logo logo logo logo
Рубрика: Аустралија, Актуелно, Религија    Аутор: новинарство    957 пута прочитано    Датум: 19.01.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

Protojerej Dragan Saračević, paroh kanberski pri hramu Sv. Velikomučenika GeorgijaČitamo ovih dana novinske izvestaje o “ujedinjenju” dveju Crkveno Skolskih Opstina, obe “Svetih Apostola Petra i Pavla”, a koje su pripadale razlicitim eparhijama, u australijskom gradu Vodonga.

Protojerej Dragan Saračević, 15.01.2010

+++

Vest o ovome dogadjaju objavljena je i na prezenatacijama SPC u Australiji kao i na zvanicnoj prezentaciji Srpske Patrijarsije.

Sve bi moglo na prvi pogled da bude i u redu sa ovim dogadjajem, ali samo da je jos ispostovan i zakon, odnosno da ovo PONOVNO, nasilno “ujedinjenje” nije izvrseno nelegitimno. Kad kazem PONOVNO, ovaj dogadjaj nije novina u srpskoj zajednici Vodonge. “Ujedinjenje” slicno ovome, bilo je izvrseno jos davne 1993. godine, a o tome kako je “uspesno” izvrseno svedoci tekst objavljen u Srpskom Glasu od 26. oktobra iste godine u rubrici “Tribina Citalaca”, doslovce prenet i objavljen u Eparhijskom Vesniku, broj 6, Decembar 1993, strana 8. Prilazem faksimil ovoga teksta, koji ce za citaoce biti vrlo interesantan kao uvertira, da se osvedoce u “iskrne” namere “ujedinitelja”.

Nezakonita skupstina

Prema audio snimku celog toka ove zajednicke “skupstine” odrzane 2. januara ove godine, a koji zahteva posebnu analizu, prema izjavi “episkopa” g. Irineja, ista je sazvana na osnovu dokumenta koji se zove;

“Prelazne Uredbe za upravljanje izmedju Srpske Pravoslavne Crkve u SAD i Kanadi i Novogracanicke mitropolije”

“Episkop” Irinej je obrazlozio da su ove (u daljem tekstu Prelazne Uredbe) potpisane od strane mitropolita Hristofora (4. februara 1992), od strane mitropolita Irineja i patrijarha Pavla, (14. februara 1992), i da su one legitiman dokumenat, na osnovu koga je, po tacki broj 10 – Treci Deo Uredbi, sazvan rad ove zajednicke skupstine finansijskog clanstva obe CSO. Neko je od prisutnih od “episkopa” Irineja dobio i blagoslov da procita jos neke odredjene tacke iz istih.

Kao sto je vrlo vidljivo, i sto predstavlja nepobitnu CINJENICU, sto je tokom ove “skupstine” bila omiljena i dosta puta upotrebljena rec “episkopa” g. Irinja, sam naslov ovog dokumenta koji treba da odrazava i njegovu sadrzinu, govori da su ove Prelazne Uredbe radjene za SAD i Kanadu, a ne i za Australiju. Koliko su one manjkave, i radjene sa vrlo odredjenim ciljem, svedoci i njihov Osmi deo – Prelazna naredjenja i zavrsne odredbe, koji se sastoji iz samo jedne tacke broj 16, a koja glasi:

“Ove Prelazne Uredbe stupaju na snagu posle prihvatanja od strane zajednicke Komisije, Crkveno-narodnog sabara SPC u Sad i Kanadi, i crkveno-narodnih sabora Novogracanicke mitropolije, i odobrenja Svetog arhijerejskog Sabora SPC, biti u upotrebi do donosenja zajednickog Ustava…”


Pozivanje na DOKUMENT koji nije LEGITIMAN

Ove su Prelazne Uredbe Srbima u Vodongi poturene kao kukavicje jaje, i vrlo je interesantno da se niko od prisutnih iz CSO koja pripada Eparhiji novogracanicke mitropolije, nije setio da one NIKADA NISU ZVANICNO PRIMLJENE I RATIFIKOVANE KAO VALIDAN DOKUMENT, OD CRKVENO NARODNOG SABORA ove Eparhije.

Mozda je za to i razlog, sto ovoj “skupstini” koja je predstavljala jednu obicnu lakrdiju od skupstine, sto ce da potvrde i svi oni koji budu imali prilike da cuju i njen tok, nije prisustvovao veliki broj onih njenih dugogodisnjih clanova koje je “episkop” g. Irinej opet nezakonito izopstio iz clanstva.

(Jedan od prisutnih clanova je stavio vrlo kulturno i vrlo umesnu primedbu vrlo pomirljivim tonom, rekavsi doslovce da on “ne veruje da je ovo pravi put, jer su mnogi koji bi trebali da prisustvuju izolovani…”

Naravno, bezakonje koje karakterise “episkopa” g. Irineja i ovoga puta se pokazalo na delu. Jedan od prisutnih, po glasu prepoznatljivo stariji clan CSO, postavio je pitanje, zasto je njegov sin iskljucen iz clanstva? Dali samo zato sto je prisustvovao jednom skupu u manastiru Kalenicu, gde nije uzeo ni rec u diskusiji, a koji je istovremeno i jedan od njegovih graditelja? Posle ovog pitanja, “episkop” g. Irinej je izuzetno jako povisio svoj ton, nisam uspeo da saznam dali je bas tada ili nekom drugom prilikom udario pesnicom o sto, i nogom o pod, manifestujuci svoj bes, zapretivsi da ce taj doticni biti ekskomuniciran iz pravoslavlja.)

U vremenu nastanka ovih Prelaznih Uredbi, bio sam u centru svih zbivaja u SPC u Australiji, buduci da sam se tada nalazio na duznosti Sekretara Eparhije. Prelazne Uredbe nisu prihvacene po njihovom donosenju, zbog protivurecnosti koje smo vec pomenuli, kao i zbog sadrzaja koji je velikim delom bio u suprotnosti sa Predlogom o Pomirenju, one su u potpunosti ODBACENE, i nikada u Australji nisu bile validne.

Prva diskusija vezana za Prelazne Uredbe vodjena je na plenarnoj sednici 28. decembra, dan uoci zasedanja Jedanaestog CNS koji je odrzan 29. decembra 1995. godine. U izvestaju sa ove, oznacene kao SVECANE SEDNICE Eparhijskog Plenuma, Epahijski Vesnik broj 1 od Januara 1996. godine, doneo je kratku informaciju koja doslovce glasi:

“Posebno je diskutovano i pitanje Prelaznih Uredbi koje nasa eparhija nije prihvatila. Posle iscrpne analize dogadjaja u vezi sa ovim pitanjem, usvojen je predlog episkopa (g. Save) da se pitanje “Prelaznih Uredbi” ne iznosi na zasedanje CNS…”

Pitanje legaliteta odrzane “skupstine”

Iz svega ovoga je vise nego vidljivo, da Prelazne Uredbe , na osnovu kojih je “episkop” g. Irinej sazvao ovu “ujedinteljsku” skupstinu u Vodongi nisu LEGALAN i LEGITIMAN dikument ni za crkveno pravno podrucje Slobodne Srpske Pravoslavne Crkve u Australiji, (sada novogracanicke mitropolije), a ni za drzavno pravno podrucje Comonvelta.

Prema pomenutoj i citarnoj tacki broj 16 Prelaznih Uredbi, ovaj AKT moze da stupi na snagu samo onda, kada ga prime svi Crkveno Narodni Sabori Mitropolije novogracanicke. Videli smo da Crkveno Narodni Sabor Eparhije za Autraliju i Novi Zeland taj dokument nije cak ni iznosio na diskusiju, sto je i prost dokaz, da on jednostavno nije ratifikovan, i nema pravno dejstvo.

Sto se tice drzavno pravnog podrucja Comonvelta Australije, na osnovu moga iskustva na Vrhovnom Sudu, svaki dokumenat koji nije legitimno prihvacen i koji ne poseduje dokument o njegovom USVAJANJU, da bi mogao da stupi na snagu, nije VALIDAN, i pozivanje na njega je NEZAKONITO.

To je bio i razlog, zbog cega u procesu koga smo ja i trastisi moje bivse CSO vodili protiv grupe uzurpatora crkvene imovine, Vrhovni Sud tada nije prihvatio ovaj dokumenat kao validan, i da kao takav nije bio unesen u sudsku proceduru.

Iz ovoga je vise nego jasno da je ova takozvana “skupstina” bila poptuno NELEGALNA, i da ce u evenutalnoj sudskoj prociduri, koja je nemonovnost, biti ponistena i proglasena nezakonitom.

Finalni stav Eparhije za Australiju i Novi Zeland, novogracanicke mitropolije

Dodatni dokumenat koji svedoci o neprihvatanju Prelaznih Uredbi, jeste Saopstenje sa godisnje skupstine svestenstva i sednice Eparhijskog Plenuma, odrzanih 28. i 29. aprila 1995. godine u manastiru Svetog Save “Novom Kalenicu” kojima je predsedavao episkop g. Sava, koje u tacki 5 govori o spornim Prelazanim Uredbama: (Faksimil u prilogu)

“5. Konstatujemo da je uzaludno pozivati se na “Prelazne Uredbe” u upravljanju srpskom crkvom u dijaspori posle pomirenja, buduci da ih nisu prihvatile sve tri Eparhije Novogracanicke Mitropolije, sto je bilo uslov za njihovo stupanje na snagu. Nasa Eparhija ih nije prijhvatila jer ostavljaju kako za nas, tako i za Zapadno Evropsku Eparhiju neizvesnu buducnost.

Imajuci u vidu dosadasnje nase iskustvo u periodu posle pomirenja, zatim slucaj sa Zapadno Evropskom Eparhijom Novogracanicke Mitropolije, tako i slucaj Eparhije Kanadske, koja je usvojila takozvani “Statut” – (zaseban Ustav samo za Kanadsku Eparhiju); ucvrscuje nas u odlucnosti da cuvamo neazavisnost koju nam obezbedjuje nas postojeci Ustav, registrovan kod australijskih vlasti, sve do donosenja eventualnog, buduceg novog Ustava.”

Ovo saopstenje je poslano Svetom Arhijerejskom Sinodu, i ono je definitivan stav Eparhije za Australiju i Novi Zeland Novogracanicke Mitropolije po pitanju Prelaznih Uredbi.

Moram danas da znam kojoj eparhiji pripadate, i “morate” da mi date TAPIJU

Ovo su reci “episkopa” g. Irineja, na ovom usudjujem se da kazem, razbojnickom i lakrdijskom sabaranju, koje nesumjnivo otvaraju novu rak ranu u na Telu SPC u Australiji. I ovo je jos jedan u nizu mnogih nepromisljenih, a sto je jos tragicnije, nezakonitih poteza “episkopa” g. Irineja, i koji ce neminovno dovesti do jos jednog u nizu sudskih procesa u Australiji, a koji moze vrlo lako da proguta celokupnu imovinu i jedne i druge CSO u Vodongi.

Crkveno pravno gledano, ove dve CSO se mogu ujediniti na cisto juridickoj, tj spiritualnoj bazi, buduci da ona, koja po tom osnovu pripada Srpskoj Patrijarsiji nije imala svoj sveti hram. Ta CSO poseduje samo crkveni dom, koji je po imovinskom pitanju pod Trastom Manastira “Sv. Sava” u Ilajnu kod Melburna.

Imovina CSO koja juridicki pripada Eparhiji Novogracanicke Mitropolije, odnosno bivse Slobodne SPC u Australiji, (kako jos uvek stoji na Tapiji), ima svoj Trast koji je vezan (upotrebljeni termin AFFILIATED) za Manastir Svetog Save – Novi Kalenic, kako na Tapiji isto doslovce stoji. Cak je jedan od clanova Trasta bio i blazenopocivsi Episkop Petar (Bankerovic).

Ovo ce predstavljati izazov, posebno iz razloga sto je “episkop” g. Irinej insistirao da se TAPIJA PREDA, pazite dobro, on doslovce kaze “NA CUVANJE” opet dobro obratite paznju; takozvanom “EPARHIJSKOM JEMSTVU”!?

Zato je bilo potrebno da se ove sada “ujedinjene”, odnosno, sada jedna potpuno nova CSO stavi pod jurisdikciju Eparhije australijsko-novozlandske (Patrijarsija), jer je novoosnovana KOMPANIJA ciji je “episkop” g. Irinej direktor, po njegovom nejasnom obrazlozenjnu nekakvo JEMSTVO doticne Eparhije. Ovo njegovo obrazlozenje je vrlo problematicnog karaktera, buduci da ta KOMPANIJA ne precizira u svome nazivu da je ogranicena samo na tu Eparhiju.

Njen puni naziv doslovce glasi:

SERBIAN ORTHODOX CHURCH FOR AUSTRALIA AND NEW ZELAND PROPERTIES LTD.
U prevodu; “SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA ZA AUSTRALIJU I NOVI ZELAND, IMOVINA…”

Ovo nedvosmisleno podrazumeva celokupnu SPC na prostoru Australije i Novog Zelanda.

No, iz ove tvrdnje “episkopa” g. Irineja, ostalo je nedovoljno razjasnjeno ovo njegovo obrazlozenje, oko koga je se vodila diskusija I na engleskom jeziku. Pitanja mu je postavljao neko od clanova CSO koja pripada Eparhiji Novogracanicke Mitropolije, sto pretpostavljam da nece biti pravno nerazjasnjeno.

Ono sto je vrlo interesantno, ali sto je zapravo tragikomicno, “episkop” g. Irinej kaze:

VI IMATE IMOVINU, VI STE NJENI VLASNICI, ALI MENI DAJTE TAPIJU DA JE JA CUVAM, I MOJE CE EPARHIJSKO JEMSTVO DA JEMCI, DA JE VASA IMOVINA “VAŠA”!

Nisam do sada znao da Sveti Kanoni pravoslvne crkve, poznaju instituciju koja se zove EPARHIJSKO JEMSTVO!?

Rezime

Po svoj prilici, uvazeni “episkop” g. Irinej je imao verovano svoj licni razlog za ovu zurbu, iako napominje da ce se koliko na majskom Saboru u Beogradu izvrsiti i konacno ujedinjenje obe eparhije, i da ce SPC u Australiji prerasti ni manje ni vise nego u Mitropoliju, kojoj ce on biti na celu, ali sada kao mitropolit, sa eventualno jos nekim episkopom kao vikarnim.

Ukoliko je to ujedinjenje vec na pragu, zasto se zurilo ovim naopakim redosledom da se ovako na brzinu a posebno nezakonito izvrsi ujedine ove dve CSO? Zasto se nije sacekalo da se izvrsi ujedinjenje obe Eparhije, sto bi u svakom slucaju onda jos lakse dovelo do objedinjenja ove dve CSO, koje tada vise ne bi pripadale ni razlicitim Eparhijama?

Pitanja se redjaju, ali je sasvim siguran odgovor da je razlog licne prirode, jer posle ociglednog fijaska koga je doziveo kao “urpavitelj”, posle niza preduzetih drakonskih mera, posle ekskomunikacija, posle rascinjavanja, posle silnih izbacivanja iz clanstva, posle gubitka nekoliko CSO koje vise nisu u jurisdikciji SPC, verovatno je u potrazi za nekom svetlom tackom svoje “vladavine”, ovako brzopleto i nezakonito, sto u krajnjem smislu znaci nasilno, izvrsi ovo “ujedinjenje”, da bi eto pokazo i neki “uspeh”, i tako se eventualno proslavio kao veliki “ujedinitelj”.

Protojerej Dragan Saracevic
Kanbera

Na Novo Ljeto 2010. godine Gospodnje

+++

PRILOZI:

- Prelazne uredbe

- Sopštenje – deo 1; deo 2

-  Vodonga – deo 1; deo 2




1 коментар у вези “Jos jedno bezakonje “episkopa” Irineja u Australiji”
  1. Nebrini ni ti ni tvoj “Pico Pevac” i njegova uprava iz Kanbere o nasoj opstini u Vodongi…….mi smo uz nasu majku Crkvu pod blagoslovom naseg Vladike koga je nasa majka Crkva postavila za Australiju i Novi Zeland…..i ova plemenita zemljla Australija je zvanicno i zakonski priznala Vladiku Irineja ka glava nase vjere tu uAustraliji……prema tome buni se koliko hoces……..isto ce uskoro i u Kanberi i ostalim gradovima gde vas ima samo jedna bedna manjina.


Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
Писанија Грешног Милоја
Проф. Др. Миодраг Петровић

Проф. Др. Миодраг Петровић

КРОТКИ ЛАФОВИ!
Антиекуменистички сајт

НОВИ Антиекуменистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo