovoj eparhiji bez namere da raspravljaju o narušavanju izgleda ovog istorijskog objekta.

————————————————————

Erkondišn i na manastiru Koporin

I na zidu manastira Koporin nalazi se klima-uređaj. Mati Nina iz ovog manastira objašnjava da je vrućina u tom sakralnom objektu velika, naročito poslednjih godina. Žegu naročito teško podnose najstarije sestre – ima i monahinja starijih od 70 godina. Jedna je u devetoj deceniji života.

– Klimu nismo ugradili iz obesti ili luksuza. Ona je tu silom prilika – leti je pretoplo, u uslovima od preko 40 stepeni kamen se usija, a crkva se toliko ugreje da ne može da se diše, pa smo morali da ugradimo klimu. Pri tome, prozori su fiksirani, ne mogu da se otvore. Uređaj isključimo čim se završi liturgija. Nismo mislili da će nekome to da smeta, da će neko da pravi pitanje – kaže mati Nina i dodaje da u montiranju klime na Kaporinu ne vidi skrnavljenje, jer je ugrađena iz preke potrebe.

Pored toga, kako kaže naša sagovornica, u manastiru je ćivot despota Stefana Lazarevića, pa je i očuvanje njegovih moštiju jedan od razloga što se erkondišn koristi u ovom crkvenom objektu. Takođe, sveštenička odora ima više slojeva i ne priliči, recimo, da tokom službe kap znoja sveštenika upadne u putir.

D. Mučibabić, T. Bojković
[objavljeno: 14/04/2010]

izvor: POLITIKA