Вести

6. aprila 1992. g. Evropska Zajednica pod rukovodstvom ujedinjene Nemačke je priznala samoproglašenu od strane

Владислав Б. Сотировић

+++

muslimana i Hrvata Neovisnu Bosnu i Hercegovinu na dan nemačkog bombardovanja Beograda 1941. g. i tako otpočela završni proces realizacije politike Vatikana o konačnom rešenju „Srpskog pitanja“. Povodom još jedne šestoaprilske godišnjice demonokratski parlament Ostataka Srbije je dobio direktivu iz Brisela da izglasa famoznu Rezoluciju o Srebrenici kako bi se konačno otpočeo finalni proces izmene Dejtonskog sporazuma i etnobiološkog zatiranja Srba u Silajdžićevoj Džamahriji po ugledu i primeru Tuđmanove Ustašije. Pre nego što „narodni deputati“ Ostataka Srbije usvoje Rezoluciju potsetimo se na stihove sa usana naših đedova koji su 1914. g. terali Švabove sa sopstvene zemlje Srbije gazeći reku Drinu sa željom da i našem narodu s one strane ćuprije na Drini donesu slobodu od „europejskih“ Švaba i Huna:

Marš na Drinu Tiho, spuštala se letnja noć
Na Cer, na tu gordu planinu.
Čak i divlja zver gubila je smer
zbog čudnoga sraha-
da će smetati četama što krecu se bez daha.

Drini, Savi, svud gde je plač,
tamo hita britak, srbski mač,
Samo laki bat
Niko nikog zava’ te neće
Dok se vojska proplancima i brdima kreće

Sred tog mraka
Preko obronaka
Svakog srce mori
Svakom vatra u grudima gori
Da se odma bori

U toj zemlji gunja, i opanaka
gde su zore venčo crvene
Nikad boj ne spi
A kad žito zri
Tad bez prestanka
Svuda se čuje pesma od uranka.

Jedan rat tek što je prošao
Drugi je sa letom došao
Tuđin je za tren
Kao neka sen iz mrkloga mraka
Prekinuo letinu i pesmu devojaka.

Nije teško za seljaka, đaka
za pravoga junaka
Iz veselja, kola devojaka
Latit’ se pušaka.

Borac svaki nema pušku, ne
Ali nosi srce planine.
Borče drzi steg
Tuđin će u beg se brzo dati
Ponovo će sunce šumadijom obasjati.

Zov junaka sa bojne Drine te
Sve se ori, sve do daljine
Svuda, svaki puk
Puške, trube, zvuk i juriš pravi
Pevala se pesma rata, slobodi i slavi.

Pucaj momče
Majka ti ne plaka
Jer je kuća svaka
Dala Ceru po jednog junaka
Oca, sina, brata.

Na Cer pođite sa snagom svom
Znajte vi branite rod i dom
Svud’ je poklič, zov
Taj viteški kov staraca, momaka
To je oganj štoga nose od svjih predaka.

U boj, krenite junaci svi
Kren’te i ne žal’te život svoj
Cer da čuje tvoj, Cer nek vidi boj
A reka Drina slavu hrabrost
I junačku ruku oca, sina.

Napred borče
Brani svoju zenlju
Ne daj, nikad ne daj
Z nju život uvek rado predaj
Al je nikom ne daj!

Poj, poj Drino, vodo hladna ti
Pamti, pričaj kad su padali
Pamti hrabri stroj
Koji je pun ognja, silne snage
Proterao tuđina sa reke nase drage.

Poj, poj Drino, pričaj rodu mi
Kako smo se hrabro borili
Pevao je stroj, vojev’o se boj
Kraj hladne vode
Krv je tekla
Krv je lila
Drinom zbog slobode.

____________________________________Владислав Б. Сотировић

Оснивач и уредник онлајн магазина

Serbian Patriotic Front

http://srbskipatriotskifront.webs.com