Вести

Пропали Крањски самит је у ствари било само пуко извршавање европског налога Словенији и Хрватској да као истурене државе „каобајаги“ буду саорганизатори некаквог „самита“

Оливер Вуловић, 20.03.2010

+++

којим је ЕУ хтела да опипа пулс садашње српске администрације и да се тако увери да ли ће Србија успети да „прогута“ Космет као државу-учесника на неком дипломатском скупу од значаја. Цела ова маскарада је у ствари само једна од припремних ствари пред организацију скупа ЕУ – Западни Балкан, најављену за јуни месец у Сарајеву, где је ЕУ хтела за столом да види и њено чедо „ Републик е Косовес“.

У том смислу се тек сада види значај и сувислост Јеремићевог „ако буде питање ЕУ или Космет – одабраћемо Космет“ и на то бурног реаговања у Србији од стране европских владиних организација и групације која је успела да се региструје као политичка странка ЛДП. Европа је Србији одавно стрпала мачку у џак и понаша се као да је баш брига што Србија из тог џака чује гласно мјаукање.

У том смислу и треба посматрати наведени Јеремићев „недипломатски“ испад и као одговор на врло „дипломатско“ уцењивачко и претеће писмо неколицине европских министара спољних послова упућеног њему пре два месеца а у вези његових активности око Космета.

Јеремић је последњим акцијама успешно извео чишћење простора за садашње Тадаћивео јасно не европској крањској подметачини. О парарелним акцијама против РС и случајног Баронесиног прекјучерашњег ударања пацки истој а пред сам најављени скуп у Крању где је Шпирић требао да представља БиХ, даје све више на тачности претпоставки да се Европа спрема на један дипломатски блиц криг против српског елемента на Балкану, поготову што многи у њеним редовима мисле да је са одмрзавањем примене економског споразума и укидањем виза Србија од силних шаргарепа добила дипломатску авитаминозу од које више не види добро шта ради.

Гледајући уназад, а како би се иначе и могло без тога гледати унапред, имамо годинама у континуитету низ антисрпских дипломатских акција Словеније и Хрватске, како у оквиру ОУН, тако и у оквиру других регионалних организација у Европи.

Готово да није могао проћи квартал у оквиру године а да једна од ове две државе или обе заједно нису забадале дипломатске клипове у точкове, прво СРЈ преко СЦГ а онда и Србије. После низа Месићевих и Кацинових акција које су након готово свебалканског признавања наше побуњене покрајине као државе / част Румунији и Грчкој/, оне су успшешно додале и на убрзању већ одавно нама познатој синергији дипломатских активности у интересу побољшања регионалне сарадње / регионална сарадња је оно што мјауче из џака/.

И ако лично неверујем да је Тадићево крањско не део озбиљне политике коју заступа веш више посредан одговор на Николићевих милион потписа и благо сипање прашине по општој, благо речено, економској растројености Србије , којој се и поред Цветковићевог и Динкићевог врачарења и гатања ипак не види скори крај, Шапер на пар дана може бити задољан.Но шта ћемо у понедељак, уторак, у априлу, мају….

Оваква Тадићева акциј уједно је и озбиљан знак да му се у глави више на замрчи када размишља о српској „великој коалицији „ДС – НС“ а и није да му не прија Коштуничин анимозитет према Николићу а који је додатно и сам засолио претњом да ће се у оквиру / по ко зна који пут / најављене борбе против организованог криминала ето, истраживати се и „налогодавци рушилачких демонстрација у Београду и паљења америчке амбасаде током протеста због унилатералкног проглашавања независности Косова“.

Изгледа да систем политичких спојених судова нигде боље не функционише него у Србији ако се при том занемари колико се народа у њему не удави.

Ни милион Николићевих потписа плус сва Тадићева и Јеремићева не у заједници са Дачићем и Динкићем не могу прикрити једну страшну истину – Србија је нефункционална и слаба држава, која није успела да у потпуности задобије Русију као савезника , економски се приближи се Кини, наметне као лидер на западном Балкану, постане његов тигар, отвори нова раднжа места, васпостави извоз и смањи увоз, коначно крене у озбиљну изградњу путне инфратсруктуре и још много тога нам обећаног. Уместо свега тога сведоци смо страшних социјалних и културних диспропорција, неравномерној расподели и добитка и губитка, исчезавању средње класе, неповезаности домаће економије како у самој држави тако и са остатком света, наглог повећањем сиромаштва, ослабљене армије, цркве, академије наука. Ова влада , па и она која се очекује, првенствено има намеру да на овим просторима по сваку цену шири глобални капитализам и прогура његове интересе уместо да прво изгради и очувајнаш сопствени капитализам који би у једном тренутку детајкунизован, одкорумпиран и и потпуно имплементиран у тржишна правила игре успео да се равноправно, понављам равноправно а не из колонизованог базиса, закачи за онај велики- глобални и тако допринесе општем бољитку. Е због тога им не верујем ни у вези Космета. Јер ово није једини игроказ у којем је ова влада тврдо пазарила да би се касније испоставило да је меко продала. Чекам само цену и начин на који ће купопродаја, као и све до сада друге обављене у Србији, бити извршена. Треба само сви да будемо свесни, да после једне такве продаје, у Србији и свету више неће постојати орган или агенција који ће моћи да је пониште.

Оливер Вуловић, 20.03.2010

www.olivervulovic.com