Вести

Народ у Србији са великом је пажњом пратио избор новог патријарха СПЦ-е. И после избора многи су одахнули. Надамо се да је српска Црква добила достојног патријарха, монаха старог кова, који ће чувати јединство Цркве.

за новинар.де из Москве, Младен Олуић, 12.02.2010

+++

Али вратимо се на анализу резултата гласања, они нам много тога откривају.У првом кругу је изабран митрополит Амфилохије, у другом владика нишки Иринеј, а у трећем кругу владика бањалучки Јефрем имао 22 гласа, а владика бачки Иринеј 21 глас. После овога, с обизом да ни један кандидат није имао потребан број од 23 гласа, приступило се поновном гласању. И у четвртом кругу владика бањалучки Јефрем, који припада традиционалном крилу СПЦ-е, добија 21 глас, а владика бачки Иринеј 23 гласа. Овакав резултат гласања изненађујући је из два разлога:

1). Први пут је модернистичка струја показала своју снагу и остварила већину, кад је у питањеу гласање у СА Сабору.

2). Један од епископа, који је предходно гласао за владику Јефрема, је повукао свој глас и приконио се модренистима.

Ово је веома важан моменат, јер до сада се бар мислило да модернисти немају превласт у СА Сабору, о Синоду не вреди ни трошити речи, али очигледно је да брзо регрутују нове присталице и није требало дуго чекати да покажу своју моћ. Модернисти су успели, да у протеклих двадесет година, хиротонише велики број владика, који по свим црквеним нормама нису имали услова за владичански чин. Сви знају да су многи од њих склони сексуалним настраностима – мужеломству, па се тако препричава реченица једног владике, коју је изговорио после хиротиније свог сабрата, да ће ускоро у СА Сабору нормални бити у мањини. Таман, када смо се обрадовали да брод српске Цркве полако почиње да упловљава у мирније воде, као гром из ведра неба, стиже вест да делегација Светог архијерејског синода, у чијем су саставу били митрополит Амфилохије и еписког Глигорије, извршила инспекцијски надзор над финасиским пословањем епархије рашко-призренске и да је том приликом дошло до несугласица са домаћинима. Све је ово веома растужило сваког православног србина, а уједно нас подсетило на стару изреку да вук длаку мења, али ћуд никада.

Мислим, да ће се на случају даље судбине владике Артемија, решавати и даља судбина СПЦ-е. Очигледно је да политика, утицај званичних органа државе, помешан са одређеним интересним групама у самом врху српске Цркве, игра највећу улогу у притиску да се владика Артемије склони са епископског трона.

После недавне посете Ватикану, актуелни председник Србије, уз помоћ својих доказаних полтрона у Цркви, креће у спровођење задатака, које је добио од римског архијеретика. Сем тога, да би римски јеретици, као гости дошли на устоличење новог патријарха у Пећку патријаршију, морају да склоне владику Артемија. Сваком је већ јасно да је српска држава, Косово и Метохију већ практично пустила низ воду. Сада само гледају како да оперу своје руке од тог превеликог бремена, а владика Артемије је опасан сведок, који док је на епископском трону, непрестано прозива српску власт да ништа не чини за свој народ.

Још приликом преговора о судбину Косова, који су вођени у Бечу пре две године, у којима је учествовала делегација СПЦ-е, а у чијем саставу су били владика бачки Иринеј, владика жички Хризостом и викарни епископ липљански Теодосије, јасно је било да ни државни ни црквени органи не рачунају на владику Артемија. Одабрана је много мекша варијанта, нађени су црквени великодостојници, који ће у координацији са државним властима да предају Косово у руке албанаца и међународне мафије. Једном речју, данас на Косову, више нема реалне политичке снаге, која би бранила интересе Срба – остала им је само Црква. Сада треба уништити главу српске Цркве на Косову и Метохији, а кад се галава здроби и удови ће ишчезнути.

Друго, зближавање са Ватиканом и даље учешће СПЦ-е у екуменистичком покрету и Светском савезу цркава, биће далеко комотније, уколико се елименишу главни противници такве спољне политике цркве.

Треће, постоји и један лични, али не мало безначајан разлог – лична нетрпељивост владике бачког Иринеја према владици Артемију. Чак ни верници бачке епархије немају његов благослов да посећују манастире у Епархији рашко-призренској. Ето докле једног владику СПЦ-е, може да одеведе сујета и одсуство љубави према брату своме у Христу.

Четврто, Епархија рашко-призренска има многобројно монаштво, отприлике половину читавог монаштва СПЦ-е. Сигурно је да папистима и модернистима, богати духовни живот смета и потајно сањају да га неутралишу и разбију.

Наставак, нечувених притисака, на владику Артемија и народ српски на Косову и Метохији, је био за очекивати и давно смо га предвидели. Владика Артемије, ће бити образац како ће се модeрнисти обрачунати са свима који им се супроставе. У овом случају, највећу заслугу има нови Синод СПЦ-е, у којем седе патријарх Иринеј, митополит Амфилохије, владика Глигорије, владика Фотије и владика бачки Иринеј. Наравно, коло води владика бачки Иринеј, али мудро каи и увек, он не иде у Грачаницу, шаље тамо своје поклисаре, већ су до сада много пута успешно обављали прљаве задатке. И код покушаја смене живог српског патријарха, нигде баки владика није јавно иступио. Ту улогу је имао владика захумско-херцеговачки Глигорије. Иза ових црквених властољубаца стоје паписти и глобалисти, они то све и финансирају. Они раде на дуге стазе, до сада су постепено регрутовали у редове СПЦ-е, у владичанске чинове, своје послушнике и резултат гласања при избору патријарха дао им је повода да процене да имају довољно снаге за обрачун са владиком Артемијем.

Зато је владика бачки Иринеј био онако весео после избора новог патријарха, математика им иде на руку. Кад је одабран овакав драстичан први корак, нове извршне црквене власти, какви ли ће тек бити будући кораци???.

Овде је у опасности пре свега сама СПЦ-а. Уколико успеју да смене владику Артемија, и доведу свог човека, временом ће тај део СПЦ-е, потпасти под власт васељенског патрихарха, јер су у Шамбезију 2009 г. потписана таква документа, која дају духовну власт васељенском патријарху над епархијама националних цркава, које се налазе ван граница националних држава. Пошто ће Косово и Метохија, фактички бити ван граница српске државе, то ће и наше цркве на Косову и Метохији, бити под његовом духовном влашћу.

Одбрана владике Артемија је одбрана духовног простора српског народа. Сетите се само шта су фанариоти радили по Босни и какве је муке народ српски поднео док их није отерао, а данас се добровољно предајемо у туђинске руке.

Добро је да се врх наше СПЦ-е заинтересовао за финансиско пословње епархије рашко-призренске. У томе чину нема ничег лошег. Нека испитају пословање и нека објективно изнесу истину у јавност. Али било би још корисније, за буџет СПЦ-е, када би послали стручну финансиску комисију да испита пословање

1. митрополије београдско-карловачке,
2. епархије бачке или
3. епархије захумско-херцеговачке.

Тако би дошли до великих новчаних средстава, неопходних за живот Цркве и помоћи свом изгладнелом народу. Тамо би сигурно дошли и до изненађујућих финансиских токова и злоупотреба, не само у оквиру црквених, већ и државних прописа. Али. тада би доследно примењујући законе, многи завршили на вишегодишњој робији, због финансиских малверзација или би морали бити рашчињени.

Треба ли подсећати на симонију у Митрополији београдско-карловачкој, на повезаност владике херцеговачког са премијером Додиком и многобројним злоупотребама, у процесу приватизације, о којима прича читава Херцеговина.

Још бих само подсетио, нашу браћи и сестре у Христу, да ова интересна црквена група, која има практично неограничену власт у нашој цркви, а на чијем се челу налази владика бачки Иринеј, не поштује ни сопствени Устав, Типик, Служeбник ….

Кад је епископ бачки Иринеj, осакатио богослужбени поредак у Eпархији бачкој, није оставио никакав писани документ. Наредба је ишла усмено преко архијерејских намесника, а када је пре три године, епископ Филарет, као тадашњи члан СА Синода, послао писмени допис, адресиран на сваког свештеника лично, са мобом да се поштује вековни литургиски поредак и одлука Сабора СПЦ-е, накнадно је стигао допис владике Иринеја, да се тај докуменат не заводи у званичне књиге.

Значи, писаног трага никаквог нема, ради по своме, не поштује ни Цркву ни Сабор. У српској Цркви све се мења, мења се на горе, али једино владика бачки Иринеј чврсто држи власт. И данашњи политичари би могли да му позавиде на толикој количини властољубља, која је непримерна сваком православном хришћанину, а о епископу да и не говорим. И наравно, таквим црквеним круговима смета владика Артемије, добри пастир своје цркве, који живот свој полаже за свој народ. Ови властољубци су се давно одвојила од српског народа, они више немају слуха за вапај народа и његове потребе. Они су давно постали каста за себе, заборавили су завет који су дали Христу, заборавилу су да су они монаси – калуђери.

Осокољени односом снага у Сабору, кренуше тамо где је најболније – на страдално Косово и Метоију. Ово је само почетак и ако им се не супроставимо, на ред ће доћи сви који се противе сулудом путу у недођију. Срби браћо, сетимо се како су се наши преци борили за очување своје вере, дигнимо свој глас и одбранимо част наше свете Цркве. Како каже мајка Краљевиља Марка: „Сина Марко, боље ти је сине изгубити главу, него своју огријешит душу“. А уколико будемо ћутећи посматрали како нам веру сакате, остаћемо без благослова Божијег. Шта ћемо оставити нашој деци, ако будемо мирно посматрали и прелазили преко безакоња, које се чини у име Цркве.

Зато браћо, бранећи владику Артемија, бранимо Христову Цркву, Косово и Метохију – будућност своје деце.

Црквена мафија, свих ових година, ради то што ради, јер им се нико не супроставља. Сетите се како су хтели да смене живог патријарха Павла и када смо им се супроставили – одмах су устукнули. Ево шта каже архимандрит Рафаил (Карелин):

„У духовном животу најопаснији је компромис. Компромис постепено чини човека фарисејем, који има два лица и две воље. Баш због компромиса са духом света, наша душа постаје трома и слаба. Дух света привезује човека за земљу стотинама нити“.

Са чим ћемо сутра изаћи пред Господа, дела су нам слаба, али нека вера буде јака. „Нису врућ, ниси хладан – млак си -испљунућу те из уста мојих“, пише у Откривењу светог Јована Богослова.

Младен Олуић, 12.02.2010

Презми текст као ПДФ документ.