Вести

Дешавања на српском географском простору, политичка, економска, верска …, одувек су изазивала велику пажњу у руској јавности. Руси, историски, сматрају Србију својим јединим искреним савезником на Балкану.

из Москве за новинар.де Младен Олуић, 19.02.2010

+++

Преносим текст познатог руског геополитичара и публицисте Георгија Героева, у светлу најновијих дешавања у српском друштву. Чланак је изашао пре одлуке о уклањању владике Артемија са чела Рашко-призренске епархије. Утолико је и значајнији, јер указује на могуће мотиве тог острашћеног чина.

Службени Београд се полако али сигурно креће ка интеграцији у евро-атлантске структуре. Либерално руководство Србије спрема се да се придружи НАТО-у, чак и без референдума. Најтужнија ствар је да је на страни либерала стало и тренутно руководство Српске православне цркве. Како је планирано у западним центрима моћи, управо садашњим челницима Цркве, ће бити додељена готово одлучујућу улогу у предстојећем геополитичком спектаклу.
Стални представник Русије при НАТО Дмитриј Рогозин се (6 Фебруар, 2010) неочекивано обратио властима у Србијји: „Ако Београд жели да постане члан НАТО-а, он ће морати да призна независност Косова, у ком случају ће Русија бити приморана да промени свој став по овом питању.“

„Генерални секретар НАТО, Андерс Фогх Расмуссен је недавно рекао да уколико Србија жели у ЕУ, не мора прво да се придружи НАТО-у. Осим тога, тешко је схватити како можете да разговарате о чланству, када се Београду и данас могу видети трагови од НАТО бомбардовања пре десет година. Ту је и проблем Косова, чија независност је призната од већине земаља НАТО-а. Поред тога, постоји проблем демонизације српског народа, грубе антисрпске политике дуплих стандарда Запада према учесницима рата на простору бивше Југославије … Да ли су све ово заборавили? Русија, једноставно не разуме избор Србије у корист НАТО-а у светлу овога што сам управо набројао. „- рекао је Дмитриј Рогозин.

Питање уласка Србије у Северноатлантску алијансу већ одавно је актуелан у српском политичким круговима, управо у тим круговима, који је данас окружују густим прстеном актуелног председника Србије Бориса Тадића. А они, су на жалост, данас већина.

Данас је српски народ, његова огромна већина, против уласка у НАТО. И уколико буде референдума, о овом питању, то са великом вероватноћом можемо утврдити, да српски народ неће подржати иницијативу Владе. Рогозин је правилоно рекао, да у Србији и данас постоје трагови НАТО бомбардовања, и да то Срби нису заборавили. Али нису само трагови бомбардовања аргумент зашто обични грађани Србији одбацују чланство у НАТО-у. По том питању и даље остаје кључни проблем непризнавање независности Косова. Преко НАТО-а, Брисел ће веома лако повући линију испод проблематичног питања и не замарати се више њиме у овом региону. Штавише, чланство Србије у НАТО-у би омогућило Западу и САД-у, да коначно истерају Русију са Балкана, и стави коначну тачку на питање дуготрајне конфронтације. Као и чињеница да потенцијални српски регрути, као топовско месо, неће бити на одмет. А то што се на хоризонту формирала могућност сукоба са Ираном, само јача жељу у Бриселу да у својим редовима регрутују нове чланове.

Трагично, референдума о приступању Србије НАТО-у, неће бити, јер је осуђен на неуспех. Знајући ово, Тадић и његови сарадници, улажу велике напоре, како би се Срби предомислили.

Значајно место овде игра, наметнута реторика о томе да је НАТО, генерално – нешто добро. На пример, изјава Александара Чортића, посланика из владајуће коалиције и члан Одбора за безбедност:

„Ако Русија развија сарадњу са НАТО-ом, и има сталног представника у НАТО-у, не разумем зашто Србија не може да појачају сарадњу са НАТО. У овом случају, верујем да би Србији улазак у НАТО помогао да мирно реши проблем Косова“.

Следећим кораком на путу Србије ка НАТО-у … јавља се избор новог српског Патријарха Иринеја (Гавриловић). Одмах желим да се оградим – то што ја повезујем питање уласка Србија у НАТО са новим патријархом, то је моје лично виђење, и могуће је да грешим, време ће показати.

За Србе, Православље је данас, као и одувек, било важан фактор не само њиховог духовног живота, већ и кључни политички тренутак, јер и сама српска држава, дугује своје постојање управо Српској православној цркви. А косовска земља – колевка ове државе, тако да је овај регион често изједначаван са духовном суштином српског народа.

И управо због тога, Патријарх је не само највиши духовни положај у држави, већ и духовно-политички лидер. Ауторитет предходног Патријарха Павла (Стојчевића) у земљи је био безизмеран. Он је уживао тако бесконачно поштовање код Срба да су га се власти бојале. А знајући да се врло активно борио за очување Косова у саставу Србије, нико није смео да чини никакве нагле потезе у том правцу, како не би изазвао јавне немире.

Данас су Срби добили за Патријарха човека, који максимално одговара тиму Бориса Тадића.

„Као председник Републике, искрено се надам да ћемо радити заједно за добробит свих и изградњи бољег и праведнијег друштва за све грађане Србије“- рекао је српски лидер у својој честитки одмах након избора Иринеја.
У Србији се Иринеј Нишки преставља као човек, који ће Српску православну цркву водити на неутралан начин. Тадићев тим се нада да ће нови патријарх да преокрене Цркву из чувара српске државности, у обичну културно-просветитељску организацију. А ако се то деси, Црква ће, под јаким упливом државе, одступити са Косова, као и народ који се буду тамо затекао. Неће имати више ништа да брани.

И тако ће народ, од српских патриота постати обични европљани, без рода и племена, без отаџбине и вере.

Да не бих био неоснован у својим прогнозама, навешћу неколико примера који карактеришу новог патријарха, као човек који подржава политику садашњиег председника Бориса Тадића. На пример, током своје прве конференцији за новинаре, која је одржана одмах након његовог избора, Иринеј Нишки је изразио став Српске православне цркве у вези улазака Србије у Европсу унију:

„Наша земља кроз своју историју налазила се у Европи. И надам се да ће Европа поштовати наше традиције и нашу српску православну веру. Ми немамо разлога да се плашите од Европске уније „.

Након ове изјаве, нови патријарх је говорио новинарима о свом предстојећем сусрету са председником Србије, где је посебно нагласио да – државе и цркве морају да помажу једни друге:

„Ми смо једна целина и један организам, и треба да помоажемо једни другима. Државе мора да уради свој посао, црква, као што сви знају – свој, али заједно правимо један општи курс. „

Даље, на питање једног од новинара, како он, као нови патријарх, види могућности да Србија приступи НАТО-у, он је јасно ставио до знања да ово питање треба да одговоре грађани Србије, на референдуму.

Овде, као благу дигресију, морам да приметим да жеља новог патријарха за одржавање референдума по питању Србија – НАТО, говори о томе, да је за њега питање независности Косова и Метохије, одавно решено. А решење, нажалост, није у корист Срба. Једина ствар, која га тренутно забрињава у јужној српској покрајини, јесте његово устоличење, које је заказано у Пећкој патријаршији за 25. април ове године.

„Надам се да ће бити довољно разумевања у вези путовања у у центар наше Цркве и да браћа са Косова неће ово схватити као провокацију, већ да се овом свечаношћу само наставља традиција древних устоличења наших патријарха,“ – рекао је Патријарх Иринеј на својој првој конференцији за новинаре.

Још један моменат, који овде желим да осветлим, јесте став Патријарха Иринеја према могућности посете папе Бенедикта XVI Нишу, која се планира 2013 године: „Годишњица Миланског едикта је добра прилика поглаварима цркава за сусрет и разговор.“

Дозволите ми да објасним шта они значе. Током своје званичне посете Италији председник Србије Борис Тадић састао се са Попе Бенедиктом XVI и имаo приватни разговор са њим. Једна од главних тема разговора је била подршка Ватикана, зa улазак Србијe у Европску унију. Они су такође разговарали о питањима и развоју билатералних односа. У том случају председник Србије је нагласио посебан значај политичке сарадње – „хришћанске присутности у југо-источној Европи и екуменског дијалог између католичке и православне цркве“.

За предстојећу посету Попе Бенедикта XVI изабранa је у 2013-a година. Управо тада ће бити обележено 1700 година Миланског едикта – документа којим су одобрене верске слободе за хришћане у Римском царству. Аутор едикта је цар Константин Велики, који се родио у граду Нишу, у Србији. По мишљењу Папе Бенедикта XVI, то је веома погодана прилика за такав дијалог.

Све ово још ништа не значи, али не треба заборавити да су таква приближавања хришћанских цркава, која су се десила током неколико векова, спроведено само уз један услов – признање врховног примата Папе.

То јест, Борис Тадић је предао Српску православну цркву у руке Ватикану, у замену за подршку своје политике. А нови патријарх, са жаљењем ово контстатујем, на жалост подржао је Бориса Тадића и такав његов курс.

Дакле, можемо да сумирамо – дани проблем, захваљујући либералним ставовима новог патријарха решиће се сам по себи. Албанцима остаје да на крају само истерају све нежељене ван Косова и да настави изградњу своје нове државе. Али, онда ће се десити следеће – оно што је некада била Србија, од ње ће остати само име.

Младен Олуић, 19.02.2010