Вести

U prošlom broju NIN-a Majkl Mičer (britanski ministar za životnu sredinu u vladi Njenog Kraljevskog Visočanstva (1997-2003) koji je smatran za jednog

Dragan Vidaković (“Žrtve cinične strategije”, NIN br.2787)

+++

od najkompetentnijih kadrova u vladi Tonija Blera), i slepima i gluvima, i onima koji se prave da su, kaže zašto se dogodila, a u dva ranija broja Džems Harf, bivši šef PR agencije “Rader&Fin”, je lepo objasnio i kako je smišljena i izvedena realizacije naše nesreće. Opisao je gusto tkanje laži i poteze koji su, jedan po jedan, korak po korak, uništili naš narod i našu državu.
Ko se seća njegove priče, seća se i da je ključni potez koji je doveo do naše konačne satanizacije bilo “navlačenje” Jevreja, naše navodne braće po stradanju, na priču o srpskim koncentracionim logorima u Bosni i suludo izjednačavanje Srba sa nacistima i Miloševića sa Hitlerom, kako se hvalio Harf, a zatim su, precizno vodeći završnicu, ispili zasluženi šampanjac u noći kad je započelo bombardovanje Beograda, okončavši slavlje pozdravom: doviđenja u Prištini.

Međutim, nikada “Rader&Fin” i naručioci njegovih nedela ne bi uspeli da Srbi u Srbiji nisu ponavljali njihove laži, i to je jedini ključ njihovog uspeha, jer je najjača potvrda njihove gnusne industrije laži nastajala onog momenta kad su ih izvikivali srpski “intelektualci”, “srpska pamet”, “ponos slobodnog sveta”, kako su beslovesne tetošili naši neprijatelji.
Na sav glas i iz petnih žila širom Srbije se izvikivalo da smo gori od Nemaca, od Hitlera, Sadama, gulaga, Aušvica, da smo zlo, da Zlo stanuje u Beogradu, da je sve pitanje slobode, demokratije i ljudskih prava. A nijе!

Sve je bilo pitanje novca, droge i laži, dok je ostalo samo sujeta prostote koja bi da je neko uvaži, da kaže gospodine, njemu, golji, dojučerašnjem čobaninu, akteru “Breaking news”, čudu od čoveka, živoj istoriji gluposti, večitom (bure)vesniku novog doba.

Eto tako je, skoro besplatno, potkivajući žabu u Beogradu, “Rader&Fin” uništio jedan narod i jednu državu uz pomoć svih onih koji to nipošto nisu smeli da urade.

Kako su uopšte najviše institucije ove zemlje mogle da padnu na stupidarije “Rader&Fin-a”, i kako se posle objašnjenja doktora za laž i spletku-Harfa, posle reči Majkla Mičera, koji svakako zna o čemu priča, i niko ga ne može diskvalifikovati kao pristalicu Miloševića i učenika dnevnika “TV Bastilje”, uopšte usuđuju da bilo šta i dalje pričaju i izvinjavaju se i klanjaju svima redom i bez reda.

Kolika nam je šteta nanesena beslovesnim ponavljanjem pažljivo odabranih rečenica za ispiranje mozga, niko nikada neće moći da utvrdi. Sreća je da, verovatno nikada više, nesposobnost i umišljenost, s jedne, i lična mržnja i pohlepa za novcem, s druge strane, neće naneti, nikome na svetu, veću štetu od ove, nepopravljive, koju smo mi imali nesreću da doživimo i preživimo(?).

Dragan Vidaković