Вести

Први “канонски прекршај“ монаха Антонија: Да ли је “канонски прекршај“ монаха Антонија то што је у име протестног скупа православних верника испред Патријаршије

за новинар.де Часлав М. Дамјановић, 14.03.2010

+++

желео да “неком од надлежних“ уручи седам “светосавских захтева“?

Да ли је “канонски прекршај“ то што је протестни скуп верника захтевао од Синода, Сабора и Патријарха одговор на “светосавске захтеве“?

Да ли је “канонски прекршај“ то што је протест верника пред Патријаршијом изазвало незадовољство због тога што су црквене власти пристале да се сруши црква Грачаница, једна од највећих светиња ваљевског краја?

Или је “канонски прекршај“ то што је протест верника пред Патријаршијом изазвало незадовољство због предстојеће посете делгације СПЦ Ватикану?

Да ли је “канонски прекршај“ то што понашање монаха Антонија “није по разуму“, како је то назвао покојни патријарх Павле?

Да ли је људско тумачење “разумности“ “канонски прекршај“?

Да ли монах Антоније “није по разуму“ зато што – по речима патријарха Павла – “монах мора да зна да званично писмо може да упути само преко свог епископа“?

Да ли је “канонски прекршај“ то што би Исус Христос лично примио сваку притужбу?

Да ли је “канонски прекршај“ Исуса Христа то што “није по разуму“ то да је сваку притужбу лично примио?

Да ли – да уместо да је лично прими – да је притужба прво била озваничена завођењем у деловодник Хаифе или Пилата – да ли онда Исус не би био оптужен да “није по разуму“ – па сходно томе не би био оптужен нити за “канонски прекршај“?

У напису о давнашњем “Првом канонском прекршају“ монаха Антонија, баш као и у данашњој оптужби Синода за “канонски прекршај“, монах је назван “предводником демонстраната“. Можда и јесте предводио протест – али… пре свега миран протест није уопште демонстрација! Осим тога, монах Антоније је патријарху одмах искрено одговорио да за уручење “светосавских захтева“ нема “благослов ниједног епископа“.

Исус Христос не би “одбио“ монаха Антонија због овог искреног објашњења! Напротив, радостан због туженикове искрености, Исус би га пригрлио и размотрио притужбу!

Тако би, зар не, поступио чак и Растко Немањин…
Али…

Због немања “благослова ниједног епископа“ – монаха Антонија је “патријарх Павле опоменуо да такав поступак подразумева рашчињење“!

Зар све ово не значи гажење онога што популаристички жаргон нашег данашњег црквењаштва назива “љубављу у Христу“?

Прво га прогласиш “неразумним“ – онда му запретиш “рашчињењем“! Ту јадну тракалицу је данашње црквењаштво преформулисало у “канонски преступ“: Пошто је поменути монах оптужен за “кршење канона“ – он је према томе “луд“! Због тога што је “луд“ – мора се зато “рашчинити“!

Уствари – подвала је управо обмана “заменом теза“:

Mонах се кажњава зато што верује у Православље и у светачку духовност владике Артемија – али се јавност обмањује да је казна наводно због наводног “канонског преступа“ којим наводно ремети “љубав у Христу“!
А уствари… да је Исус међу нама – пригрлио би монаха и рашчинио све лихварске тезге у порти код паркинга за магариње!

Колају диљем торокања да ће на трон епископских двери града Ниша засести епископ Добријевић. Ако је за веровати, он двери нишке заслужује јер му је од свих епископа најдоличнија “љубав у Христу“ да се њоме приклони надчаснику Свете Столице.

Наравно… магарећи паркинг биће простран, а осим ђинђува из Међугорја и са Широког Бријега, на тезгама ће бити и богат избир пластичних “папируса“ са набројаним “лудим“, “рашчињеним“ и “анатемисаним“… тачно онако како одговара часном задовољењу високоседајуће столичице…

Али…

“Не треба ми ничији благослов да браним цркву од рушења и православље од јереси“, рече монах патријарху Павлу.

А на то патријарх захтева да се верни Православци разиђу: “Jер се за веру не бори на улици, већ у храму“.

Mонах узврати патријарху:  “Разићи ћемо се ако нам обећате да нећете често ићи код јеретика, јер сте тим одласцима погазили све каноне!“

Овој тренутак испред Патријаршије – не испред паркинга, не око тезги, не чак ни за трпезама Знака Питања – него пред Патријаршијом – Свети Дух је заиста озарио као право библијско чудо:

Како то да се за Веру “не бори на улици“?

Како то кад је Исус Веру проповедао по долинама, у шумарцима, на брдашцима, поред језера… па према томе и на улицама Јеруслаима којима је теглио крст и трнов венац?

Како то да се за Веру “бори у храму“?

Како то кад у храму Исуса жреци прогласише и “лудим“ и “неразборитим“, и када га у храму и “рашчинише“ од Синовства Оцу Његовом?

Како то кад у храму, понашајући се баш као да и “нису по разуму“ – због “прекршаја канонског“ – жреци Сина Божијег на Распеће просудише?

Како то?

Али неки од присутних не схватише озарење Духа Светога…
Иако озарење би ту…
На плочницима…

Ту испред београдске Патријаршије…
Али неки не схватише:

“Биће онако како је Свети Синод одлучио“.

Изрече то патријарх Павле…И…Чудо библијско престаде…Остадоше тезге…

Али Дух Свети остаде само у душама верних. Ипак…
Вера битку настави:

Патријарх Павле врати се у Патријаршијски двор… а Верници остадоше на улици све до четири поподне када се мирно разиђоше.

Нема извештаја нити милиције, нити саобраћане милиције, нити удбе, нити специјалних агенција, нити жбира, нити жреца, нити судија за прекршаје, нити брижника против буке, нити брижника против гацања по зеленилу, нити духовне полиције, нити стране нити домаће… нити о нереду, нити о оштрој речи, нити баљезгању, нити повраћању… нико од протестаната није чак ни мокрио уза зид… није… него беше све мирно… и мирно се верни и разиђоше.

Али… пре разиласка, верни, пошто је Патријаршија у име “љубави у Христу“ одбила да прими “рашчињене“ “светосавске захтеве“ – зато јер нису “благословени“ – а можда и зато што су ћакнути, заправо зато што нису “по разуму“, па су зато “канонски прекршај“ – ко зна… шта тајна храма одлучи – али верници поделише “светосавске захтеве“ новинарима па је ипак знан “светосавски захтев“ верника због којег се чудо и збило:

“да се укину све посете папи јеретику“,
“да се иступи из Светског савета цркава
јер се тиме изврће и убија
светосавско православље“,
“да се сви епископи СПЦ одмах укључе у борбу
против рушења и потапања манастира,
јер то траје већ 100 година“,
“да се опомене и призове покајању
епископ Шабачко-ваљевски Лаврентије
због поклоњења римском јеретику“,
“да се српске цркве не праве од страних донација…“

Разиђоше се верници…
У срцима им Расткова савест…
У душама Дух Божији…
…и оста плочник пуст,
…и зидине Патријаршије остадоше пусте.

А неки дођош, није намерник него дођош, не остави цедуљицу… него ехо… и то ехо потсмешљив:

“Канонски прекршај“?

А зна дођош чивију…
…зато ставио – знак питања!

Напис староставни о монаху Антонију и Распећу Владике Артемија зове се “Бране цркву и православље“.
Зато је у поднаслову Новинар.де написао:

“Не кршите каноне мирјани, а ви браћо епископи то можете да радите!“ (“Бране цркву и православље“, М.К.,
“Политика“, број 32052, 29/01/03, Новинар.де, 28/05/08)

Беше то давног 2003. лета Господњег… Данас је још горе: Жреци који Вером черге и тезге шићаре – лажима накинђурени – кроје аршине вернима Господу:

Захтев Радости Распећа

Не молбе и не апели цркви која није црква! Него захтев Божијег Права Вере:

Захтев да се откаже гостопримство папи за сва времена… или бар све док се искрено и јавно не покаје, док јавно не призна јерес, и док се јавно не одрекне јереси!

Захтев да се осободе владика Артемије од лажног распећа!

Захтев да се наша Вера врати на Божије Право – “Слободан си, ради по савести!“ – да се Светосавље врати у нашу Цркву – и да се наша Црква – и образовање свештеника за нашу Цркву – врате Светосављу!
Захтев да се из Српског Светосавског Православља удаље Јуде, Издајници, Битанге, Лажови, Најамници!
Захтев да се у нашу Цркву врате Дух и Промисао Господњи!
Захтев да се у нашу Цркву врати Национална Одговорност!

Ко лаже “Љубав у Христу“
Тај лаже Дух Свети!

Да се изборимо за ове захтеве
то је дужност православних верника
од оног давног првог тренутка хришћанства…
када на Голготи
Божија Радост
озари верне.

Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com