Вести

АПЕЛАЦИОНИ СУД СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА ЗА ДЕВЕТИ ОКРУГ бр. 08-16060

ЕМИЛ АЛПЕРИН и други, тужиоци

+++

против

ВЕТИКАНСКЕ БАНКЕ, познате и као “ИНСТИТУТ ЗА ПИТАЊА ВЕРЕ” или “ISTITUTO PER LE OPERE DI RELIGIONE” (IOR)

туженика

______________________________

Жалба Окружног суда САД, Севернокалифорнијски округ,
часног Мексајна М. Чеснија
Окружни суд бр. CV-99-04941 MMC
_________________________________

ЗАХТЕВ ТУЖИЛАЦА ЗА ПОНОВНИ ПРЕТРЕС ПРЕД ВЕЋЕМ И ЗА ПОНОВНИ ПРЕТРЕС ПРЕД ПУНОМ СУДНИЦОМ

__________________________________

Thomas Easton Windle Turley Anthony D’Amato Jonathan H. Levy

адвокати тужилаца

ЗАХТЕВ ТУЖИЛАЦА ЗА ПОНОВНИ ПРЕТРЕС ПРЕД ВЕЋЕМ И ЗА ПОНОВНИ ПРЕТРЕС ПРЕД ПУНОМ СУДНИЦОМ

I. УВОД – РАЗЛОГ ЗА ПОНОВНИ ПРЕТРЕС ПРЕД ПУНОМ СУДНИЦОМ

По мишљењу адвоката, овај предмет подразумева питање од изузетног значаја. После десетогодишњег суђења које је привукло светску пажњу због своје сензационалне теме, веће Деветог окружног суда је закључила да, пре свега, није било никакве правне надлежности. У мери у којој је ова одлука јасно погрешна у правном смислу, она је могла да буде написана непосредно после достављања жалбе 1999. године. Жалбено веће практично признаје грешку тиме што је наредило да се она не објављује. Одлука Деветог окружног суда, која погрешно обрће значење једне од кључних одредби Закона о сувереном имунитету странаца, представља питање од изузеног значаја. Ову грешку треба исправити поновним претресом пред пуном судницом.

1. ВАТИКАНСКА БАНКА НЕМА ИМУНИТЕТ

Тужиоци се слажу да је Ватиканска банка орган владе Свете Столице. Међутим, орган владе може да буде агентура или оруђе (те владе). 28. закон САД, параграф 1603(б), одређује “агентуру или средство” као “орган стране владе”. Ватиканска банка је признала да јесте средство владе (писмена изјава IOR дата под заклетвом). Ако сама Света Столица спада у изузетке по питању државног имунитета, онда ту спадају и њени органи, агенције и оруђа.

Пажљиво читање дела закона који говори о изузецима показује да у овом случају нема државног имунитета. 28. закон САД, параграф 1605(а), предвиђа да:

Страна држава неће имати имунитет у односу на надлежност судова САД или појединих држава. . . у сваком случају. . . (3) у којем су у питању права на имовину која је отета кршењем међународног права и . . . ако је та имовина или имовина замењена за такву имовину власништво неке агенције стране државе и ако је та агенција укључена у комерцијалне активности у САД;

Кључни термини ове одредбе су:

1 Страна држава;
2 имовина отета кршењем међународног права;
3 та имовина или имовина замењена за такву имовину;
4 у власништву агенције или је она обрће;
5 та агенција је укључена у комерцијалне активности у САД.

Веће тумачи ову одредбу као да она испуњава захтев да је сама имовина, или неки њен део, присутна у САД. По тумачењу већа, ако (а) је један број златних полуга отет кршењем међународног права и (б) злато депоновано директно у трезор Ватиканске банке као резерва која покрива повећање способности банке да даје позајмице, и (ц) злато остаје у трезору на неодређено време, онда (д) овај предмет мора да се одбаци зато што ништа од тог злата није тренутно присутно у САД.

Такво тумачење обезвређује закон. Јер закон не захтева да имовина буде у САД. Ако би то захтевао, онда би све стране агенције могле да стекну имунитет од судског гоњења у САД тако што имовина коју стекну кршењем међународног права не би била физички присутна у САД. Јасно је да Конгрес није желео да се ова кључна одредба закона заобилази како се коме прохте.

Мишљење већа иде у смеру признавања исправног значења закона тиме што окривљује водећег тужиоца Алперина:

“Иако признајемо да би било тешко доказати да се тако заменљив артикал као што је злато, за које се у овом предмету наводи да је отето, тренутно налази у САД, Алперин није чак ни изнео такву тврдњу у судској расправи.”
Меморандум, стр. 6.

Наравно, Алперин није изнео такву тврдњу зато што би то било беспотребно. Закон не захтева присуство било какве имовине у САД.

III. ИМОВИНА ЈЕ ОТЕТА КРШЕЊЕМ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА

А. ГЕНОЦИД

Када се узме у обзир целокупан контекст текуће парнице, он не само да доказује да је имовина отета кршењем међународног права, него такође уопштеније показује да жалба, као и њени додаци, више него адекватно задовољавају редуктивни стандард привидне вероватноће која се захтева у предмету Ашкрофт против Икбала, 129 S.Ct. 1937, 1949 (2009) (где се тражи “полагање права на ослобађање које је привидно вероватно на први поглед”). Концантрациони логор Јасеновац за време Другог светског рата историчари су назвали “балканским Аушвицом”. Међутим, ово поређење доводи у заблуду. У Аушвицу, као што је познато, безазлене жртве су вођене голе под туш; уместо воде, из славина је куљао циклон Б, отровни гас који их је одмаху бијао.

Насупрот томе, у Јасеновцу није било новца или неких других средстава која би ублажила масовна убиства будући да је све било потребно за потпору рата Хрватске против савезника, а нарочито против СССР-а. Ипак, убијено је преко 600 000 Срба и припадника других мањина – што је једнако маси присутној на девет фудбалских стадиона. ?? Последица тога била је да су жртве убијане ручно – то јест палицама, маљевима, ножевима и конопцима – при чему се очитовао степен мржње према мањинској групи који превазилази границе људске маште. На пример:

(а) хрватски цивили са месарским ножевима одржавали су такмичења ко ће убити највише логораша. Један од стражара, Петар Брзица, освојио је награду тиме што је заклао 1 360 новодоведених за само један дан;

(б) српске мајке са децом у наручју увођене су у ограђен простор логора. Док су хрватски цивили ван ограде пажљиво мотрили на њих, отварана је капија и пуштано је више десетина изгладнелих полицијских паса који су скакали на бебе, кидајући их на комаде пре него што би прешли на мајке;

(ц) хрватски стражари и беспосличари, са маљевима и палицама у рукама, одводили су српске дечаке у шуму и присиљавали их да копају раке. Затим би маљем смрскали главе дечака и одсецали их. Када би ветар дувао у правом смеру, родитељи у логору Јасеновац би чули врисак своје деце;

(д) Српкиње су силоване на редаљку. Када би последњи Хрват у реду завршио са жртвом, извадио би јој очи тако да је његово лице било последње које ће видети у животу;

(е) једини извор питке воде за логораше била је загађена река Сава. Одрасли Срби су везани у паровима, леђима окренути један према другоме, и њихове утробе би биле распорене пре негошто би их бацили у реку, тако да су се они батргали у ужасним боловима, и њихова распорена црева доприносила су загађању;

(ф) мала деца, која су живела на “чорби” од траве, корова, инсеката и загађене речне воде, умирала су страшном смрћу која је убрзавана када би се сода помешала с њиховим оброком.

Хиљаде и хиљаде српских породица хапшено је у кућама широм Хрватске и одвођено у Јасеновац. Пошто би тако стамбени објекти били “очишћени”, хрватски војници су одлазили у куће и пљачкали све што је вредело. Ова пљачка била је дискриминаторна и незаконита по међународном праву. Она је такође била део геноцида затошто је лишавала српске жртве прилике да се економски опораве као група. Конвенција о геноциду, коју су потписале САД и Хрватска, утврђује:

Геноцид значи сваку од следећих радњи које се чине с намером да се уништи, у целости или делимично, национална, етничка, расна или верска група као таква:

(ц)Намерно наметање животних услова групи који су срачунати на то да доведу до њеног физичког уништења у целости или делимично;

Овај случај се не може свести на пуко послератно пљачкање добара. Пре је то део злочина геноцида који је извршио хрватски народ против својих српских комшија. Шаљући плен у Ватикан, Хрватска је вероватно рачунала на његово трајно удаљавање од српских жртава тако да њихова родбина не би могла да обнови културу и начин живота оригиналне групе. Тако је геноцид извршен уз знање и активно учешће Ватиканске банке.

Алтернативно, пријем плена и његова обрада чине од Ватикана саучесника у геноциду. Лишавајући Србе као групу могућности економске обнове, Ватикан је помагао и подстицао геноцид.

Б. ОПЉАЧКАНА ИМОВИНА И ВАТИКАНСКА БАНКА

Као и друге балканске земље, Хрватска је, на почетку Другог светског рата, била сиромашна. Међутим, убрзо је хрватски трезор почео да добија огромне количине имовине и права на имовину. Како је преко 600 000 Срба и припадника других мањина било ухапшено и транспортовано у Јасеновац, њихове куће су конфисковане скупа са целокупном готовином, банковним рачунима, накитом, сликама, златом, сребром, намештајем, апаратима, итд.Тачне цифре нису доступне и Хрвати их скривају.

Како се наводи у Четвртој допуњеној жалби (параграф 154), према америчким обавештајним извештајима, Хрватска је пренела имовину и права на имовину Ватикану у току и на крају другог светског рата у износу од 200 милиона швајцарских франака (око 47 милиона америчких долара 1946. године, Ајзанштатов извештај, стр. 150, ЕР табела 6). Барем део ове суме, ако не скор сва, потицао је од имовине и права на имовину одузетих лицима убијеним у Јасеновцу. Остала имовина и права на имовину тихо су отишли у Ватикан у различитим периодима током рата. Концентрациони логор Јасеновац основан је августа 1941. године. Једанаест месеци касније у Ватикану је основан Институт за питања вере, правни претходник Ватиканске банке. Разумна је претпоставка чију ће ефективност морати чекати откриће да је нови доток хрватских средстава помогао формирање Ватиканске банке. Још је вероватније да је обавеза Ватиканске банке да прима имовинске “дарове”, што је резултирало продајом такве имовине с поступцима који воде у ову банку, била још већи извор средстава за нову банку. Тужиоци су навели да је конвој од десет камиона, који је превозио драгоцености отете од српских жртава, упућен у Колеџ Сан Ђироламо дељи Илирићи, а затим у Институт за питања вере ради претварања у новац. (Четврта допуњена жалба, параграф 154). Иако је сврха операција везаних за опљачкану имовину могла бити верска или добротворна, тест комерцијалне активности, према америчком закону, није сврха, него пре карактер активности. Видети 28. амерички закон, параграф 1603(д), који утврђује:

Комерцијални карактер неке активности биће одређен у односу на карактер тока поступања или нарочите трансакције или чина, пре него у односу на њену сврху.

По мишљењу већа констатује се да Ватиканска банка можда не “поседује” опљачкану имовину. Међутим, банка јасно “располаже” опљачканом имовином тако што је продаје и претвара у готов новац, тако што држи злато у својим трезорима као резерве банке (којима се могу покривати позајмице иако не морају бити власништво банке), и што га користи за покриће кредита клијената. По америчком закону, поседовање имовине у власништву или располагање њоме имају исти статус по питању имунитета:

Страна држава неће имати имунитет. . . (ако) је та имовина или било која имовина замењена за њу у власништву неке агенције или она истом располаже. .. 28. закон САД, параграф 1605(а)(3).

Надаље, износи се примедба да Ватиканска банка не задржава профит од својих активности, и ова чињеница на неки начин ублажава карактеризацију да је она укључена у комерцијалне активности. Напротив, ако било која корпорација исплаћује 100% својих годишњих профита деоничарима, она није због тога мање корпорација.

Статус Ватиканске банке као “средства” Свете столице зависи од њеног односа с Ватиканом у време када је ова тужба поднета (1999) пре него када су се “послови” додгодили (1941-1946. и касније). Видети Dole Food Co. v. Partickson, 538 U. S. 468 (2003), потврђено у предмету Austria v. Altman, 124 S. Ct. 2240, 2253 (2004). Као једна од највећих банака у свету, Ватиканска банка је доживела успон из скромних почетака у Другом светском рату захваљујући хрватском благу, до тога да води “профитне трговачке трансакције у Сједињеним Државама, Калифорнија, и другде”. (Четврта допуњена жалба, параграф 76). Она редовно добија, електронским путем, недељне прилоге из 194 бискупије широм Сједињених Држава. Она даје кредите за изградњу разним бискупијама по општеважећим каматама. Повезана је међународним бројем са свим великим банкама у свету.

1. ЗАКЉУЧАК

Значај овог предмета захтева да се он преиспита пред пуном судницом.

Датирано: 12. јануара 2010 Подносиоци:
ЕНТОНИ Д’АМАТО
ТОМАС ИСТОН
ЏОНАТАН ЛЕВИ
ВИНДЛ ТЕРЛИ
адвокати тужилаца Алперина и других

izvor: pogledi.rs