Вести

Већ неколико деценија, а поготову последњих година, пред очима читавог православног мира, одвија се припрема за сазивање будућег Осмог Васељенског сабора.

за новинар.де Младен Олуић, 20.03.2010

+++

Иако су Свети Оци оставили завет да се чврсто држимо учења Седам Васељенских сабора, данас у Цркви Христовој постоје веома јаке снаге, које се упињу свим силама, да сазову Сабор на коме би се одлучивало о следећим питањима:

1). Православна дијаспора и питање надлежности над њом (тежња да се надлежност пренесе са националних цркава на цариградску патријаршију).
2). Питање признања статуса црквене аутокефалије (произвести што више националних цркава).
3). Календарско питање и усаглашавање празника.
4). Питање поста у данашњем свету.
5). Света тајна брака (брак православних са инославним).
6). Устоличење папе за „првог међу једнакима“.
6). Екуменистичко питање … итд.

Реформисти у Цркви се воде мишљу да се данашњи човек веома разликује од оног пре неколико векова и зато кажу – посебни прописи за посебне околности.

Сада ћемо се упознати са ставом двојице наших савремених подвижника, старцем Јованом Крестјанкином из Псков-печерског манастира, и јеросхимонахом Рафаилом Берестовом, са Свете Горе Атоса.

Старац Јован Крестјанкин, учесник великог Отаџбинског рата, дугогодишњи сабрат будућег патријарха руског Пимена у манастиру Псковско-Печерском, духовној трвђави Русије на граници са Естонијом, опште признати руски старац, кога су Руси сматрали за духовног оца читаве Русије, упокоио се пре три године у свом Псков-Печерском манастиру. Захваљујући сведочењу архимандрита Јована Крестјанкина, имамо прилику да се упознамо са заветом Патријарха Московског и све Русије Пимена (+1990), које је посебно значајно за нас данас, када се пред нашим очима одвијају припреме за будући јеретички Осми Васељенски сабор. Ову беседу отац Јован је изрекао 1991 године, на празник Свих Светих, годину дана после упокојења патријарха Пимена. Ја ћу овде пренети само њен најзначајнији део:

„ А сада, драги моји, ја ћу вам открити моју унутрашњу тајну, која ће вам помоћи да просветите ваше видике. Ви ћете схватити да су ваше бриге и смутње безпотребне и ви ћете схватити да не треба роптати већ се усрдно молити Богу за нашег новог Патријарха (Алексеја II (+2009)), јер је патријаршиски жезал у нашњем времену – непримерно тежак. И само труд свих нас, општа љубав и верност народа и пастира могу помоћи новом Патријарху да носи жезал.

У време избора на Архијерејском Сабору новог Првосветитеља Цркве у мојој се келији јавио свети Патријарх Сверуски Тихон. Он је стајао без икаве речи, али поред њега је стајао – лебдео у ваздуху, без да га неко придржава драгоцени патријархов појас, и осећало се да га немогуће померити са места човечијим силама. Патријархов појас!. Деловао је претешко и неухватљиво. Видите ли шта се уручује, на дан интонизације, петнаестому Патријарху Русије. А заједно са патријаршиском жезлом, новом се Патријарху уручује и завет његових предходника и завети, који чувају Цркву већ хиљадама година. И тако се догодило, драги моји, да ја могу посведочити ове завете, не из књига, него оно што сам ја лично чуо из уста Патријарха Пимена. Они су изречени у мом личном разговору са Патријархом. Речени су веома званично, катергорично и са позиције власти. Ево шта је речено мислости Божијом Светим Патријархом Руским Пименом.

Прво. Руска Православна Црква мора безусловно да сачува стари стил – Јулијански календар, по коме се моли наша Црква већ хиљаду година.

Друго. Русија је призвана да, као зеницу ока чува Свето Православље у свој његовој чистоти, завештано нам светим нашим прецима.

Треће. Сачувати свети црквено-словенски језик – свети језик молитвеног обраћања ка Господу.

Четврто. Црква је саздана на седам стубова – седам васељенских Сабора. Осми сабор страши многе, недајте се смутити, само спокојно верујте у Бога. Ако нешто у њему буде, што је у несагласности са предходним Васељенским Саборима, ми нећемо прихватити његове одлуке.

И зато, драги наши, недате се збунити ничим: ни убрзањем времена, ни смутњама, ни утицајем савременог Вавилона на наш свакодневни живот. Све то можемо објаснити једноставно – ми живим у апокалиптичноме времену. Биће тешко свима: и мирјанима и истинским верницима и свештенослужитељима …, али несумљиво да ће најтеже бити томе ко стоји на чели Цркве, јер носи на својим плећима одговорност пред Богом за садашњост и будућност Цркве и народа Божијег“.

Седамдестосмогодишњи старац јеросхимонах Рафаил (Берестов) – један је од данашњих православних подвижника. Он је један од првих духовника које је у „новом светском поретку“, видео опасност глобализације, као претече царства антихриста, као и опасности од успостављања светског концлагера у коме ће сви људи бити под контролом светске закулисе. Преносимо део разговора са старцем, за лист „Завтра“, у вези Осмог „Свеправославног Сабора“:

“Масони, непријатељи Русије, непријатељи православља, спремају тај сабор већ одавно. Изабрали су острво Родос где ће бити заседање. Те снаге, покушавају да убаце Русији екуменизам – јерес јереси. Чак и мало дете лако може да схвати да је то јерес. А многи наши високообразовани људи, веома талентовани – сви они прекрасно знају да је екуменизам – јерес, али иду подигнуте главе право њој у сусрет, као да су глуви и слепи. Ја питам грчке монахе „Зашто се ви молите за масона, који саслужује са Римским папом, за патријарха Вартоломеја?“. А они кажу „Да, ми схватамо, ко је Вартоломеј, ми се молимо да би се он покајао …“.

Уколико, екуменисти успеју да сазови Осми Сабор, то ће они прихватити догматску законитост екуменизма, и наши ће Патријарси тада помињати папу на службама. Тада ће се православни људи наћи у тешкој ситуацији. Тада ће, верним Христовим чедима, бити неопходно да сазову свој Сабор и једнодушно осуде јеретички Сабор, уколико до њега дође. И мораће да каноснки анатемствују све учеснике Сабора, и таквим начином да очисте Цркву. Ја мислим да ће тако и бити. А Црква ће наша, по милости Божијој, сачувати себе у непорочној чистоти и са два-три верна епископа. Уколико се ни таквих не нађе, мораћемо тражити једног епископа и њему се прилепити, спасавати се уз њега. Као што је познато, пред Другим Христовим долазком, Црква ће бити као блудница, седеће на звери, биће то антихристова црква, а Црква Христова ће ићи у катакомбе. У Руској Цркви ситуација је веома напета и тешка. С једне стране не сме се отићи у раскол. С друге стране тече екуменистичко учење, и кроз њега све будуће саблазни. Ми не можемо бити екуменисти. Уколико првојјерарх Православне Цркве почне да молитвено помиње Римског папу, то значи да је он католик, а не православни. Значи да ми не можемо- не смемо њега помињати. Наравно, веома је важно да не кренемо пре времена у дејство. Да реагујемо на нешто чега још нема. односно, не сме се реаговати тако како је реаговао владика Диомид. Он је поступио по страсти – по увреди. Његова највећа грешка је у томе, да он као ревнитељ канона, сам је нарушио исте“.

Ове богоугодне речи, двојице великана православног подвижништва, наших савременика, најбоље нам говоре са каквом је мудрошћу поступао и данас поступа, на распетом Косову, наш владика Артемије, а уједно нам и откривају узроке и мотиве, који су довели до његове суспензије.

Нека му Господ подари снаге да истраје на свој исправном путу – путу којим су корачали многобројни његови предходници. Нама само остаје да се усрдно молимо за њега.

Младен Олуић из Москве за новинар.де

Објављено 20.03.2010
2006-2010 © новинар.де