“Сотона више ни не скрива своје лице, већ сасвим отворено иступа и говори шта намерава кроз уста својих слугу!“
за новинар.де Часлав М. Дамјановић, 12.03.2010
+++
Тако рече један локални српски православни прота још пре десетак година и додаде на своју народску мисао о Сотони:
“Бог нек нам је свима у помоћ.“ (FM, цитат речи локалног православног српског проте, 03/12/10)
Данас нажалост, на народску радозналост:
Ко је тај коме не може да се пљуне под прозор?
Одговор је један те исти од кад је света и века: битангама не може чак ни да се пљуне под прозор!
Jер… слугерање Сотонине заиста битанге јесу.
“Да ли је Европска унија
до сад најсложенији пројекат
Римокатоличке цркве?“ (“Да ли је Европска унија до сада најсложенији пројекат Римокатоличке цркве?“, Ивона Живковић, Мој Избор, 12/12/09)
У обимној студији под горњим насловом, оно што Ватикан лажно назива “црквом“ окарактерисано је као “свештенство – једно тело са главом“!
“Глава“ је, како схватам – папа.
Такво устројство Ватикана објашњено условнопчу да “то значи да Свети Дух који управља буде и власник свих материјалних добара“ – па пошто је у Ватикану папа “Свети Дух који управља“ – следи врло тачан закључак да, иако “неки то називају „Христовим царством“ – да са таквим “управљањем“ – “Учење Исуса Христа са овим „хришћанством“ нема никакве везе“! (Исто)
И заиста, Ватиканово “управљање Хришћанством“ јесте уствари прастари покушај Сатанизма да манипулисањем узурпира Веровање у Бога! Ту манипулацију данашњи сарадници са окупатором, управо слуге Сатанизма, обмањивачки рекламирају као некакву “Нову Србију“ – а уствари се ради о увек једном те истом окупаторском „Новом светском поретку“ у којем нема места ниједној слободној нацији, држави, нити цркви – па наравно ни српској нити нацији, нити држави, нити цркви.
“Вероломство СПЦ’‘:
(“Службено новинарство у истрази црквеног питања“,Ивона Живковић, Таблоид, бр 201)
Сходно овој непобитној и трагичној Истини, у напису “Службено новинарство у истрази црквеног питања“, Ивона Живковић обрађује “вероломство СПЦ“ – жигошући га као – “Иригација Иреденте“!
Заснивајући жигосање на непобитним чињеницама, она трагично стање не само наше културологије и интелекта, већ и власти, и целокупног управљања друштвеним уређењем и животом – прецизира закључком да су:
“Новинари у Србији по закону постали службена лица“, и да као такви “пишу онако како им налаже служба за коју раде“!
Чињеницу да не само “новинари“ већ и узурпатори наше Цркве такође раде “онако како им налаже служба за коју раде“ – доказује и окупација Грачанице која је обављена “у сарадњи са МУП-ом Србије, Владом Србије, Светим Синодом СПЦ, КФОР-ом, и косовском (шиптарском) полицијом.“ (Исто)
Данас је, међутим, не само очигледно, већ безпоговорно доказано да Сотона “кроз уста својих слугу“ бесрамно “отворено иступа“ и јавно “говори шта намерава“!
То је зато што је Сотона заиста та “служба“ за коју “слуге раде“ – та “служба“ која им “налаже“ – та “служба“ која се толико осилила и обезобразила – а сходно томе и њене слуге, мале папе – да не може чак ни да јој се пљуне под прозор – дакле, постала је толико дрска да “иступа“ и “намерава“ чак и на међународној разини… а ту разину нам је најслаткоречитије дочарао наравно епископ бачки, Господин Иринеј Буловић:
“Иригација Иреденте“!
(“Службено новинарство у истрази црквеног питања“,Ивона Живковић, Таблоид, бр 201)
Уз оптужујуће пропратне наслове “Иринеј бачки поново клевета“ и “Тасина страница предњачи у мржњи и клевети“, Новинар.де је објавио службену поруку Српске Патријаршије, која је деветог фебруара достављена грчкој црквеној новинској агенцији Ромфеа.
Службена порука своди се на чињеницу да је за архимандритом Симеоном Виловским расписана потерница, да се крије у Грчкој, и да је оптужен за “канонске прекршаје“, али, да је такође оптужен и од полицијских власти за проневеру стотина хиљада долара и друге нелегалне и бесправне активности.
Поруку је потписао руководилац канцеларије за информације СПЦ епископ бачки г. Иринеј Буловић. (“Иринеј бачки поново клевета“, Извор: http://www.eparhija-prizren.info, 09/03/10, Новинар.де 03/11/19)
Чудан термин “Стални Синод“ употребљен je у поруци три пута!
Ни у службеној поруци, нити у помињању тв емисије којом је порука, како се чини била јавно образложена, онако како је наведено – нема никаквог образложења шта значи “Стални Синод“ – јер иако Синод јесте сталан – није објашњено да ли се термин односи на пример на стално чланство или је Синод сталан због неког другог разлога – што заиста чини употребу термина “сталан“ веома чудним – као да се жели рећи да Синод постоји и да ће постојати и да од тога нема врдања!
Такође је чудна и обимност службене поруке! Уколико је циљ поруке захтев грчким црквеним властима за проналажење поменутог архимандрита – јер је очигледно да су грчке полицијске снаге већ обавештене од стране полицијских снага Србије – заиста је чудно због чега је уопште потребно грчким црквеним властима детаљно објашњавати процес против Владике Артемија?
Наравно, сувишно је трошити време да је “верзија“ објашњења тачно онаква каквом је виде они који су процес подузели.
Такође је чудно да су, осим наводно финансијских и наводно против законитих преступа – наведена и два “канонска преступа“ архимандрита Симеона, и то они које је у Грачаници “открио“ епископ Атанасије!
“Канонски преступи“ преступи владике Артемија су наравно споменути – али нису наведени. Али су детаљно набројана “одбијања“ владике Артемија многим одлукама које су у спису формулисане као одлуке Синода, али такође и као одлуке патријарха Павла, Архијерејских Сабора, па чак и патријарха Иринеја, укључујући и телефонски разговор у којем је патријарх наводно рекао владики Артемију да мора да присуствује састанку Синода – упркос чињеници да је на основу аутентичног писма владике Артемија патријарху – очигледно да то није ни споменуто у разговору – упркос тврдоглавог тврђења епископа Буловића.
И најзад, чудно је да се у службеној поруци инсистира да упркос набројаним нагомиланим кривицама владике Артемија – Синод ипак покушава да помогне владики Артемију, да је Синод малтене био присиљен да владику разреши дужности због његовог упорног одбијања и тврдоглаве непослушности, да се од владике очекује “достојанствено повлачење са трона епископа рашкопризренског“ што би наводно био “најодговорнији акт Преосвештеног Артемија“, и најзад, да је потребно да “људи и у Србији и у иностранству“ буду “свесни да црква ради отворено и одговорно против малверзација у донацијама које чини група неодговорних клирика и њихових сарадника“!
Оно што није чудно, то је да у ову не само чудну, већ заправо непотребну обимност службене поруке – осим лажног клеветања владике Артемија да је одбио присуствовање састанку Синода – нису укључени нити насилнички насртај на Грачаницу, нити окупација Грацанице, нити утамничење владике Артемије, нити држање владике утамниченим и дан-данас, нити понижавања владике, нити колаборација са окупацијским снагама, нити чињенице да Синод уопште није имао права на многе поступке које је предузео.
Према томе… на супрот лепушкасто сроченој паралажи епископа Буловића, оптужбе православних верника, “Иринеј бачки поново клевета“ и “Тасина страница предњачи у мржњи и клевети“, које је изнео Новинар.де – јесу на свом месту јер мангупска дрскост коју Свејерес пропагира кроз “уста својих слугу“ – јесте заиста чак и на међународном плану.
Сва напоменуте евентуалне локације скривања архимандрита Симеона, па чак и локације његових наведених наводних “канонских преступа“ – повезани су на известан начин са митрополијом митрополита пирејског Серафимом и његовом надлежношћу.
Према томе, да ли епископ Буловић, својим красноречивим списом, понавља такозвану “замену теза“?
Да ли по устаљеном обичају слуга и клеветника – онај ко је заиста саблазан Вере – покушава да красноречивошћу обмане верне вернике Вере – да су они сбалазан?
Зато је раније наглашено да се дрскост слуга и битанги острвила чак и на међународном плану – зато што је “намера“ Директората слуга и битанги свеобухватна ликвидација Веровања у Бога!
То заиста значи да је “намера“ – свеобухватна ликвидација Православља!
То заиста значи да је “намера“ – коначна деформација Хришћанства у сотонску Свејерес!
И то Свејерес – у којој ће Учење Исуса Христа бити ликвидирано и садистички опогањено – али ће се Лаж “Управљања“ и даље кинђурити Његовом етикетом као рекламом за своју безбожну трговину душама.
Да Ниш јесте смишљен за покушај Помора Веровања у Бога доказује и одговор на питање зашто је ЕУ притеснио православну Грчку незапамћеним драконским мерама, кад, иако грчка Влада није ни издајничка ни окупаторска попут оне у Србији – и ради у складу са директивама ЕУ – шта је онда то што не ваља у Грчкој да је данас овако притискају?
У Грчкој Саблазни не ваља Православље!
У Грчкој Саблазни не ваља православни митрополит пирејски Серафим!
У Грчкој Саблазни не ваљају грчки православни духовници, теолози, филозофи и интелектуалци – груписани око митрополита Серафима – који су данас вероватно најснажнија интелектуално-теолошка православна група у свету!
То је оно што Саблазан мора да уништи!
Исто онако како Саблазан распињањем владике Артемија – заиста распиње Српско Право Славље!
Зато да би се Право Славље благовремено ликвидирало!
Благовремено за шта?
Благовремено за Помор у Нишу!
Благовремено зато да се Помор у Нишу обави несметано!
Јер Помор који слуге Саблазни смерају у Нишу – тај Помор треба да буде Капитулација Веровања у Бога!
То слуге смерају – зато битанге клеветама и обманама покушавају да у врзино коло Саблазни – уплету у њихове измишљене Лажи и митрополита Серафима.
Осим тога… митрополит Серафим је био – и јесте – једини Православни Ауторитет који је могао – и може – да спасе распетог владику Артемија.
Зато слуге Саблазни покушавају да красноречивим образложењем Лажи постигну два згодитка – да спрече одбрану распетог владике Артемија – и да оклеветају митрополита Серафима његовим наводним сагласностим са наводним “канонским преступима“ архимандрита Симеона…
+++
Слуге Саблазни свргнуле владику Артемија!
У напису “Службено новинарство у истрази црквеног питања“, Ивона Живковић истиче управо запрепашћујуће последице “верломства“ СПЦ:
“Записник о примопредаји дужности између епископа Артемија и администратора Атанасија – није ни начињен, осим ако владика Артемије физичком силом није натеран да потпише сваки докуменат који му се стави под перо“ – “баш као што је након свега натеран да се слика са Атанасијем Јевтићем и викаром Теодосијем како би службени медији овим фотографијама народу показали да је међу њима опет “слога“, а у “Епархији ред и мир“.
Oвај безпоговорно тачан закључак, она доказује чињеницом да “у службеним медијима није“ – није “наведено да Свети Синод СПЦ нема“ – нема “надлежност да због канонског огрешења суспендује владике и намеће администраторе, већ да то може само Сабор“!
Према томе, пошто владика Артемије није – “није канонски осуђен, јер је Синод тек покренуо поступак за утврђивање његове евентуалне канонске одговорности, а није ни немоћан да управља епархијом“ – владика Артемије је према томе – “свргнут са божје дужности“ – и то свргнут “на силу“ и на “неуставан начин“!
“Стални Синод“: Папин “Synodus Episcoporum“
“Синод је црквена влада“ и “као црквено оперативно тело уведен је по угледу на Synodus Episcoporum Католичке цркве“!
Као такав Синод уствари није – “није Црква“ – јер се “у светим канонима Православне цркве овакво тело и не спомиње“!
Према томе, “ради се о новотарији“ узурпирања црквене власти од стране “службено лиценцираних“ особа – којима “лиценцу даје посебна служба чији рад није у домену јавности“!
То управо значи да је “Синод постао власт сам за себе“ и да Синод “само на папиру одговара Сабору“! (“Службено новинарство у истрази црквеног питања“, Ивона Живковић, Таблоид, бр 201)
То је објашњење због чега је епископ Буловић три пута споменуо у званичној преставци – чудни термин “Стални Синод“:
“Стални Синод“ je дрска претња слуге Саблазни!
Слуга је ту претњу упутио управо митрополиту Серафиму!
Узурпирани Синод јесте “власт сам за себе“!
Узурпирани Синод заиста “само на папиру одговара Сабору“!
Вера Саблазни, и Вера њених слугу – јесте “само на папиру“!
Али је Синод… “сталан“!
“СПЦ апсолутни саучесник“
Исто као што су у медије изабрани искључиво “лиценцирани“ “на предлог Сорошевих НВО активиста“ и “страног капитала“ – исто су искључиво “лиценцирани“ наметнути за узурпаторе Синода – зато да буду исто ангажовани у истој “великој психолошкој операцији која је део специјалног рата и има за циљ тешко заглупљивање и дезинформацију грађана Србије“ и “уништење елементарних моралних начела, генерисање перверзије и психосексуалне девијантности, као и насиља“ који су “главни циљ ове операције“ – чија је сврха “разарања постојећих религијских начела и увођење у Ново доба.“ (Исто)
Закључак је да је према томе:
“СПЦ апсолутни саучесник у овом перфидном специјалном рату који се води и против православног српског народа.“
А “Атанасије Јевтић, Иринеј Буловић, Теодосије Шибалић, Сава Јањић, Порфирије, Амфилохије, Григорије… само су commons на радном месту агената задужених да преко СПЦ заступају интересе велике државе назване ЕУ, чији је несумњиви оснивач – Римокатоличка црква.“
Слободан превод енглеске речи commons, у смислу у коме је употребљена, био би “најмљени апаратчик“, “најмљени прирепак“, па чак и “најмљени лажов“… све у свему – слуга покоран.
Свој свеобухватни напис, из којег су цитирани само неки делови, Ивона закључује са два катастрофална закључка, који, иако нису нови – пошто јесу нови у званичној штампи – вредно их је истаћи:
Прво:
“Jавним изношењем сопственог прљавог веша и хајком на људе из сопствених редова, Синод је очито имао задатак да компромитује читаву СПЦ, најстарију иснтитуцију у Србији“.
И друго:
“Листа грехова који се стављају на душу владици Артемију, једноставно у јавности и на Сабору не би могли“ – не би могли “да се окарактеришу као црквени грех“ – па је због тога “морао да буде измишљен“ – “криминал“ – због чега је све пребачено на “ниво фантастике“ – зато да би се доказало да је “неопходна темељна реорганизација СПЦ“ – да се мора “увести нови ред“ – “и то стављањем пастира и стада под екуменску цркву“ какву ЕУ наводно “једину прихвата.“ (“Службено новинарство у истрази црквеног питања“, Ивона Живковић, Таблоид, бр 201)
Може изгледати чудно да епископ Буловић није поменуо грех ни у случају архимандрита Симеона, нити владике Артемија.
Међутим… није чудно:
Пошто као и папа, његове слуге у Бога не верују – нити у речнику ових малецких папа, нити у њиховом појмовању – греха нема.
Према томе, камуфлажа Ватиканове Свејереси некаквим “ЕУ-овим екуменизмом“ – јесте заиста одговор на питање ко је фанатик:
Фанатик је заиста онај ко себе намеће за Господа Бога!
Фанатици су заиста сви они мали апаратчики – “лиценцирани“ commons лажног Synodus Episcoporum-а – који себе умишљају “боговима“ зато што су издали Веру да би покорно служили ономе ко себе замишља за Господа Бога!
Изваредно дефинисана и изванредно доказана “фантастика“ – заправо јесте Живковићкина дефиниција “замене теза“!
А “замена теза“ je управо дефиниција Издаје Вере:
Само је претварање да се Издаја чини наводно у име вере!
Издаја се заиста чини у име Свејереси и АнтиХриста!
А чини се обманом којом узурпирани Synodus Episcoporum злонамерно заводи СПЦ у њен сопствени раскол и њено сопствено понижење и пад!
А уствари… није у питању никакав Раскол, јер, да је Римокатолицизам “од нас“ – који верују у Бога – што Свејерес није – “остали би са нама у Парвослављу и правоживљу“ и у “вери старих отаца“ – а не би уместо тога хрлили у Свејерес Римокатолицизма која хоће да “искорачи из цркве која је чуварка истине.“ (“Интервју NT-а са оцем Антонијем Давидовићем“, В.Ц. Спасојевић, Недељни Телеграф, 03/03/10, Новинар.де 03/07/10)
Чујте слуге и почујте!
Пустисмо вас битанге да нас прокоцкавате…
И са Равном Гором…
И са Неретвом….
И са Сребреницом…
И са Србијом…
И са Европом…
Али Православље…
И разапети владика Артемије…
И Косово…
И Ниш…
Нема ту ни вашег коцкања ни вашег прокоцкавања ни вашег полтронства.
Право Славље и Светосавље и Косово и владика Артемије – то је Веровање у Бога.
Зато чујте слуге и почујте,
То што сте наше прокоцкали…
Нек’ вам је алал у кецељама – али Божије је Божије! Са одговорношћу Веровању у Бога – нема вам коцкања!
Тако народски рече стари српски прота.
Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com
“ Срби са Косова и Метохије имају велику љубав према своме светом Владики – мученику. И ових дана, када се он поново налази на своме распећу, они протествују, моле за разумевање и милост за Косовског Авву, дају му јавну подршку. То је сасвим разумљиво. Али је потпуно неразумљиво и неразумно оптуживање владике Артемија, чак и од појединих чланова Синода, па и од појединих (нецрквених) Срба са КиМ, за све лошије стање и положај Срба у овој српској покрајини (поред толико очигледног мноштва других чинилаца).“
http://www.novinar.de/index.php?s=%D0%A7%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2+%D0%9C.+%D0%94%D0%B0%D0%BC%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B&x=8&y=3
Caslave nadmasili ste sve srpske akademike mudroscu i lepim pisanjem!!!
http://www.novinar.de/2010/03/08/sveti-sava-zabranjen-u-evropi.html
… [Trackback]
[…] Read More on to that Topic: novinar.de/2010/03/16/tako-rece-prota.html […]
… [Trackback]
[…] Read More on to that Topic: novinar.de/2010/03/16/tako-rece-prota.html […]
… [Trackback]
[…] Read More on that Topic: novinar.de/2010/03/16/tako-rece-prota.html […]