Вести

Pismo upućeno Svetom Sinodu, Vladici Srednjeevropskom Konstantinu Djokiću, Srpskoj opštini u Berlinu i berlinskim sveštenicima raznim srpskim crkvama po Nemačkoj i inostranstvu

Zlatomir POPOVIĆ, 15.12.2009, elektronskom poštom

+++

Hvala Vladiki Konstantinu Djokiću kome su dali nadimak Jadika Djoka Konstantinović što je na jučerasnjem skupu u Berlinu (29.Novemar 2009 godine) izgovorio dve smrtne greške. Zbog njih sam ga kada je posle neuspelog skupa prilikom izlaska iz crkve glasno pozdravio recima: „Zbogom pokojni Vladiko, ne vratio nam se više”! On mi odgovara : “danas su mi rekli (u crkvi!) da me treba ubiti, a sada znam ako mi se nešto desi ko iza toga stoji. “ (Inferiorna niskost)

On je razjarenom narodu koji je vikao na njega izgovorio u afektu : „Ako vam se ova crkva ne dopada tražite drugu“. To je bila njegova omaška u govoru, koja obelodanjuje ono što zaista misli. Tako mu je pred svima pukao učkur i ostao je razgolićen.
Izgovorio je te reči u crkvi pred narodom koji je za tu crkvu štedeo i davao poslednju paru. Kasnije ju je dozidavao ne štedeći novac i trud . Razumljivo je što se veliki deo prisutnih distancirao od njega sa zgražavanjem, dok su neki došljaci okupljeni oko Oca Veljka stajali uz Vladiku. Bilo je mnogo pogrdnih reči , ali su se čule i teske psovke, vika i svadja nalik na obracune u pijanoj seoskoj krčmi.

Druga smrtna greška koju je izgovorio bila kada je trazio izjašnjavanje povodom nekog paragrafa zamumuljenog i zakukuljenog kao egipatski hieroglif, koji niko nije razumeo. On je navaljivao da se izglasa ta “mačka u džaku” a narod se bunio protivu toga jer je osećao prevaru pa ga je psovao, vikao i uzalud tražio obijašnjenje.

U nevolji Vladika Konstantin poslužio se retorickim trikom kojim ne vlada pa je stavio znak jednakosti izmedju sebe i Srpske crkve i rekao :

“Da li ste za Srpsku crkvu ili niste.”?

Povici: Jedno je Srpska crkva , a drugo si ti i tvoji predlozi.

Cuje se krupan muski glas koji odnekud viče “majku ti j…, nisam valjda za islamsku zajednicu “!
Vladika Konstantin ćuti skamenjen kao spomenik , drži pozlacenu toljagu, posmatra oko sebe na izgled blago i deluje u svecanoj odri deplasirano kao neki transferstit na vasaru.

Posle toga prilazim Vladici i kazem mu glasno da me svi oko njega čuju medju njima Otac Dragan i Otac Veljko . “Konstantine Djokicu, Vi ste ovaj čin odigrali sjajno, imam ponudu za Vas : “ Od sada možete igrati ulogu Vladike u cirkusu, s tim što će te na predstavalma istupati sa klovnovskim nosem”.

On me gleda apsolutno vladajući svojim afektima i tiho odgovara : Vi Zlatomire imate smisao za cinizam”. (To sam razumeo kao da mi je rekao: Zlatomire, Vaši me napadi ne tangiraju, jer sam ovde došao da proteram svoju stvar i siguran sam u svoj uspeh.)

U tom momentu osetio sam respekt. (Bolje reći nešto nalik na uvazavanje lišeno etike, kao prema zveri). Respekt prema snazi suzdrzavanja ,a ne prema coveku. On zna šta hoće i ljude uzima kao materijal za svoj projekat. Slično kao što vajar od materijala bilo to ilovača ili gips pravi ljudski lik. On je kao trinitalna formula u kojoj su prisutni menadzer, glumac i znalac kanalisanja takozvane “kriminalne energije” na ivici dozvoljeno mogućeg. Tu oko njega je policija, prate ga, vrše pretrese, novine bruje o njegovim mahinacijama, internet je pun inkriminišućeg materijala o njemu, ali ga niko ne hapsi niti ukanja s polozaja. Pravi milionske gubitke, ali izgleda da ih finansiraju njegove crkve koje je u neku ruku kastrirao.

Na skupu je uzeo nesto da procita i naišao je na nemačku reč “Körperschaftsteuer”(porez na prihod pravnih lica) koju nije umeo da izgovori pa je počeo da mumla i da prelazi preko nje kao da je beznačajna, ali su ga ljudi prisiljavali da im reč jasno izgovori. Neko je od svestenika priskočio da mu pomogne pa je umesto njega izgovorio tu reč. Tada se čuo iz publike prigovor da je on već davadeset godina u Nemačkoj, a da još ne zna jezik, našta je ponosno uzvratio da je on srpski Vladika, a ne nemaški. Znači li to da on u nemačkoj sredini govori sa Nemcima Srpski i da je dobro biti ignorant?

Ima dosta tužnih Gastarbeitera koji su već trideset i vise godina u Nemačkoj, a govore poput Vladike nemački koji Nemci ne razumeju, jer nisu ziveli društveni, nego su se sopstvenom krivicom samoizolovali i živeli jedino skučeni familijarni život. Proveli su život sa iluzijom o privremenom boravku, a umiru sa nadom na privremeni pokoj u Nemačkoj.

U sličnoj duhovnoj enklavi živi verovatno i Vladika pa se čovek pita koga i šta on uopste ovde predstavlja? To pitanje najradije treba postaviti Svetom Sinodu koji ga je ovde uputio.

Posavetovali su me neki prijatelji da u pismu ne citiram doslovno izgovorene psovke, jer ne doliče autoritetu instance kojoj je pismo upućeno. Da sam u okviru crkve nosioc neke funkcije, sigurno bih sledio njihov svet, ali ja sam čovek koji pripada samo sebi i kome etika i unutrašnja sloboda više znače od institucionalizovanog autoriteta i konvencije. Smatram da ako Sveti Sinod neprikosnoveno druži u crkvi Vladiku Konstantina, zašto bi mu onda smetalo da glasno cuje šta narod u crkvi govori? Jedno drugo uslovljava. Tog dana u crkvi glasno je izgovoreno vise najtezih psovki nego reči “amin” na velikom bogosluženju. Izbila je i tuča jer Vladika nije dozvolio clanu crkvenog odbora G-nu Peri Marinkovicu, da procita pravila iz kojih sledi da skup nema zakonsku osnovu. Posto je Marinkovic na tome insistirao bio je pesnicama napadnut od jedne grupe hitrih momaka i pesnicama branjen od isto tako hitrih. Na kraju je u crkvu ušla policija da uvodi red i mir, ali je tuča već bila završena.

Na izlasku iz crkve i mene je pesnicama napala jedna jedna grupa mladih ljudi koja je drzala vladikinu stranu, pa se spasih uz pomoc drugih ljudi. Ni branioce ni napadače licno ne poznajem.

Da se razumemo: tuča nije nastala kao izraz spontanosti i razuzdanosti, nego je bila psiholoski dobro pripremana i podgrejavana, a svrha joj je da se primora jedan deo naroda da se distancira od crkve ili otera od nje, a da je preduzme preduzme druga grupa sa drugim svestenikom i drugim odnosom prema vladici. U tom smislu reč je o pojavi poznatoj u politici kao “čistka”.

Zlatomir POPOVIC; Berlin 30.11.2009

Ilustracija i format teksta, podebljanja -novinar.de