Вести

У ЦАРА ТРАЈАНА КОЗЈЕ УШИ. Био један цар који се звао Трајан. Имао је козје уши. Свакога дана долазио је по један берберин да га брије.

+++

После бријања, цар би сваког од њих упитао шта је видeо, a сваки би одговорио: „Козје уши!“. Потом би цар наредио да их посеку. Дошао је ред на једног берберина који се направи болестан и посла свога млађег ученика к цару. Након што је младић цара обријао, цар и њега упита шта је видео, а он одговори да није видео ништа. Цар му даде 12 златника и рече му да га од сада само он брије. Младић је редовно долазио да брије цара и од свих тајио да цар има козје уши.

Тако почиње ова дивна народна прича. А да народна мудрост није само за староставна и древна времена, него и за нашу тужну данашњицу, можемо се сви врло лако уверити. Да ли се Трајан данас зове Борис или Млађан, Атанасије или Теодосије, мање је битно. Козје уши штрче ли, штрче. Могли су читаоци пре неколико дана да прочитају и јавно саопштење братства манастира Св. Архађела код Призрена поводом најновијег, како они кажу, ,,препада’’ на њихов манастир од стране наметнутог администратора Епархије рашкопризренске. Између осталог, братство овог манастира тврди да Епископ-Администратор ,,… по одређеним манастирима захтева да монаштво даје писане изјаве и оверене потврде да се са Синодским одлукама слаже.’’[1]

Убрзо након тога, одмах следећег дана, реаговала је информативна служба Епархије рашкопризренске, са седиштем у Бондстил II бази (читај: манастиру Високи Дечани) и устврдила да арханђелски монаси (које оптужују да воде овај и сијасет других ,,антицрквених’’ сајтова) ,,…пласирају …најгнусније лажи, оптужбе, увредљиви изрази и ко ће све да поброји.’’[2]

Но, заборависмо на млађаног брицу с почетка наше приче. Вратимо се на кратко поново њему, да видимо како му иду оба посла, бријања и чувања цареве тајне. Дакле, наставља народни приповедач: Чување тајне га је с временом све више мучило, те се због тога замало разболео. То је његов мајстор приметио и стално га питао шта му је. Младић му једном одговори: „Да ми је некоме рећи, одмах би ми било лакше. Мајстор му предложи: „Реци мени, ја нећу ником рећи, а ако нећеш мени, а ти изађи у поље па ископај рупу, завуци главу у њу и три пута реци што те мучи, па опет рупу затрпај“.

Момак тако и учини. Ископа јаму, завуче главу у њу и три пута рече: „У цара Трајана козје уши“, загрну земљу и оде кући. Након неког времена из тог је места никнуло зовино дрво. Пастири од ње направише свиралу, а кад почеше свирати из свирале изиђе глас: „У цара Трајана козје уши“. То се одмах разгласило по целом царству и на крају сазнаде за то и цар. Цар тада позове младића и упита га зашто је по целом народу огласио да су у њега козје уши. Младић се поче оправдавати и исприча цару све како је било. Цар одлучи проверити његову причу, па заједно с њим оде на место где је младић јаму ископао. Кад тамо, а оно непосечен још само један прут зове. Цар нареди да се од њега направи свирала. Одмах тако урадише. Кад су почели свирати, а оно из свирале излази глас: „У цара Трајана козје уши“.

Онда се цар Трајан увери да се на земљи ништа не може сакрити.

Поучна и занимљива прича. Но, док се ми удубисмо у ову лепу народну умотворину, сустижу нас вести са разних страна. Тако прочитасмо и да дневни лист Данас у једном од својих чланака опет помиње Манастир Св. Арханђела. Каже новинар да у складу са диверзантским препадима на калуђере, а због свога ,,тврдокорног’’ става не само што неће имати литургију, него их и глађу треба приволети на покорност, тако да неће добијати редовна новчана следовања од државе, која се деле као ,,Помоћ свештенству и монаштву на КиМ’’. Ето вам сад, калуђери, па цркните од муке (и од глади)!

Уз то нас новинар обавештава, као што се већ могло прочитати у ,,гнусним лажима’’ да ,,сарадници’’ Епископа Атанасија тврде како ,,он не тражи писане изразе лојалности…’’

Е, сад већ следи оно: Чек, чек… кх, кх… и хм, хм…, но да не бисмо много одуговлачили, послушајмо како то сам администратор наређује једном манастиру:

Говори администратор Атанасије (мп3)

(транскрипт ради бољег разумевања): ,,…ви ћете сада овде потписати за вас, а они нека потпишу: Признајемо одлуке, поштоваћемо одлуке Сабора, и датум овде…довољно је као докуменат…нећемо се играти Цркве…

И како би то дивно на латинском рекао уредник Инфо службе ЕПРП: Sapienti sat! Ипак и из утробе земље чује се: У цара Трајана козје уши! А можда је само неко невино дете повикало: Цар је го!

[1] http://www.eparhija-prizren.info/novo/2010/03/саопштење-за-јавност-братства-мн-св-ар/

[2] http://www.eparhija-prizren.com/sr/saopstenja/komentar-povodom-saopstenja-iz-sv-arhangela

извор: http://www.eparhija-prizren.info/novo/2010/03/atanasijelazov/