Вести

Veselin Vlahović, koji je nedavno uhapšen u Španiji, u policiji je izjavio (prema „El paisu“): „Ubio sam više od 100 Muslimana i zapalio njihove leševe.

Dragan Vidaković, 07.03.2010

+++

Ubio sam ih jer su ubili moju ženu i decu, i još ću samo reći da se zbog toga ne kajem. Ne žalim ni za čim što sam uradio, tada je bio rat i u ratu se dešavaju takve stvari.“

Vlahovićevu porodicu su, dakle, pobili neki Muslimani čije su porodice prethodno pobili neki Srbi, jer su njihove porodice pobili neki Muslimani, i tako naizmenično, sve dok se hodom unazad ne stigne do izvora zla, a početak tog krvavog kola je bilo protivustavno preglasavanje srpskih poslanika u Skupštini BiH i javno obnarodovanje Alijine odluke da je „između mira i rata za suverenu Bosnu izabrao rat!“, što samo je parafraza poznate Tuđmanove izjave: „da rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije htela.“

Zatim je došlo do ubistva srpskog svata na Baščaršiji, pa je došla osveta, pa osveta osvete, pa opet, pa se u krvavo kolo uhvatio Vlahović, potom su Muslimani pobili neke nedužne srpske civile zato što je Vlahović pobio njihove rođake i prijatelje, pa su rođaci tih novih srpskih žrtava pobili neke ni krive ni dužne Muslimane, i tako red jednih, red drugih, sve dok se kolo zla nije (privremeno?) zatvorilo u Srebrenici.

Od pomenute Vlahovićeve izjave nema većeg dokaza da je svaka podela (lažljivih Zapadnih medija, belosvetskih potplaćenih političara i njihovih domaćih saradnika) na dobre i loše momke u tom krvavom kolu samo dolivala ulje na vatru i što je još značajnije, pokazuje da nema kajanja čak petnaest godina posle rata, gvozdenom logikom nagoveštavajući da bi se opet uradilo isto, samo mnogo žešće.

A ljudi sa Vlahovićevim iskustvima u bosanskom ratu ima mnogo. Na svim stranama. On je samo paradigma, i ako bi neko lagao sebe i posmatrao ga kao izuzetak ličio bi na čoveka koji bi mogao i požar da gasi benzinom. I taj nikome ne bi dobro mislio, pa čak ni onima koje navodno brani i žali.

Nekažnjeno zlo se nikada ne kaje (a vidimo da se ni kaznom ništa neće postići prema životu koji nema ni smisla ni opravdanja, osim smisla postojanja radi mržnje i osvete, koje su geometrijskom progresijom uvećavale užase i patnje u ratu u BiH) i samo žudno čeka svoj trenutak. Ne krije se čak, tako da obmane da će sve biti rešeno kad se mi u Srbiji suočimo sa „zločinima koje je neko činio u naše ime“, ne mogu u to više nikoga da uvere, bar ne onoga ko zdravog razuma ima makar u tragovima.

Istraživanje rata po nekim epizodama koje podupiru činjenicu da su Srbi zlo a svi ostali dobro vodi samo ponavljanju zla. Najobičniji proces pred bilo kojim sudom počinje od početka, a nikako od sredine ili od kraja. Svaki događaj, svaki zločin ima svoje olakšavajuće i otežavajuće okolnosti koje treba posmatrati u celini, uzročno-posledično i hronološki, da se ne bi desilo da se prvo sudi 1995., a tek potom 1993., kao da su se desili pre Hrista. A takav, jedini ispravan, pristup ukazuje da su najkrivlji vinovnici, kolovođe, preteče svih zločina, a tek zatim dolaze karike zla koje su se nizale u lancu zločina, prvenstveno uzrokovanih mržnjom, osvetom, fanatizmom i indoktrinacijom.

Jedino tako, sagledavanjem i istragom celine jedinstvenog sudskog predmeta: rat u Bosni, odbacivanjem CNN-ovske podele na dobre i rđave momke iz instant priče za potrebe jednostavnog objašnjenja situacije zaglupljenom zapadnom javnom mnjenju, može se doći do katarze i trajnog mira-ako je planerima i stratezima to uopšte cilj, a izgleda da nije.

Sve drugo je laž koja će dovesti do još žešćih zločina i osveta već prvom pogodnom prilikom i nikome neće pomoći što ćemo se mi, koji sa tim kolopletom zla nemamo nikave veze niti ikave predstave, suočiti sa „našm mračnom prošlošću“ i zločinima koje je, recimo, Vlahović činio „u naše ime“, kad on sam kaže da je zločine počinio u svoje ime i iz svojih razloga, ne kaje se i ne traži ni od koga da prihvati njegove zločine, niti bi očigledno na to pristao.

Oni što guraju u sve to milione nedužnih građana Srbije verovatno znaju zašto to rade, ali to osim katastrofalne štete po sve građane Srbije-naravno, izuzev onih koji su zaposleni na poslovima naše nesreće- nikome u Bosni niti šire, osim pilatovskog pranja ruku, nikakvog dobra neće doneti. Niti će zločinci biti kažnjeni niti će žrtve naći smirenje.

Dragan Vidaković