Вести

Садизам мржње…

Крв старих песама римује се са крвљу нових песама:

за новинар.де Часлав М. Дамјановић, 01. април 2010

+++

“Један рат тек што је прошао
други је са летом дошао
туђин је за трен
као нека сен из мрклог мрака
прекинуо летину и песму девојака“

Нож нових злочинаца понавља нож старих злочинаца:

“Српске цркве Косовом се гасе,
Срам те било црни Атанасе.
Да л’ је ово скуп отровних змија
Што прогоне светог Артемија!“

Стару мржњу Европа наставља новим садизмом:

“Српску цркву Косовом разара,
Место НАТА и дивљих Шиптара,
По налогу из “Светог Синода“,
И домаћих и страних изрода.“

А антихристи нека знају, никада се нећемо одрећи тебе, вољено Православље!

Да… у манастиру неком српском… свештеник Правог Славља… држи се стамено Духа Вере Господње…
Чистотом Вере своје држи се стамено Чистоте Духа!
Чистотом Вере своје држи се стамено на бедему Правде!
И збори Истину непомрачену:

“Гледао сам много пута како баке држе унучад своју и ћуте,
и само их гледају, а у очима се види љубав.
Благо милују ту малу главицу и нежну косу
и ништа не умеју да кажу,
него уживају у срећи,
јер им је унуче у наручју.“

И док у Рукумији, искушеник достојан мантије Господње, проповеда Љубав и Радост Вере… за то време отаџбином и светом језде вапаји искушеника који су Богу животе даровали – прогањаних, осуђених да “цркну“ изглађивањем… језде и вапаји о “окупатору“ који лаже да је “мирољубив“ – иако је знано да Инквизиција Европе није никад била “мирољубива“ – језде и протести против “државно-синодске лажи“ да верници “изазивају раскол“ – језде и докази о истини да владика Артемије “смета јеретицима“ – и о томе да дође вријеме да “бранимо православље од владика које журе у загрљај папи и масонима“ – и о томе да ће православни монаси “ако надвладају екуменисти Иринеј Бачки и Игњатије Браничевски…“ отићи “у шуму“ – и о томе да овакав “терор духовни није завођен никад у Србији“ – и о томе да смо “некада главе давали и зверови су нас јели…

…али душу нам нису могли узети.“

А баш о то узурпатори Цркве и чине – покушавају да Србину душу узму… и о томе да да досада Србину не могаше душу узети.
А баш то – да душу узме – то сатанизам покушава од самог постања:
Зато је прогон, зато је садизам, зато је данас Мржња Инквизиције:

…мрзе Србе увек све једни те исти!

Од постања сатанизам настоји да од човека одузме Веровање у Бога – зато настоји да ликвидира Душу у човеку.
Настоји то претварајући се кинђурењем као да је он, Сатана, тај ко заступа некакво истинитије Веровање у Бога – иако – том својом лажи уствари покушава да Бога ликвидира… ликвидирањем наше Душе.

Зато Сатанин ошаламућени аустралијски инквизитор лаже да је “њихив идол“ – идол оних које он мрзи – “раскол“!
Лаже да је Право Славље одано некаквом идолу – лаже зато јер он је идолу одан – зато јер он је “туђин“ Веровању у Бога – зато јер он је тај ошаламућени, он је та “сен из мрклог мрака“ – који… “прекину летину и песму девојака“. А лаж његову допуњује и идол његов, Бенедикт XVI, који је поводом силовања дечака од стране педофила римокатоличкогог свештенства, према ТВ Фокс-Вестима (Washington, DC, Channel 5, 10:00 PM), и то истог овог марта 28. истог овог лета Господњег – јавно и службено изјавио на миси у Риму:

“Хришћани не треба да обраћају пажњу на јавно оговарање!“
(Christians would not be intimidated with public gossip)

“Непогрешиви“ идолопоклоник Свејереси јавно тврди обману да хришћани не треба да се обазиру на јавно оговарање… зашто?
Баш зато да би стварне хришћане – баш зато да би стварно Право Славље – као “службено“ – дисквалификовао као некакво “јавно оговарање“!
Исту ту Лаж јавно – и исто тако као некакав “службени“ декрет некаквог хришћанства – натура и узурпирани Синод наше Цркве:
У уводу приопћењу аустралијског инквизитора – у којем он православце лажно клевета да им је “идол ракол“ – узурпирани Синод проглашава Православце – што значи – проглашава стварне хришћане и стварно хришћанство – да су то “то најчешће маргинална група људи, који су већ изашли из окриља Мајке Цркве и кренули путем раскола“ – а који су се појавили “након пада комунистичке идеологије“ и уз “развој информативне технологије (посебно интернета)“! То су, клеветају узурпатори ослепљени од схватања Вере – некакви наводно “одметнути или самопроглашени клирици са својим слепо-послушним следбеницима који уносе смутњу у верни народ Цркве Христове“ јер не само да нису “спаситељи Православља“ – “за шта себе проглашују“ – већ су наводно “шарлатани-харизматици, надри-каноничари, псеудо-духовници“ и “најчешће су људи посрнулог морала.“

Па ето тако… папини узурпатори себе лажно рекламирају као једине непосрнулог морала… лажу то зато да обману Вернике и Веру да њихове лажне клевете… као да нису морално посрнуле.

И баш зато ове саблазне обмане Свејереси папе и његових шегрта који су узурпирали Синод наше Цркве – заиста не заслужују никакво трезвено нити одговорно расправљање – не заслужују чак нити ма какав иоле озбиљан приступ – јер су заиста не само скарадно “играње Цркве“ – већ су и сабласно изигравање Веровања у Бога!
Баш онако како то једноставно изрече искушеник из Рукумије:

“И тај владика Артемије,
дочека од своје браће, то што дочека!“

А шта то дочека и владика Артемије – али… и шта то дочека Вера Правог Славља?
Дочекаше:

“Да опет народ мора да спасава веру прадедовску!“

Да Веру спасава… од кога?

“Од нас, свештеника, Божијих изабраника!“

А дубоку Духовност овог стварног Православца, и Суштину… да његов Дух заиста јесте прожет Духом Господњим – доказује његова српска Светосавска проповед:

“Али, молим вас:
Србин није могао никада дићи руку,
прави православац,
ни на најљућег непријатеља.
А и ви. Немојте дозволити да вам мржња уђе
у односу на било кога,
али говорите Истину свакоме, по Јеванђељу.
А онај што квари Истину, далеко му кућа била.“

Речено Речју простом…
Речено Речју простом… истим оним лажовима који настављају исту мржњу са истим садизмом.
Речено Речју простом… истим лажовима који настављају исти сатанизам.
Речено Речју простом… истим лажовима који настављају исту Европу.
Речено Речју простом… истим лажовима који настављају исту инквизицију.
Речено Речју простом… исти лажови настављају исти прозелитизам.

И…
На супрот њима злима – српско Светосавље наставља Моћ Чистоте Правог Славља – наставља Моћ Исту – Моћ Непроменљиву – Моћ Вечну:

“А ми? Нема то више снаге ни у телу, а душу да не помињем.“

Ова мудра Реч владике Артемија очигледно се односи на ону његову “браћу“ – од којих “дочека оно што дочека“ – да Вера Правог Славља “опет мора да спасава веру прадедовску“ – да је спасава од мантија заблуделих у Свејерес.

…и мржња садизма

Перверзни садизам скандалозне бескрупулозности противзаконитог и противканонског свргавања владике Артемија; усташко-удбашки фанатизам, римокатолички садизам, и удбашка примитивна систематичност уништење духовне и верске структуре рашко-призренске епархије; хулиганска осионост узурпатора Синода; њихова урота са окупаторским режимом на власти; сулулудост њиховог инквизитора на терену; прогон монаштва оданог Православљу; прогон следбеника духовне чистоте владике Артемија; сканадалозно лажно клеветање монаха и православних верника за зилоте; садистичко скрнављење и вређање православних светиња; дискредитовање протеста православаца и поштеног дела јавности широм света; безочно обмањивање… и још много, много гадости… само су неке од карактеристика наказног кратког периода од доласка новог патријарха.
Чињенице устврђују да је пре свега карактеристика скандалозне саблазни овог наказног насртаја на интегритет Божије Духовности СПЦ:
Муњевитост!

А сходно томе и: Припремљеност операције!

Оваква операција се није могла извести да није била припремљена до танчина – и да није била припремљена унапред – и то у сарадњи са српским и шиптарским полицијским и обавештајним органима, са КФОР-ом, са жбирима и табарошима у цивилу, у мантијама, и у униформама… па према томе и у сарадњи са државним српскихм и шиптарским органима – и што је најнаказније – у сарадњи и са међународним органима.

Комплексност уроте и опсег акције, и усклађење толиког броја разнородних учесника – саме по себи доказују да је акција спроведена по иностраној директиви!
Доказ да јесте тако није уопште потребно разјашњавати – јер је очигледно да петоколонашки режим у данашњој такозваној Србији све што чини – чини не само у дослуху са намерама страних наредбодаваца – већ све што чини – чини директно по њиховим директивама.

А пошто је акција “црквеног“ карактера – прво, зато што је спроводе “црквене“ власти; и друго, зато што је “црквене“ власти спроводе са циљем уништења Православног Духа не само у рашко-призренској епархији – већ и уништења Православног Духа као таквог у СПЦ – указује да је директива свакако морала бити издана од стране Ватикана.

Сви ови елементи стављају под сумњу и време смрти, па чак и саму смрт патријарха Павла, и време избора, па чак и сам избор новог патријарха – јер… толико муњевито предузимање овако комплексне злочиначке акције – непосредно по ступању ново патријарха на трон – и припремљеност унапред такве комлексне акције – доводе до неких врло узнемирујућих сумњи:

Прво – ова два елемента – смрт старог патријарха и избор и постављање новог патријарха – апсолутно су повезани са планирањем и извођењем акције!
Друго – без тих сумњивих елемената – акција уопште не би могла бити изведена!

Треће – та два поменута сумњива елемента свакако су морали бити уклопљени у до танчина унапред припремљену акцију – што доводи до заиста болне али логичне сумње у веродостојност та два елемента.

Четврто – све претходне сумње и претпоставке истовремено су и непобитан доказ да је акција изведена по директиви:
Страног наредбодавца коме се итекако жури!
Зато је већ раније ова наказна акција окарактерисана као:

“Експедитивна безобзирност синода СПЦ и Патријарха српског Иринеја са примесама обмане“

И пето – пренеражујућа безскрупулозност и фанатичка бестијалност ове назови “црквене“ акције доказују не само да су резултат припремљености и журбе – већ такође да су резултат:

Мржње и садизма!

Зато су и Српско Светосавље – али и Православље као такво – редовна жртва Римокатоличке Инквизиције и усташког ножа.
Осим логичне сумње у веродостојност смрти патријарха Павла, и у веродостојност избора и постављања на власт новог патријарха – чињенице да се антиканонско свргавања владике Артемија наставља незапамћеним терором над монаштвом, и то терором толико широких размера и такве суровости да га се не може упоредити чак ни са терором комуниста – и да се терор спроведи од стране уротника у мантијама наше православне Цркве – све те чињенице постављају свима нама једно врло логично питање:

Зашто се са узурпаторима Цркве уопште разговара озбиљно?

Они то не заслужују јер не постоји ништо што би узурпатори још требали да ураде да би нас убедили да се “играју Цркве“ – зато јер не постоји ништа још горе од онога што учинише и што настављају да чине:

Узурпатори “изигравају Цркву“ и изигравају Веру!

Међутим… Србија беше давно “земља гуња и опанака“ у којој “никад бој не спи, а кад жито зри тад без престанка свуда се чује песма од уранка“ – Србија давно беше “земља гуња и опанака“ у којој је “за правога јунака“ било лако “из кола девојака латит’ се пушака“ – и храбро “бранити род и дом“ одговарајући на “зов витешки“ који заиста би “огањ“ који Србин носаше “од својих предака…“

Та предивна сељачка чистота, поштење и часност Србије, ослобођене од турског зулума, сазрела је врло брзо – чак несхватљиво брзо – у модерну Европу – што је Србија доказала у Балканским и Првом светском рату – и најзад, Равном Гором… и то упркос начетости и Српства и Светосавља у наметнутој и сулудо прихваћеној такозваној заједничкој држави.

То муњевито сазревање – иако за Европу неочекивано, па чак и несхватљиво – била је заиста српска национална зрелост која је резултирала огроман цивилизацијски допринос Европи… па и свету – допринос раван српским цивилизацијским доприносима Европи и свету током Средњег Века.
Међутим… две карактеристике тог цивилизацијског доприноса – непромењене не само од Средњег века, него непромењене од још много ранијег формирања нације и примања хришћанства – биле су:
Прво – морална, верско-религиозна и културолошка духовна национална структура.
И друго – ратне победе.

Наравно, ова друга карактеристика била је саставни део духовне националне структуре – поготово од развоја Светосавља – структуре у којој је учаурен имунитет од мржње, учаурено слободарство – али мирољубиво и са поштовањем других, па чак и најљућег непријатеља – и дубоки духовни осећај Правде и Истине из којег су и проистекли усађена одговорност и одлучност на одговорно и мирољубиво жртвовање за те идеале…

Међутим… Европа уопште није схватила ни духовност, ни идеале, ни одговорност према тим идеалима – уместо српске националне духовне зрелости и доприноса – Европа је схватила само ратне победе! А те ратне победе, осим што су заиста биле извојеване жртвовањем за ослобођења српске нације и ослобођења српске државе зарад слободног живота Истине и Правде – биле су такође виталне и за рушење римокатоличких склеротичних структура – Аустроугарског Царства и његовог нацистичког наследника! Тиме су на известан начин заиста били угрожени и свемоћ Ватиканове клерикалне и државне контроле над вазалством Европе – и зли циљеви које је Ватикан смерао Европи… поготово по завршетку Другог светског рата.

Зато је Верску националну зрелост и моралну одговорност Светосавља – Ватикан схватио као опасност по његово дуготрајно “играње Цркве“ – изигравањем цркве!

Тако је по завршетку Другог светског рата дошло до снажења неверства према стварним циљевима рата – што је довело до данашњег моралног срозавања Европе… и света.

И заиста, од времена “земље гуња и опанака“ – време се јесте променило – па смо се самим тим променили и ми сами…
Без обзира што је промена нас Срба била свакако и због промене времена и самим тим мењања света осавремењивањем – нас су много више од тога – мењали на силу.

Мењали су нас систематски, са настављеним усташким садизмом, са несмањеном мржњом, са непромењеном подлошћу, безочно, са нарастајућом бруталношћу… мењали су нас лажима, скривањем истине, натерујући нас да одрастамо као духовни и интелектуални инвалиди… систематски усађујући у нас понижење… лажима о нашој националној и духовној зрелости.

Једном речју… ломили су нам кичму.
Данас, када је та кичма већ почела да кржља – стављени смо у тотални процеп – без савезника – без наде – понижени, оклеветани, кужни – зато је данас дошла на ред и ликвидација последњег упоришта нашег националног духовног интегритета – ликвидација нашег Духа – заправо – ликвидација наше Вере.
Тотално је неважно да ли су рушење црквене структуре и срозавање Цркве у јерес започети под благословом Удбе, па су се тек доцније пребацили под директну команду папске шамлице – или – да ли су од почетка били под директном командом Ватикана – варијације су заиста ирелевантне – чињеницу да данас Срби у православним мантијама врше ликвидацију Веровања у Бога у нама – иако ружна, трагична, прљава, сомнабулна – наше схватање или несхватање те чињенице – карактеришу два зла:

Лажи којима смо накљукани! И Истине које су од нас сакривене.

Тим злима су нам начели кичму… кичму здравог расуђивања.
Зато данас прича о издајству Цркве најчешће изгледа као да је прича о томе како “мали Ђокица замишља“, или као да је о некоме ко је јео “пилеће ноге“, или као да је о некоме коме је сврака “попила мозак“ – зато јер узурпатори Синода, иако у православним мантијама… пре свега образовани више политички него религиозно, верски накљукани јеретичким сомнабулизмом – надојени су историјским неистинама… надојени су антибожијим атрибутима богаћења, шепурења, владања, ускогрудости – најмљени су и дриловани тотално сулудим приступом моралу из којег су искључени Вера, Духовност, Правда, Истина, Одговорност, Савест…
…далеко су узурпатори од Православља бар онолико колико и папина свејерес.
Једном речју – узурпатори не само да верују у све острашћености са којима су им замазане и очи и ум – већ верују чак да је та слепачка замзаност заиста некаква исправна варијанта веровања у бога…

Као такви, српски узурпатори Цркве представљају можда најтрагичнију групу најмљених Јуда која је икад постојала постојала у историји… трагичнију чак и од комуниста – јер комунисти су били дриловани да је религија “опијум за народ“ па су – немајући појма да су обмањени – због тога бар Веру мрзели – али су је мрзели отворено – нису као данашњи узурпатори глупачки веровали као да је њихово тотално идолопоклонство као некаква вера… као да је некаква боља теологија…

Та трагичност, данашњим узурпаторима Цркве, међутим, не даје право на сажаљење – јер као и сваку острашћеност натурену заглупљењем – интелект може да превазиђе – а узурпатори очигледно те не покушавају!

Напротив.
Те стога, пошто одбијају да крену трновитом стазом ка опроштају… сматрам зато да је основна грешка у целокупној данашњој ситуацији то што се Православци опште са узурпаторима и прегањају некаквим доказивањем и расказивањем… као да се ради о опонентима који заслужују озбиљан приступ… а није тако:
Узурпатори, иако накинђурени мантијама – а уствари баш и због тога јер православна мантија није за кинђурење – све док покајањем не крену одговорно и савесно ка опроштењу – они не заслужују иоле озбиљан приступ!

Прегршт земље

Зашто на гроб драгих прво најдражи баце прегршт земље?
Зашто прегршт земље баце руком?
Зато да део нас остане заувек са умрлима.
И зато да део умрлог заувек остане са нама.
Да са умрлим заувек остане наша љубав према њима – и њихова према нама… јер то је љубав коју нам је дало Веровање у Бога – љубав због које се живи – зато што одлазећи у Божије Царство том шаком земље одужујемо Божијем Завету да ће Веровање у Бога и Радост Љубави тог Веровања наставити да живи на земљи…

Ругло “свејереси“ у православној мантији!

Владика Артемије: “Да ли сте још негде вршили овакву контролу?“
Митрополит Амфилохије: “Да, патријарх Герман je такве контроле вршио. А ми ћемо у будуће имати овакве контроле и у другим епархијама“.

Такве контроле вршио је патријарх Герман…
Патријарх Герман?
То је онај патријарх од кога се Ава Јустин склањао у Божију шуму да му патријарх не би оскрнавио вид очни!
Могла би се написати књига о плиткоумности митрополита Амфилохија да би се разјаснила погана примитивност његове мржње са којом је покушао да садистички понизи владику Артемија рекавши му ово скрнављење…
Али…
…нема те примитивности и нема тог садизма која може да понизи мудрост стварног православног духовника какав је владика Артемије.
Тако… једино што митрополит Амфилохије заиста изрече – наравно примитивно несвестан шта заиста збори – то је – да у њему:
Вере нема.
A dа у Синодовим папиним иследницима Вере нема – одмах потврди и митрополитов шегрт – епископ Григорије:
“Ако их не будемо вршили (контроле) биће опште расуло“.

“Скривена савест Српске Цркве“

Тако је Аву Јустина назвао грчки академик Кармирис.
“Сведочење о истини СП Цркве под комунизмом Јосипа Броза и “богова и богића, идола и идолчића“ око њега: Ранковића, Пенезића, Бакарића, Кардеља, Фадиља Хоџе… и разних Јуда“ – сведочење које је названо “Меморандум Аве Јустина“ – био је јануара 60-те спремљен за објављивање – самиздатом у земљи – а штампањем у иностранству.
Том приликом Авин Меморандум показан је и неким од Владика.
И ево како су углавном владике реаговале:

“Климање главом, одмахивање…
увлачење у себе“
из “страха од горега“.

Другови, ваш проблем је… Издаја!

Примитивна плиткоумност митрополита Амфилохија покушала је “Германовом контролом“ да садистички понизи Веровање у Бога…
Зато…
…због таквих узурпатора и изрода – зато “дође вријеме“ да “бранимо православље од владика које журе у загрљај папи и масонима“!
…зато “дође вријеме“ да православни монаси кажу кажу гласно и поштено да “ако надвладају екуменисти Иринеј Бачки и Игњатије Браничевски“ – као Ава – “у шуму“ ће отићи!

… зато “дође вријеме“ да верник брани веру од примитивизма таквог “терора духовног какав није завођен никад у Србији“!
…и да као и увек до сада – одбрани Православље од примитивизма – јер увек до сада Српски Светосавци су “главе давали и зверови су нас јели, али – душу нам нису могли узети“!

…јер – они који душу изгубише – немоћни су да од вернику душу узиму.
Другови, не пали ваша Инквизиција јер немоћан је нитков да Божију Благодат оскрнави.
Другови, не пали ваше изгравање некаквих црквених ауторитета кинђурењем на прославама – иако због “изигравања Цркве“ укинусте чак и грех и Свети Дух срозасте – и то службено – у не-вечну прћију!
Не пале ваши трикови, другови… јер у 74. Правилу Светих Апостола пише:

“Епископ који je у нечему оптужен“ мора бити саслушан “од људи“ који “заслужују да им се верује“!
Зато што ваш проблем, другови, јесте издаја зато ви, другови, нијесте људи који “заслужују“ да им Павославље “верује“.

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com

+++

1 (“Марш на Дрину“, Владислав Б. Сотировић, Новинар.де, 03/27/10)

2 (“Црни Атанас“, Миладин Р. Шошкић, Цвети 2010)

3 (Исто)

4 (Беседе оца Саве на Теодорову суботу, Недеља Православља, 2010. године, Новинар.де, 03/26/10)

5 (Интервју, Мирјана Карић, “Правда“, 27-28/03/10)

6 (Беседе оца Саве на Теодорову суботу, Недеља Православља, 2010. године, Новинар.де, 03/26/10)

7 (Саопштење за јавност Епископа аустралијско-новозеландског Г. Иринеја, Новинар.де, 03/23/10, Извор: SPC.RS)

8 (Уводни коментар уредништва Инфо-службе ЕРП за Саопштење за јавност Епископа аустралијско-новозеландског Г. Иринеја, Новинар.де, 03/23/10, Извор: SPC.RS)

9 (Беседе оца Саве на Теодорову суботу, Недеља Православља, 2010. године, Новинар.де, 03/26/10)

(Исто)

10 (Коментар Срђана Марјановића, на “Буловић: Саопштење за јавност“, Новинар.де, 27/02/10)

11 (“Саслушање Еп, Артемија обављено у Грачаници 10. фебруара 2010. године“, Екипа Новинар.де, 16/03/10)