logo logo logo logo
Рубрика: Актуелно, Религија, Србија    Аутор: новинарство    1.950 пута прочитано    Датум: 15.01.2010    Одштампај
PDF pageEmail pagePrint page

A mi se radujemo Naisu. (Foto: ihtus forum)Episkopi: banjalučki Jefrem Milutinović, timočki Justin Stefanović i budimljansko- nikšićki Joanikije Mićović trebalo bi da uđu u trojnu kandidaturu za izbor novog srpskog patrijarha,

+++

ako 22.januara na Izbornom arhijerejskom saboru vladike budu glasale “ni po babu ni po stričevima, već po pravdi Boga istinitoga”, nezvančno saznaju “Vesti” u episkopskim krugovima.

“Vladika Jefrem se ističe u staroj episkopskoj gardi, Justin u srednjoj, a Joanikije je najbolji u mlađoj generaciji vladika. Izuzetno su kavlitetni kao umni teolozi, dosledni pravoslavci i svetosavci. Spadaju u veoma staložene ljude, pomirljivog su i objediniteljskog duha, nisu vlastoljubivi i srebroljubivi. Takođe, mogu se ubrojati u one retke srpske episkope koji za sobom nemaju ” repova” u javnosti.

Njih trojica nisu izvikani ni kao ekumenisti ni kao potencijalni vatikanski unijati, ali ni kao zagovornici liturgijskih novotarija. Pokazalo se takođe da nisu skloni da budu mirođija u svakoj aktuelnoj svetovnoj vlasti niti se decidirano priklanjaju bilo kojoj političkoj opciji. Nisu spominjana čak ni njihova navodna ogrešenja o monaške zavete kao što su, na primer, celibat i skromnost.

Kada je reč o administrativnom upravljanju eparhijom, za tu trojicu nije se pročulo da je na njihovim kanonskim teritorijama bilo otpora prema nadležnom episkopu ili pobunjenika u parohijama, ni među sveštenoslužiteljima ni među vernicima”, objašnjava izvor “Vesti” iz vrha Srpske pravoslavne crkve.

Pretnja Hagom?

Najpoznatiji učenici arhimandrita Justina Popovića su mitropolit Amfilohije Radović, koji je posle smrti patrijarha Pavla proglašen za čuvara trona SPC, vladika raško-prizrenski Artemije, vladika bački Irinej Bulović i vladika Atanasije Jevtić, koji je zbog povrede vrata prilikom popravke krova tražio da bude penzionisan. Amerikanka srpskog porekla Kosare Gavrilović, na jednoj prošlogodišnjoj tribini u Vašingtonu rekla je da je Radoviću i Jevtiću bila prevodilac tokom njihove posete Americi u poslednjoj deceniji 20.veka i da je jednom prilikom bila svedok kada je u američkoj administraciji od Radovića i Jevtića zahtevano da promene kurs i postanu kooperativni, jer bi u protivnom mogli završiti u Hagu pod optužbom za ratne zločine u bivšoj SFRJ.

Ali, ako se, kako smatra drugi naš sagovornik iz vladičanskih redova, “ima u vidu nastojanje svake vlasti da prigrabi i ono što je Božije, zatim raznorazna unutrašnja crkvena i spoljna državnička lobiranja, kao i raskošna međuepiskopska darivanja u ove predizborne dane, te naprasni izlivi bratske ljubavi i među onima koji su se na prethodnim arhijerejskim saborima malte-ne za brade hvatali, a sve zato da bi se u trci za belu pankamilavku pridobio glas više, pomenuta trojica episkopa u takovoj atmosferi teškom mukom mogu doći do žreba”.

Osim toga, kako kažu visoki crkveni izvori “Vesti”, “episkopi koji bi da se domognu titule mitropolita beogradskog, shodno svojim ambicijama, itekako će vagati kome će dati svoj glas za patrijarha, budući da se planira podela Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke na tri eparhije plus najuži centar grada koji bi jedino bio u nadležnosti novog patrijartha, jer taj isti patrijarh treba da se saglasi o ovoj podeli”.

Nije, naime, tajna da Beograd treba da dobije jednu eparhiju na teritoriji Novog Beograda sa sedištem u crkvi Svetog Dimitrija, drugu sa sedištem na Banjici, a treću u Zemunu čiji bi episkop stolovao kod Bogorodične crkve. Potencijalnih kandidata je daleko više.Nije nepoznato, vele u Patrijaršiji SPC, da je molbu za premeštaj Sinodu već podneo episkop australijsko-novozelandski Irinej Dobrijević, da se odlasku iz SAD nada vladika zapadnoamerički Maksim Vasiljević, da Beograd takođe priželjkuju vladika braničevski Ignatije Midić i mileševski Filaret Mićić, a ne bi ga se odrekli ni bački Irinej Bulović ni zvorničko-tuzlanski Vasilije Kačavenda.

I oni episkopi koji se već godinama bez ikakvih posledica oglušuju o razne saborske i sinodske odluke, a naročito o one po važnim teološkim pitanjima i načinu služenja lirurgije, uvodeći novotarije nesvojstvene pravoslavnoj tradiciji, neće olako dati svoj glas neistomišljenicima. Kome će dati svoj glas dobro će izvagati i oni koji nisu skloni zagovornicima autokratske patrijarhove vlasti i sinodskog centralističkog upravljanja srpskom crkvom, već im je bliži sadašnji autonomni status savake eparhije pojedinačno, kao i to da patrijarh i dalje samo po časti bude prvi među jednakim srpskim episkopima.

Po Ustavu Srpske pravoslavne crkve patrijarh se bira između aktivnih eparhijskih arhijereja, koji upravljaju eparhijama najmanje pet godina, a takvih je 34. Izbornom saboru mora da prisustvje najmanje dve trećine vladika, oni koji ne dođu mogu nekog od episkopa da ovlaste da glasa u njihovo ime za jednog od kandidata. Sveti arhijerejski sabor čine 46 episkopa od kojih je jedan penzioner, a šest je vikarnih episkopa. Među 39 aktivnih petorica imaju manje od pet godina episkopskog staža i ne mogu da budu kandidati za patrtijarha. Penzioner ne može ni da glasa ni da bude biran, dok vikari mogu da glasaju, ali ne i da budu kandidati.

Takođe, ne treba smetnuti s uma da ima i onih episkopa koji su “braću u Hristu” zadužili bilo da su ih predlagali za vladike ili ih svojim uticajem spašavali na crkvenim i građanskim sudovima kao i u drugim teškim ili delikatnim situacijama, pa sad od dužnika očekuju da im se svojim glasom uzvrate. Isto tako ima i onih, koji su se drugima zamerili, tako što, na primer, sinodskim odlukama nisu stali na njihovu stranu, a pritom pojedinima još poručivali da im je vreme da se penzionišu, te ne mogu ni očekivati da će dobiti glas onih koje su uvredili ili povredili na bilo koji način.

Međutim, kako uvek biva da u presudnim momentima dok čovek snuje Gospod odlučuje, Bog će naći način da se umeša i da u u datom vremenu Srbima pošalje najboljeg za patrijarha. Treba se uzdati i u izreku “da se požar gasi spolja”, a “vatrogasci” mogu da budu episkopi iz dijaspore čiji glasovi lako mogu postati jezičak na vagi za najbolju trojicu kandidata. Jer, oni u inostranstvu nisu opterećeni odnosima crkve i države, pošto su izvan svakodnevnih unutarnjih srpskih crkvenih zbivanja i trvenja, u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori, kao i na teritorijama bivših jugoslovenskih republika.

“Zato se na kraju može ispostaviti da su bila uzaludna forsiranja navodnih favorita i napori da se eliminišu njihovi protivkandidati. Treba shvatiti da patrijarha ne biraju mediji, političari, državnici i strani ambasadori. Kroz žreb se ostvaruje jedino uticaj Duha svetog i to se neće promeniti, ” kategoričan je jedan od sagovornika “Vesti” u vrhu episkopski krugova.

Iako samo aktivne vladike i njihovi vikari (pomoćnici) glasaju za patrijarha, drugi, pak episkop, ukazuje da ni tu nije sasvim čisto stanje. Reč je o Ohridskoj arhiepiskopiji, autonomnoj pravoslavnoj crkvi pod okriljem SPC, koju predvodi arhiepiskop Jovan Vraniškovski.

“Pitanje da li treba da glasa samo Vraniškovski ili svih pet ohridskih episkopa nije definitivno razjašnjeno, jer još nije usvojen Ustav Ohridske arhiepiskopije. Postoje otpori među pojedinim srpskim vladikama koji ne odstupaju od stava da u saboru SPC treba da glasa samo Vraniškovski, jer se Sinod i Sabor SPC ne mešaju u poslove Ohridske arhiepiskopije, niti kad oni biraju svoje vladike i svoj Sinod. Zato je na novembarskom saboru 2008. tokom razmatranja predloga koji su podneli mitropolit Amfilohije Radović i vladika Irinej Bulović po tom pitanju, nakon burne rasprave koja je bila na ivici incidenta, načelno prihvaćeno da u saboru mogu da glasaju sva četvorica ohridskih vladika, ali da se to pitanje definitivno razreši kad bude izabran novi patrijarh – kažu sagovornici Vesti iz vrha SPC.

Podsećajući da je patrijarh Pavle izabran tek u devetom krugu glasanja vladika kanadski Georgije Đokić u svojoj izjavi, datoj nedavno u Otavi, naglasio je da je Crkva Božja i izrazio nadu da episkopi koji su “ljjudi od krvi i mesa, neće očekivati da će bilo koji od njih postati patrijarh uz pomoć ovog ili onog uticaja, niti da će imati lokalnih ili sličnih pobuda”. Georgije je, kako je podvukao, uveren da će novi patrijarh biti oličenje vere, mudrosti, ljubavi i jedinstva poput patrijarha Pavla.

Vladike i političari

Mada ima 34 potencijalnih kandidata, u krugovima bliskim SPC kao i u resoru države Srbije koji brine o verskim pitanjima može se čuti da je taj broj praktično manji.

Jer, malo je verovatno da u trojnu kandidaturu mogu da uđu episkopi čije eparhije nisu na teritorijama bivših jugoslovenskih republika, ali ni oni iz Ohridske arhiepiskopije. Takođe,u državnim i pojedinim političkim krugovima kao moguće kandidate za patrtijarha već su otpisali vladiku raško-prizrenskog Artemija koji im, kao i prethodnim režimima, “gura prst u oko”, zatim mileševskog Filareta koji nije miljenik sadašnjih vlastodržaca još od vremena kad su oni bili u opoziciji, a on Šešeljev omiljeni vladika.

U milosti građanski orijentisanih neoliberala nije ni vranjski Pahomije mada je dobio sudski spor po pitanju optužbi za navodne devijantne seksualne sklonosti. Kada je o Amfilohiju reč, iako je u vreme Miloševićevog režima bio oslonac opoziciji, on ipak nije bio omiljen u DS-u nakon sadržaja svog govora na sahrani ubijenog premijera Zorana Đinđića, kada je “opleo” po predstavnicnicima diplomatskog kora zbog NATO bombardovanja Srbiije i Crne Gore.

Pošto je u međuvremenu većinai onih koji su bili bliski i odani Đinđiću marginalizovana u DS ukoliko stranku nisu prethodno napustili, Amfilohijev rejting kod Borisa Tadića je veoma skočio. Kod aktuelnih vlasti visoko se kotira i episkop bački Irinej Bulović, koji je u vreme vladavine SPS-a bio najomiljeni vladika Slobodana Miloševića, zatim nakon petokotobarskih promena 2000. sa DOS-om i Đinđićem uvodio veronauku u škole po Srbiji, a ne treba zaboraviti da je SPS danas ponovo važan faktor u aktuelnoj vlasti i koalicioni partner DS.

Osim toga, u vladičanskim krugovima Bulović je, između ostalog, poznat i po tome da pomaže “braći u Hristu”, kad se nađu u nezavidnim situacijama. Tako se, kako se može čuti u Eparhiji bačkoj, ovaj vladika velikodušno angažovao, iako iz senke, da pomogne episkopu vranjskom Pahomiju Gačiću oko njegovog sudskog procesa.

Irinej niški-neutralan

U srpskim političkim krugovima postoje i oni državnici koji bi vladiku niškog Irineja Gavrilovića rado videli na tronu Svetog Save. To obrazlažu rečima da je ovaj episkop tolerantan i odmeren čovek, te da bi kao takav bio izvrstan za saradnju, ali i kao domaćin vatikanskom papi čiji se dolazak u Niš očekuje 2013.godine povodom proslave 1700. godina Milanskog edikta kojim je rimski car Konstantin, inače po rođenju Nišlija, legalizovao hrišćanstvo. istovremeno u crkvenim krugovima ukazuju da Gavrilović nije novotarac po teološkim pitanjima i da nije skolon svrstavanjima u klanove ili lobije, kao i da u delikatnim situacijama zauzima neutralan stav.

15. 01. 2010. 17:30h | R. Lončar – Vesti

izvor: VESTI





Пошаљите коментар

Да би сте послали коментар морате бити улоговани

GENOCIDE REVEALED
logo
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
РУШЕЊЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Теорија и технологија преврата

НОВО – КРОТКИ ЛАФОВИ!
НОВИ Антиекуемнистички сајт

НОВИ Антиекуемнистички сајт

“СТРЕЉАЊЕ ИСТОРИЈЕ”
logo
ПРАВОСЛАВАЦ 2017
ГЕНОЦИД
ЈАСТРЕБАРСКО 1942
БОЈКОТ НАРОДА – документарац
новинар.де
Loading
КОРУПЦИЈА, ВЛАСТ, ДРЖАВА
logo
АГЕНЦИЈА ЗА БОРБУ ПРОТИВ КОРУПЦИЈЕ
logo