Вести

Londonski Times povodom Blerovog svedočenja pred istražnom komisijom o iračkom ratu prenosi da je on uvukao Britaniju u četiri rata: Siera Leone, Kosovo, Irak i Avganistan.

za novinar.de Dragan Vidaković, 02.02.2010

+++

Opravdanje za agresiju na Srbiju je, po svedočenju, pronađeno u konvencijama UN o sprečavanju torture i genocida.

Na Kosovu mađutim nije bilo genocida. Tvrdnje o masovnoj torturi i deportacijama su zasnovane na nemačko-bugarskoj izmišljotini „Potkovi“.

Ali i da je sve to tačno, Britanija nijednim međunarodnim aktom nije ovlašćena da samovoljno određuje gde se desio genocid a gde tortura, niti ima pravo da u skladu sa svojim procenama seje smrt širom sveta.

A dobra ilustracija njihove neograničene nekažnjene samovolje se može naći u knjizi o engleskim ratnim zločinima na Foklandima koja je na engleskom jeziku izašla u Londonu.

Inače nema kraćeg opisa suštine srpske drame (Blerovog spinovanog kosovskog genocida i torture začinjenih stvarnim osiromašenim uranijumom, zašta su Albanci nameravali da mu podignu spomenik u Prištini visok 35 metara, ako već i nisu) od onog koji je u proleće 2000. izrekao Vili Vimer iz hrišćanskodemokratske unije Nemačke:

“Nikada do sada tako mali broj ljudi nije tako mnogo i tako temeljno lagao kao u slučaju rata na Kosovu. Zbog toga su umirali ljudi.”

Minhauzenovski dvojac Bler-Kembel, sa velikim Kormilarom, CNN kamarilom: Kristijan Amanpur i njenim dragim Džejmsom Rubinom, lekarima bez moralnih granica, Rader&Finom i ostalim Zapadnim fabrikama laži (PR agencijama, kako ih nevino i naivno zovu), francuskim filozofima i belosvetskim beogradskim ispostavama su glavni akteri te temeljne svetske laži-„zbog koje su umirali ljudi“, koja je Srbe bacila u kanalizaciju sveta, Srbiju urušila i razrušila, stanovništvo uništila i desetkovala.

Međutim, izgleda da se ipak okreće. Po prvi put se u Engleskoj javno kuca na tabu vrata Srbija. Akumulirana istina, predugo zapretena u brani laži, počinje da preliva preteći da je sruši. I zato je panika među akterima ogromna. Otuda žurba da se petnaest godina posle Srbija suoči sa svojom “mračnom prošlošću”. I hajka da nas uteraju u NATO. Da time priznamo da smo krivi i da su stoga bili u pravu za sve što su nam uradili, za naše dobro, kako sadistički vole da kažu..

Pitanje je samo hoće li istina doći dok još ima svrhe, dok nas ima, ili će licemerno, kada ona više ničemu ne bude služila, reći samo jedno odvratno i ljigavo Sory?

Dragan Vidaković