„На конференцији за штампу одржаној у згради Патријаршије у Београду 13. фебруара епископ бачки Иринеј (Буловић),
Часлав М. Дамјановић, 01.03.2010, извор: СРПСКЕ НОВИНЕ
+++
је рекао да је епископ рашко-призренски Артемије уредно позван на седницу Светог архијерејског синода“, да се владика Артемије “на позив није одазвао“ – да “није дошао да присуствује седници“, и да је због тога “Синод одлучио да пошаље своју делегацију у Грачаницу да саслуша епископа Артемија и да изврши контролу финансијског пословања Епархије рашко-призренске.“ (“У лажи су кратке ноге а дуга барда“, Жељко Которанин, “Вести“, 16/02/10, Новинар.де, 17/02/10)
Ова формулација епископа Буловића је управо званично образложење због чега и по чијем наређењу је предузет “процес“ против владике Артемија.
Међутим – да није по среди никакав “процес“, а поготово не “црквени процес“ – већ, да је, напротив, заиста противзаконит, неканонски, зликовачки обрачун са владиком Артемијем, управо клерикално-политичко насиље над Православљем Вере, Верника, и Српске Цркве – и да је неистинито званично образложење Синода, онако како га је формулисао епископ Буловић – „да се не ради о позиву“ нити “не одазивању“ владике Артемија него о зликовачкој “замки која је постављена владици Артемију“ – “као изговор за противправни упад у Епархију рашко-призренску“ којим лудило безумља злочиначки смера да разори не само “последњу установу српскога народа на Косову и Метохији – Епархију рашко-призренску“ – већ и последњи бедем одбране Православља у нашој Цркви – разоткрио је Жељко Которанин у свом напису “У лажи су кратке ноге а дуга брада“ – у којем је као доказ навео аутентично писмо Владике Артемија Његовој Светости патријарху Иринеју, написано истог дана када је владика разговарао са Патријархом – и истог дана када је била седница Синода! (‘‘У лажи су кратке ноге а дуга брада“, Жељко Которанин, “Вести“, 16/02/10)
Которанин је безпоговорно доказао да и формулација епископа Буловића, и званично образложење Синода – не одговарају истини.
Доцније је у медији, од које је већина очигледно диригована да пропагира зликовачку стерилизацију Истине у Привид – лансирана тврдња “да је и патријарх Иринеј био против привремене суспензије владике Артемија, док извори блиски Синоду то негирају.“ (“Више владика незадовољно увођењем администратора“, Јелена Тасић, У Фокусу)
Међутим, чињеница је да Патријарх није могао бити против “Замке“ јер су митрополит Амфилохије и епископ Григорије ишли у Грачаницу по одлуци Синода – управо са Патријарховим знањем – како би наводно извршили “финансијску контролу“, а што је све заједно била Замка за Божијег праведника Артемија којом су га намамили, чак и приморали – да иде у Београд да објасни целу ситуацију, и тако, док је владика Артемије био у Београду, такозвани “привремени администратор“, епископ Атанасије, је муњвитом акцијом преузео Грачаницу, да не кажемо преотео, и то без икакве званичне примопредаје дужности – што је Патријарху свакако било познато.
Да је заиста био против “Замке“, када га је митрополит Амфилохије обавестио телефоном о оправданој реакцији владике Артемија – Патријарх је могао да нареди обустављање накарадног “процеса“ – али – није то учинио.
Осим тога, Патријарх није био против “Замке“ јер, како се каже у писму владике Артемија, “позив Светог архијерејског синода (бр. 102 од 4.2.2010.), који наводите у одлуци о „неодложном“ доласку на седницу Светог архијерејског синода – нисмо примили – као што Вам је познато“!
То доказује да је Патријарху било “познато“ да владика Артемије није – није примио позив!
У Патријарховом телефонском позиву, како се даље наводи у писму – такође “није поменут писани позив на седницу“ – а “наш долазак није“ – није “конотиран као неодложан“ – јер је Патријарх дословце рекао само – „било би добро да дођете“! И зато је “необично да Нам ни том приликом није био уручен позив за неодложан долазак на седницу Синода, који у одлуци помињете, нити Нам је наглашено да се на седници задржимо“ – него – “штавише, у нашем разговору – седница Синода није ни поменута“?
Бестидност “Замке“ доказује и анализа докумената. Прво, документ (деловодни број 106), којим се наређује митрополиту Амфилохију и епископу Григорију “да у среду, 10. фебруара 2010. године отпутују у манастир Грачаницу“ да “саслушају Преосвећеног Епископа Г. Артемија“ – потврђује “да су одлуке о испитивању епископа Артемија донете пре“ – пре “седнице СА Синода одржане 13. фебруара“. (“Када је Артемије заиста смењен“, Vestionline, 19/02/10, 00:12) И друго, докуменат (бр. 102, 4. фебруар 2010.) у којем се тврди да се владика Артемије наводно “није одазвао позиву СА Синода да неодложно дође на данашњу седницу СА Синода, о чему га је јуче – лично oобавестио Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј“ – на основу цитираног аутентичног писма владике Артемија – такође доказује неистину навода.
И најзад, чињеница да се “умировљени епископ Атанасије нашао у Грачаници већ само сат након што је Синод донео одлуку“ – тврди се да је из Београда пребачен хеликоптером директно у Грачаницу – доказује да су конспиратори “Замке“, укључујући и Патријарха, били саучесници у припреми насиља, и то здружено са државним и полицијским органима и Србије и Косова.
Очигледно је да је “Замка“ била планирана да изазове тучу калуђера пред спремним телевизијским камерама испред Грачанице, и да је баш зато и изабран датум уочи Сретења Господњег и уочи ускршњег поста – да би присуство бројних верника и монаха пред Грачаницом, који су чекали повратак владике Артемија – обезбедило телевизијску “представу“ наводног “спасавања“ Грачанице од наводно “помахниталих“ присталица владике Артемија!
Сатима пре него што ће владика Артемије стићи из Београда у Грачаницу – конспиратори “Завере“ су “упали у манастир, обили келије, заузели рачунар, сменили секретара епархије“ – не понашајући се као помахнитали судије “који су дуго и страсно чекали“ ову прилику! (“Артемија нападају јер је највећи човек међу православнима“, Ана Радмиловић, Правда, 22/02/10)
Епископ Атанасије је безаконито и бахато упао у Грачаницу са епископом Теодосијем, који је собом довео “од раније јавности познате дечанске силеџије“, а већ су унапред биле припремљене и шведске војне снаге, и шиптарска полиција и око Грачанице и на граничним прелазима, па чак и припадници обавештајне агенције Србије…
Врхунац насиља обавио је епископ Атанасије “затварањем владике Артемија у епископски двор“ – након што је “неколицина Дечанских монаха уз помоћ БИА, КФОР-а и разних пијаница из Велике Хоче, замало пролила хришћанску крв у порти светог Грачаничког манастира“. (Очевидац, електронском поштом, 18/02/10)
Неуспех да се испровоцира крвопролиће пред телевизијским камерама, “судећи по Теодосијевој реакцији било је велико разочарење“, јер су по злочиначкој замисли акције “Замка“ – невини верници требали прво да буду премлаћени – а потом окривљени – наравно без доказа – и насупрот истини – и да за све то буде лажно оптужен владика Артемије!
Али, пошто је пропаганда Привида најважнија – одмах после оргије мржње и садизма – иако није дошло до крвопролића – епископ Атанасије се појавио на телевизији да обмане јавност да владика Артемије “ужива пуну слободу и да није у затвору.“
Заиста, мржња и садизам акције “Замка“, какви се до сада нису догодили у православном здању – изведена је по Крцуновом рецепту:
“Биће убијен после поштеног суђења…“
Сала крцата дечанцима који спроводе заробљеног владику Артемија у притвор… монасима и верницима забрањено да уђу до владике Артемија да им да благослов… појачана безбедност – осим КФОР-а епископ Теодосије је довео и “своје“ монахе да спрече улаз онима који желе благослов владике Артемија, којег спроводе и држе заточеним исте силеџије из Велике Хоче, који су годину дана раније чували стражу код капије дечанског манстира док су три Теодосијева булдога износили о. Симеона, коме су претходно сломили ногу… ограничено кретање владики Артемију… ограничен број монаха… исечена телефонска веза… прислушкивање владикинх разговора… што је посведочио чак и раздрагани епископ Григорије…
…у историјском запису овај насртај мржње на Веровање у Бога неће бити записан као дело неколицине појединаца – као починилац садизма у Грачаници – биће записана СПЦ!
СПЦ је наставила злочин мржње и садизма:
Иако против владике Артемија није покренут канонски поступак – надчасник садистичких џелата, епископ Атанасије, насрће на манастир Свети Архангели, држи службе, обилази народне кухиње, иде чак и у Велику Хочу – обезбеђен шиптарском полицијом – све то уз знање СПЦ – зато да би се јавност обманула привидом као да су верно монаштво и верни народ владике Артемија “априори, једнодушно и безрезервно“ прихватили „смену“ – зато да се прикрије истина и да испадне као да СПЦ води редован канонски процес – а не узурпацију Вере!
За време отимања Грачанице од Православља народ по мећави демонстрира испред Епаршије – Синод не реагује. Поједине монахе из Манастира Црна река Синод проглашава “лудима“. Протест групе православних владика – Синод безобзирно угушује. На апеле врхунских духовника Православља, угледних интелектуалаца, православних монаха, православног српског народа, из отаџбине и света – Синод се оглушује…
Обманa Привидом
Пропаганда зликоваца, узурпатора православних мантија, достиже врхунац 25. фебруара:
У пропагандном напису “Артемије прихвата одлуке Синода СПЦ“ тврди се да је приликом посете Грачаници владике Григорија и министра вера Богољуба Шијаковића, издата “Изјава владике Артемија“, у којој он тврди:
“Мислим да ће овај проблем који је настао бити легитимно решен на Архијерејском сабору, а до тада нека се у миру, без халабуке, ствари испитају. Ту су државни органи, нека испитају све чињенице, а онда ће Сабор на основу својих сазнања, канона и устава СПЦ донети најцелисходније решење.“
Наравно да ово јесте став дубоког Православног Духовништва и Православне Вере владике Артемија – али – додати коментар да је овом изјавом владика Артемије “позвао све оне који га поштују, а којих, како је рекао, није мали број, да сe саображавају томе што он прихвата и остаје у послушности СПЦ и покажу солидарност и љубав према њему и према СПЦ“, и да његова “порука треба да буде путоказ свима онима који користећи његово име и положај у коме се тренутно налазимо, стварају утисак како владика Aртемије са неким својим присталицама ствара раскол у СПЦ“ – коментар за који се тврди да је тако “рекао је владика Артемије у свом првом јавном обраћању након што га је Синод СПЦ, 13. фебруара, разрешио дужности управитеља епархијом“ (“Артемије прихвата одлуке Синода СПЦ“, 26/02/10, Новинар.де) – ставља цео овај догађај у сумњу:
Да ли је неко ко је више од десет дана сужањ потпуно отесечен од света – отсечен телефон, укинут интернет, забрањено посећивање, окружен обезбеђењем, можда и мучен – свестан шта се догађа изван зидина његовог заточења?
- Ко зна какве су му лажи напричали епископ Григорије и министар Шијаковић?
- Ко зна каквим претњама и уценама су га изложили?
- Како онда поверовати да владика Артемије сматра Протест Православља – “халабуком“?
- Како поверовати да владика верује da ће нецрквени процес бити “легитимно решен на Архијерејском сабору“?
- Како када зна да Синод не зарезује Сабор?
Како поверовати да заточени владика верује да ће се све решити “у миру“ и “без халабуке“, и да ће “државни органи испитати све чињенице“ кад је свакој поштеној здравој памети – а памет владике Артемија је и поштена и здрава – јасно да су “државни органи“ заиста окупаторски органи који су саучесници у обрачуну са Православљем? Како поверовати да ће “Сабор на основу својих сазнања, канона и устава СПЦ донети најцелисходније решење“ – кад узурпатори Синода диктирају Сабором тачно онако како им “ментори“ наређују?
Они злочинци који су некад растурали и који данас растурају Цркву стварним расколом – користе стварну љубав владике Артемија за стварним јединством стварне православне српске цркве – да том обманом затру сваки протест – зато да би на миру докрајчили свој злочин… јер, “чиме се може уценити један српски свештеник? Смрћу?“ Не… јер “Срб је Христов, радује се смрти!“ певао је Ђакон Авакум, носећи на леђима колац на који су га Турци набили 1814. на данашњем београдском Тргу Републике.“ (“Уредништво „Српског листа“ о догађајима у Грачаници“, “Терор у Грачаници /2/“, 27/02/10)
И, на крају крајева, пошто је непобитна чињеница да се акција “Замка“ обавља по Крцуновом рецепту – зар није и свака реч Драже Михаиловића изговорена на правном линчу била резултат – његове неприсебности?
Да смо заиста жртва Обмане Привидом доказује изјава Исмаиља Хасанија, “социолога религије“ са Универзитета у Приштини (“Дувају ли други ветрови у СПЦ на Косову? Рефки Алија, DW – WORLD.DE – Deutshce Welle, 25/02/10):
СПЦ – “Језгро исказивања душе српства“!
Много убедљивије од штурих (не)саопштења Синода и шарлатанских формулација епископа Буловића, у провокативном напису “Дувају ли други ветрови у СПЦ на Косову?“, осим многих угледних ефендија, приштински “стручњак за религиозна питања“ Исмаиљ Хасани, проглашује да СПЦ “симболички означава језгро исказивања душе српства“ – док истовремено исламисти и римокатолици, па чак се при руци нашао и немачки главнокомандујући генерал, тврде Лаж да се за разлику од епископа Атанасија – “владика Артемије бавио мржњом и политиком – уместо Вером“!
Све то доказује настављање исте оне Лаж која је оклеветала митрополита Дионисија за раскољника – исто као и тада, огромном пропагандном обманом, СПЦ намеће себе за Српство, намеће себе за Светосавље и Православље – исто као некад СПЦ намеће себе за Веру – истом обманом којом се прикрива инквизиција Православља епископа Добријевића – исто као некад, и исто као и сада – СПЦ је та која политички дискриминише, политички рашчињује, политички избацује из Вере, политички проглашава лажно лудим, политички отима, политички закатанчује Веру – лажно приказујући себе за стварно Српство и стварно Православље – лажно клевета стварно Српство и стварно Православље за некакав неонацизам – што је уствари узурпирани Синод – који исто као некад – уз исту здруженост, некад са Верском комисијом данас минстром вере – рашчишћава стварно Православље у име лажног Православља, стварно Српство у име лажног Српства… што је и логично, јер узурпатори Синода су већ давно продали себе Рмокатолицизму и осталим сатанистичким “менторима“ мржње – баш зато да би уништили стварно Православље и стварно Српство.
То је значење речи Исмаиља Хасанија и немачког генерала у Призрену да је “СПЦ jезгро исказивања душе српства“ и да је “владика Артемије заступао мржњу и бавио се политиком“ – а “не вером“! То значење открива громадне димензије Обмане настављене Завере – управо докрајчивање Обмане – управо докрајчивање усташког злочина – они који нас мрзе, они који не верују у Бога – оптужују нас као да сми ми ти који мрзимо и да им се због те лажне клевете – безбожницима – наводно Бог даје право да нас ликвидирају…
Та Обмана јесте докрајчивање “ломљења кичме Србији“.
“Биће убијен после поштеног суђења…“
Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац Немања изусти ове речи:
„Всјакоје диханије да хвалит Господа!“
И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200.
А ви СПЦ – зашто ви мрзите?
Зашто вам је мржња острашћена садизмом?
Нису то преко Саве и Дрине налетели ни усташе, нити Ватикан, нити фратри из Широког Бријега, нити муџахедини из Травника, нити језуита из Каленића… нити Крцунови удбовци… не, то сте из Београда и Дечана на Грачаницу налетели ви… наша рођена Црква… зашто?
Да ли чусте у мантијама вашим – а то су наше рођене српске, светосавске, Исусове мантије – да ли чусте речи:
“Ко ово буде умео да чита, разумеће, да ако овако наши отачаствени архијереји не престану са удбашким навикама, као хришћани – мораћемо их се одрећи и тражити чист омофор!“
“Са великом тугом и болом написах ову поразну истину“, али “у таквој смо ситуацији да нам горе не може бити!“
Због ваше острашћености мржњом, због садизма вашег, зато нам јесте “да нам горе не може бити“! И зато кријем од вас име Православца који ову Реч изрече – кријем га невиног и искреног од ваше лудачке острашћености мржњом Распећа пресветог…
“Ми смо део верујућег народа. А ви?“
“Срам Вас било, за овакве текстове, види се да радите за ваше швапске менторе. Владика Артемије је данас рекао своје. Ви би по оном старом завади па владај. И ко сте ви уопште?“ Послао ово Драган електронском поштом. (Коментар на “Одговор монаха Антонија на “Саопштење за јавност епископа Иринеја““)
А одговорио му уредник Новинара.де (Коментар):
“Ми смо део верујућег народа. А ви?“
Видиш, СПЦ, једноставан је одговор Православца – ми смо “део верујућег народа“ који верујe у Бога… па сходно томе, ми смо део оних који верују и у Поштење, Истину и Правду… и зато питамо узурпаторе СПЦ:
Питање узурпаторима СПЦ: A ко сте ви уопште?
По оном “старом завади па владај“, које ви, зато што је народско, сматрате простачким, да ли сте ви Исмаиљ Хасаниј, или ефендија Буловић?
Питамо… како то да сте сатрапи и провокатори и изелице?
Питамо простачки… питамо народски и српски:
Зашто радите не само за “швапске“ и ватиканске “менторе“ већ и за све белосветске “менторе“? Зашто животом својијем доказујуте да не живите Веровањем у Бога?
Часлав М. Дамјановић
www.ravnogorskivenac.com
Да би сте послали коментар морате бити улоговани