Вести

Poštovani gospodine uredniče, uzavrela atmosfera povodom najnovijih zbivanja vezanih za život SPC u Australiji prouzrokovala je poplavu informacija i dezinformacija,

Protojerej Dragan Saračević; Kanbera; 2. februara 2010. godine

+++

koje su se nasle kako na internet prezentacijama, tako i na stranicama dnevne i periodicne srpske stampe u dijaspori.

Povod mome javljanju je izjava g. Djurja Djurdjevica data Vestima,(Online i australijsko izdanje) i preneta na ovom portalu, o navodnom „obesvecenju“ manastira Novog Kalenica, a koja nije nova ni jedina. Svi se secamo saopštenja „episkopa“ g. Irineja od pre dve godine, kada je objavio na sva zvona da je manastir Sv. Save „oskrnavljen“ od strane Imovinskog Poverenistva.

Nije mi namera da se upustam u dublju analizu ovih izjava. Umesto toga, zelim da postavim samo nekoliko pitanja:

Dali je zakljucavanje manastirskog hrama po nalogu „episkopa“ g. Irineja i onemogucavanje sluzenja Svete Liturgije, koje sam pomenuo bilo skrnavljenje manastira?

Dali je otvaranje svetog hrama i omogucavanje vernima dolaska na molitvu, srkrnavljenje svetinje, kako je to okarakterisao „episkop“ g. Irinej?

Dali je prvo POZIV na festival, pa onda OTKAZIVANJE festivala preko drzavanog radija na srpskom jeziku koga slusaju Srbi cele Australije, i to na sam dan pred odrzavanaje, skrnavljenje ove manifestavije i obesvecenje Manastira?

Dali je besomucna agitacija od strane g. Djura Djurdjevica i njemu odanih i poslusnioh, da se na Festival ne dolazi skrnavljenje ove manifestacije i obesvecenje Manastira?

Dali je otkazivanje autobusa sa folklorima iz Brizbana i Melburna samo dan uoci predvidjenog polaska skrnavljenje ove manifestacije i obesvecenje Manastira?

Dali napad g. Djura Djurdjevica na vernike iz Vologonga, koji su autobusom dosli na Festival, i to u samom Manastiru obesvecenje manastira?

Dali je provala, sa lomljenjem i razbijanjem brava na sali Decijeg Letovalista koja je se dogodila pre dva dana, u Nedelju 31. januara 2010. skrenavljenje manastira?

Ima jos mnogo pitanja vezanih za ovu temu koja traze odgovore.

Moja namera je ovde da iznesem pred javnost, i imenujem onoga, koji u pravom smislu reci svojim ponasanjem, skrnavi i obesvecuje SPC u Australiji i njene svetinje, i to od svoga dolaska u Australiju?

„Kakav „sekretar“ djakon i svestenik – takav i vrh crkve“

Nedavno ste objavili tekst pod naslovom „Kakav sekretar, djakon i svestenik – takav i vrh crkve“, a koji se odnosi na g. Djura Djurdjevica. Ovaj naslov je slika i odraz pravog organizacionog a prvenstveno moralnog stanja u SPC, i on je nazalost podjednako aktuelan vec dugi niz godina.

Naime, ako se vrh Crkve ne trudi i ne cini nista da od ovakvih svestenika zastiti ugled, dostojanstvo i autoritet same Crkve kao Bozanske ustanove, onda se on naravno poistovecuje sa takvima.

Iz pomenutog teksta sam saznao nekoliko novih detalja, za koje prvi put cujem (naprimer o automobilu mitropolita Nikolaja), a primetio sam da je autor verovatno iz nedovoljne obavestenosti napisao da je Djuro Djurdjevic odlikovan naprisnim krstom od „episkopa“ Irneja, sto bih najdobronamernije zeleo da ispravim. Njemu je naprsni krst okacio njegov BRAT po LAZIMA i LAZNIM OBECANJIMA, gospodin Mihailo Knezevic, (citaj bivsi episkop Milutin), i to ne u Kabramati gde je Djuro Djurdjevic svestenosluzitelj, nego u manastiru Novom Kalenicu.

A kako mu je taj krst okacen, to je posebna prica. Djuro Djurdjevic se pozalio g. Radu Radanu, kako je „Milutin“ odlikovaoa moga duhovnog sina, kako se izrazio „analfabetu“ g. Djordjevica, a on kao sekretar eparhije, kao arh. namesnik i ne znam sta sve jos nije bio, eto nije odlikovan. Naravno, to je g. Rade Radan diskretno pomenuo Milutiinu, i tako sada na Djuru Djurdjevicu visi i naprsni krst.

Ostalo sto je u pomenutom tekstu izneto, jeste prava slika i prilika „premudrog“ Djura Djurdjevica.

I nije ova tvrdnja, da je on „svojevremeno“ bio licni sekretar blazenopocivseg patrijarha Pavla prva i jedina njegova krupna laz . Moje licno iskustvo u ovom zanru Djura Djurdjevica, detaljno je izneto i na ovom portalu je dostupno citaocima u tuzbi eparhijskom Crkvenom sudu. Naravno oligarhijski, diskriminacioni i diktatorski princip funkcionisanja SPC u Australiji, nije omogucio da se protiv njih pokrenue crkveno-sudski postupak.

Vreme laži

Marta meseca 2007. godine, dobio sam pismo (akt) „episkopa“ g. Irineja u kome na osnovu izjave g. Nenada Djurasinovica na godisnjoj skupstini CSO u Blektaunu, trazi od mene da u odredjenom roku vratim „crkvenu arhivu“ koju sam navodno uzeo, (citaj ukrao), iz Crkvene Opstine. Ovde je bilo jasno da je „episkop“ Irinej vec bio NAVIJEN, buduci da mi je uputio ovako ogavno pismo, a bez proveravanja cinjenica ili bar kurtoaznog obracnja sa pitanjem sta ja imam da kazem u vezi sa ovom optuzbom i dali u ostalom posedujem bilo sta od uopsteno pomenute „crkvene arhive“. Ovim svojim postupkom „episkop“ Irinej je pokazao njegov stav i odnos prema meni, jer je vise nego ocigledno bilo, da on veruje ovima bez proveravanja, a meni ne. Naravno, i to je bio jos jedan u nizu pokusaja trazenja moje krivice tamo gde ona ne postoji. Ulozio sam tada ostar protest, i optuzio „episkopa“ Irineja za pristrasan stav i zauzimanje strane u sporu, i trazio sastanak utroje, zapretivsi da cu ih zbog klevete staviti na gradjanski sud. „Episkop“ Irinej je ubrzo zakazao sastanak, ali tamo je bio pozvan i CETVRTI, glavom i bradom Djuro Djurdjevic, sto za mene naravno nije ni bilo iznenadjujuce. „Episkop“ Irinej je obrazlozio njegov poziv time da je on bio i u vreme blektaunskog spora arh. namesnik, i da moze pomoci u resavanju ovog pitanja.

Nasao sam se pred ocigledno NAVIJENIM „episkopom“, koji je vec bio spremana da mi „odsece glavu“, pred Djurom Djurdjevicom – mojim vec osvedocenim „glavosecom“, i pred Nenadom Djurasinovicom – otimacem moje parohije!?

Citaoci mogu da zamisle kako sam se osecao u drustvu svojih „grobara“.

Posto je razgovor rekordiran, detalji ce biti objavljeni u mojoj novoj knjizi „Zverinje andjeoske kuce“, a ovde zelim da citiram samo deo jedne recenice kojom sam se obratio direktno Djuru Djurdjevicu: „…tvoje i Milutinovo trogodisnje upravljanje ovom eparhijom bilo je VREME LAŽI!“

Ali posto je moto Djura Djurdjevica uvek bio i ostao; „napad je najbolja odbrana“, on me je jos i dodatno optuzio da navodno „nisam vratio ni eparhijsku arhivu“, iz vremena dok sam bio Sekretar Eparhije, a od tada je bilo proslo, ni manje ni vise, nego punih devet godina. Naravno, posle ovoga sam „episkopu“ Irineju dostavio celu korespodenciju sa ondasnjim episkopom g. Savom, kao i pismo kojim on potvrdjuje prijem celokupne dokumentacije, dela arhive koja se nalazila kod mene za vreme dok sam bio Sekretar Eparhije i urednik Eparhijskog Vesnika i Crkvenog Kalendara.

Naravno, ni to „episkopu“ Irineju nije bio nikakav dokaz, a o eventualnom izvinjenju zbog ovakvog klevetanja, da i ne govorimo.

Račun u grčkoj banci u Solunu na ime „Gojko“ Mrdja (Mitropolit Nikolaj Mrdja)

Godine 1994. pre dolaska u Australiju Djuro Djurdjevic je kao djakon pratio mitropolita Nikolaja na njegovom putu u Australiju, kada su dolazi sa specijalnim zadatkom, da sakupljaju NOVAC – materijalnu pomoc za ratom zhavacena podrucja. Buduci da preosveceni episkop g. Sava nije jos bio dosao u Australiju, i da nije bio jos ni ustolicen, na meni je kao Sekretaru eparhije stajala odgovornost za ovu posetu Crkveno Skolskim Opstinama nase eparhije. Naravno, za ovo sam dobio vrlo precizno uputstvo od episkopa g. Save, koji akt stavljam citaocima na uvid, a po kome sam se i upravljao, obavestivsi sve podrucne CSO da se svi prikupljeni prilozi trebaju dostaviti direktno u Patrijarsiju u humanitarni fond COVEKOLJUBLJE, koji je tada vec bio formiran.

Pre posete mojoj CSO u Blektaunu (Sidnej), prvi susret sa Djurom Djurdjevicom bio je u Srpskom Centru u Boneringu (Sidnej). Sedeo sam neposredno pored njega, i iskoristio priliku da mu kao urednik istog, poklonim vec odstampani eparhijski Kalendar za narednu godinu, u kome je kao dodatak povodom TRIDESET GODINA OD OSNIVANJA, stampan ISTORIJAT SLOBODNE SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE, EPARHIJE ZA AUSTRALIJU I NOVI ZELAND.
Reakcija gospodina Djurdjevica je bila doslovce:

„STO SI TO STAVLJAO, TO NISI TREBAO DA STAVLJAS“.

Nisam iz uctivosti ulazio u polemiku, ali je ovo bio jasan znak kakav je njegov odnos prema Slobodoj SPC u dijaspori, koja je sa najvecom iskrenoscu prihvatila PREDLOG O POMIRENJU NADAJUCI SE DA NECE OVAKO BITI PREVARENA I IZIGRANA. Nazalost, ta prevara danas na nase oci ulazi u zvrsnu fazu.

Sa moje druge strane, neposredno do mene sedeo je g. Gojko Petkovic, ondasnji predsednik Srpskog Centra, (koji je jos hvala Bogu ziv), a koji je trazio od djakona Djurdjevica „instrukcije“, konkretno bankovni racun na koga bi oni polali prilog koga Srpski Centar prikupi. Djuro Djurdjevic je izvado iz svoga dzepa bankovnu knjizicu koja je glasila na ime GOJKO MRDJA, (svetovno ime mitropolita Nikolaja), ciji se racun nalazio u jednoj Grckoj banci u Solunu?!
Ovo dalje ne zelim da komentarisem.

Iz ovoga se moze videti i zakljuciti, da ovo SAKUPLJANJE NOVCA nije bilo sinhronizovano ni organizovano sa patrijarsijskim Fondom „COVEKOLJUBLJE“, da je se racunalo na SAKUPLJANE KESA, a ukoliko se ne moze sakupti KES, onda POSLATI U SOLUN, na PRIVATNI RACUN „GOJKA MRDJE“…

Tako su nasi licni antagonizmi poceli davno, jos pre njegovog dolaska u Australiju. Za ovaj neuspeh u sakupojanju KESA, ja sam bio glavni krivac, i to mi ondasnji djakon, sadasnji arh.namensnik nije mogao oprostiti, pa mi je po dolasku u Australiju „kopao grob i nogama i rukama“ dok nije iskoristio povoljnu priliku kako da mi „SLOMIJE KICMU.“

Jos jedna LAZ – Sekretar Eparhije Dalmatinske

Episkop Sava je tada vec bio stigao u Australiju. Na slavskom rucku u CSO „Sv. Velmuc. Georgije“ u Kabramati, kome sam i ja prisustvovao i kao sekretar Eparhije i u ime moje CSO, prilikom pozdravnog govora episkop g. Sava, obavestio je prisutne da je u procesu izrada radne vize da djakona Djura Djurdjevica, koga on dovodi za drugog paroha u ovu CSO. Podsetio ih je da je vec tu bio u gore opisanoj poseti, i da su imali prilike da ga upoznaju. Medjutim, tom prilikom je izmedju ostalog naglasio je da je Djuro Djurovic (pogresio mu je i prezime) kao djakon bio „sekretar eparhije dalmatinske“, sto je naravno bila dezinformacija, odnosno LAŽNA INFORMACIJA. Bilo je to ipak u svojoj sustini otvoreno „podizanje repa“ Djuru Djurdjevicu.

Nije mi namera da okrivljujem episkopa g. Savu, niti ga za ovo optuzujem, jer na osnovu petnaestogodisnjeg iskustva i rada Djura Djurdjevica u Australiji, mozemo da pretpostavimo da mu je ova informacija smisljeno i zna se sa kojim ciljem servirana kao cista LAŽ. Na osnovu toga, sto sam bio na polozaju Sekretara eparhije dok je preosveceni ovde bio episkop, i sa njime neposredno saradjivao po mnogim i kljucnim pitanjima u zivotu i radu Eprhije, mogu sa sigurnoscu da tvrdim da ova njegova izjava nije bila zlonamerna, buduci da je bez provere, verovatno smatrajuci da svestenici treba da govore istinu, tada poverovao LAŽNOJ INFORMACIJI, a sto ga u krajnjoj liniji gledano, ipak ne opravdava.

„Laz caruje“ u Manastiru Novom Kalenicu!?

Dana 11. avgusta 2006. godine bio je Festival Folklora u Srpskom Centru u Boneringu, koga je otvorio i kome je prisustvovao Mihailo Knezevic (citaj bivsi episkop Milutin). Toga dana, u kasnijim popodnevnim casovaima, prema obavestenju koje sam dobio licno od njega, trebali smo svi svestenici sidnejskog basena, da imamo sastanak, kojim je trebalo resiti moj status prema njegovom LAZNOM obecanju.

Nisam bio u mogucnosti zbog licnih obaveza da stignem na otvaranje festivala, pa sam zamolio da ukoliko ne stignem, da me obaveste o mestu i vremenu sastanka. U 16.50 casova pozvao me je mobilnim telefonom Djuro Djurdjevic i kazao da on ne moze da prisustvuje sastanku iz razloga sto navodno ima jedno „osvecenje kuce“, i da je episkop Milutin odredio da cemo taj sastanak odrzati u Manastiru Novom Kalenicu, sutra (ponedeljak) u 15.oo casova. Rekao sam mu da i on i episkoop Milutin znaju da sam ja BEZ PAROHIJE, da sam trenutno zaposlen da bih imao OD CEGA DA ZIVIM, i da ja nisam u mogucnosti da dodjem. Osim toga, to je put dugacak 600 kilometara. Vise je nego ocigledno bilo o cemmu se radi i da je to jos jedna provokacija. Ipak, u ponedeljak ujutru zamolio sam moga menadzera da mi da slobodan, (neplaceni radni dan), kako bih na taj sastanak dosao.

Na sastanku je vise nego ocigledno bilo da je zavera protiv mene ulazila u zavrsnu fazu. Pristuni su bili pored „episkopa“ Milutina i Djura Djurdjevica, jeromonah Petar, i moj duhovni sin Vladislav Djordjevic, paroh iz Flemingtona (Sidnej). Posto nisu bili u stanju da ispune svoja LAZNA OBECANJA, odnosno svoj „DOGOVOR“ koga su napravili bez moga prisustva, a po kome su se navodno „DOGOVORILI“ da moj duhovni sin Vladislav Djordjevic bude pricislen Djuru Djurdjevicu kao drugi paroh u Kabramatu, a ja da budem premesten u Flemington, i posto se radilo o GNUSNOJ PREVARI, (detalji ce biti izneti u pomenutoj knjizi), pitao sam „episkopa“ Milutina, zasto sam ja danas dolazio ovde i zbog cega sam prevalio 600 kilometara? Dali je on mene zvao da ISPUNI SVOJE OBECANJE, ili me je zvao da mi ova dvojica LAZOVA i „razbojnika“ oni DAJU PAROHIJU?

„Episkop“ Milutin mi je odgovorio da dogovoreni sastanak u Sidneju nisu mogli da odrze, zbog toga sto je Djuro Djurdjevic imao juce zakazano osvecenje kuce pa nije mogao da prisustvuje. Naravno, to je meni, sto sam vec gore napomenuo, Djuro Djurdjevic isto kazao…

Ali, istoga momenta, kao iz topa, Djuro je odgovorio vrlo potvrdno: „Nisam ja imao juce osvecenje kuce!“, sto je nravno bilo ISTINA. Meni i „episkopu“ Milutinu su se ukrstili pogledi. Nastala je mucna tisina uz slepo gledanje, koja je trajalo par sekundi. Onda je „episkop“ Milutin, pozvao jeromonaha Petra (Radulovica), koji je trenutno bio otisao u manastirsku kuhinju. O Petar je se pojavio na vratima kancelarije, i „episkop“ Milutin ga je pitao doslovce: „Oce Petre, dali je o. Djura juce REKAO da ima osvecenje kuce, i da ne moze da prisustvuje sastanku?’.

O. Petar je odgovrio: „JESTE!“ Djuro Djurdjevic je istoga momenta, opet kao iz topa odgovorio: „JA SE NE SECAM!“

I duplo slaga.
Juce slaga da ima „osvecnje kuce“ a danas slaga, „da se ne seca“ sta rece juce.

SVE LAZ DO LAZI I PREVARA DO PREVARE, i sve LAZOV DO LAZOVA.

A svi nose pravoslavne mantije.
I svi kao na pozornici, glume „svestenika“.
I svi se mole „BOGU“!
Da, ali kome Bogu?
Bogu LAZI, ili BOGU ISTINE?

Ili; Ko i dalje nesmetano obesvecuje SPC u Australiji?

Protojerej Dragan Saracevic; Kanbera

2. februara 2010. godine