Вести

Crnogorac (u vicu) opomenu prijatelja na samrti da kad ode gore i sretne Blaža (Jovanovića) da mu ni slučajno ne reče da je Vesa (Đuranović) posta’ pressednik (nemam još novo crnogorsko slovo na tastaturi), jer mu neće verovat’.

„Tajna Dražinog dosijea“ NIN br. 3057, – Dragan Vidaković

+++

A šta da rade oni kad negde gore sretnu Tita ili Dražu, šta da im kažu?

Da im Tito poveruje da su njegovi najbliži saradnici i poslušnici oktobra 2000. u Beogradu rušili komunizam-oni, njihova njihova deca i deca njihove dece. Uvodili slobodu, demokratiju, liberalani kapitalizam, osnivali evropske i svetske centre za slobodne izbore i još slobodniju demokratiju, za liberalno demokratske studije! Da su postali izuzetni i politički korektni.

Da poveruje da su se njegovi udbaši, generali, ministri, članovi raznoraznih komiteta i politbiroa, izvršni skretari, politički komesari, tužioci, sudije, istražitelji, doušnici, egzekutori, sve sa potomcima, udružili sa monarhistima, ravnogorcima, „narodnim neprijateljima“ i „reakcijom“, da su postali naprasno nečuvene demokrate, ljudi širokih evropskih shvatanja, kapitalisti bez stida i srama. Da su njegovi drugovi i drugarice postali „dame i gospođe“.

Ili, da poveruje Draža da su se ravnogorci i mnogi njegovi poštovaoci udružili sa njegovim tužiocem i brojnim progoniteljima da sruše „poslednji bastion boljševizma u Evropi“, da danas zajedno ispravljaju, i mogu i žele da isprave, sve pravde i nepravde iz 45., 46, .. a da se nisu, već kad su se udružili, još pre 5. oktobra dogovorili o uslovima te podrške koja je bila preko potrebna da se napravi tanka većina, pa čak i ona pod velikim znakom pitanja.

Jedan sa te strane je sigurno znao sve ono što danas tišti mnoge, stvarno ili lažno. Dražin tužilac je znao sve o tome. Prilika, možda najveća i jedina je konačno propuštena. A u moralnoj, političkoj i idejnoj protivprirodnosti tog apsurdnog udruženja leži i razlog zašto.

Dragan Vidaković