Вести

САОПШТЕЊЕ ЗА ШТАМПУ

Нова монографија „Страдање српске Сребренице: фотографски путопис кроз земљу јада и чемера“ (Београд, 2010).

+++

У издању Историјског пројекта Сребреница из штампе је изашла монографија др Љубише Симића, вишег научног сарадника Пројекта, „Страдање српске Сребренице: фотографски путопис кроз земљу јада и чемера“ (Београд, 2010). Тема монографије је стање српских села у сребреничком крају: њихова судбина током сукоба 1992. – 1995. године и њихов изглед данас, деценију и по након завршетка рата.

Монографија је обогаћена бројним фотографијама из архиве МУП-а Републике Српске које датирају из периода сукоба и на којима је стање српских села приказано непосредно након што су била нападнута и похарана. Следи 180 фотографија које је током ове године на терену направио сам аутор и које служе као потресно и необориво визуелно сведочанство трогодишњег погрома који је српски живаљ сребреничког краја претрпео у ратном периоду.
У монографији су фотографски приказана сребреничка села Ратковићи, Божићи, Крњићи, Андрићи, Брана Бачићи, Залазје, Подравање, Топлице, Брежани, Обади, Брадићи, Гај. Араповићи, Прибојевићи, Букова Глава, Бојна и Језеро.

У језгровитој констатацији др Симића у ауторском тексту „Српска села некад и сад“ сажима се суштина ове огромне – и за ширу јавност највећим делом непознате – људске трагедије:

„Села у овом крају изгледају запуштеније и сабласније него у тренутку када су под налетом разуларених хорди њихови мештани били протерани са својих вековних огњишта.“

Велики број фотографија, које илуструју текст, и које омогућавају поређење стања српских села Сребренице непосредно после рушења и покоља током рата, и њихов изглед данас, у потпуности потврђују оправданост ове оцене.

По речима др Џона Лофланда, сарадника Института за демократију и сарадњу у Паризу, и рецензента монографије др Љубише Симића о српским селима:

Оглед др Симића о селима у околини Сребренице представља драгоцени допринос расправи у вези са догађајима који су претходили убијању у јулу 1995. године. У тој расправи, често се тврди да су током трогодишњег периода у тим селима Срби били жртве напада од стране муслимана, али Симићев исказ то опипљиво поткрепљује и читаоцу омогућава да боље схвати непосредну стварност тих напада. Свакако да ратни злочин остаје ратни злочин, али стварност трогодишње владавине терора који је потицао из заштићене зоне УН баца врло различито светло на оно што се сада назива сребреничким геноцидом. Међународној заједници би много користило да прочита овај оглед – а још би им боље било да посете та села – зато што у супротном нико неће моћи да устврди да схвата шта се стварно догодило, како или зашто. Радујем се што овај оглед могу да препоручим читаоцима.

Стефан Каргановић
Председник
Историјски пројекат Сребреница

Srebrenica Historical Project
Postbus 90471
2509LL
Den Haag, The Netherlands
+31 64 878 09078 (The Netherlands)
+381 64 403 3612 (Serbia)
Internet site: www.srebrenica-project.com
E-mail: srebrenica.historical.project@gmail.com