Вести

Председник Одбора за иностране послове Скупштине Србије и високи функционер ДС Драгољуб Мићуновић је оценио данас за чешки радио да је ноћас прихваћена скупштинска декларација

Драган Видаковић. 31.03.2010

+++

која осуђује масакр у Сребреници још један тест који Европа тражи од Србије и навео да није сигуран колико је то коректно. (Пресс онлине http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/109523/Reakcije+na+usvajanje+Deklaracije+o+osudi+zlo%C4%8Dina+u+Srebrenici.html)

На РТС председник Србије је одбацио све спекулације о томе да је декларација о осуди злочина у Сребреници донета под притисцима Европске уније. „Није постојао никакав притисак да се усвоји Декларација о Сребреници. Ова одлука је наша, српског народа, одлука српског парламента и политичких странака“, рекао је Тадић.

Британски листови Тајмс (The Times) и Индипендент (The Independent) данас оцењују Декларацију о осуди злочина у Сребреници као позитиван, али не и довољан корак. Ћераће нас дакле још, у шта никада нисмо ни сумњали. Злочине на Фокландима, у Србији и Ираку, не помињу.

Осведочени „пријатељи“ српског народа, Дорис Пак и Јелко Кацин нису баш најзадовољнији, мораћемо на поправни. А кад су они бар полузадовољни нечим што су Срби урадили то ће нам сигурно донети „добра“.

Есад Џуџевић је изјавио да је Декларација максимум компромиса који је тренутно могао да се постигне. У тону од кога се дизала коса на глави почео да броји српске злочине над муслиманима од 1912. Осуда Срба још од праисторије би можда била права мера помирења у региону.

„Одлука парламента, макар да је била и са једним гласом више, довољна је да искаже однос читавог народа према злочинима у Сребреници. Ако постоји подела унутар политичке елите и неспремност политичких лидера да прихвате овакав акт, убеђен сам да такво мишљење не влада међу грађанима Србије“, оценио је председник Тадић.

„Скупштина Србије и српски народ показали су да се дистанцирају од тог монструозног злочина и да не стоје иза њега“, поручио је Тадић.

Док је био министар одбране, Првослав Давинић. бивши директор Центра за разоружање УН изјавио је да зна праву истину о Марклама, Сребреници и Рачку, али да не сме да је објави јер га као пензионера УН обавезује чување службене тајне. Да је званична верзија неистинита, Давинић се уверио увидом у документна УН која се крију у архивама, па ће после 100 година, ако Срба уопште и буде, кад отворе те буђаве архиве рећи само оно одвратно и лицемерно sory.

Генерал Морион је изјавио да је „Сребреница потурена Србима.“
Сребреница је по резолуцији УН била заштићена и демилитаризована зона, што су требали да обезбеде Холанђани. Међутим њих су мориле „друге“ бриге. Сребреница је била „заштићена“-сигурна кућа муслиманске војске- и потпуно милитаризована. Чак и Карла дел Понте окривљује „међународну заједницу“ за ратни злочин у Сребреници. Наравно да УН нису предузеле што су морале да ураде, и криве су, јер су биле само нечасна маска неких других циљева.

Мадлен Олбрајт и Чедомир Јовановић тврде да је осам хилљада лешева прекопавано и за ноћ премештано булдожерима!!! Чедомир Јовановић каже да је убијено осам хиљада мушкараца и дечака повезаних жицом!!!

Америка која из сателита може да утврди које новине читамо пред кућом, све зна на овом свету, једино нема снимке тог монструозног прекопавања лешева булдожерима. Додуше, не знају ни где је Младић. Врло занимљиво.

Арогантни Ненад Чанак каже да смо били, а и да смо сада нацистичка држава. Чанак је председник Комисије за децентрализацију Србије, учесник баљезгарије „Великог брата“ и део већине која подржава ту нацистичку државу, али он није нациста, наравно у складу са српским театром апсурда. Он чак и веша „метафорички“: „Ту, ту ћемо га обесити (килавог диктатора на Теразијама)“

И шта уопште зна српски народ у чије је име неко наводно чинио злочине, и у чије име га неко суочава са њима? Не зна ништа! Очајан је и слуђен потпуно опречним информацијама. Огорчен. Без посла, без новца, без наде. У светском лову без дана ловостаја.

У „наше име“ нико није отео вилу на Дедињу, нико се није обогатио, нико није мењао жене, то раде у само у своје име, за себе и своју интересну групу, али кад ураде нешто што не ваља и са чим народ нема ништа, то великодушно раде у наше име, било да чине злочине, било да их осуђују.

А српски народ нема никакве везе ни са једнима ни са другима и једино га интересује истина, а до ње се не долази гласањем већ чињеницама пред непристрасним судом, а не судом победника. Паметнима је јасно да бесконачна понижења српског народа не воде ничему добром и заблуда је ако мисле да смо готови и да је овим нешто решено.

Драган Видаковић