logo logo logo logo
Рубрика: Политика, Актуелно, Србија, Друштво, Европа    Аутор: Владислав Б.Сотировић    1.365 пута прочитано    Датум: 10.03.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

KosmetУ зиму и пролеће 1981. г. косметски Шиптари су колективно покушали да организованим демонстрацијама отргну Косово и Метохију од матице Србије

Владислав Б. Сотировић, 10.03.2010

+++

и тако ни годину дана након одласка у Пакао свог мецене и патрона аустроугарског каплара Хрвата Јосипа Броза Тита спроведу у дело његово обећање из 1944.г-1948. г. о прикључивању КосМета Великој Албанији.

Као што је познато, до реализације овог пројекта загорског металца (који никада није ни помишљао да рецимо Истру врати Италији као што је здушно радио на враћању КосМета Мусолинијевој Великој Албанији) није дошло јер се након Резолуције Информационог Бироа комунистичких партија од 28. јуна 1948. г. (на Видовдан) вођа Шипније Енвер Хоџа прикључио Стаљину а не Титу па је из тог разлога каплар чекао да прво премине Хоџа па тек онда да прикључи КосМет Шипнији. У међувремену, требало је све припремити да након Хоџине смрти КосМет безболно и као независна држава у оквиру СФРЈ буде аншлусирана од стране Тиране. Тако је од Брионског пленума 1966. г. па надаље КосМет све више и више постајао удаљенији од Београда а све ближи и ближи Тирани. Уставом из 1974. г. КосМету је дата права државност на основу које је могло легално да се настави са етничким чишћењем Срба и пријемом Шиптара из суседне Шипније. На велику жалост косметских Шиптара, Сотона је прво дошао по каплара а не по Хоџу тако да се Шиптарима у Независној Држави Косова (НДК) неизмерно журило да се капларево обећање реализује што пре након његовог одласка у Пакао док му је у СФРЈ посмртни дух још увек жив.

У склопу дотичних сепаратистичких активности Шиптара из НДК у склопу „Косовског пролећа” 1981. г. је и један типичан пример специјалног рата који су Шиптари тада водили против српског преосталог становништва на КосМету али и против државе Србије која је само формално од 1974. г. до 1989. г. на својој земљописној и ауто карти имала територију КосМета. Ради се о случају оргијања шиптарских средњошколаца у српском селу Гојбуљи (будућих бојовника УЧК и „вади-бубрег” хирурга из „Жуте куће”) у време одржавања Деветог конгреса Савеза комуниста Србије 27., 28. и 29. маја 1981. г. Наиме, око 400 шиптарских средњошколаца из Средњошколског центра у Вучитрну (дакле читаве 4 комплетне војно-формацијске чете) са својим професорима су у то време у околини Вучитрна обављали бојево гађање на локалном стрелишту у оквиру наставног предмета ОНО и ДСЗ (за оне који нису имали „среће” да прођу кроз титоистички образовни систем у СФРЈ – „Општенародна одбрана и друштвена самозаштита”). Дакле, држава о свом сопственом трошку, тј. о трошку својих пореских обвезника (косметски Шиптари од 1974. г. у великом броју случајева не плаћају ни порез, ни струју, ни воду, ни било какве комуналне услуге) бесплатно обучава млади сепаратистичко-бојовнички нараштај војним вештинама који ће исте те вештине даље усавршавати из школских клупа на полигонима ЈНА а онда примењивати стечена знања из ОНО и ДСЗ/ЈНА на теренима Медачког џепа, Клечке, Дренице…

Млади Шиптари и Шиптарке су се након обављеног бојевог гађања, тј. предвојничке обуке за УЧК (систем обавезног предвојничког обучавања и за мушкарце и за жене је вероватно преузет из Израела), појавили у дотичном српском селу Гојбуљи у коме су направили несвакидашњи хаос и испољили своје национално-културно-уметничке квалитете: вређали су и нападали Српкиње, ломили каменицама црепове на кућама, загађивали бунаре са пијаћом водом, изваљивали и разваљивали ограде и капије на приватним кућама, газили пшеницу и друге усеве као и физички претили мештанским Србима уз оралне псовке. Вероватно би оваквом шиптарском оргијању позавидели и Вандали који су опљачкали и развалили Рим године 455.

Обзиром да је село устало на ноге након проласка хорди шиптарских Вандала и Вандалки из Вучитрна и обратило се надлежним органима исти ти органи су на крају морали да како-тако одреагују али наравно у духу политике „братства и јединства” по којој Рамиз може да шиканира Бору до миле воље а Боро и даље мора да грли Рамиза бар док не прођу фоторепортери. У разваљено и разлупано село су дошли како општински тако и покрајински функционери који су својим коминтерновским ставовима само још више долили уље на ватру уместо да је гасе. Функционери су у селу обавили не само разговоре са мештанима-очевицима већ су се могли и уверити на лицу места шта је доживео Рим 455. г. Међутим, оно што стоји у њиховом званичном извештају вероватно спада у Final Four КПЈ/СКЈ авнојевског лицемерства: радило се у ствари „само о њиховим привиђањима”! Дакле, цело село сведочи о класичном шиптарском оргијању а Боро и Рамиз шаљу извештај о пијаним мештанима којима се услед предозираног алкохола привиђају вештице! Овај функционерски извештај о „пијаним четницима” је поткрепљен и званичном изјавом официра шиптарских оргијаша-бојовника, тј. професора Средњошколског центра у Вучитрну, да је тог дана настава протекла у најбољем реду и по Правилу службе у ЈНА и да су се њихови ђаци „пристојно понашали” (да је изјаву давала Соња Бисерко вероватно би у њој стајало да су се „ученици након редовних наставних активности великодушно одазвали позиву мештана села Гојбуља и самопожртвовано им помогли да сакупе летину (нема везе што је мај месец), асфалтирају сеоски друм, поправе црепове на крововима након недавне олује и очисте бунаре у светлим традицијама омладинских радних акција наших народа и народности”). Коначно зацементиравање праве истине на КосМету долази од стране полиције НДК чија патрола  (све сами Шиптари које плаћа држава Србија) након изласка на лице места пише извештај о уоченом стању ствари у коме стоји да дотична патрола „ништа није приметила”!

У време вршења званичног увиђаја како од стране авнојевских функционера тако и од стране шиптарске УЧК полиције било је забрањено присуство новинара тако да су средства јавног информисања у оптицај пустиле званичне верзије у духу опште љубави Боре и Рамиза. Међутим, мало по мало каснијим истрагама којима су присуствовали и представници „седме силе” истина је колико-толико почела да испливава на површину али нико никада за ово шиптарско оргијање у једном мирном српском селу није одговарао нити је кажњен или кривично гоњен укључујући и професоре вучитрнског Средњошколског центра (по тзв. „командно-руководилачкој одговорности”). Нити је икада икоме чак и пало на памет да мештанима села Гојбуље бар и делимице надокнади материјалну штету али су зато Срби очевици који су у току званичне истраге сведочили шта су доживели добили партијске укоре (обзиром да су сведочили супротно од духа јајарских закључака Другог засиједања АВНОЈ-а).

srbska.JPGНа другој страни, поређења ради, догодио се нешто касније случај „истицања српског национализма” на КосМету (званично оквалификован као такав) када је ухапшено од стране шиптарске полиције НДК шесторо српских младића из села Грачанице. Наиме, чланови КУД „Живојин Јовановић” и Аматерског позоришта „Јанићије Поповић” су након заједнички изведеног културно-уметничког програма поводом обележавања „Дана ослобођења Приштине” 19. новембра 1981. г. за кафанским столом запевали песму „Ој војводо Синђелићу”. Након пријаве полицијској станици о овом „четниковању” у сред Хоџине Шипније врло брзо стиже и шиптарска полиција у режији командира полицијске станице, наравно Шиптара. Тако су у сред поноћи приведени Србољуб Поповић, Срећко Тодоровић, Момир Тодић, Драган Максимовић и Јован Николић којима по убрзаном поступку судија за прекршаје Шиптар Баки Краснићи изриче затворске казне у временском трајању од месец дана до два месеца. Сва шесторица „српских националиста” су издржали до краја одрезане казне.

Дакле, певати крајње родољубиву песму о војводи Синђелићу из периода борбе српског народа за ослобођење од поламиленијумског турског јарма и бошњачко-шиптарских башибозука је било авнојевским декретима забрањено али је било дозвољено вербално-физичко оргијање Шиптара по српским селима.

Тако је изгледала свакодневница на загорско-браварском КосМету идеолошки зацементирана јајарским одлукама на слаповима реке Врбаса још у ноћи 28./29. новембра 1943. г. у чијем процесу усвајања, иначе, представници Србије нису ни учествовали.

__________________________________

Владислав Б. Сотировић 

Оснивач и уредник онлајн магазина

Serbian Patriotic Front

 promoteit-890996208_1.jpg

http://srbskipatriotskifront.webs.com                       





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo