Вести

Недавно су сви домаћи медији пренели тужну вест о упокојењу хиландарског игумана архимандрита Мојсија.

Н.Савић, електронском поштом, 11.04.2010

+++

Сходно светогорском поретку, братија удовог манастира у року од месец дана по упокојењу игумана, дужна је да изабере свог новог игумана. Местобљуститељ хиландарског трона архимандрит Стефан заказао је избор новог игумана за 14.април.

Према Унутрашњем правилнику манастира Хиландара глава 2. члан 15.:

“За игумана се бира јеромонах, или монах који може да буде рукоположен, замонашен пре 10 година, стар најмање 40 година, од оних који обитавају у Свештеном манастиру или у Светој Гори уопште. Изабраног треба, такође, да одликује строга побожност, достојан морални живот и да може примером, својим моралним угледом и својом способношћу да очува ред и поредак у Манастиру.“

У бирању игумана учествују само монаси који су навршили шест година од свог монашења (гл1.чл.13). Двојица кандидата који тајним гласањем освоје највише гласова улазе у други круг који се обавља у Саборном манастирском храму, такође тајним гласањем. У случају истог броја гласова ибор се решава коцком (гл1.чл.14). Записник о избору игумана, који потписују сви учесници гласања, шаље се Свештеној општини ради устоличења, а касније се обавештава и Васељенска патријаршија (гл2.чл.16 и 17). Устоличење у име Свештене општине обавља изасланик најстаријег светогорског манастира Велике Лавре.

Предизборна трка

Иако би свако очекивао да смрт хиландраског игумана погоди ако не баш све православне Србе бар његову братију, то на жалост и није баш тако. Многи су у тој смрти видели прилику да постану калифи уместо калифа. Ваљда по узору на своје менторе из Српске цркве. Сетимо се вести о упокојењу патријарха Павла. Док је обичан народ у тишини даноноћно одавао пошту свом Патријарху, Владике су кренуле у предизборну кампању. Исто тако је и у Хиландару. На сами дан сахране игумана Мојсија поједини монаси нису крили осмех на своме лицу и до тада скривене претензије на игумански трон.

Док је Јустин ноншалантно братији објављивао како главног кандидата за наследника (Методија) држи у шаци и чека дан избора па да га и јавно осрамоти, тако је одмах на интернету у фотоалбуму са сахране коју је поставио Доситеј (http://picasaweb.google.com/dositej/BwMAQK#) осванула и слика Методија са осмехом од ува до ува и потписом „БУДУЋИ“. Да ли је у питању само неумесност о.Доситеја са сликама сахране свога игумана, или можда планско дискредитовање Методија као најозбиљнијег кандидата за ту функцију. Бивши официр ЈНА, Доситеј који машта да ће једног дана постати Владика, нада се да ће свој глас добро продати оном „игуману“ који да бољу понуду.

Претеденти на трон

1) Стефан Хиландарац, архимандрит. У Хиландар дошао из овчарско-кабларског манастира Преображење седамдесетих година прошлог века. Замонашен и рукоположен у Хиландару. Два пута обављао дужност Прота Свете Горе. Као Прот посетио Србију у време бомбардовања 1999. Тврдих ставова по питању модернизације, екуменизма и контакта са властима. Противник сарадње манастира са комисијама Европске уније које посеђују Свету Гору и једним делом финансирају обнову манастира. Због тога није омиљен код млађег дела братства.

2) Методије (Владимир) Марковић, рођен у Чачку 7. 1. 1970. Студирао машинство у Београду. У Хиландар дошао 1994. Рукоположен за јеромонаха 1997. Исте године постао члан Сабора стараца. Довођен у везу са разним малверзацијама. Најпре око изградње приватних кућа на манастирским поседима и запошљавању рођака, о чему је писао и Глас јавности 2002.год бр 1.276. Најновија афера која се доводи у везу са њиме објављена је у Грчким медијима око издавања чекова без покрића у вредности од 100.000евра. Последњих година мењао игумана услед његове болести. Тај период искористио за своју кампању, склопио многе везе у Србији и Грчкој. Отворено га протажирају Владике херцеговачки Григорије и липљански Теодосије. Иако његова кампања највише подсећа на кампању митрополита Амфилохија.

3) Јустин (Ставра) Станковић, рођен у Београду 27. 1. 1970. Ромске националности. По професији посластичар. Кум Симеона Виловског. Већи део детињства провео по поправним домовима. Након пар преступа бежи из земље на Кипар. Док је боравио на Кипру измеђуосталог пружао и услуге пословне пратње другим мушкарцима. Ваљда отуда „случајност“ да га је у Хиландару у ђаконски чин рукоположио владика Пахомије. Занимљива је његова хиландарска каријера. По доласку у Хиландар, супротно свим правилима која налажу да мора провести у искушеништву најмање годину дана, замонашен је одмах након три месеца. Пар месеци касније бива и рукоположен, да би пре него је напунио и годину дана живота у Хиландару постао члан Сабора стараца, манастирске управе. Иако је у братство дошао тек 1999. у матичној књизи монаха Хиландара фалсификован је датум његовог доласка као 7. 5. 1997. Без обзира што је завршио само посластичарски занат успева да упише Теолошки факултет у Солуну, са дипломом нишке Богословије!? Након великог пожара „манастир“ му купује џип и стан у Солуну. Намеће се питање да ли је то од новца који се прикупља за обнову Хиландара. На дан сахране игумана Мојсија, сви који смо били присутни нисмо могли а да не приметимо отворену радост о.Јустина, док је прилазио братији која има право гласа на предстојећим изборима и нудио им разне поклоне и уступке ако му повере свој глас.

Да ли је неко недавно слагао када је рекао да у сваком манастиру има бар један сарадник Удбе, ДБ-а, КОС-а или како ли се већ зову све те службе. Да ли је неко врбован или је услед мноштва несташлука уцењен још у младости у поправном дому. Или је неко једноставно послат на задатак или можда касније купљен разним шареним лажама, поручниче можете ви бити и владика. Ко то зна.

Остаје нам само да се надамо да ће и овај избор попут избора Патријарха српског, без обзира на кампање, лобирања и трговине, бити ипак само воља Божија а не гнев и допуштење.

Н.Савић, електронском поштом, 11.04.2010