„Euro“-Rezolucija o Srebrenici

Рубрика: Политика, Актуелно, Америка, Србија, Друштво, Европа Аутор: Владислав Б.Сотировић пута прочитано Датум: 5.02.2010 Одштампај

У фамозној Резолуцији тзв. „Европског парламента“ у Стразбуру/Брислу, која тренутно обавља посао сатанизације читаве србске нације

Владислав Б. Сотировић; 04.02.2010

+++

као колектива у глобалним оквирима и која тренутно као кукавичије јаје служи србијанском жутократско-диктаторском једноумно-партијском режиму у Остацима Србије да и на моралним основама сроза државне границе Србије у оквире отоманског Смедеревског санџака илити синонимно Београдског пашалука стоји да је егзекуција 8.000 сребреничких муслимана (на меморијалној плочи у Поточарима пише 8.372) први и једини акт геноцидног карактера у Европи након Другог светског рата.

Дакле, за једног чак и натпросечног житеља Сједињених Каубојскиг Држава, нпр. из коцкарског Лас Вегаса (да не спомињемо „Corn belt“), који редовно прати CNN Breaking News јасно је да су Срби као етно-колектив директан генетско-идеолошко-политички изданак нацистичких персона типа Јозеф Гебелс, Херман Геринг, Адолф Хитлер и Хајнрих Химлер (btw, то што је Јозеф Гебелс био доктор филозофије и то што су све наведене персоне етнокрвни Euro-Western-Немци једна натпросечна каубојска глава испод Стетсон шешира није у стању да доведе у везу са неким другим значајним појавама и тенденцијама савремене Western цивилизације).

У сваком случају, CNN-овцима, исто као и побожним верницима BBC-а, RAI Uno, Due, Tre, Quatro, DW, OTV, TV5 etc., све су „сребреничке овце“ на броју а и „вук је сит“ обзиром да је дотичну Резолуцију донео Боже мој „Еуропејски“ парламент а на основу претходног званичног става Конгреса Сједињених Каубојских Држава који је цифру егзекутираних Сребреничана фиксирао на 8.000 иако је Президент Алија у почетку дрвио о 10.000 а Министар вањских дијела Силајџић пуцао и на цифру од 12.000 (уколико хоћете да сазнате ставове Наташе Кандић, Соње Бисерко и Чеде Јовановића о дотичним цифрама није потребно да их интервјуишете: само додајте још једну нулу на било коју од горе наведене три варијанте). Иначе, Харис Силајџић је иста она фаца у униформи Министра вањских дијела Б-Х која је 1992. г. на CNN-у и Newsweek-у просипала фамозне бројке о читавих 100.000 силованих босанско-херцеговачких муслиманки од стране Шешељевих „четника“ на шта је дотични „војвода“ у једном британском документарцу о „србским лордовима рата“ („Serbian War Lords“: Аркан и Шешељ; 25 минута у поседу аутора овог чланка) одговорио на основу просто-примитивног-народно-сељачког резоновања да су, уколико су те цифре тачне а односе се на само шест месеци рата, његови „четници“ једноставно Supermen-и! Btw, у овом документарцу се налази и садашњи лидер тзв. „Српске напредне странке“ (читај – Дестиловани Еуро-Шешељевци) – Томислав Николић, бивши крагујевачки гробар са тренутним политичким амбицијама да остане уписан у србској повесници као народни вожд који је увео Србију (sic, Остатке Србије) у „Еуропу“ а вероватно и у НАТО. Томислав (иначе чисто „србско“ народно име) је ухићен камером у овом документарцу неђе у Босни између Шешеља и војводе Славка Алексића (јунака са Грбавице) на једном од „четничких“ скупова.

Елем, усудићемо се овом приликом да по питању Резолуције о Сребреници Еуро-парламента изнесемо и неколико крајње неваспитаних, неумесно-некултурних и чак монструозно безобразних примедби како бисмо употпунили Еуро-стереотип о Србима као директним генетско-идеолошким изданицима (немачких) нациста:

•· „Европски“ парламент није никаква свеевропска институција већ је само парламент (на сељачком језику – Народна скупштина) политичке федерације која се одазива на вабљење „Европска Унија“. Ова Унија броји 27 чланица, дакле фактички само нешто мало више од половине држава на Старом континенту и што је најбитније Сребреница са читавом Б-Х није члан ЕУ, тј. не спада под њену територијално-административну јурисдикцију. У ову Унију, која постоји још од тзв. Париског споразума из 1951. г. (када је формирана „Европска заједница угља и челика“) па све до дана данашњег није ушла ни Швајцарска, ни, Андора, ни Норвешка, ни Сан Марино, ни Ватикан, ни Лихтенштајн, ни Исланд, ни Монако, бар што се тиче Western Europe-јаца. Јасно је дакле да свако ко користи као званични назив „Европски“ за ову Унијатску Народну скупштину фалсификује чињенично стање и неоправдано гура Швајцарску, Лихтенштајн, Норвешку, Сан Марино, Монако, Андору, Ватикан и Исланд у Африку где им није место. О источним границама Европе неком другом приликом.

•· Сама процедура доношења, тј. фактички „изгласавања“ Резолуције о Сребреници у сали „Еуро-парламента“ је више личила на партијске конгресе Комунистичких партија Кине, Совјетског Савеза, Северне Кореје, Хоџине Шипније или титоистичког Политбироа Антисрбске Партије Југославије-Комуниста (о Reichstag-у нацистичког NSDAP-а такође следећи пут) а не на демократску процедуру једног правог Парламента. Наиме, познато је да се Парламент и разликује од Совјета или нацистичког Reichstag-а управо по могућности и пракси оралног расправљања о конкретном проблему који је на дневном реду што и проистиче из самог назива „Парламент“ – тј. институција у којој се „говори“, тј. по француски „парла“. На жалост, оно што је красило Еуро-Резолуцију о Сребреници је био тотални недостатак било какве расправе о проблему на дневном реду што се чак у формално-правном смислу коси и са писаним регулативама функционисања самог „Еуро“-Парламента обзиром да је Резолуција „изгласана“ по експресно скраћеном „парламентарном“ time-поступку и процедури. У сваком случају, „Еуро“-парламентарци су бар у овом „сребреничком“ случају показали тотално безрасправно једноумље које умногоме директно потсећа на златне декаде горе споменутих Ком/наци-партијских конгреса на којима вођа стада чита декларацију а овце у једногласном ритму подижу партијске књижице у зрак као знак једнопартијског јединства читаве нације.

•· Оно што једном просечном глобалном каубоју било преко или с ове стране Велике Баре ниједан CNN неће да пренесе је чињенично стање ствари „Еуро“-Резолуције о Сребреници да се у свим релевантним западним извештајима (руски су унапред осуђени као необјективни) о „Сребреничком масакру“ укључујући и саму Резолуцију говори о „несталим“ муслиманима из заштићене зоне – Сребреница а не о егзекутираним (овај израз је више еуропејски од домаћег термина уморени). Дакле, 8.000 „несталих“ муслимана из Сребренице аутоматски значи преведено на Euro-language и „executed“. Међутим, пратећи стање на терену и Сребренице и Б-Х читавих 15 лета након уласка Војске Републике Српске у Сребреницу (11. јул 1995. г.) једна исподпросечна „Србо-четничка“ сподоба може да постави логично питање, налик на многе западне политологе и новинаре (који нијесу нит Срби нит четници) а који пишу и о Сребреници и о Косову на нешто другачији начин он „стандардизованог пост-Берлинског“, а то је: „Where Are the Bodies?“ („А Ђе су Тијела- сиц, Лешеви?“). Само да овом приликом наведемо једног од таквих „залуталих“ Western-аутора Michaela Parentia и његов текст „Where Are All The Bodies Buried? NATO Commits Acts of Aggression“, штампаном у јуну 2000. г.

•· Да будемо мало више конкретни, читава Б-Х је прекопана и уздуж и попреко како уз помоћ ашова тако и уз помоћ НАТО сателита ал нит ашовлије а нит сателиџије не нађоше тих фамозних 8.000 муслиманских лешева. Оно што је до јула 2005. г. (на десетогодишњицу догађаја) пронађено и сахрањено у заједничку масовну гробницу у Поточарима је 1.900 земних остатака муслимана из „заштићене сребреничке енклаве“. Ђе се дело још 6.100 лешева ни сам Алах вероватно не зна ал знају „Еуро“-Парламент и Конгрес Каубојланда само неће да кажу, тј. да се праве много важни. Поводом десетогодишњице уласка ВРС у Сребреницу кружиле су по србским сајтовима и такве приче да су муслиманске власти у Б-Х нудиле у просеку око 500 еурића за есхумацију земних остатака погинулих муслимана у рату сахрањених дуљем Алијине Босне и Херцеговине а који би се пренели у сабирни центар Поточари и тамо сахранили под фирмом „сребреничких жртава“ из јула 1995. г. Одзив је био мали обзиром да постоји граница бацања прашине у Алахове очи. Врло је вероватна и прича из јула 2005. г. да су дотичне „поточарске“ муслиманске мајке и сестре које су се усликавале на CNN-у плачући и кукајући поред зелених ковчега наводно својих најмилијих у ствари биле плаћене професионалне нарикаче које можете изнајмити и у Шумадији.

Дакле, највећа Еуро-подметачина у целој овој „сребреничкој еуфорији“ је та фамозна цифра од 8.000 муслимана. Толики број лешева није нађен и вероватно никада и неће бити пронађен (сем уз помоћ штапа и канапа), што наравно ad hoc не значи да „Србо-четничке хорде пакла и зла“ нису направиле масакр у Сребреници јула 1995. г. Међутим, на овом месту сваки иоле поштенији истраживач, политичар, политолог и хуманиста себи и остатку европске и светске јавности поставља неколико круцијалних питања: 1. ко је то учинио; 2. зашто је то учињено; и 3. колико је тога почињено.

•· На прво питање „Еуро“-Парламент & remains of the NATO Company имају једнодушан одговор за CNN трабанте: THE SERBS! У нешто блажој и више коректнијој варијанти прилагођеној за европску више наобразбену јавност одговор је THE BOSNIAN SERBS! У сваком случају, у обе наведене варијанте колективна кривица за одстрел пада на the Serbs (било у генералном или само регионалном смислу). Међутим, за све оне који знанствено познавање Б-Х ситуације не црпу само од „свевишњег експерта“ за Балкан – Ноела Малколма („A Short History of Bosnia“, „A Short History of Kosovo“, убрзо и „A Short History of Vojvodina“, „A Short History of Sanjak“, „A Short History of Timok’s Krayina“…) позната је чињеница да су ти the Bosnian Serbs ништа друго него преживели потомци својих ђедова, баба, очева и мајки испод хрватско-бошњачког специјалног ножа званог од стране Хрвата од милоште – „Србосек“. Нож је, иначе, искован у немачкој компанији Solingen (која и дан данас прави најквалитетније ножеве у Еуропи) на основу наруџбе из Загреба (на швапском Agram) па онда послат на практично испитивање квалитета и ефикасности на териториј Геноцидне Државе Хрватске (проглашене 10. травња 1941. г.). Нож је, иначе, у хрватско-бошњачкој руци показао тако изврсне продуктивне квалитете да су ГДХ потомци из Деведесетих (1991-1995. г.) прошлога столећа исти такав поново користили са слашћу и машћу (ХОС, ЗНГ, Зелене беретке, муџахедини, АБХ, итд.). За нашу причу о Сребреници из 1995. г. вероватно је у овом контексту (уз одобрење „Еуро“-Парламента и Конгреса Каубојленда) битан детаљ да је за време ГДХ 1942. г. скоро читава породица генерала и врховног команданта ВРС – Ратка Младића побијена у свом родном селу Калиновику у Б-Х од стране бошњачко-муслиманских усташа.

•· На друго горе постављено питање одговор је са документоване тачке гледишта следећи: зато што су се локални (босански) Срби светили за муслиманске злочине у околини Сребренице почињене над србским цивилима у периоду од јануара 1993. г. до јуна 1995. г. Свима онима који објективно прате „сребреничку ујдурму“, а нарочито онима који и након ускраћивања директних ТВ преноса суђења у Хашком Трибуналу, иста та суђења прате на овакав или онакав „незваничан“ начин, јасно је да су муслиманске војне и паравојне формације под фирершипом „Сребреничког касапина“ Насера Орића (иначе из доба СФРЈ београдског кадра) починиле у околним србским селима око Сребренице незапамћене злочине након хрватског Јасеновца, Јадовна, Пребиловаца… Да се само укратко подсетимо да је Савет безбедности Уједињених нација донео специјалну резолуцију о Сребреници као „заштићеној зони“. Наравно, из до сада необјашњених жутократских разлога, трабанти НСП-а („НАТО светског поретка“ илити по светски NWO – „NATO World Order“) нас бомбардују својом једностраном интерпретацијом ове „Сребреничке резолуције“ која се своди на половину чињеничног стања а то је да Срби (тј. Војска Републике Србске) немају право да нападају, бомбардују или заузму ову „заштићену зону“. Дакле, према овако једнострано жутократско обојеној заштитничкој интерпретацији ове резолуције Сребреница је „заштићена“ као зона искључиво и само од „Србо-четничке агресије“. Међутим, друга страна медаље ове резолуције јасно каже да се под термином тзв. „заштићене зоне“ не подразумева само гранатирање те зоне са простора остатка света већ се подразумева да се и из саме „заштићене зоне“ не пуца нити да се врше кољачки испади на просторе око саме зоне, тј. у овом конкретном случају на српска околна села.

•· Тако долазимо и до одговора и на треће горе постављено питање а који гласи без икаквог сарказма: врло вероватно баш онолико колико и треба. Наиме, на основу већине сведочанстава из процедуре Хашког трибунала као и не-хашких извора проистиче да је вероватна цифра стрељаних муслимана из Сребренице јула 1995. г. од стране ВРС око 3.200, тј. мање-више онолико колико су муслиманске крваве хорде из „заштићене зоне“ Сребренице побиле (тј. поклале) околних Срба под фирершипом Насера Орића. Дакле, на основу чисте балканске рачунице радило се о класичном примеру тзв. „крвне освете“ (Homo Dinaricus-a). Да ли „Србо-четници“ имају или немају право на крвну освету остављамо „Еуро-Парламенту“ на одлучивање уз напомену да они који никада нису видели Балкан чак ни на туристичкој мапи Европе не би требало да о њему ни одлучују а они који су палили србска села и бомбардовали србске градове три пута у прошлом столећу тим пре. Успут да потсетимо „Еуро-парламентарце“ да је Орићева Сребреница све до уласка ВРС у ову енклаву била и концентрациони логор за околне Србе па чак и резерват за силовања муслиманских девојчица од стране Орићевих џихадоваца. О „заштићеној зони“ Сребреница као јавној кући за сексуална иживљавања Орићевих крвника над малолетним муслиманкама документовано на основу исказа самих силованих муслиманских девојчица пише Јелена Гускова у својој монографији „Историја југословенске кризе 1990-2000″, књига прва, превод са руског, Београд, 2003 страница 404.

На крају да изнесемо и финално запажање једног просечног забреклог „Србо-четника“ који вероватно Еуропејску Унију никада неће видијети сем на разгледници (и то под условом да има ко да му је пошаље). ВРС је у Сребреницу јула 1995. г. ушла на основу споразума генерала Младића са холандским плавим УН шлемовима што се може доказати постојећим фотографијама разговора и руковања Младића са унпрофорцима дан пре уласка у Сребреницу као и на основу чињенице да је пре неколико година читава холандска влада поднела оставку због овог случаја. До овог србско-холандског билатералног споразума је дошло након последњег холандског упозорења Орићевим кољачима да не врше испаде из Сребренице на околна србска села. На општу жалост обитељи каснијих „сребреничких жртава“ Насер Орић није баш најбоље стајао нити са холандским нити са енглеским језиком а правио се глув и на свој рођени србски. Тако је средином јула 1995. г. устрељено око 3.200 сребреничких муслимана (тј. оних који су били у сребреничком резервату као избеглице) и то по принципу 1:1. Међутим, да будемо мало и саркастични на балкански начин, the Serbs ће још мало подуже да попричекају да ускоче у „Еуропу“ обзиром да им стрељачко резоновање није на еуропејској разини. Наиме, како то раде прави Еуропејци можете се уверити на примеру Немаца, тј. оних који су заједно са Француском, Бенелукс земљама и Италијом основали „Европу“ године 1951. Швабови то раде не у сразмери 1:1 него 100:1 а примера има на жалост колико хоћете од Крагујевца преко Краљева па надаље дуљем Источне Еуропе. Ипак, трунку наде у нешто експресније ускакање у „Еуропу“ улива чињеница да су и Младићеве (1995. г.) исто као и немачке (1941. г.) казнене формације примењивале исти принцип за селекцију оних који ће се наћи испред стрељачког строја: само мушкарци и то само потенцијални обвезници, тј. они од 16 до 66 година старости. Уколико не знате зашто Каубојланд никаде неће ући у „Еуропу“ сад вам је јасно: они кад рокају (Хирошима, Нагасаки, Вијетнам, Ирак, Авганистан, Србија…) рокају све живо од колевке па до гроба (најлепше је каубојско доба).