logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: Срђан Марјановић    1.126 пута прочитано    Датум: 2.03.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Ko je дао налог да се вл. Артемија ЗАТОЧИ.Путем електронске поште смо добили занимљиву белешку-сведочанство монахиње Пелагије из манастира Грачаница, писану 11. фебруара. Белешку преносимо у целости и у оригиналу.

Срђан Марјановић, 01.03.2010

+++

Манастир Грачаница, 11.02.2010

Налазећи се 10. 02. 2010. год. на послушању гостопримца и оставши целог тог дана на месту свог послушања, била сам у прилици да чујем поједине делове разговора који су се водили у манастирском салону између представника Синода (Митрополита Амфилохија и Епископа Григорија) с једне и Мати Игуманије Ефросиније и благајника ЕУО М.Марковића са друге стране.

Г. Марковић je дошао у салон још док je Владика Артемије био присутан састанку. Владика je јасно поновио да не даје свој благослов за преглед докумената, а потом je напустио салон. Г. Марковић je остао са члановима комисије. Митрополит Амфилохије je, потом , дуго “објашњавао” г. Марковићу “неопходност” прегледа докумената о пословању Епархије. Сва та “објашњења” су се базирала на потреби “заштите” Епископа Артемија, који je, по њиховим тврдњама, ето, добар, али нажалост искориштен од стране о.Симеона.

Навели су и то да je Владика Артемије био дужан да разреши о.Симеона свих дужности, што он није урадио, већ га, напротив, још и унапредио. Следиле су, затим, разне оптужбе на рачун о.Симеона. Такође су помињали и пословање П. Суботичког, да би завршили тврдњом да ће Владика, због противљен.а комисији, можда чак бити и суспендован. Након излагања Митрополита Амфилохија, реч je узео г. Марковић. Рекао je да, колико он познаје Устав Цркве, сматра да и “за њега као цивила, важе одлуке Синода и Сабора, исто као и за свештенике”, што je Митрополит и потврдио. Затим je г. Марковић упознао комисију да он живи у црквеној кући и да зна шта га чека уколико дозволи да се документа прегледају, тј. да ће изгубити и посао и стан.

Помињао je и да ће поднети оставку и отићи да станује приватно. На то су Митрополит и Еп. Григорије узвратили да ће га они заштитити и да до тога неће доћи. Г. Марковић je потом рекао:

“О. Симеон je монах, не знам, можда не смем, али како je он стекао за последњих четири године (или шест, не сећам се тачно како je рекао) оно што ja за цео живот нисам, није ми јасно.”

Затим je помињао некакве хиљаде евра, множио их са поменутим годинама, и множењем добијено богатство представио комисији. Овде напомињем да сам апсолутно сигурна у изречење наведене огпужбе, међутим нисам сигурна да ли je њоме оптужио о. Симеона или П. Суботичког. Нисам чула да je поменуо Пеђино име, сем ако га није другачије ословио или изговорио тихо, док сам име о.Симеона јасно чула. Ова моја сумња се појавила као последица сопственог поимања наведене оптужбе као велике бесмислице – питала сам се где ли je он видеo то огромно богатство о.Симеона. Убрзо потом, Митрополит je послао свештенике са г. Марковићем у канцеларију ЕУО, и са Еп. Григоријем остао у салону да сачека преглед докумената.

Убрзо по одласку г. Марковића, у салон je дошла Мати Ефросинија. Не знам тачно да ли ју je неко позвао, или je сама одлучила да дођз, али сам мало пре њеног доласка чула да Митрополит некога пита , мени се учинило баш за Мати, и да je потом рекао:

“Позовите и кажите да ми чекамо”.

Одмах потом појавила се Мати. Изузетно срдачно су се поздравили, Мати им je пожелела добродошлицу и замерила им што нису дошли на ручак. Митрополит се правдао да je, ето, “Преосвећени Владика Артемије напустио састанак, па на шта je Мати узвратила:

“Ма нека je он, ви сте требали да дођете!”. Остала je са њима веома дуго у салону. На самом почетку, Митрополит je “објаснио” Мати да су дошли због о.Симеона. Овде заиста не могу тачно да наведем све изјаве Мати Игуманије, зато што je причала испрекидано, често смањујући тон. Међутим, колико сам могла да разумем, сложила се са тим да je о.Симеон крив за све, да Владика ради оно што о.Симеон одреди. Била je љута на Владику, оптуживала га како он њу ништа не пита, како хоће да je смени: “Па смени, смени ме!”

Уз то je наведен познати благослов Патријарха Павла да “не тражи смену, али ако он хоће, нека смени, као што je сменио и у Дечанима..” итд. Цео став Мати Игуманије je ишао на руку присутним Епископима. Заиста, овим писањем немам намеру да “тужакам” М. Игуманију, нити ми je цил да укаљам њен углед, али je било тужно и мучно слушати њено “исповедање”- као да je једва дочекала да се изјада неком најприснијем. А још тужније и мучније je било слушати како се користи наивност Мати Игуманије.

Митрополит je у једном моменту питао: “А шта мислиш, Мати, о оном Суботичком Пеђи?” Реакција je била врло бурна: “У! Пеђа! Јој, не питајте, он je нама хиљаде и хиљаде евра узо! ” Митрополит je поменуо конак у Девичу, који je урађен као ” ни себи, ни свом”, што je Мати објаснила као логичну последицу Пеђине нестручности. Такође je Мати Игуманији појашњено да je комисија првенствено дошла да “заштити” Владику Артемија, “честитог, доброг ” , кога Митрополит познаје још од, ако не грешим, 1953.год., и да треба да замислимо како je њему (Митрополиту) кад je, ето, баш на њега пало да се бави свим овим. Дуго су разговарали и о небитним стварима, а Мати je изненада викнула:“Кажу – Амфилохије љуби руку папи!”

Он joj je, како je сама то после изјавила, објаснио да je ” важно срце “; да, као што код нас у манастир долазе странци и ми седимо са њима, тако и он са папом. И као што ми нисмо ништа од странаца попримили, тако ни он од папе, итд., да би у каснијем разговору са, вероватно, Патријархом, искористио ту изјаву М. Игуманије да нас све оптужи како их називамо папистима. Мати je гласно жалила Еп. Теодосија који се, како joj je то давно објаснио, “толико труди да не увреди нашег Владику, све лепо с њим, али не вреди” Била je веома погођена тиме што га je Владика удаљио из салона.

После извесног времена, он се ипак појавио, што je Мати веома обрадовало и “наредила ” му je да седне. Еп. Теодосије je журно ушао у салон и потом се зачуо нечији говор са неког апарата -да ли je неко с оне стране телефона читао им нешто, да ли je то био радио, не занам. Ако сам добро разумела коментаре, радило се о некој изјави наше Епархије ( тј. Владике ), али нисам апсолутно сигурна. Појавиле су се, потом, поједине сестре – с. Серафима, с. Марта (која je обећала да ће “сву тројицу Владика звати на монашење” ), с. Ирена, и седеле са гостима и Мати. Донета je и храна из кухиње, као и послужење за Владику Теодосија, коме je исто од стране гостопримца било ускраћено, јер му je било ускраћено гостопримство од стране Владике Артемија.

Мати се, после дужег времена, повукла, а Митрополит и En. Григорије и Теодосије су и даље остали да чекају. У једном моменту јасно сам чула да Митрополит с неким разговара преко телефона. Поменуо je да je “он (Владика Артемије ) потписао Ваш акт”, по чему сам закључила да разговара са Патријархим Иринејем. У том разговору, Митрополит je рекао за нашег Владику да je

“ван себе, да je изгубљен човек, да не зна шта ради. Ja га знам од ’53. год., то није тај човек. Овде je део монаштва фанатизован. Нас називају папистима, плаћеницима запада.”

Помињао je да je Владика већ имао некакву спремљену изјаву. Рекао je да треба хитно сазвати седницу Синода “вечерас, или сутра, после Литугије”. Била сам шокирана овим изјавама.

И Митрополит и Еп. Григорије су излазили, ишли у правцу канцеларије ЕУО. Касно поподне je цела процедура била завршена, сви су се окупили у салону. Дошла je опет и Мати, коју je тада, како je то сама рекла, позвао Еп. Теодосије, отишавши до њене келије. Митрополит je рекао Мати да су се они “јавили Преосвећеном Владики Артемију (нисам чула због чега ), али да je он рекао да не треба”. Мати je била изненађена:

- “Како не треба ?! Треба да се измиримо, сад ће пост!”

- “Па јесте, ал он неће” – каже Митрополит. “Ja вас све волим, и желим да се измирите, а ко je крив…”

Овим речима Мати Игуманија je госте испратила, а потом покушала да објасни гостопримцу како су “они, ишли код Владике да се помире (или поздраве), а он, замисли, неће, каже не треба!”

Узгред je на рачун гостопримца изрекла бројне грдње због непослуживања En. Теодосија:

“Мислиш, то ти je на спасење!” Мислим.

Овим се ова тужна “посета” завршила. На питање Мати Игуманије када ће опет доћи, Митрополит je одговорио да све зависи од тода шта ће се одлучити на седници. Надамо се да са оваквим намерама неће више никада.

Монахиња Пелагија

Формат текста и илустрација -новинар.де

Оригинал белешку-сведочанство можете преузети ОВДЕ као пдф документ




2 коментара у вези “Svedočanstvo monahinje Pelagije”
  1. Puna podrska sestri Pelagiji za hrabrost ispovedanja vere.Kao i svima koji se bore za istinu i ne plase se nikoga do Gospoda Boga svojega !

  2. […] монахиње ПЕЛАГИЈЕ  ( http://www.novinar.de/2010/03/02/svedocanstvo-monahinje-pelagije.html) Екипа новинар.де, […]


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo