Вести

Episkop niški Irinej veruje da će 22. januara novi patrijarh biti izabran apostolskim žrebom između trojice episkopa.

Autor: Zorica Miladinović

+++

Niš – Srpska pravoslavna crkva će 22. januara dobiti patrijarha. Ne verujem da će biti toliko krugova glasanja da izbor „uđe“ u sledeći dan. Mi u Saboru se dobro poznajemo, znamo kakav je ko, šta može da učini i koliko da doprinese životu Crkve. Upravo taj momenat će odlučivati izbor novog patrijarha.

Njegovo ime saopštiće predsednik izbornog Sabora, a njegovo ustoličenje u Sabornoj crkvi u Beogradu biće verovatno u nedelju, 24. januara – kaže za Danas episkop niški Irinej (Gavrilović).

Da li će se novi poglavar birati po proceduri koja je predviđena Ustavom SPC ili postoji mogućnost da je Sabor, na predlog Sinoda, na samom zasedanju izmeni, kako se spekuliše u javnosti?

– Način izbora patrijarha već je izmenjen posle rata u odnosu na Ustav SPC koji je važeći. On je pojednostavljen, tako da patrijarha biraju samo episkopi. Vikari – episkopi bez eparhije, kao i episkopi koji nisu proveli pet godina na eparhiji, nemaju pravo da budu birani, ali imaju pravo da biraju. Ovakva odluka je po Ustavu SPC. Još jedna izmena dogodila se posle izbora patrijarha Germana: od tada se na izbornom Saboru biraju trojica episkopa sa najvećim brojem glasova, koji moraju imati 50 odsto plus jedan glas. Ti episkopi ulaze u najuži izbor, a od njih se bira patrijarh putem žreba. Žreb je slovenska reč, u bukvalnom prevodu znači „kocka“, a to je jevanđeljski postupak. Dakle, monah koga će Sinod prethodno izabrati, izvući će jednu od tri koverte sa imenima episkopa sa najviše glasova, koje će biti proverene i zatvorene. U izabranoj koverti biće ime novog patrijarha. Na ovaj način izabran je patrijarh Pavle, mada, kao što je poznato, to nikada nije bila njegova želja. On je tek u devetom krugu dobio potreban broj glasova, tako ušao u najuži izbor, a onda u izvlačenju putem žreba postao patrijarh. Verujem da će izbor novog patrijarha ići upravo ovim, uobičajenim tokom. Do izmene ovakvog postupka, doduše, može da dođe, ali isključivo u prisustvu patrijarha. Bez prisustva patrijarha ovakva procedura ne može da bude promenjena, što znači da tek sledeći patrijarh, ukoliko to budu želeli on i Sabor, mogu da se „vrate“ na ustavno biranje patrijarha.

Kako komentarišete javne optužbe na račun pojedinih episkopa koje su se pred izborni Sabor pojavile u nekim medija?

– Crkva sa tim sigurno nema ništa i sve to je van Crkve. To su „priče ulice“. Novinarska i novinska nagađanja, verovatno u vezi sa simpatijama ili antipatijama prema nekome.

Prema nekim najavama i prognozama Vi važite za ozbiljnog kandidata za novog poglavara SPC? Šta Vi kažete na to?

– To je u sferi nagađanja, a iz ovoga što sam do sada objasnio vidi se da nema nikakve veze sa činom, načinom i momentom izbora patrijarha. To su možda želje bilo pojedinih novinara, bilo iz naroda. Verovatno mnogi imaju mišljenje, želje i pretpostavke o nekim ličnostima za mesto patrijarha, ali sve to je strano Crkvi koja ima svoj način izbora. Kakav će taj izbor biti pokazaće samo izborni Sabor, koji ne mora da deli mišljenje „sveta“ izvan Sabora. Rezultat će se znati na sam dan izbora. A, da li uživam podršku unutar Sabora? – Otkud znam šta ko misli o meni i ko zna šta ko misli o bilo kome drugome.

Da li posle izbora novog patrijarha očekujete da se ponovo uspostavi dijalog i sa kanonski nepriznatom Makedonskom pravoslavnom crkvom i nađe rešenje za taj spor?

– I sada ima nekih nagoveštaja sa njihove strane da žele nastavak razgovora. Mi to pozdravljamo, naša vrata su otvorena, sigurno ćemo tražiti način i put da dođe do razgovora i konačnog rešenja tog problema. Žalimo što nije prihvaćeno rešenje do kojeg smo došli pre nekoliko godina u Nišu. Tada smo postigli dogovor, dogovorili se zaista o svemu, a oni su onda to odbacili, što zaista nismo očekivali.

Vi ste na čelu Saborske komisije za obeležavanje 1.700 godišnjice Milanskog edikta kojim je zvanično priznato hrišćanstvo. Postoji li mogućnost da tada u Nišu, rodnom gradu cara Konstantina, dođe do ekumenskog dijaloga, kako je, uostalom, prilikom poslednje posete Vatikanu predložio predsednik Srbije?

– Milanski edikt se tiče crkve i hrišćanstva, ali isto tako i hrišćanskih država, hrišćanske istorije, hrišćanske kulture. Mi smo tek na početku pripremnih razgovora, nismo ih još sve obavili, a čekamo, evo, i izbor patrijarha koji će biti na čelu priprema za proslavu tog jubileja. Izvesno je da ćemo gledati da Crkva i Srbija naprave dogovor o tom „poslu“ u kojem će i Crkva i država imati svoj deo i ulogu. Još o tome nismo razgovarali, ali je verovatno da će to biti zajednički dogovor i zajednička priprema za jedan tako veliki datum. Pretpostavljam, bar ćemo mi to učiniti u okviru Crkve i države, da će u Nišu biti centralna proslava za našu zemlju. Nije isključeno, pošto postoji želja i sa strane, da proslava u Nišu bude centralna i za ostale crkve i države, praktično za Evropu. U proslavu će se, naravno, uključiti i drugi gradovi kod nas i u Evropi, a posebno Milano, Jork, Minhen i ostali koji su vezani za ime cara Konstantina. Uključićemo i Istok, tim pre što je progon hrišćanstva bio veći na Istoku nego na Zapadu, koji je bio pošteđeniji od toga. Puno je razloga da u tome učestvuje, recimo, Ekumidija, koja danas nije veći grad, a za nju se mislilo da je upravo tu objavljen Milanski edikt. Obratićemo se i istočnim pravoslavnim crkvama – Jerusalimu, Aleksandriji, Carigradu, Rusiji, Bugarskoj, Grčkoj… Prilično je verovatno da će tada u Nišu doći i do jednog od ekumenskih susreta. Koliko znamo, postoji želja rimskog episkopa – pape koja, doduše, nije zvanično saopštena, da i on u tome učestvuje, i hvala Bogu, dobro bi bilo da do jednog takvog susreta dođe baš u gradu u kojem se rodio car Konstantin, koji je, objektivno, „prelomio“ istoriju. Do Milanskog edikta svet je išao jednim kolosekom, a onda je nastala jedna nova epoha razvoja ne samo hrišćanstva, već čitave hrišćanske kulture koja je ostavila izuzetno bogate plodove čovečanstvu i svetu.

Dogovor oko glasova Ohridske arhiepiskopije

– Prema rečima vladike Irineja, Sveti arhijerejski sinod SPC trebalo bi da na sednici, koja će se održati dan pre izbornog Sabora, imenuje monaha koji će izvući kovertu sa imenom 45. poglavara SPC. Sinod bi 21. januara trebalo da razmotri i pitanje da li će i ko od episkopa Pravoslavne ohridske arhiepiskopije (POA) glasati, kao i da li će moći da budu i birani.

„Odluku o načinu glasanja arhijereja iz POA i mogućnosti da budu birani Sinod će možda prepustiti izbornom Saboru, koji bi trebalo da odluči da li će glasati samo arhiepiskop Jovan ili sva četvorica episkopa. Pred eparhijskih i vikarnih arhijereja pravo da glasa ima i episkop u penziji Atanasije (Jevtić), ali on nema pravo da bude biran“, objašnjava za Danas vladika Irinej. On kaže da je na Saboru i da odredi kada će se održati svečano ustoličenje novog patrijarha u Pećkoj patrijaršiji.

J. T.

SPC bi pozdravila dolazak pape 2013.

Koliko je realna šansa da Papa tada poseti Srbiju?

– Sada to još ne znamo. To je pre svega njegova i stvar Rimokatoličke crkve, ali smo već imali prilike da čujemo da kod njega postoji želja da se ovde susretne sa predstavnicima pravoslavnih crkava. To bi Srbiji dalo počasno mesto i ulogu, jer bi to, u stvari, bio prvi susret najviših predstavnika Istočne i Zapadne crkve posle 1054, kada je došlo do raskola između njih.

Da li postoji stav SPC o papinoj poseti?

– O tome je bilo govora ranije, ali po jednoj drugoj osnovi. Ovo bi bio dolazak sa posebnim razlogom. SPC bi ga pozdravila. To bi bila prilika ne samo za ekumenski susret, nego i dijalog. I možda „zlatna“ prilika da se postavi pitanje ponovnog ujedinjenja i počne razgovor o tome. To jeste jedan dug put i proces, jer je toliko vekova prošlo od deobe i podeljenosti, ali bez prvog koraka nema ni onog poslednjeg.

izvor: DANAS

http://www.danas.rs/vesti/drustvo/sabor_ne_mora_da_deli_misljenje_javnosti.55.html?news_id=181464

Ilustracija novinar.de

+++

+++

+++

Kako se bira PATRIJARH

Govori Nj.P. episkop zvorničko tuzlanski Vasilije za BN televiziju još 28.11.2009 godine
[youtube:http://www.youtube.com/watch?v=TjMIdUR6XSI]

S.M.

+++

+++

+++

Dialogue between the Orthodox Churches and the EPP-ED Group in Bratislava

Tenth Dialogue between the Orthodox Church and the EPP-ED Group l-r: Antonio Milososki, Foreign Minister, Former Yugoslav Republic of Macedonia, Béla Marko, Deputy Prime Minister of Romania, HE Jan Kolonic, Archbishop of Presov and Slovakia, HE Mgr Stanislav Hocevar, Archbishop of Belgrade, HE Metropolitan Emmanuel, Archbishop of France, Alojz Peterle MEP (Slovenia), Dialogue Coordinator of the EPP-ED Group in the European Parliament, Jaime Mayor Oreja MEP (Spain), Vice-Chairman of the EPP-ED Group, Konstantinos Karamanlis, Prime Minister of Greece, Mikuláš Dzurinda, Former Prime Minister of Slovakia, Slobodan Vuksanovic, Minister of Education, HE Bishop Irinej of Batchka, Serbia Patriarchate

Tenth Dialogue between the Orthodox Church and the EPP-ED Group l-r: Mikuláš Dzurinda, Former Prime Minister of Slovakia, Ivo Sanader, Prime Minister of Croatia, and Konstantinos Karamanlis, Prime Minister of Greece

Tenth Dialogue between the Orthodox Church and the EPP-ED Group

Tenth Dialogue between the Orthodox Church and the EPP-ED Group Jaime Mayor Oreja MEP (Spain), Vice-Chairman of the EPP-ED Group in the European Parliament (on the left), and Konstantinos Karamanlis, Prime Minister of Greece

The EPP-ED Group opened the 10th dialogue between the Orthodox Churches and the EPP-ED Group in Bratislava (Slovakia) on 9 November. The conference lasted for two days. It focussed on the interaction between politics and religion in South-East Europe, and the role which religious communities can play in bringing countries in the West Balkans into the European Mosaic.

The dialogue was thematically divided into three sessions:

1. Thessaloniki Process: progress reports from Croatia and Serbia
2. Thessaloniki Process: Embracing the Peoples of the Western Balkans in the European Mosaic
3. The lesser-known Europeans: Belarus, Moldova, Ukraine

The meeting was chaired by Alojz Peterle MEP, EPP-ED Group Co-ordinator for Dialogue with the Orthodox Church. The dialogue meeting was opened by H.E. Jan Kolonic, Archbishop of Slovakia.

The following speakers gave keynote addresses, followed by a debate on integrating the people of South-East Europe into the European family: Vojislav Kostunica, Prime Minister of Serbia, Ivo Sanader, Prime Minister of Croatia, Konstantinos Karamanlis, Prime Minister of Greece, and Hans-Gert Poettering MEP, Chairman of the EPP-ED Group in the European Parliament.

Other keynote speakers included: H.E. Mr Mikuláš Dzurinda, H.E. Antonios Milososki, H.E. Cardinal Josip Bozanic of Zagreb, H.E. Mr Béla Marko, Bishop Irinej of Batchka, EPP-ED Vice-Chairman Jaime Mayor Oreja MEP and European Commissioner Ján Figel’.

The Dialogue took place in the Crowne Plaza Hotel – Conference Centre, Hodžovo námestie 2, 81625 Bratislava, Slovakia.

Full Programme *.docen
EPP-ED website on the Dialogues between the Orthodox Churches and the EPP-ED Group

Press releases:
10/11/2006 The 10th Dialogue between the Orthodox Church and EPP-ED Group asks for respect for religious freedom, especially in Turkey
10/11/2006 Lojze Peterle predseduje 10. mednarodni konferenci v Bratislavi/ Lojze Peterle MEP chairs the Xth Dialogue Conference in Bratislava
09/11/2006 Religion and Politics must be mutually supportive for the peoples of South-East Europe
31/10/2006 Tenth dialogue between the Orthodox Church and the EPP-ED Group to be held in Bratislava

http://www.eppgroup.eu/Press/peve06/eve029_en.asp

+++

+++

+++

17. 01. 2010. 13:33h | R. Lončar – Vesti
Sukob Amfilohija i Irineja?

Izborni Sveti arhijerejski sabor trebalo bi da počne u petak 22. januara, a ko će kao novi srpski patrijarh biti ustoličen 24. ili 26. januara (oba datuma su u igri) u Sabornoj crkvi u Beogradu, nemoguće je predvideti.

Iako pojedini episkopi tvrde da je stanje u SPC spokojno, sudeći prema informacijama koje se plasiraju u javnost, može se, prema nekim pesimističnim prognozama, dogoditi da će se poprilično popričekati dok Sveti duh (koji preko žreba po verovanju episkopata daje konačnu reč ko će biti novi patrijarh), ne siđe među episkope, bez obzira što će ga oni ruku uzdignutih ka nebu molitvama prizivati.

Jer, prema gotovo svakodnevnim napisima, beogradskoj štampi se plasiraju takve informacije da poneko od uticajnih vladika biva prozivan u negativnoj konotaciji. Neki episkopi u tom javnom „povlačanju po blatu“ mogućih favorita za tron srpskog patrijarha vide samo medijsku potrebu za senzacijom, bez uticaja na izbor patrijarha, dok drugi smatraju da je reč o diskreditaciji protivkandidata, uz ocenu da ti napisi ipak mogu biti presudni za neodlučne kome će dati glas.

Pitanja bez odgovora

U nastojanju da se čuje i glas vladike bačkog „Vesti“ su ga u pisanoj formi pitale da li je tačno da je rekao da mitropolit Amfilohije neće biti patrijarh dok god je on živ. Zatim, da li je tačno da su on i mitropolit Amfilohije u neprekidnom verbalnom sukobu od upokojenja patrijarha Pavla i ako je to tačno po kojim pitanjima su razmimoilaženja. Interesovalo nas je i mišljenje vladike bačkog o tome „da li imaju osnova pojedini zaključci koji se mogu izvesti iz poslednjeg intervjua episkopa g Fotija u „Blicu“, da nije isključena ni blokada rada Izbornog sabora pa da se promene izborna pravila i odustane od žreba. Pitali smo ga i čemu vodi plasiranje u medije forsiranja pojedinih kandidata za patrijarha, a kompromitovanje drugih i da li je možda reč o eliminisanju potencijalnih protivkandidata“. Želeli smo i odgovor na pitanje „da li i koliko uticaja imaju državne strukture na izbor patrijarha, kao i to da li imaju osnova spekulacije da episkop bački navodno ima strateški raspoređene svoje ljude u svim vitalnim državnim strukturama u Srbiji“. Do sada odgovore nismo dobilii.
Pored objavljenih pa demantovanih informacija da je mitropolit Hristofor Kovačević iz Čikaga „templar“, kao i višednevnih javnih prozivki da je vladika zvorničko-tuzlanski „udbaš“, u javnost je plasirana i informacija da je episkop bački Irinej Bulović navodno, oko neke sinodske rasprave, rekao mitropolitu crnogorsko-primorskom Amfilohiju Radoviću: „Dok sam ja živ ti nećeš biti patrijarh“.

To, međutim, još nije ni potvrdio ni demantovao ni jedan od pomenutih vladika. Mitropolitov mobilni telefon bio je isključen, a nakon uputstva iz kancelarije episkopa bačkog da pitanja pošaljemo mejlom, do zaključenja ovog broja „Vesti“ nisu dobile odgovore na dopis poslat u petak vladici Irineju Buloviću.

Episkop niški Irinej Gavrilović, koji je takođe član Sinoda SPC, u telefonskoj izjavi za naš list rekao je da su to „samo priče“: „Nisam to čuo i ne verujem da je tako nešto rečeno. Kao i svi mi i vladika bački je svestan da izbor patrijarha ne zavisi od pojedinačnog mišljenja, jer je izbor na celom Svetom arhijerejskom saboru, a konačna odluka se donosi žrebom između trojice kandidata koji tajnim glasanjem dobiju najmanje natpolovičnu većinu glasova. To nije odluka nikog od episkopa pojedinaca, ma šta ko od nas misli ili priželjkuje, koga bi želeo a koga ne bi voleo da vidi na patrijaršijskom tronu. Svaki onaj koji je aktivni episkop najmanje pet godina ima pravo da bude biran“, rekao je vladika niški.

S druge strane, kako se može čuti u pojedinim dobro upućenim crkvenim krugovima, navodno razmimoilaženje mitropolita Radovića i episkopa Bulovića, sa manjim ili većim oscilacijama traje od novembra 2008. kada je na zasedanju Svetog arhijerejskog sabora propala inicijativa za smenu patrijarha Pavla što se kao zasluga pripisuje predsedavajućem Radoviću jer se u poslednjem momentu neočekivano stavio na stranu onih episkopa koji su bili protiv Pavlove smene. A tobožnji učestali i sve oštriji verbalni dueli Radovića i Bulovića počeli su navodno maja prošle godine Bulovićevim ulaskom u crkvenu vladu (Sinod) kojim predsedava Amfilohije.

„Sukob je eskalirao odmah po patrijarhovom upokojenju. Tada je episkop bački zamerio mitropolitu Amfilohiju što je zajedno sa Borisom Tadićem, predsednikom Srbije, preneo patrijarhovo telo u Patrijaršiju, a da prethodno nije sazvao sednicu Sinoda“, kaže izvor „Vesti“ blizak crkvenoj vladi.

Potom je, prema onome što se može čuti u Patrijaršiji SPC bilo više žučnih sučeljavanja između Radovića i Bulovića sa različitim ishodima. Ili bi, prema navodima upućenih visokodostojnika, „vladici Irineju pozlilo pošto ima ugrađen pejsmejker, ili bi on odneo pobedu podržan od strane mlađih sinodalaca: Fotija episkopa dalmatinskog i Grigorija zahumsko-hercegovačkog, uz neutralan stav vladike niškog Irineja Gavrilovića“.

Mitropolit crnogorsko-primorski
Amfilohije Radović

Tako je na primer, pojašnjavaju obavešteni crkveni krugovi, Sinod doneo odluku da se smeni tobožnji Amfilohijev kadar, sveštenik koji je bio funkcioner u Patrijaršijskom upravnom odboru, a crkvena vlada je takođe zatražila od mitropolita da istog popa razreši i sa dužnosti starešine Hrama Svetog Save u Beogradu.

Spore se Justinovi učenici?

Oni, koji dobro poznaju mitropolita crnogorsko-primorskog i episkopa bačkog, smatraju pak da nije reč o njihovom ozbiljnom razmimoilaženju, već o sučeljavanju mišljenja pošto je srpska crkva saborna i dopušta oprečne stavove, kako bi se došlo do najboljeg rešenja od dugoročnog intersa za SPC.

“ NJih dvojica, kao i episkopi Artemije Radosavljljević i Atanasije Jevtić, učenici su čuvenog srpskog teologa arhimandrita Justina Popovića. Sami će pronaći rešenje da prevaziđu probleme. Osim toga, pamtim reči blaženopočivšeg patrijarha Pavla, koji je govorio da on potpisuje sve što izgovore ili napišu Amfilohije i Irinej bački. Nije takođe sporno da je episkop bački bio čovek od naročitog poverenja kod patrijarha Pavla još od vremena kada je vladika Bulović bio dečanski monah, a patrijarh episkop raško-prizrenski“, ispričao nam je jedan od episkopa ne želeći da, kako je rekao, imenom i prezimenom arbitrira „među onima koji bi trebalo da su naročito bliski po pitanjima od značaja za crkveni život“.

Ne sporeći mu da radi danonoćno od kada je postao patrijarhov zamenik i potom čuvar patrijaršijskog trona, Amfilohiju se ipak prigovara da je tobože sklon samovoljnom upravljanju srpskom crkvom i da je u Beogradu na važne crkvene dužnosti rasporedio svoje kadrove, te da za beogradske sveštenike rukopolaže poslušnike. S druge strane, pak, postoje i tvrdnje da je Radović zaveo red u Arhiepiskopiji beogradsko-karlovačkoj i skinuo „oreol“ nedodirljivih sveštenicima koji su donedavno „žarili i palili“.

Pored toga što je, kao i mitropolit Amfilohije, dubokoumni teolog vladici bačkom se, prema rečima ovog sagovornika „Vesti“, ne može poreći da je „svo vreme vladavine patrijarha Pavla bio, a i danas je „siva eminencija srpske crkve“. Da je odlučan u stavu da se mora dosledno poštovati red i poredak u SPC, da je među sveštenoslužiteljima u svojoj eparhiji zaveo disciplinu za primer drugima. S druge strane pripisuje mu se, što on do sada nije demantovao, da je navodno iz senke bio „mozak“ operacije u nastojanjima da se od patrijarha Pavla iznudi ostavka unazad dve godine.

Episkop bački Irinej Bulović

Upućeni crkveni krugovi kažu da nije takođe tajna da episkop bački u sukobu sa vladikom raško-prizrenskim Artemijem, navodno još od zajedničkih studentskih dana u Grčkoj. Pojedini episkopi zameraju mu da je tobože „mirođija“ u svakoj vlasti. Počev od toga da je, za razliku od Artemija raško-prizrenskog i mitropolita Amfilohija, koji su poslednje decenije 20. veka bili oslonac opoziciji u Srbiji, Bulović tobože bio omiljeni vladika Slobodana Miloševića. A kad je njegov režim pao i Milošević završio pred Haškim tribunalom da se on okrenuo ka premijeru Zoranu Đinđiću sa kojim je uvodio veronauku po školama u Srbiji.

Obojici se, pak, u srpskim teološkim krugovima tzv. krčke škole (manastir Krka) zamera, da se, kao grčki đaci, suviše priklanjaju carigradskom patrijarhu Vartolomeju i njegovom ekumenizmu, da su takođe, kao i Vartlomej, navodno naklonjeni vatikanskom papi i da će tobože odvesti Srbe među unijate.

„Na izbornom saboru koplja za tron Svetog Save lomiće se između neutralnih, krčke i grčke škole“, uveren je jedan od srpskih episkopa, procenjujući da će žešća bitka biti između druge i treće struje, kako bi svaka za sebe pridobila što više glasova neutralnih, ali i neodlučnih episkopa

Otuda, smatra ovaj naš izvor, nije isključeno, ako se ima u vidu sveštena mudrost, da „medijsko usijavanje predizbormne atmosfere i pisanje o vrlinama jednih, a manama drugih tobožnjih favorita može itekako da ide u prilog grupi jedne, a na štetu onima iz druge teološke škole, u zavisnosti od toga odakle se plasira u javnost“

„Svi smo mi ljudi od krvi mesa. Manje ili više pratimo štampu, novinske agencije, televiziju i informacije na internetu o svemu što je bitno. Ne ulazeći u to da li su plasirane informacije tačne ili su insinuacije, zavisi od čoveka koliko na njega mogu uticati lobiranja kad se nađe pred izbornom listom. Nije isključeno da kod nekih to može da razreši dilemu za koga da glasaju“, smatra jedan od episkopa.

S druge strane, vladika niški Irinej Gavrilović ocenjuje da nagađanjima ko će biti novi patrijarh, kao i nastojanjima da se pojedini episkopi favorizuju a drugi diskredituju, „neko pravi senzaciju tamo gde je nema.

„Ma šta se objavljivalo i ma ko to plasirao, svi ti napisi neće imati uticaja prilikom našeg glasanja. Mi se međusobno najbolje poznajemo. Tako da nikakva lobiranja i nikakvi napisi ne mogu tek tako da promene naša već izgrađena mišljenja jednih o drugima“, zaključuje vladika Irinej Gavrilović.

On neveruje ni u slutnje da je moguće da dođe do blokade rada Izbornog arhijerejskog sabora rasplinjavanjem glasova ili putem nevažećih glasačkih listića.

izvor: VESTI-ONLINE