Вести

Crkvenom Sudu Eparhije za Australiju i Novi Zeland mitropolije novogračaničke,

Kancelarija Crkvenog Suda,  Sidnej

Protojerej Dragan Saracevic, Kanbera, o Vaskrsu 2010. godine

+++

„Slavni sude“, gospodo sudije i uvazena gospodjo Kancelarijo,

Procitao sam vec poodavno vase saopstenje sa sednice „Crkvenog Suda“ Eparhije za Australiju i Novi Zeland, mitropolije novogracaicke, odrzane 5. a iz Kancelarije istog izdato 9. februara ove godine. Ono sto se na prvi pogled moze primetiti, vrlo je neuobicajeno da jedna institucija kao sto je „Crkveni Sud“, izdaje saopstenja za javnost, umesto da sudi, presudjuje i umesto saopstenja da objavljuje svoje presude.

Oglasavam se zbog toga sto sam ponovo prozvan, i pomenut u vec uobicajenom kontekstu dezurnog krivca ili zrtvenog jarca. Vise je nego ocigledno, a posebno danas posle nemilosrdnog, nekanonskog i jednog obicnog krajnje bezboznickog obracuna u Eparhiji rasko prizrenskoj sa preosvecenim episkopom Artemijem, da je starozavetna potreba za zrtvoprinosenjem u vidu „kozelja otpuscenija“, dobila na svojoj ceni, a zarad sicardzijskih interesa svetskih nalogodavaca, ili kratkorocnih licnih interesa obezbozenih mantijaskih klanova.

Uvazena gospodjo Kancelarijo „Crkvenog Suda“,

Mozda ce ovakav nacin oslovljavnja za nekoga delovati zbunjujuce, ili sarkasticno, ali buduci da se niko od „sudija“, inace mojih osvedocenih dzelata na ovom saopstenju nije potpisao, smatrao sam da bi najprikladnije bilo da se obratim adresantu cije je ime u potpisu, smatrajuci da je to najsigrniji put da pismo stigne i na pravu adresu.
Jedan razlog za ovo „gospodjo“ je, pretpostavljam logican, posto se radi o imeni zenskog roda. Drugi je baziran na licnom iskustvu, buduci da sam se ranije, nekoliko godina unazad obracao istim „sudijama“, i na ta moja obracanja nikada nisam dobijao nikakv odgovor. Podnosio sam i tuzbe.

1. Protiv g. Ilije Stanojevica zbog seksualnog zlostavljanja maloletnice u Srpkoj nedeljnoj skoli moje bivse CSO.

2. Protiv bezakonja blagajnika, patoloskog lazova i obicnog nitkova g. Vojislava Gavrilovica, (tuzba je bila u 25 tacaka optuznice) koji je u siledzijskom maniru maltretirao ne samo mene, nego i moju protinicu, a kroz to i moju porodicu. A to maltretiranje su nastavili vasa gospoda „sudije“.

3. Protiv g. Bratislava Spaseskog, koji je u istoj CSO nezakonito izabran i od strane „crkvenih vlasti“ priznat za „predsednika“ a nije nikada bio njen finansijski clan. Ovo mu dodje nekako isto, kao u ono vreme kada je predsednik rotacionog predsednistva bivse komunisticke Jugoslavije u jednom mandatu bio Fadilj Hodza, koji nije bio ni drzavljanin te Jugoslavije, vec Albanije.

4. Podneo sam tuzbu protiv bivseg „episkopa“ g. Milutina (Mihaila) Knezevica i njegovog arh. namesnika g. Djura Djurdjevica zbog nevidjenog razbojnistva, duhovno terora koji su nadamnom sproveli, i zbpg zloupotrebe sluzbenog polozaja.

Da uvazena gospodjo Kancelarijo. Mora da vam je poznato da nijedan sudski proces kod vas nije pokrenut. Ni jedan jedini izvestaj nisam dobio od ovog vaseg „slavnog suda“ i njegovih sudija – mojih dzelata.

Cak sta vise, ni mene nisu stavili na sud, ali su mi kao sto verovatno znate, ipak nekako sudili, presudili i osudili.
Pisao sam i Sinodu, ali je vas „vrhovni sudija“, uvazeni g. „episkop“, umesto da pismo sluzbeno dostavi „Sinodu“, napisao da odbija da ga primi. Tako da sam ja na kraju shvatio da izmedju „suda“ ovih sudija dzelata i suda dzelata u Hagu nema nikakve razlike, jer su im metodi isti, i oba sude samo onima koje odaberu za odstrel.

No da predjem na stvar. Posto se ovde radi o mome odgovoru na „Saopstenje za javnost“, moracu da podjem redom. Kazete da je povod toj vasoj „sednici bila zabrana svestenicima SPC u Australiji izrecena od strane Imovinskog poverenistva…. da sluze Sv. liturgiju u manastirskoj crkvi.“

Moram da priznam da ste za divno cudo, ovde izneli istinu, ili drukcije receno, da ova vasa tvrdnja nije lazna. Medjutim, vezano za ovu, dakle istinitu tvrdnju, citaoci vaseg saopstenja bi trebali da znaju, koji su to uzroci koji su doveli do ovakve, na prvi pogled drasticne odluke. Zaboravili ste uvazena gospodjo Kancelarijo, da je vas uvazeni gospodin „vrhovni sudija“, i pazite, nezakoniti administrator eparhije novogracanicke mitropolije, svojevremeno bio zakljucao istu tu manastirsku crkvu. Zaboravili ste da je iguman, koji je kasnije provaljivao u manastirske konake, tada bio nestao iz manastira u toku noci i da sluzenja iste te Sv. Liturgije, koju je eto toga 23. januara 2010. trebalo opet sluziti, nije ni bilo. Cak sta vise, posle ovoga je promenio brave i kljuceve na vratima manastirske crkve. Doduse, mi ne znamo, ali vi biste trebali da ga priupitate, dali mu mozda ovo igranje sa bravama, kljucaonicama i klucevima, lancima i katancima mozda spada u njegov omiljeni hobi.
Ako bi smo se ozbiljno zapitali, zasto je to uradio, dobili bi smo odgovor da mu se nisu svidjali oni koji su toga dana trebali doci na molitvu, a nisu mu se svidjali, zato sto o nekim pitanjima i problemima u SPC u Australiji ne misle isto kao on. A kao sto vidite, nije uspeo ni da ih natera da misle isto kao on.

A ako bismo se zapitali sa kojim pravom je to uradio, odgovor bi trebali da potrazimo u Svetim Kanonima, koji ovakve akcije jednog episkopa koje isti preduzima po „imperativu svoje arhipastirske sluzbe“ ne poznaju. Cak sta vise, to bi ste vi uvazena gospodjo Kancelarijo trebali najbolje i da znate, da Sveti Kanoni pravoslane crkve za ovakve postupke jednog episkopa, kao sto su uskracivanje bogosluzenja i zatvaranje svetog hrama, predvidjaju njegovo svrgnuce.

Dalje, u vasem saopstenju za Imovinsko poverenistvo (Properti Trast), kazete da to telo „…ne priznaje jurisdikciju Srpske pravoslavne crkve nad manastirom…“ E, ova tvrdnja je vec mnogo diskutabilnija i interesantinija sa gledista utvrdjivanja pune istine. Zato i ovde moramo poci redom.

Nepobitna je cinjenica i ISTINA, da uvazeni, opet da vas podsetim nezakoniti administrator, „episkop“ g. Irinej od onog prvog dana kada je krocio na australijsko tlo, NE PRIZNAJE Imovinsko poverenistvo manastira Novog Kalenica. Cak nije nasao za potrebno da sa njegovim legalnim upravnim odborom odrzi i jedan jedini sastanak ili pak razgovor. Umesto da nastavi ustaljenim i cisto ustavnim redom i poretkom, i da po svome polozaju predsedava ovom „eparhijskom telu“, kao sto su to cinili svi njegovi prethodnici od njegovog osnivanja, on je ovo Poverenistvo proglasio za PROTESTANTSKU TVOREVINU i strano telo u eparhijskom ustrojstvu. Vrlo interesanto, da je on to proglasio protestantskom tvorevinom, dok on sam, na svojim ekumenskim putovanjima i sastancima u Svetskom savetu „crkava“, bas sa tim pravim protestantima pije kafu i divani, i predsedava cak i nekim njihovim konferencijama, kao sto je bila ona u Lionu. I njih – prave protestante dakle priznaje, a ove koji NISU PROTESTANTI, proglasava za protestante i ne priznaje.

Iz ovoga se samo po sebi namece pitanje, ako episkop administrator ne priznaje ovo telo, po kome osnovu je sada to Imovinsko poverenistvo (Property Trust) duzno da priznaje njega? Odnosno, kako je uopste i moguce da; „ja tebe ne priznajem, a ti mene moras da priznajes“? Doduse, realno gledano, svo ovo vreme njegove bezakonite diktature, zavedene strahovlade i otvorenim uterivanjem straha, kako svestenstvu tako i vernim eparhiotima, ovo Imovinsko poverenistvo je priznavalo i njega za epsikopa, i jurisdikciju Srpske pravoslavne crkve. Kao dokaz je i neoboriva cinjenica da su svestenici koji pripadaju svezi klira njegove eparhije, sve do problematicnog Svetosavsko festivala ove godine, bez ikakvih smetnji sluzili u pomenutoj manastirskoj crkvi.

Medjutim, uvazena gospodjo Kancelarijo, imajuci u vidu sledece redove iz vaseg saopstenja, morate priznati da su izliv besa i mrznja vaseg predsedavajuceg sudije, dostigli svoju kulminaciju u potezu „ekskomunikacije iz Pravoslavne crkve“ g. Ratomira Nesica. Predocio bih vam ovde neke cinjenice sa kojima ste trebali biti upoznati, a posebno ukoliko vec niste. Ekskomunikacije iz Pravoslavne crkve, sto znaci progon iz ckve i oduzimanje svih prava kao jednoj krstenoj dusi, istorijski gledano ne znamo kada je se pre ovoga slucaja uopste i dogodilo u Srpskoj Crkvi, odnosno dali je se uopste tako nesto ikada i dogodilo. Iz najnovije njene istorije, zabelezeni su mozda opravdani zahtevi u ono vreme, predratno i ratno, da se Srbi, clanovi komunisticke partije ekskomuniciraju iz Crkve. Znamo da to tadasnja jerarhija nije ucinila. Znamo da te pozive nisu prihvatili ni blazene uspomene partijarh Gavrilo, niti je pak zato bio i sveti vladika Nikolaj Zicki.

Kasnije posle rata, navescu samo jedan primer, dogodilo se agitpropovsko rusenje Srpske crkve u Djakovici, dakle na Kosovu. Tu Crkvu tada nisu srusili Siptari, vec su je srusili do temelja Srbi – komunisti. Crkvenu portu su poravnali i pretvorili je u igraliste, a na mestu gde je bila Crkva, koristeci poruseni materijal, sazidali su javne nuznike. Nije zabelezeno da je ondasnja jerarhija SPC na ovaj zlocin reagovala, niti bilo koga ekskomunicirala. A ekskomuniciran je g. Ratomir Nesic, rodjen na istom tom Kosovu koji je kao petenaestogodisnji decak dosao sa majkom u Australiju, da bi se pridruzili njegovom ocu ratnom zarobljeniku. Ekskomuniciran je g. Nesic koji je ceo svoj zivot u Australiji proveo uz svoju Crkvu i u Crkvi, osvedoceni neimar i graditelj, i dugogodisnji aktivni pregalac na polju crkvenog zivota, dugogodisnji zasluzni predsednik jedne CSO, i jedno vreme prvi podpredsednik Eparhijskog saveta Slobodne SPC eparhije za Australiju i Novi Zeland.

Ovo sto se tice laika.
Nego, vidim da sikcete i pretnjom da i mene ekskomunicirate. Samo da vas uvazena gospodjo Kancelarijo podsetim da Srpska pravoslavna crkva nije ekskomunicirala ni blazenopocivseg episkopa Dionisija za navodno „namerno stvaranje i organizovanje raskola“, malo vecih razmera, nego za sta mene optuzujete. Nije ekskomunicirala nijednog episkopa i svestenika Slobodne SPC iz tadasnjeg „raskola“. Nije zbog raskola ekskomunicirala nikoga ni iz jerarhije Makedonske crkve.
Moguce da cete mene ekskomunicirati, zato sto sam ja eto po vasem otisao u „raskol“ od „vrucih kolaca“ vaseg uvazenog g. „episkopa“, a ne od najsvirepijeg duhovnog terora, koga su nadamnom i nad mojom porodicom sprovodili i danas sprovode vasi „sudije“ – moji dzelati.

Ako se ova vasa pretnja i ostvari, mozda cemo ja i g. Nesic onda imati sanse da udjemo i u Ginisovu knjigu, posto onda ekskomunikacija nece ostati smo na jednocifrenom broju, ili ce, sto je u danasnjem svetu poremecih moralnih vrednosti vrlo moguce, i tamo poceti da broje naopako, pa se moze destiti da se i po tom osnovu tamo nadjemo.

Kada smo kod mene i g. Nesica zajedno, secam se jedne sednice Eparhijskog saveta, u vremenu kada sam bio Sekretar Eparhije a g. Nesic prvi podprdsednik Eparhijskog Saveta i podrpredsednik Properti Trasta, a kojoj je predsedavao ondasnji episkop g. Sava. Sednica se odrzavala neposredno posle njegovog malo duzeg boravka u Americi na ispomici mitropolitu Irineju. Na toj sednici, izneo je javno, da su mu u Americi neki odgovrni crkveni – citaj patrijarsijski krugovi porucili, da se u Australiji crkveno pitanje moze srediti vrlo jednostavno i brzo, na prema njima vrlo zadovoljavauci nacin, i to uklanjanjem samo dva coveka; moje malenkosti i g. Nesica. Jer, toboze, kad nas dvojica budemo likvidirani, onda ce se obaviti opelo i svecano polaganje u grob Slobodne SPC u Australiji. Ziv je i episkop Sava i veci broj ondasnjih clanova Eparhijskog saveta, koji ovo mogu da posvedoce. A ovo isto svedoci kako o velikoj iskrenosti, tako i o velikoj naivnosti, samog episkopa g. Save.

Na ostale konotacije vezane za mene u ovom pasusu, a nebrojeno puta vec u ranijim saopstenjima pomenute, smatram da sam odgovorio u mojim prethodnim reakcijama na napade ovakve vrste i u odgovorima uvazenom administratoru „episkopu“ g. Irineju.

Ostaje samo da razjasnim vasu laznu tvrdnju da sam „…obmanuo neupuceni i neduzni narod… izjavom da je uvazeni „episkop“ g. Irinej pozvao narod na festival u organizaciji Imovinskog poverenistva…“.

Uvazena gospodjo Kancelarijo, ovaj napad je najobicnija isfabrikovana kleveta. Svakom pazljivom citaocu, koji je upamtio ono sto sam ja napisao u odgovoru na prethodno saopstenje, jasno je da ja ovako nesto i doslovce citirano nigde nisam napisao, niti izjavio. Istina je da sam napisao da je uvazeni g. „episkop“ pozvao na festival, ali pritom u kontekstu pominjanja njegovog imena ili titule, nisam nigde pomenuo u cijoj organizaciji. Zar nije tacno, a to su nepobitni dokazi, da je Eparhijski savet uvazenog „episkopa“ g. Irineja vise od mesec dana objavljivao uporedo sa obavestenjima Properti Trasta luksuzne oglase u punom koloru, i na pola stranice dnevnih novana Vesti, u kojima je bilo obavestenje i poziv na festival. Zar nije to bio istovremeno i njegov poziv, ako je to objavljivao njegov Eparhijski savet? Zar nije uvazeni „episkop“ g. Irinej pozvao i naredio svom svestenstvu Novog Juznog Velsa da dodje i sluzi na Festivalu? A zasto ih je pozvao i zasto su bili dosli, to je vec posebno pitanje? Jer ukoliko je zvanicno otkazao odrzavanje Festivala, zasto nije otkazao i bogosluzenje? Odgovor je vrlo jednostavan: za svakai slucaj, ili po svaku cenu onemoguciti „raskolnika“ koga je on nezakonito rascinio, da sluzi.

Sto se tice inkriminacije o hramu koji je eto „oskrnavljen“, i o tome sam uputio na prave obesvecivace i oskvrnitelje u mojoj reakciji „Ko skrnavi i obesvecuje SPC u Australiji?“.

Uvazena gospodjo Kancelarijo, primte izraze moga uvazavanja.

Protojerej Dragan Saracevic
Kanbera, o Vaskrsu 2010. godine